Nisam ja nestrpljiva. Pokušavam da vodim sednicu koja se otela kontrolu u velikom delu.

Amandman se odnosi na tajnost podataka. Dakle, ja iznosim drugi stepen tajnosti podataka zbog koga bi neko mogao da odgovara ukoliko bi te podatke izneo. Takav amandman je podneo predlagač. Nisam podneo ja. Ja ga samo komentarišem. Pokušavam da to uradim realno i na mestu opozicija ja bih se radovao Zakonu o uzbunjivačima koji ranije nismo imali jer on uglavnom može da optereti vlast i da oni doznaju neke informacije koje mi dok smo bili opozicija nismo mogli da doznamo.
Neprihvatljiv je amandman gospodina Božovića iz prostog razloga što dovodi u priliku građane da vršeći, po njihovom amandmanu, uzbunjivanje mogu da prekrše zakon.
Što se tiče ovih podataka, očekujem ipak da mi se odgovori da li je ona informacija koju sam dao tačna, a što se tiče krivične prijave, u pravu ste, ja ću je podneti nadležnom tužilaštvu, a ne vama, zajedno sa kolegama Drecunom i Đukanovićem. Hvala.

Mi nismo sud.
Vladimir Đukanović po amandmanu.

Hvala.
Ministre, kao što znate i u načelnoj raspravi lično sam bio pristalica da se prihvati amandman „Pištaljke“. Međutim, danas je na sednici Odbora za pravosuđe objašnjeno da ne bi mogao da bude usklađen sa samim zakonom koji definiše tajnost podataka. Možda bi trebalo razmisliti o promeni tog zakona. Ne bi bilo loše, ali zašto sve ovo govorim?
Ja sam izabran bio na funkciju predsednika Skupštine „Državne lutrije Srbije“. Tamo kada sam došao, gotovo svi ugovori su bili tajni. Neverovatno nešto, svi su bili podvedeni pod poslovna tajna, čak i najobičniji marketinški ugovori. Do te granice besmisla je to išlo. Tek sam posle video zbog čega je to bilo. Zato što se na takav način sakrivalo kako se ispumpavaju pare iz preduzeća.
Preduzeće je završilo sa 150 miliona dinara u gubitku, što je jedinstveni primer jedne državne lutrije na svetu da završi u minusu. Zato zaista bi trebalo razmisliti šta se sve može podvesti pod tajni podatak, jer ako će svako javno preduzeće sebi da dozvoljava da tako nešto podvede pod poslovnu tajnu, a to su pare građana RS, mi možemo da dođemo u veliki problem da opet imamo neki novi ugovor sa „Fijatom“ koji je potpuno zamračen, i ako je to da se ne lažemo jedan od dobrih poslova koje je RS ima, jer „Fijat“ na neki način puni budžet i dobro radi. Ali, nije baš to tako uputno da prodamo negde fabriku ili šta već uradimo, a sve je zamračeno da ne znamo nikakve podatke iz tog ugovora. To je nekada bio manir. Nadam se da će se to u potpunosti sada promeniti. Možda sam taj zakon da se promeni kako bi ipak građanima bilo dostupnije i da ne bi baš sve moglo da se podvodi pod poslovnu tajnu ili tajni podatak, kako god hoćete. Hvala.

Zahvaljujem poslaniče.
Balša Božović po amandmanu. Imate minut. Toliko vam je ostalo.
(Balša Božović, s mesta: Replika.)
Javili ste se, imate minut, ako ne greškom. Nemate repliku. Nije bilo nikakvih uvreda. Ništa negativno. Imate minut. Ne želite? Hvala.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Balša Božović ima reč.

