Mislim da je amandman gospodina Bradića smislen, ali tu ima takođe iz pravosudne oblasti raznoraznih tumačenja. Sada zavisi kakav je prekršaj bio. Ima prekršaja koji su tri meseca, godinu dana uslovno, ima prekršaja koji se brišu iz evidencije. Bojim se da to baš ne bi moglo da se sprovede kako je gospodin Bradić zamislio. Ideju kao ideju podržavam, ali mislim da u ovom trenutku ne možemo na adekvatan način da je sprovedemo. Mislim da ubuduće na takva lica treba paziti, i na takva dešavanja, ali bojim se da ima onih koji uopšte nisu uhvaćeni, koji nisu procesuirani, takvih je daleko više.
Nedavno sam obišao jednu reku koja uopšte nema ribe, zato što su dinamitom, iako je izuzetno čista voda, zato što su dinamitom, kada pecaju mrežom, kroz mrežu nešto mlađe i prođe, ali kada uzmu da pecaju akumulatorima, bombama i dinamitom, onda takvi prekršioci nanesu štetu koja je enormna. Jedni su uhvaćeni u blažem prekršaju kažnjeni su, njima nećemo dozvoliti, ali ovi koji nisu uhvaćeni, u takvim situacijama bi mogli da iskoriste to što nisu uhvaćeni, u daleko većim prestupima prema životnoj sredini i prema ribljem fondu.
Verujem da je ideja veoma dobra i u svakom slučaju bih glasao za taj amandman, međutim, s obzirom da sam gledao kako se nanosi šteta životnoj sredini, gledao sam Drinu koja se belila, nije zelenila, kada uđemo u Srbiju, dakle tamo negde iza Višegrada, ima toliko smeća, da bi počinoce prema životnoj sredini mogli na hiljade, hiljade da kaznimo, s obzirom da je razna PVC i druga ambalaža, koja i te kako šteti, ne razlaže se godinama, šteti životnoj sredini. Kada bi pohvatali sve počinioce mi ne bi imali onda nikoga ko bi mogao da upravlja, gazduje područjima.
Mislim da je ovaj zakon svakako dobar. Zahvaljujem Ministarstvu što je usvojio neke amandmane i vladajućih partija, a i opozicionih partija. Iz toga se vidi da Ministarstvo nije pravilo nikakvu političku selekciju nego da se rukovodilo time šta je dobro uopšte riblji fond.
Moram da kažem, jutros kad sam pošao da me je ujak koji je ribolovac podsetio na kinesku poslovicu koja kaže – kada čoveku daš ribu, nahraniš ga za jedan dan, ali kada ga naučiš da peca, nahraniš ga za ceo život. Ali, ukoliko ga naučiš da gaji ribu onda si nahranio njega i celo društvo. S obzirom da mi uvozimo 35.000 tona, a proizvodimo 15.000 tona ribe, dakle, da je u potpunosti devastiran riblji fond, pohvaljujem napore ministarstva da samo i zajedno sa poslanicima usvajajući ove amandmane, a nadam se da će usvojiti još neki, da se zavede red u ovoj oblasti i da se to unapredi da jednom možemo ne samo da upecamo koliko nama treba već od toga da napravimo određenu industriju, da makar prepolovimo uvoz koji je u ovom trenutku 35 hiljada tona. Imajući u vidu da Srbija jede samo sedam kilograma ribe po glavi stanovnika, da Evropa koristi 26 kilograma ribe po stanovniku. Koliko bi mi uhvatili taj evropski prosek morali bi da uvezemo još najmanje sto hiljada tona ribe što bi bio izdatak od preko 200 miliona evra. Uz ovih sto miliona evra koji već sada izdvajamo bili bi po pitanju uvoza ribe, bili bi u deficitu oko trista miliona što je nepojmljivo, što ne sme da se dogodi u zemlji koja ima toliko lepih reka, potoka, koja ima uslove za ribnjake, koji ima toliko jezera.
Mislim da treba da pohvalimo napore Vlade tim pre što vidim da nema nikakve političke selekcije po amandmanima. Želim da Vlada prihvati što više amandmana koji su smisleni, koji su dobri ne za vladajuću većinu nego koji su dobri za ribolovce, odnosno za riblji fond i na kraju koji su dobri za platni promet, odnosno za umanjenje deplatnog deficita prema inostranstvu. Želim da zahvalim gospodinu Bradiću, jer veoma dobro sam shvatio ovaj amandman, ali želim takođe da se zahvalim i ministarstvu na naporu da sve amandmane koji može da usvoji, usvoji. Zahvaljujem.
