Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, pa postavlja se jedno objektivno pitanje ukoliko bi došlo do prihvatanja ovog amandmana, ko bi se na kraju usudio da bude poverilac? Znači, to je onako jedno zdravo razumsko pitanje koje se samo po sebi nameće.

Naime, prihvatanjem ovog amandmana, sama pozicija u pravnom pogledu poverioca postala bi krajnje, pa da kažem, nesigurna, a ugovori upravo zato i postoje, da bi obe strane tačno znale na čemu stoje, da bi se obe strane osigurale, da bi tačno znale šta tim ugovorom one dobijaju, ali isto tako koje su njihove obaveze. Na kraju, ugovori zato i postoje da bi bili ispoštovani od početka do kraja.

Nepoštovanjem tog osnovnog principa obligacionog prava, bojim se da bi došlo do jedne pravne nesigurnosti i mislim da bi kao posledica toga, da bi trpela sama poljoprivredna proizvodnja, jer da još jednom napomenem, retko ko bi se usudio da bude poverilac. Tako da, mislim da nismo u poziciji da dozvolimo da trpi poljoprivredna proizvodnja, te smatram da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, meni je drago što je koleginica Irena već i rekla ono što je trebalo da bude obrazloženje zašto ovaj amandman ne bi trebalo prihvatiti.

Znači, poverilac ne sme da ima ni najmanji rizik od gubitka, barem tih osnovnih sredstava koje je uložio. To smo već čuli, ali ono što pored osiguranja same primarne proizvodnje jeste još apel i našim poljoprivrednim proizvođačima da razmišljaju u tom pravcu, ali i ministarstvu da pomogne našem poljoprivredniku, to je ulaganje u zaštitne pojaseve.

Znači, mora se prosto neka obuka i naših poljoprivrednih proizvođača, kako da zaštite svoja imanja kako bi smanjili rizike od poplava, od jakih vetrova, od bilo kakvih nanosa, snežnih smetova, kao i to da ulažu u sisteme za navodnjavanje.

Znači, u tom smislu pored samog osiguranja potrebno je ulaganje kako bi se i taj rizik smanjio i sigurna sam da u tom, kada su obe strane osigurane, da će ovaj zakon doneti najviše moguće rezultate. Zahvaljujem.

Hvala.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.

Vlada nije prihvatila amandman.

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatila je amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u članu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, Odbor je prihvatio amandman gospodina Miodraga Nikolića na član 9.

Ja ću vam pročitati član 9. veoma je diskutabilan – ako je dužnik poljoprivredno gazdinstvo, ne izvrši obavezu preuzetu po ugovoru o finansiranju, to poljoprivredno gazdinstvo, kao i poljoprivredno gazdinstvo koje je sa njim povezano u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, prevodi se u pasivni status, u RPG, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj i ne može da ostvaruje pravo na podsticaje, u skladu sa zakonom kojima se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, i ovim zakonom.

Stav 2. – poverilac obaveštava ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, da dužnik iz stava 1. ovog člana nije izvršio svoju obavezu.

Sa ovim u vezi, mi smo na Odboru izglasali da se član 9. briše. Iz prostog razloga što poverilac i dužnik sklapaju jedan ugovor, jedan obligacioni odnos i država ne treba da bude uterivač dugova u korist banke i prerađivača.

Naša dilema je bila, da li smo mi na strani poljoprivrednih proizvođača ili prerađivača? Takođe, naša dilema je bila šta i ako je osiguran usev, šta ako dođe do tužbi između osiguravajuće kuće i osporavanja osiguranog useva? Šta ako ne naplati osiguranje, a obavezu mora da izmiri? Ne samo to, šta ako je ostao dužan pet hiljada dinara? Zašto ga brisati i prebacivati u pasivni status, jer tek onda neće moći da vrati dug.

Postavlja se pitanje opravdano, da li nam je cilj da uništimo poljoprivrednog proizvođača ili da ga potpomognemo da taj dug vrati?

