Hvala.
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 25. je posledica amandmana na član 17, jer nadležnost nad ovim zakonom iz pravosuđa premeštamo u nadležnost Ministarstva za poslove državne uprave. Ukoliko skupštinska većina usvoji amandman na član 17, moraće da usvoji i amandman na član 25.
Ponoviću. Dakle, čitanjem zakona i razumevanjem onoga što ste vi zapravo hteli, uviđamo da samo jedan manji deo odredbi ovog zakona se tiče oblasti pravosuđa, a veći deo se tiče oblasti državne uprave i lokalne samouprave. Iz tog razloga mislimo da je svrsishodnije da nadležnost nad ovim zakonom prebacimo u ministarstvo nadležno za poslove državne uprave.
Još jedna stvar ide u prilog ovom našem amandmanu i ovome što ja govorim, a to je da nadležnost nad sprovođenjem i kontrolom sprovođenja ovog zakona ima upravna inspekcija koja je kao organizaciona jedinica deo Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Naša ideja sa ovim amandmanima, podneli smo 27 amandmana, je da zakon učinimo efikasnijim, da ga učinimo detaljnijim i da pokušamo da pružimo još veću i bolju zaštitu uzbunjivačima, kao dodatnu motivaciju da ukazuju na povrede odredbi zakona i tako učinimo borbu protiv korupcije još efikasnijom.
To je naš cilj podnošenja ovih amandmana i zato vas molim da još jednom pogledate i u danu za glasanje, ukoliko vi danas to ne prihvatite, molim vladajuću većinu da još jednom pročita amandmane koje podnosimo i time ovaj zakon učinimo još efikasnijim. Hvala vam.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, zaista se maksimalno trudim da ispratim svaki amandman, ali ne vidim nikakvu logičku vezu između predloženog amandmana i izvornog teksta člana u Predlogu zakona. Kakve veze ministar državne uprave ima sa Pravosudnom akademijom i sa obukom sudija koji treba da postupaju u predmetima sa zaštitom uzbunjivača?
Gospodin Nikolić je jedan ozbiljan čovek. Dosta uvažavam i cenim njegovo mišljenje. Ja verujem da on nikada ne bi napisao ovakav amandman. Kakve veze ima program obuke sudija u vezi sa zaštitom uzbunjivača koji sprovodi Pravosudna akademija sa ministarstvom nadležno za poslove državne uprave?
Koliko god da je onaj prethodni amandman koji je bio gotovo identične sadržine, ali se ticao jednog drugog člana koji je bio gotovo identične sadržine, ali se ticao jednog drugog člana, mogao negde da bude logički povezan, iako je, kao što je rekla koleginica dr Rakonjac, mnogo više smisla imalo reći, recimo, ministra nadležnog za rad ili ministra privrede. Ovde to ne vidim da ima ikakvog smisla.
Ako su sudije te koje podležu programu sticanja posebnih znanja, znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivača, kakve veze ima Ministarstvo državne uprave sa tim, osim ako nije jedinstveno ministarstvo kao Ministarstvo pravde. Znate, ministarstva se menjaju, ali nadležnosti su posebne. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Ministre, ukoliko ne želite da shvatite, onda govorite ovo što ste rekli. Naime, pročitaću, pa ću vam objasniti.
Stav 2. „Sticanje posebnih znanja i stručno usavršavanje lica koja postupaju u vezi sa zaštitom uzbunjivača sprovodi Pravosudna akademija u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove pravosuđa“.
Ukoliko smo u članu 17. stavili da je za ovaj zakon, ukoliko se usvoji taj amandman, nadležno ministarstvo će biti Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ja sam upravo to i rekao, da je ovaj amandman posledica amandmana na član 17. Ukoliko ga vladajuća većina usvoji, pošto nas nema dovoljno da ove amandmane izglasamo, rado bismo, ovaj amandman će biti sasvim logičan.
Dakle, ukoliko je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu nadležno za ovaj zakon, onda će Pravosudna akademija u saradnji sa ministarstvom nadležnim za sprovođenje ovog zakona. Dakle, onda logika postoji.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, u članu 26. stav 2. briše se. Obrazloženje koje smo dali tiče se postupka zaštite uzbunjivača. Štetne radnje se, naravno, između ostalog, mogu ogledati u donošenju pojedinačnih akata poslodavaca kojim se rešava o pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenog po osnovu rada. Može se očekivati, kao što znate i to je bio i predlog rasprave, kada je u pitanju sam predlog zakona, da će poslodavci upravo kroz donošenje ovakvih akata najčešće vršiti osvetu prema uzbunjivačima, prema onima koji su, pre svega, u radnom odnosu kod njih.
Nema dobrog razloga zbog čega bi osporavanje upravo ovih akata bilo izuzeto iz opšteg režima zaštite uzbunjivača, kada to već nije učinjeno sa aktima koji se donose u drugim pravno uređenim postupcima.
Dakle, ono što je suština jeste da postavljamo ovom prilikom pitanje, vama gospodine ministre, da li je moguće da iz nedovoljno preciznog definisanja predloga zakona, da se dogodi da pojedinac ili organ koji potencijalno sprovodi odmazadu, odnosno štetnu radnju prema uzbunjivaču, može bez ikakvih problema da zaobiđe predloženu zakonsku regulativu i da tvrdi da radnja odmazde nije posledica uzbinjivanja, već nekih drugih činilaca? To je ono što nas veoma zanima, zato što su takvi slučajevi u praksi zapravo najčešći i to je ono što 91 uzbunjivača, koliko Srbija ima, najviše interesuje. Zahvaljujem se.

Po amandmanu reč ima narodni poslanik dr Mileta Poskurica.

Ako bi se ovaj odmah prihvatio, stav 2. brisao, koji prirodno predstavlja jednu sponu sa narednim članom 27. tada bi se postavilo pitanje - zašto se to čini? Ako se prosto samo briše, a član 27, vidim da niko od predlagača u opoziciji nije ni predložio da se briše član 27, ne znam zašto se to opet čini kada se tačno vidi iz sadržine tužbe iz člana 26. šta ona sve podrazumeva, čak i kako u obrazloženju predlagača amandmana stoji - uklanjanje posledica štetne radnje, to je tačka 3. u stavu tužbe.
Tako da, i ako ne krenemo u radno-pravni proces, u pitanju narušavanja radno-pravnog odnosa, kako predviđa član 27, veće su institucije i tužbe koje se podnose u članu 26. tačka 3. taj problem rešiti, a na stranu što se u posebnom članu ta prava izdvajaju. Mislim da hoće da pokaže u stavu 2. predlagač da se izdvoje samo one radnje, one delatnosti koje se mogu smatrati da su bile sadržaj tužbe zbog uzbunjivača ili u vezi sa uzbunjivanjem, sa samom procedurom, a da ono što može poslodavac eventualno da učini je predmet posebnog sudskog spora i tiče se radno-pravnih odnosa.
To je opet ono što smo imali u članu 13. koji je promakao u diskusiji, gde se tražilo da se čak onaj koji je uzbunjivač i ne potpiše nigde. Evo, on je došao do suda, bori se za svoja prava, nije se potpisao, čak se izričito traži, iako zakon predlaže da može i ne mora. Dakle, imamo prilično nesuglasne amandmane koje kada poređate po hijerarhiji od istih predlagača, pitanje je na šta bi to sve ispalo da je to sve bilo prihvaćeno, tako da mislim da je i ovaj odgovor Vlade logičan. Hvala.