Ponavljam zbog zapisnika, ministar Selaković je prihvatio amandman.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala poštovana predsednice.
Ovim tekstom amandmana kao što ste imali prilike da pročitate predvidela sam da u članu 18. reči „neposredno nadređenog organa“ zamenjuju se rečima „svakog nadređenog organa po izboru uzbunjivača“.
Kada je bila rasprava u načelu, dobar deo sam objasnila zašto smatram da tako nešto treba uraditi, a pri tom to opet predstavlja moj lični stav, jer sam mišljenja da ne treba ograničavati uzbunjivače, kojem nadređenom organu od svih nadređenih organa će se obratiti, a ukoliko upravo postoji okolnost iz člana 18. i stava 2. budući da uzbunjivač može imati sumnju u pogledu toga da rukovodilac neposredno nadređenog organa svesno i namerno dozvoljava kršenje propisa rukovodiocu podređenog organa, da neko može imati poverenje u jedan državni organ, a neko u drugi državni organ, da se ne mora imati poverenje onom organu u kome je uzbunjivač neposredno nadređen, već kao što sam i u raspravi u načelu rekla, može postojati samo poverenje u tzv. taj treći stepen hijerarhije.
Mislim da se iz tih razloga upravo treba omogućiti sloboda da uzbunjivanje se vrši bilo kom organu koji je hijerarhijski iznad organa povodom kojeg se vrši uzbunjivanje, bez obzira na stepen nadređenosti.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Zahvaljujem se. Motivacija za podnošenje ovog amandmana, imajući u vidu da se nisam javio po amandmanu koji se odnosi na član 15, a motivisani su iz istih razloga, a to je – bezrezervna podrška Vladi Republike Srbije u borbi protiv korupcije i u tom smislu, tzv. nulti stepen tolerancije na bilo koji oblik ili bilo koji vid korupcije ili koruptivnog delovanja.
U tom smislu poslanička grupa SPS je smatrala da uz svu, apsolutnu podršku Vladi, smatramo da bi trebalo i rokove koji se vezuju za postupanje onih koji su zakonom legitimisani, da odlučuju po informacijama koje ukazuju na koruptivno delovanje, da ti rokovi budu kraći.
Postavlja se pitanje zbog čega bi se čekalo, čak recimo i 15 dana na informaciju koja se vezuje za pojavu koruptivnog delovanja, ako je korupcija takva vrsta pošasti, takva vrsta karcinoma koja metastazira uglavnom, a u pojavnim oblicima kod nas već postoji, a da se na nju ne reaguje odmah.
Dakle, ne postoje razlozi za odlaganje. Ja ću biti potpuno otvoren i iskren. Smatram da smo zaista postavili prilično male rokove od tri dana, premda su i drugi poslanici ovde prisutni postavljali kraće rokove u odnosu na predložene, kao što je koleginica Dubravka Filipovski i Dragan Jovanović, i u tom pravcu ostavljam predlagaču o cenu i procenu za usvajanje takvih amandmana.
Molim ministra da razmisli o stavu 8. predloženog amandmana na član 18. gde smo tražili da se odredi rok u kome će ovlašćeni organ biti dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka iz stava 1. istog člana.
U predloženom tekstu zakona je navedeno da će ga obavestiti odmah po okončanju postupka.
Mislim da je to malo neodređena norma i da bi je trebalo precizirati određivanjem roka i da taj rok može da bude realan rok od 15 dana u kome je zaista dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka.
Mislim da bi moglo gospodine ministre da se oceni da je barem ovaj deo amandmana prihvatljiv, da se delimično amandman usvoji u odnosu na ostali deo, naravno, ostavljam vama na ocenu, ali najljubaznije molim da se razmisli o ovom predlogu koji je krajnje racionalan i pragmatičan.

Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, što imate pisani izveštaj, pa ne moram da čitam svaki put.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, Marko Đurišić.

