Hvala.
Na član 29. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da)

Vrlo kratko ću, imajući u vidu da postoji maksimalna podrška jednoj odredbi, odnosno sistematizovanju jednog pravnog instituta u odredbama ovog zakona, a to je mogućnost određivanja privremenih mera.
Zaista, privremene mere su u ovoj situaciji i te kako potrebne. U tom smislu postoji jedna maksimalna podrška ovom procesno-pravnom delu zakona o zaštiti uzbunjivača. Jedino što bi možda moglo da se razmisli, kada su u pitanju mogućnsoti podnošenja predloga za određivanje privremenih mera, tj. kada se podnosi, hajde da upotrebimo jedan vanpravni termin, a to je tajming. U predlogu teksta člana 32. je navedeno da se taj predlog za određivanje privremene mere može podneti pre pokretanja postupka, prilikom pokretanja sudskog postupka, kao sastavni deo tužbe je naš predlog amandmana koji nije sadržan u tekstu koji je predložen u članu 32. a imamo u praksi preko 99% situacija gde se uz tužbu stavlja predlog za određivanje privremene mere i odlučuje u hitnom postupku.
Zbog toga je intervencija i učinjena u ovom amandmanu, kako bi se precizirao sam tekst. U svemu ostalom zaista postoji maksimalna podrška kako određivanju privremene mere, tako i procesno-pravnim pitanjima koje se vezuju za privremenu meru. Hvala.

Hvala.
Na član 34. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem, predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, amandman na član 34. stav 1. menja se i glasi, citiram: „Predlogom za određivanje privremene mere može se zahtevati da sud odloži pravno dejstvo akta, zabrani vršenje štetne radnje, naloži poslodavcu da preduzme radnju na koju je ovlašćen, radi prestanka štetne radnje koju vrše zaposleni ili druga lica na čije postupanje može da utiče, naloži poslodavcu preduzimanje radnji u korist uzbunjivača i povezanog lica, kao i da naloži otklanjanje posledice prouzrokovane štetnom radnjom“.
Dakle, amandmanom smo predložili da privremena mera može obuhvatiti i zahtev prema tuženom poslodavcu da preduzme radnje na koje je inače ovlašćen, kako bi sprečio da se nastavi vršenje štetnih radnji prema uzbunjivaču od strane drugih zaposlenih ili lica na čije ponašanje poslodavac može da utiče.
Druga predložena dopuna ima za cilj da omogući pružanje aktivne zaštite uzbunjivaču protiv nečinjenja. U skladu sa tim, ovde bih izneo jedan primer, opet ponavljam da ih je u praksi zaista mnogo. Ukoliko poslodavac vrši odmazdu ili negativnu radnju prema uzbunjivaču tako što ne donosi rešenje o godišnjem odmoru, na primer, tako što mu ne dodeljuje određene radne zadatke, tzv. tihi bojkot ili slično, tako što ne odlučuje o njegovom predmetu ako je uzbunjivač lice koje nije zaposleno kod poslodavca, već korisnik usluga tog organa, sud privremenom merom bi mogao da naloži poslodavcu da preduzme određene radnje u korist uzbunjivača, odnosno da donese rešenje o godišnjem odmoru, da mu dodeli radne zadatke ili da odluči po njegovom predmetu.
Zanima nas zbog čega je ovaj amandman odbijen? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 36. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 36. ste definisali da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši inspekcija rada, odnosno upravna inspekcija. Mislimo da nije dovoljno precizno definisano, pa smo predložili izmenu ovog člana i vrlo precizno definisali ko vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Naš predlog je da član glasi da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši upravna inspekcija i detaljno smo definisali da inspekcija rada i druge inspekcije vrše nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, koje su u vezi sa primenom drugih zakona iz njihove nadležnosti.
Smatramo da članom, ovako kako ste vi predložili, ne postoji jasno podeljena nadležnost između upravne inspekcije i inspekcije rada, pa se stiče utisak da i jedna i druga inspekcija imaju nadležnosti nad primenama svih odredbi ovog zakona. Prilično konfuzno.
Mislimo da bi naš amandman ovo ispravio i u duhu onoga kako smo mi podnosili ove amandmane, ponoviću, da ovaj zakon učinimo efikasnijim, detaljnijim, preciznijim i da pružimo dodatnu zaštitu uzbunjivačima. To je naš cilj podnošenja ovih amandmana.
Zato mislimo da treba da još jednom pogledate ove amandmane i znam da imate tu mogućnost da danas prihvatite ovaj amandman. Verujem da biste učinili uslugu svima onima kojih se ovaj zakon tiče. Hvala.

