Koristim vreme poslaničke grupe.
Proširivanjem definicije ovlašćenog organa na organe koji primaju informacije, pravila o uzbunjivanju i zaštiti uzbunjivača primenjuju se i na te organe i obezbeđuje se bolja zaštita podataka.
Nažalost, Vlada je naš predlog odbila obrazloženjem da se amandman ne prihvata iz razloga što član 2. Predloga zakona po svojoj sadržini predstavlja deo uvodnog zakona i sadrži objašnjenje značenja pojedinih pojmova koji se koriste u zakonu.
Mislimo da su naša objašnjenja i naša pojašnjenja bolja nego ona koja su data u Predlogu zakona, te mislim da bi bilo dobro da ministar još jednom razmisli o tome da usvoji ovaj naš predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. Amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Zapravo sam ovim amandmanom na član 2. Predloga zakona tražila da se u članu 2. i njegovoj tački 1. iza reči: „informacije o“, dodaju reči: „izvršenju krivičnog dela“, a u tački 7. da se iza reči, koje ste vi u obrazloženju dobro primetili, pa rekli da je to pravno-tehnički problem, a ja mislim samo da je greška u kucanju, tražila da se dodaju reči: „odnosno preuzimanje drugog ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu, u smislu propisa koji regulišu sprečavanje zlostavljanja na radu“.
Što se tiče ovog prvog dela člana 2. i tačke 1, informacije o izvršenju krivičnog dela, mislim da se na taj način vrši preciznije definisanje upravo ovog pomenutog stava, jer kada se u obrazloženju kaže da Vlada ne prihvata amandman iz razloga zato što je rešenje iz Predloga zakona primerenije i sveobuhvatnije, ja se sa tako nečim ne mogu složiti, tim pre, što se u sledećoj rečenici dodaje – u Predlogu zakona kršenje propisa označava svaku vrstu nedozvoljenog, zakonom zabranjenog ponašanja, pa i krivičnog dela. Vidite, onda je redosled rečenice trebao da bude drugačiji, pa se prvo stavi – krivično delo, pošto u ovakvoj formulaciji kakvoj stoji u članu navedenog zakona, a to je otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenje ljudskih prava, vršenje javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životna sredina, sprečavanje šteta velikih razmera, to već sve predstavlja inkriminacije već postojećih, zapravo, delovi inkriminacije već postojećih krivičnih dela. Zato smatram da je ovakvo rešenje predloženo u amandmanu bilo daleko potpunije.
Što se tiče tačke 7, iza nedozvoljenog položaja, tu se naravno radi, vi ste rekli tehnička greška, saglasiću se sa time. Ali, nije tehnička greška već je samo greška u kucanju, pa je to učinjeno i navedeno u nedozvoljen položaj, umesto nepovoljnog položaja, ali bez obzira na tu činjenicu, mislim da se trebala nastaviti rečenica do kraja te, da se nakon tačke dodaju reči: „odnosno preuzimanje drugog ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu, a sve u smislu propisa kojim se reguliše sprečavanje zlostavljanja na radu“, jer se na taj način i takvom formulacijom proširuje da se ona upravo odnosi i na sve one slučajeve koje predstavljaju suštinski zlostavljanje na radu. Hvala.

Zahvaljujem se.
Samo da pitam da li hoćete da koristite vreme ovlašćenog predstavnika? (Da.)
Na član 2. Amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Osnovna motivacija podnošenja ovog amandmana od strane poslaničke grupe SPS jeste u stvari i ono što je intencija predlagača, a to je formiranje što većeg fronta, što većeg broja uzbunjivača, što većeg broja lica koja će bez bojazni da će doživeti odmazdu, ili da će prema njima biti primenjena osveta, moći da pruže informaciju o bilo kom vidu koruptivnog delovanja. U konkretnoj situaciji zaista je predlagač obuhvatio one najosetljivije kategorije, najosetljivija situacije gde se zaista i kao uzbunjivači moraju definisati i kategorisati lica koja su zaista ovde i navedena.