Član 19. govori o uzbunjivanju javnosti i kaže da se „javnost može uzbuniti bez prethodnog obaveštavanja poslodavca ili ovlašćenog organa, u slučaju neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost od uništenja dokaza“.
Mi smo smatrali da treba da se ovi uslovi, da se za ove uslove za uzbunjivanje javnosti doda – ako se opasnost može sprečiti samo uzbunjivanjem javnosti.
Zatim smo tražili i amandmanom da se dodaju još dva člana koja glase – da se javnost može uzbuniti bez prethodnog obaveštenja poslodavca i ovlašćenog organa kada uzbunjivač objavljuje informaciju za koju je već propisana obaveza objavljivanja, uglavnom da sad ne čitam ko je hteo da pročita, mogao je da pročita. Vlada je naravno odbila i ovaj amandman.
Mi smatramo da je bilo korisnije za Vladu da je prihvatila ovaj amandman, jer smatramo da ovako napisan član 19. može da, možda da dovede do zloupotreba ovog zakona i zloupotreba uloge uzbunjivača i da podstakne ono što se kod nas često dešava, objavljivanje nekih senzacionalističkih vesti po tabloidima koje naprave štetu, a vrlo brzo se ispostavi da nisu bile istinite. Imali smo prilike u skorijoj prošlosti da se susretnemo sa tim.
Mislim da je ovo jedno jako osetljivo pitanje i mislim da bi vladajuće stranke i poslanici koji podržavaju Vladu, trebali dobro da razmisle o usvajanju ovakvog člana bez naših amandmana kako smo predložili. Ja se bojim da će se ovo okrenuti protiv Vlade u nekom trenutku, da ćemo imati jednu poplavu obaveštavanja uzbunjivanja javnosti, da će ljudi to smatrati da rade u skladu sa ovim zakonom, a da to neće biti slučaj i da ćemo time samo, da ćemo ovakvim članom zakona bez ovog amandman koji smo mi predložili, samo dodatno nahraniti tabloide u Srbiji, a ja mislim da su oni jedna loša pojava i stvaraju lošu klimu u našem društvu čega smo svakodnevno svedoci. Tako da, razmislite još jednom o ovom amandmanu. Možda on nije savršen ali u svakom slučaju je napisan sa željom da uzbunjivanje javnosti bude što odgovornije u budućnosti. Hvala.

Po amandmanu dr Darko Laketić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, povodom ovog amandman na član 19. Zakona o zaštiti uzbunjivača, lično smatram suvišnim rečenicu u amandmanu predlagača. Citiram – ako se opasnost može sprečiti samo uzbunjivanjem javnosti.
Zašto? Zato što se predloženom formulacijom od strane Vlade već precizno definiše kada se javnost može uzbuniti bez prethodnog obaveštavanja poslodavca. Verujte mi, mislim, to je moj stav, ali zaista mislim da je predložena formulacija u zakonu više nego jasna i bez predloženog amandmana.
S druge strane, analiziram i ovu rečenicu koja je predložena. Tu se postavlja mnoštvo pitanja. Na primer, ko bi radio procenu da li se opasnost može ili ne sprečiti samo uzbunjivanjem javnosti? Sada govorim hipotetički na osnovu ove rečenice koja je predložena. Da li sam uzbunjivač treba to da radi? Mislim da ne i mislim da ne treba unositi dodatne nedoumice jer je apsolutno jasna i rečenica i stav o kome se govori. S toga predlažem da amandman odbacimo u celosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, magistar Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Dejan Nikolić, i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, da budem potpuno iskren mislim da član 19. ovako kako stoji, jeste dobro definisan, ali mislim da nije potpun pa smo sa tim u vezi podneli amandman gde smo pokušali stavom 2. i 3. da dopunimo član.
Upravo zbog stručne javnosti, zbog uzbunjivača koji su vrlo zainteresovani za ovu temu, ja ću pročitati oba stava kako smo mi to predložili – da javnost se može uzbuniti nakon prethodnog obaveštavanja ovlašćenog organa kada se postupak pred tim organom ne vodi u razumnom roku ili kada je ovlašćeni organ nepravilno vodio postupak; stav 3. – javnost se može uzbuniti bez prethodnog obaveštavanja poslodavca ili ovlašćenog organa kada uzbunjivač objavljuje informacije za koje je već propisana obaveza objavljivanja.
Tako da, dosadašnji stav 2. postaje stav 4. Zašto smo to uradili, jer mislimo da ovaj predlog zakona, ovako kako je definisan, kažem dobro, ali ne potpuno, ne uređuje mogućnost uzbunjivanja javnosti nakon što su izvršeni prethodni proceduralni koraci. Tu mislim na unutrašnje uzbunjivanje, mislim na uzbunjivanje pred ovlašćenim organom i zbog toga je nekako potrebno naći rešenje za razne situacije kada je takvo uzbunjivanje opravdano.
Znate i vi sami da je život nekako uvek inovativniji od zakona i prosto smo mi pokušali da predvidimo još jednu situaciju, dopunimo član i ovaj zakon učinimo boljim. Zbog toga mislim da ćete naći snage i htenja da prihvatite ovaj amandman i sam zakon učinite boljim. Hvala vam.