Sa druge strane, možemo da postavimo opravdano pitanje, šta ako mu „MK Komerc“ smanji cenu šećerne repe? Kao što je sada slučaj, pa, nema novac da u potpunosti izmiri obavezu, iako je recimo „MK Komerc“ ugovorom bio obavezan da to plati 38 evra po toni, on dođe i smanji za 10% cenu i kaže – morate da potpišete da nećete tužiti, u suprotnom ja neću da vam uzmem šećernu repu.

Šta ako nema novac da iz tih razloga izmiri dug? Zašto bi ga država po sistemu kao uterivač dugova brisala iz registra poljoprivrednih gazdinstava i time kažnjavala?

Šta ako je taj uzeo zajam, naravno za ratarstvo, ako je ujedno i stočar? Šta ako ga izbrišemo i prebacimo u pasivan status i sprečimo da i dalje dobija premije i subvencije, a on drži 50 krava, ostaje dužan 5000 dinara, ali ne može da dobije više podsticaje, samim tim ne može da izmiri dug, šta će biti sa stočnim fondom, i zašto država nema isti aršin za sve građane?

Ako ćemo poljoprivrednike zbog duga prema prerađivačima, koji će biti – „Viktorija grup“, „MK Komerc“, itd, ili će biti zajedno uvezani sa bankama, ako ćemo za te zajmove, brisati poljoprivredna gazdinstva iz registra i prebacivati u pasivna, da nemaju dalje pravo na premije i subvencije, a dug nije prema državi, a država stala opet na stranu prerađivača, kao što je i pre dve godine stala i zabranila izvoz šećerne repe i ostalih industrijskih kultura, zbog toga što je bila suša, da bi prerađivačka industrija imala šta da radi, šta u takvim situacijama raditi , ukoliko se to radi sa seljacima, onda hajde da budemo ravnopravni i da radimo prema svim građanima.

Hajde da proglasimo ništavnim dokumentima i pasivnim, svim građanima, koji duguju kredite, da država stane na stranu banaka, kad su u pitanju komercijalni krediti za nabavku automobila itd. kada je već stala na stranu poverilaca, kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.

To su dileme koje je Odbor za poljoprivredu imao u vezi amandmana koji je predložio gospodin Nikolić.

Ja sam amandman, da ne bi raspravljao o amandmanu na član 9, pismeno povukao, dakle nema potrebe, zato što sam smatrao da je amandman gospodina Nikolića daleko pravedniji, da obezbeđuje makar zaštitu države prema poljoprivrednim gazdinstvima, jer ukoliko ga izbrišemo iz registra on se više oporaviti neće. Imamo jednog poljoprivrednog proizvođača manje, a jednog debelog bankara više. Jednog prerađivača na čijoj strani je država stala.

Znam da su se i u Ministarstvu lomili oko ovog amandmana, zahvaljujem im se na tome, ali kao svugde, kao i u ovoj Skupštini, kao i u Ministarstvu poljoprivrede, postoje ljudi koji rade za određene prerađivače, i naš problem je što našim sudbinama, sudbinama poljoprivrednih proizvođača, ne upravljaju proizvođači nego potrošači i prerađivači.

Ovo je jedan dokaz za to, ne znam iz kojih razloga se država meša, da bude uterivač dugova prema prerađivačima i bankama koji su zajmodavci, koji su poverioci, gde će na njihovu dojavu da su ostali dužni biti poljoprivredna gazdinstva eliminisana, izbrisana iz registra, prebačena u pasivna, izopštena iz prava da dobiju premije i subvencije na osnovu kojih mogu da se oporave, da vrate dug i da nastave da rade.

Šta ako je taj dug, recimo, pet do 10 hiljada dinara, a on stvarno ima 50 krava zbog kojih treba da dobije milion dinara premije subvencije? Po litri mleka treba da dobije sedam dinara, znači, postoji verovatnoća da će on prihodovati samo na osnovu premije i subvencija više od dva miliona. Šta ako mu farma, ako on stvarno nije platio mleko i on nije uspeo da se razduži iz tog razloga, zašto se država ne ponaša na isti način kada su u pitanju neisplaćeni poljoprivredni proizvodi zemljoradnika koji su neprodati, nego predati prerađivačima?

