Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 26, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 157 od ukupno prisutna 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o osiguranju, Predlogu zakona o platnim uslugama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju i Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma.
Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč za obrazloženje? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 157, protiv – sedam, uzdržanih – nema, nije glasalo 19 narodnih poslanika od ukupno prisutna 183 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila većinom glasova ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 157, protiv – pet, uzdržanih – nema, nije glasalo 19 narodnih poslanika od ukupno prisutnog 181 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, utvrdila dnevni red Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o osiguranju;
2. Predlog zakona o platnim uslugama;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma;
6. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o izvršenju i obezbeđenju i
7. Lista kandidata za izbor jednog člana Nacionalnog prosvetnog saveta.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Aleksandra Jablanovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetska pitanja Narodne skupštine, povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenje ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, predlaže da Skupština, u smislu člana 88. stav 3, stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
U skladu sa tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Skupština na predlog Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koji je izabran, narodnom poslaniku Aleksandru Jablanoviću danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača dr Jorgovanke Tabaković, guvernera Narodne banke Srbije, pozvala da sednici prisustvuju i: dr Diana Dragutinović, viceguverner NBS; Bojan Terzić, generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove NBS; Đorđe Anđelić, generalni direktor Sektora za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS; Dragana Stanić, zamenik generalnog direktora Sektora za platni sistem NBS; Dejan Dević, zamenik generalnog direktora Direkcije za zakonodavno-pravne poslove NBS; Srđan Milovanović, direktor Odeljenja za posredni nadzor nad poslovanjem društava za osiguranje i drugih subjekata NBS i Marina Papadakis, savetnik za pravna pitanja guvernera NBS.
Ujedno, pozdravljam guvernera Narodne banke Srbije dr Jorgovanku Tabaković.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama od 1. do 5, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o osiguranju, Predlogu zakona o platnim uslugama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju i Predlogu zakona o izmenama i dopuni Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma.
Da li predstavnik predlagača, dr Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, želi reč? (Da)

Dobar dan, dame i gospodo, poštovani građani, ja u funkciji guvernera, vi u funkciji poslanika, ali svi predstavnici građana, jer smo to uvek i posle funkcija, a i pre njih.
Poštovane dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, pred vama je danas Predlog zakona o osiguranju, prvi iz seta finansijskih zakona koje Narodnoj skupštini Republike Srbije, u skladu sa svojim ovlašćenima, predlaže NBS. Ovim setom propisa, institucija koju vodim, daje svoj doprinos reformama regulatornog okruženja u Republici Srbiji, a u cilju približavanja evropskim standardima.
Promena zakona koji uređuje osiguranje stavljena je u sam vrh prioriteta Vlade Srbije izloženih u ekspozeu premijera iz aprila ove godine.
Predlog zakona o osiguranju, koji je NBS pripremila, sadrži sve elemente reformskog zakona i zato očekujemo da se njegovim usvajanjem uvede red u ovaj segment finansijskog sistema zemlje, čime ćemo poboljšati, kako investicioni ambijent, tako i zaštitu naših građana.
Narodna banka Srbije obavlja funkciju nadzora osiguranja od 2004. godine. Kada sam preuzela rukovođenje ovom institucijom, funkciju nadzora zatekla sam u vrlo lošem stanju sa zastarelim regulatornim okvirom i neefikasnim mehanizmom delovanja. Zato je čitava 2014. godina bila posvećena reformama u tom segmentu nadležnosti NBS.
Nacrt zakona o osiguranju, koji smo zatekli, a koji nije dobio pozitivne kritike stručne javnosti, jer nije nosio suštinske promene u odnosu na postojeći sistem, kompletno inovirali, uskladili sa evropskim standardima, ali i standardima relevantnih međunarodnih organizacija i institucija koje odražavaju najbolju svetsku praksu.
