Poštovani poslaniče ovo je replika.

iz vremena „Fijata“ i svega onoga što su radili, onda je uredu i ako je to posipanje pepelom, uredu. Ali ova Vlada nema šta da taji pred građanima Srbije. Hvala.

Neću odgovoriti na povredi Poslovnika poslaniče, zato što smatram da je ovo bila replika, da ovo nije bila povreda Poslovnika. Zaista ništa niste rekli o predsedavajućem. Ne mogu da sprečim nekog kad govori tačno o amandmanu koji je i napisao. Ovo je bila replika.
Zaista je bila replika, zaista nije ništa rečeno kako je predsedavajući povredio Poslovnik.
Da li vi želite da glasamo o povredi Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem se.
Ministar ima prednost. Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju amandmani na član 20. ja bih pročitao ono što sam ovde dobio u vidu izveštaja Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Na kraju izveštaja stoji – Odbor je razmotrio i smatra da amandmani na član 20, koji su u istovetnom tekstu zajedno podneli narodni poslanici, svi oni koje ste i vi pročitali, i zajedno, dakle nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. To stoji u izveštaju koji je potpisao kolega dr Aleksandar Martinović, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo te s toga smatram da je ovo i više nego dovoljan razlog da se ovi amandmani ne prihvate.
Ako imamo pred sobom amandmane kojima se na neki način derogiraju i odredbe Krivičnog zakonika i vrlo jasno stoji da nisu u skladu sa ustavno pravnim sistemom RS, onda mislim da ne treba dodatno više o tome raspravljati. Zahvaljujem.

Marijan Rističević, po amandmanu.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja iz prve sam hteo da glasam za amandman gospodina Božovića, iz razloga što je na prvi pogled izgledalo jako fino. Nisam znao da je amandman gospodina Božovića u neskladu sa Ustavom i zakonom. Mislio sam da poslanici od iskustva iz tih velikih stranaka da je gotovo neverovatno da podnesu neustavni amandman, tim pre što prepoznajem rukopis pisca amandmana, a radi se o piscima, onim istim piscima koji su za 100 hiljada evra pisali onaj loši model Zakona o uzbunjivačima. Smem da se kladim da je rukopis pisaca modela zakona od 100 hiljada evra, da je svaki član zakona koštao 3000 hiljade evra. Ne znam šta je trošak bio u 100 hiljada evra. Verujem da je bio papir kompjuter, olovka. Ništa više nije potrebno da se napiše jedan predlog. Mislim da je rukopis ovog amandmana, i meni to ne smeta, rukopis pisca modela tog zakona.
Hteo sam da podržim ovaj predlog, ali, nije u skladu sa Ustavom, nije u skladu sa zakonom, a boga mi, nije ni etički odgovoran, da ne kažem i neku drugu grublju reč. Iz prostog razloga što bi kada bi se ovo usvojilo, mogle da se, pošto u drugom stavu piše – ne sme se saopštiti javnosti tajni podatak koji najviši stepen tajnosti, imamo više stepena tajnosti i svi su zaštićeni zakonom. Svako ko iznese i niži stepen, a ministar pravde je tu, tajnosti može da odgovara krivično.
Dakle, ukoliko bi ja sada glasao za amandman gospodina Božovića, ja bi došao u poziciju da navedem ljude da krše jedan drugi zakon i da mogu da odgovaraju pred sudovima. Ali, kad smo već kod tajnosti podataka, mogao bih da se složim sa predlagačem amandmana da se određeni organi mogu služiti klopkama i da vlast ponekad u tajnosti drži razne podatke. Dakle, kao i one što sam izneo, a ministar mi nije dao odgovor da li su tajni podaci tačni, i da li sam ja povredio Zakon o zaštiti tajnih podatak. Nekad neki dokumenti iz Američke ambasade ne nose nikakvu oznaku stepena tajnosti, a radi se o sastancima sa pravnim savetnikom u ambasadi SAD…

Poslaniče, moram da vas prekinem, samo o amandmanu. Ako sam prekinula drugog poslanika, moram i vas.

Slažem se i samim tim ću prekinuti. Ja sam ovaj dokument već izneo. Tražim odgovor ministra odbrane, tim pre što ću podneti krivičnu prijavu zajedno sa drugim kolegama.

Dobro, poslaniče, to ćete utorkom i četvrtkom.

Sačekajte malo. Nemojte biti nestrpljivi.