To su bili razlozi, a tu su i članovi Odbora, zbog kojih navodim smo mi, posebno ja, odustali od svog amandman, i prihvatio amandman gospodina Nikolića koji kaže da se član 9. kao nepotreban, kao nešto što državu svrstava, na stranu prerađivača a ne proizvođača, mi smo smatrali da je amandman gospodina Nikolića sasvim u skladu sa nastojanjem da naša država jednom stane u korist proizvođača, a ne samo u korist prerađivača i banaka.

Kad smo već kod banaka, hoćemo li mi da im silom uterujemo prihode na ovaj način, preteći zemljoradnicima da će biti izbrisani da moraju da se razduže, kada su te banke šakom i kapom davale prerađivačima koji su opet opljačkali seljake, bez obzira što su iz banke izvadile desetine i desetine miliona evra, opet su ostali kao Farmakom, kao Koteks, itd, ostali su enormni dugovi primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i stočarima, bez obzira što je ceo sistem našpanovan na njihovu stranu.

Dakle, sa jedne strane ćemo jedne nagrađivati i sprečavati poljoprivrednike da naplate svoje poljoprivredne proizvode, nećemo stati u njihovu zaštitu, ali u slučaju da nedaj Bože oni nešto malo budu oštećeni, e onda ćemo takva poljoprivredna gazdinstva zbog duga brisati, zbog duga prema bankama koje su tako bile rasipničke prema raznim Perčevićima, prema raznim Bogićevićima itd, sada ćemo u njihovu korist eliminisati mala poljoprivredna gazdinstva.

Odbor je smatrao da je to neprihvatljivo. Mi poštujemo odluku Ministarstva da sasvim drugačije vidi od onoga što je video Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Kolege poslanike molim, da kada bude glasanje na član 9. da ove moje argumente imaju u vidu. Ko želi da glasa, dobrodošao je. Ovo bih želeo da bude izglasano, ali se neću na vas ljutiti ukoliko to ne učinite. Hvala.

Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Želim samo da vas informišem u skladu sa predloženim zakonom poverilac ne mora da bude pravno lice, preduzetnik, prerađivač, već može biti i fizičko lice.

Dakle, veliki je spektar onih koji mogu biti naspram poljoprivrednika koji će od njih uzimati sredstva u zajam, bilo da se radi o materijalnim sredstvima ili o novčanoj pozajmici.

U kontekstu priče gospodina Rističevića, želim da kažem da je Vlada prihvatila amandman na član 9, amandman koji su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Ivan Karić i Aleksandar Senić, a upravo ovaj amandman i njegovo prihvatanje rešava dosta pitanja koje je pokrenuo gospodin Rističević.

Pre svega, ovim amandmanom je Vlada prihvatila da u pasivan status ne ide ono poljoprivredno gazdinstvo koje nije izmirilo obavezu prema poveriocu, ukoliko je do neizmirenja obaveze došlo zbog više sile, elementarnih nepogoda ili sličnih faktora, prirodnih na koje on nije kao vlasnik gazdinstva mogao da računa.

Mislim da je na ovaj način u značajnoj meri se izašlo u susret poljoprivrednicima, a da bi idenje dalje od ovoga, ugrozilo ono što smo malopre govorili, a to je da bismo praktično ostali bez onih koji bi bili zainteresovani da posluju kao poveriocu u ovom jednom važnom poslu, pomoći poljoprivrednicima u smislu obezbeđivanja finansiranja njihove poljoprivredne proizvodnje. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Nikolić, podnosilac amandmana.  Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, predstavnici Vlade, zaista sam se jako obradovao kada sam dobio ovaj Predlog zakona o obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje. Poradovao sam se konačno da je ova Vlada nešto učinila i krenula nešto da čini za poljoprivredne proizvođače.

