Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja iz prve sam hteo da glasam za amandman gospodina Božovića, iz razloga što je na prvi pogled izgledalo jako fino. Nisam znao da je amandman gospodina Božovića u neskladu sa Ustavom i zakonom. Mislio sam da poslanici od iskustva iz tih velikih stranaka da je gotovo neverovatno da podnesu neustavni amandman, tim pre što prepoznajem rukopis pisca amandmana, a radi se o piscima, onim istim piscima koji su za 100 hiljada evra pisali onaj loši model Zakona o uzbunjivačima. Smem da se kladim da je rukopis pisaca modela zakona od 100 hiljada evra, da je svaki član zakona koštao 3000 hiljade evra. Ne znam šta je trošak bio u 100 hiljada evra. Verujem da je bio papir kompjuter, olovka. Ništa više nije potrebno da se napiše jedan predlog. Mislim da je rukopis ovog amandmana, i meni to ne smeta, rukopis pisca modela tog zakona.
Hteo sam da podržim ovaj predlog, ali, nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu sa zakonom, a boga mi, nije ni etički odgovoran, da ne kažem i neku drugu grublju reč. Iz prostog razloga što bi kada bi se ovo usvojilo, mogle da se, pošto u drugom stavu piše – ne sme se saopštiti javnosti tajni podatak koji najviši stepen tajnosti, imamo više stepena tajnosti i svi su zaštićeni zakonom. Svako ko iznese i niži stepen, a ministar pravde je tu, tajnosti može da odgovara krivično.
Dakle, ukoliko bi ja sada glasao za amandman gospodina Božovića, ja bi došao u poziciju da navedem ljude da krše jedan drugi zakon i da mogu da odgovaraju pred sudovima. Ali, kad smo već kod tajnosti podataka, mogao bih da se složim sa predlagačem amandmana da se određeni organi mogu služiti klopkama i da vlast ponekad u tajnosti drži razne podatke. Dakle, kao i one što sam izneo, a ministar mi nije dao odgovor da li su tajni podaci tačni, i da li sam ja povredio Zakon o zaštiti tajnih podatak. Nekad neki dokumenti iz Američke ambasade ne nose nikakvu oznaku stepena tajnosti, a radi se o sastancima sa pravnim savetnikom u ambasadi SAD…