Zahvaljujem predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, u članu 22. dodaje se stav 2. koji glasi – umesto prava na otklanjanje posledica štetne radnje, povraćaj u ranije stanje, uzbunjivač, odnosno povezano lice ima pravo da mu sud odredi pravičnu novčanu naknadu.
Dakle, predloženim amandmanom smo pokušali da odredbu o naknadi štete bliži odredimo da ima smisla. Jedino ako se ovim zakonom predvidi neko posebno pravo za uzbunjivače ili za povezana lica koje je veće od onih prava koje bi imali primenom Zakona o obligacionim odnosima.
Uvođenjem ovog prava, veoma korisnog za uzbunjivače koji bi se nakon svog čina, i pored zaštite koja bi im bila pružena u smislu poništenja nezakonitog akta, suočili sa eventualnim tihim bojkotom, to je ona stvar koja postoji i koju nije lako nedvosmisleno dokazati, iz prostog razloga što je ponekada teško da se dokaže čin osvete koji se prema uzbunjivačima može naći u praksi.
Dakle, ovaj amandman predstavlja dodatnu zaštitu. Mislimo da dodatno štiti prava onih koji su najhrabriji i koji zaista imaju odvažnosti i hrabrosti, na kraju krajeva, da se u zemlji kakva je Srbija odvaže da nešto kažu i da zaista uoče i javnost obaveste o nekom nezakonitom činu ili nemoralnoj radnji. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik dr Mileta Poskurica. Izvolite.

Zahvaljujem.
Mislim da je Vlada donela ispravnu odluku zato što je odbila ovaj amandman, budući da taj novi stav 2. koji se stavlja ispod stava 1, kao da je u koliziji i kao da su suprotstavljeni. Jer, zaista je zakonom jasno predviđeno u stavu 1. ko i na koji način donosi odluku o nadoknadi materijalne štete i to je jasno definisano u sudskom postupku.
S druge strane, kakva su to sad preferencijalno veća prava? Ne znam, nisam pravnik, ali, koliko to pravni sistem poznaje i koliko je česta potreba, ako i poznaje, mogućnost davanja posebnih prava nekim kategorijama ljudi koji traže zaštitu prava?
Treći razlog je što se pojam sudske zaštite uvodi u budućim, dolazećim članovima. Tek kada bismo ova dva člana ostavili jedan pored drugog, prosto bi se pitalo na šta bi to ličilo? U ovom stavu 2. koji se predlaže piše da umesto prava na otklanjanje posledica štetne radnje itd, treba da se odredi pravična naknada. Taj deo te zavisne rečenice se u stavu 1. ne pojavljuje, takvog komentara nema. Mislim da nisu čak ni tesno vezani da bi imali tu nekakvu sinktatičku vezu između ova dva stava. Zato mislim da je jednostavnije kratko i jasno rešenje koje je predlagač dao i da je zato u pravu Vlada koja nije prihvatila ovaj amandman. Hvala.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li želite reč? (Da)

Hvala, gospođo predsednice.
Član 23. i moj amandman u odnosu na član 23, kao i ovi prethodni amandmani, imaju zaista isti motiv. Uz maksimalnu podršku koja se vezuje za intenciju i osnovni cilj i smisao zakona, tj. borbu protiv korupcije, jeste i preciziranje određenih članova odnosno odredaba u predloženom tekstu amandmana.
Naime, u predloženom tekstu člana 23. je navedeno da se u postupcima pred sudom po tužbi za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, a od posebnih postupaka u okviru odredaba Zakona o parničnom postupku primenjuje se poseban postupak iz oblasti radnih odnosa.
Međutim, svi smo mi svesni da osim radnih odnosa, tačno je, to je najosetljivija kategorija koruptivnog delovanja, postoje i druge situacije i drugi vidovi i drugi modaliteti gde se koruptivno delovanje manifestuje, odnosno ispoljava, a da to nisu isključivo radni odnosi, što znači da mogu biti i upravni, mogu biti i neki drugi, naročito ukoliko se koruptivno delovanje manifestuje u oblasti organa državne uprave. Ili, u oblasti preduzeća koja su u privatnom vlasništvu.
Zbog toga se ovim amandmanom pokušalo intervenisati kako bi se obuhvatio širi krug situacija, odnosno onaj obim koji podrazumeva mogućnost iskorenjivanja koruptivnog delovanja i pojave korupcije i tamo gde nisu samo radni odnosi.
Zato smatramo da bi upravo ovim amandmanom mogli da doprinesemo da se zaista korupcija obuhvati onako kako treba i kako to Vlada Republike Srbije i čini, a to je u sveobuhvatnom smislu reči, što nesumnjivo i uvažava i ima podršku poslaničke grupe SPS. Hvala.