Amandmane, kojim se posla člana 36. dodaju Glava 4a, sa nazivom, i čl. 36a i 36b, sa nazivima, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Dejan Nikolić i zajedno Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, ovo je jedan predlog, ranije smo uputili da je potrebno motivisati dodatno uzbunjivače. Nekoliko puta danas smo imali priliku da čujemo da mi zapravo ne želimo da podržimo ovaj zakon zato što ne želimo da zaštitimo uzbunjivače. Ne, naprotiv, mi želimo da ih zaštitimo mnogo bolje nego što ste vi to predložili u ovom predlogu zakona, sa jedne strane. Sa druge strane želimo dodatno da motivišemo potencijalne uzbunjivače, da se odvaže i da prijave nezakonitu i nemoralnu radnju.
U tom smislu predlažemo član 36a, naravno uz Glavu 4a, 36a i 36b, gde se nagrada za uzbunjivače određuje u odnosu na visinu pribavljenih prihoda umanjenih za nove i neposredne troškove i prema doprinosu uzbunjivača. Dakle, nagrada ne može biti manja, po našem predlogu, od 1%, niti veća od 10% od pribavljenog prihoda.
Takođe smo predložili i sam postupak za ostvarivanje nagrade zbog pribavljenih prihoda i, naravno, da zaključimo, predložili ono što nije predlog samog zakona kroz odredbe koje ste vi naveli. Zakonom treba da se ponudi i rešenje koje će se odnositi upravo na pravo na nagradu uzbunjivača, koji je postupak za ostvarenje, zato što mislimo da će to dodatno motivisati i dodatno ohrabriti, da će neko zaista znati da sistem stoji iza pravde i prava i istine, a ne da ga ovim zakonom dodatno demotivišete. Predlog, ovakav kakav jeste, će demotivisati i ovih 91, a njih je zaista malo i biće ih sve manje i manje ako ovakve amandmane, sa konkretnim nagradama, ne budete usvojili. Zahvaljujem.

Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović-Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Snežana Malović, Biljana Hasanović-Korać, akademik Ninoslav Stojadinović i Branka Karavidić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Član 38. govori o kaznama propisanim ovim zakonom i u prvom stavu govori o kazni za pravna lica. Ovim zakonom je propisan opseg kazni od 50.000 do 500.000 dinara.
Mi smo našim amandmanom predložili sa se gornja granica podigne na dva miliona, što je u skladu sa Zakonom o prekršajima, maksimalna kazna za pravna lica. Smatramo, s obzirom na važnost ovog zakona i njegovu uspešnu primenu, da bi bilo bolje da se usvoji ovaj amandman i da se zakonom propiše maksimalna kazna za pravna lica, jer mislimo da bi time omogućili da izbegnemo situaciju da neko pravno lice, recimo, proceni da se više isplati da bude kažnjeno po ovom zakonu i da ne postupi po ovom zakonu, jer za neka pravna lica, za neke poslove, kazna od 500.000 dinara nije možda veliki problem.
U tom smislu, malo je čudno obrazloženje za odbijanje ovog amandmana koji govori da je predlagač procenio da će propisanim rasponom novčane kazne obezbediti svrhu kažnjavanja. Mi mislimo da mogućnost, znači ne obavezno maksimalna kazna, nego mogućnost da ta kazna bude do dva miliona, pruža onima koji će sprovoditi ovaj zakon veće mogućnosti da odrede primerenu kaznu, a sama maksimalna kazna od dva miliona će možda određena pravna lica obeshrabriti da svesno krše ovaj zakon. Hvala.