Međutim, imajući u vidu da svaki zakon ima svoje zaštićeno dobro, imajući u vidu je i u ovom zakonu zaštićeno dobro zaštita uzbunjivača, a naročito imajući u vidu da se ta zaštita uzbunjivača podvodi pod daleko značajnije zaštićeno dobro, a to je borba protiv korupcije koju dosledno sprovodi Vlada Republike Srbije, onda bi bilo dobro razmisliti da se upravo ovim amandmanom poboljša kvalitet predloženog teksta člana 2. ovog zakona, imajući u vidu da su zadržana sva rešenja koja je predlagač izneo i dodata samo jedna dopuna, koja se vezuje da se uzbunjivačima smatraju i oni koji u drugim situacijama uzbunjivanje vrše kada se radi o povredi javnog interesa. To je onda kompletna definicija člana i mislim da bi sa tom definicijom ovaj zakon dobio na kvalitetu. Hvala.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 3. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, dragi gosti, amandman u članu 3. stav 1. menja se i glasi, citiram: „Zabranjeno je sprečavanje uzbunjivanja koje se vrši u skladu sa ovim zakonom.“
Predlogom zakona u članu 2. među definicijama definiše uzbunjivanje kao otkrivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera. U skladu sa tim, ukoliko se ovaj deo definicije ne promeni, ona u okviru člana 3. propisuje zabranu sprečavanja uzbunjivanja koje se vrši u skladu sa ovim zakonom. S druge strane, ne bi bilo zabranjeno sprečavanje onih vidova uzbunjivanja koji su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, što će u nekim slučajevima biti i dužnost organa na osnovu drugih propisa.
Dakle, drugim rečima, da ste prihvatili prethodni amandman, kao što, naravno, niste, u pojedinim situacijama bi čak i paušalne ocene bile potencijalne od strane onih koji ih iznose da budu dovoljne da neko dobije zaštitu kao uzbunjivač. E mi se borimo sada protiv toga da paušalne ocene, tabloidizacija svega onoga što preživljavamo u poslednje dve i po godine ne bude predmet zaštite u skladu sa ovim zakonom. Mislimo da je jako važno, a danas smo imali prilike da samo slušamo o paušalnim ocenama i optužbama, da ne može neko tek tako, kao po primeru Vlade Vojvodine, lažno da optužuje predsednika Vlade, predsednika neke druge stranke, a da pri tom traži zaštitu u skladu sa ovim zakonom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre, gospodine Selakoviću i poštovani gosti iz ministarstva, smatram da treba pažnju da usmerimo i ka ovom našem amandmanu na član 3. Predloga zakona, iako je ovaj amandman u sadržinskom smislu i za mene nešto malo manje značajan od onog prethodnog amandmana koji je odbijen.
Evo o čemu se ovde radi, i mi smo to obrazložili u tri pasusa u našem amandmanu. Radi se o tome da u ovom članu 2. imamo definisanje izvesnih izraza, značenje izvesnih izraza, pa i izraza „uzbunjivanje“, ali je naše zapažanje bilo da se u drugim odredbama Predloga zakona njima predviđaju i proceduralni i stvarni razlozi koji će za neke vidove uzbunjivanja pružiti zakonsku zaštitu, ali za neke ne. Onda smo smatrali da u tom jednom sukobu, koji je unutar samog zakona, postoji između nečega što je načelnog karaktera i svođenje toga istoga na nešto što je pojedinačno, da moramo da budemo vođeni jednom vrstom preciznosti. Zato smo predložili da u članu 3. fino piše – zabranjeno je sprečavanje uzbunjivanja koje se vrši u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, onda nam je iz Vlade odgovoreno da se ne prihvata amandman iz razloga što je odredba člana 3. stav 1. načelnog karaktera, koja utvrđuje pravilo da je zabranjeno sprečavanje uzbunjivanja. Mi smatramo, poštovani gospodine Selakoviću, da ovim našim amandmanom, unutar onoga što je jedna blaga konfuzija oko razumevanja izvesnih kategorija koje su osnovne kategorije u ovom predlogu zakona, mi treba da uvedemo apsolutnu jasnoću. Smatramo da ovaj način obrazloženja da je načelnog karaktera ne smeta da se prihvati i ovaj naš amandman radi dodatnog preciziranja.
Hvala vam, poštovani gospodine Arsiću.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.