Svedoci smo punih 20-ak, ako ne i 25 godina, haosa u zemlji, embargo, bombardovanje, sankcije, i taj jadan seljak i zahvaljujući njemu, zahvaljujući tom poljoprivrednom proizvođaču, mi smo imali kakav takav mir u državi, imali smo hrane.

Sada kada je vreme da na neki način pomognemo tom našem poljoprivrednom proizvođaču ili gazdinstvu, ovaj zakon me je obradovao, pošto sam privrednik, da će on dati neku sigurnost i da se radi zaista o velikoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima.

Međutim, odbijajući amandman posle jučerašnje sednice Odbora za poljoprivredu, gde su svi članovi Odbora za poljoprivredu glasno prihvatili moj amandman, Vlada ga je odbila, molim kolege poslanike da, i ono što je izlagao moj prethodni kolega, gospodin Marijan Rističević, dobro razmotre u danu glasanja i da eventualno prema svom nahođenju i savesti eventualno podrže, odnosno glasaju, podrže ovaj moj amandman.

On se odnosi na sledeće. Prvo, u članu 8. jasno se govori da dužnik, tj. vlasnik poljoprivrednog gazdinstva je obavezan da kao dobar privrednik, odnosno dobar domaćin izvrši sledeće obaveze, pa pod 2. - omogući kontrolu izvršenja ugovornih obaveza, pa onda dalje, citiram: „Dužnik koji ne postupi na način iz stava 1. ovog člana, dužan je da nadoknadi poveriocu nastalu štetu i izmaknu korist po tom osnovu“.

Ovde je zaista tako jako lepo definisano, jasno i glasno da ukoliko bilo šta pokuša da izigra, da pokuša neku prevaru, on će ovde po članu 8. morati da i po zakonu i po svim obavezama prihvatajući član 8, a na kraju krajeva to se unosi i u ugovoru koji sačinjava naručilac i izvršilac, dovoljno je ovde obavezan, prihvatio obaveze, odnosno dovoljno smo obavezali zakonom poljoprivrednog proizvođača da izmiri sve svoje obaveze. Tako da član 9. ničemu ne vodi, izuzev što je neko hteo, taj neko hoću da kažem, bojim se da su ovo tajkuni ili deo tajkuna, učestvovali u možda nekom lobiranju, da kroz ovaj član 9. mi bi njega kaznili. Ako ga kaznimo zbog eventualno elementarnih nepogoda, a videli smo ove godine kako je prošla poljoprivredna proizvodnja i gde se našla i koliko je njih propalo i dovedeni su do ivice egzistencije, ako se pojavi ponovo, ne daj Bože, neka poplava, neko nevreme, neka nezgoda, gradovi, šta već ostalo, on gubi narednih pet godina mogućnost da dobije subvencije da bi se eventualno oporavio time što ga je zadesilo u toku te tekuće godine, odnosno ugovorene godine.

Još jednom molim ministarku poljoprivrede i Vladu da razmotri ovaj naš predlog, odnosno moj predlog i da ovaj član devet ukine jer je sve rečeno u prethodnom 8. članu kako bi eventualno zaista pomogli poljoprivrednu proizvodnju.

To je jedina grana, da se razumemo, jedina moguća i realna privreda koja može da se ostvari i da se uradi jeste na ovaj način, da potpomognemo primarnu proizvodnju, odnosno poljoprivredna gazdinstva i veliki broj seljaka i poljoprivrednika, pogotovo u centralnoj južnoj Srbiji, gde znamo u kakvoj situaciji se nalaze, da na ovaj način pokrenemo poljoprivrednu proizvodnju, a potom da izradimo veliki broj mini fabrika za proizvodnju i preradu svih tih sirovina. Samo na taj način moći ćemo da uvećamo BDP naše Republike Srbije, a samim tim i uvećamo nacionalni dohodak, odnosno da iz realnih izvora očuvamo nacionalnu valutu. Ja se zahvaljujem.