Novi, unapređeni tekst ovog propisa izneli smo pred sud javnosti i dobili pozitivne ocene od predstavnika struke osiguranja, privrede, naučne javnosti i nadležnih državnih organa. Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je, neposredno pred ulazak ovog predloga u parlamentarnu proceduru, pozitivno mišljenje o njemu i konstatovalo da će on predstavljati kvalitativni iskorak u regulisanju sektora osiguranja u Republici Srbiji.
Mnoge kvalitetne sugestije dobijene u javnoj raspravi, otvorenoj u maju ove godine, ugrađene su u tekst i postale su sastavni deo Predloga zakona. Ovom prilikom zahvaljujem svima koji su u javnoj raspravi uzeli učešće i pomogli nam da učinimo ovaj propis što boljim i prihvatljivijim za buduću primenu.
Usvajanje Predloga zakona o osiguranju takođe je jedan od koraka u procesu pridruživanja Republike Srbije EU. Pripremljen je tako da u celini odražava važeći pravni režim za delatnost osiguranja u EU i zato je jedan od ciljeva i doprinosa njegovog donošenja i harmonizacija domaćeg zakonodavstva sa evropskim direktivama. Iako su polazne pretpostavke pri izradi ovog Predloga zakona bile direktive EU, koje su trenutno u primeni u oblasti osiguranja, u njega su ugrađene i naznake nekih budućih tendencija u ovoj oblasti.
Evropska komisija imala je prilike da izvrši uvid u tekst Predloga zakona o osiguranju i o njemu se pozitivno izrazila. Slična mišljenja dolazila su i iz krugova stranih investitora. Zato imamo razloga da verujemo da će ovaj propis stvoriti temelje modernog i uređenog tržišta osiguranja u Republici Srbiji.
Konkretno, promenom zakona kojim se uređuje osiguranje na način kakv smo predvideli ovim predlogom, stvoriće se pretpostavke za dalji razvoj i unapređenje delatnosti osiguranja, efikasnije i kvalitetnije poslovanje društava za osiguranje, povećanje finansijske discipline na tržištu osiguranja, a svakako i bolju zaštitu građana i privrednih subjekata u ulozi osiguranika, korisnika osiguranja ili trećih oštećenih lica.
Dakle, Narodna banka Srbije ovim propisom daće doprinos ne samo reformskim procesima i evropskim integracijama Srbije, već i onom što je osnovna misija naše institucije u nadzoru nad finansijskim institucijama, na obezbeđivanju građanima Republike Srbije mogućnosti da koriste moderne, jasno razumljive i njihovim potrebama prilagođene finansijske usluge, odnosno da nesmetano ostvaruju svoja prava po tom osnovu.
Izložiću vam najvažnije novine koje bi uveo Predlog zakona o osiguranju kao i njihove očekivane efekte po oblastima.
Pre svega koju reč o delatnosti osiguranja. Predlogom Zakona o osiguranju uređeni su odgovarajući pojmovi koji definišu ovu delatnost. Svrstani su grupe, podgrupe, potom i vrste koje su u celini usklađene sa direktivama EU. Isto se odnosi, ono što javnost posebno zanima, i na nemogućnost istovremenog obavljanja poslova životnih i neživotnih osiguranja. Naime, nije dozvoljeno da se društva za osiguranje osnivaju kao entiteti koji će istovremeno obavljati dve navedene grupe poslova, ali sa druge strane se dozvoljava društvima koje ovaj propis zatiče u takvom stanju, da svoje poslove zadrže, ali uz uslov da sprovedu sve potrebne radnje u cilju odvojenog upravljanja imovinom, kapitalom i obavezama.
Ovo rešenje poznaju i evropske direktive, a za Republiku Srbiju, je odabrano kao jedino primereno u datom trenutku, s obzirom da prethodni pravni okvir ni tokom desetogodišnje primene, nije obezbedio potpuno razgraničenje poslova životnih i neživotnih osiguranja, što je bila namera ranijeg zakonopisca.
Predlogom Zakona o osiguranju mnogo detaljnije je regulisana materija vezana za osnivanje, organizovanje poslovanja i korporativno upravljanje akcionarskim društvima za osiguranje. Omogućeno je da se ista osnivaju kao jedno personalna, a detaljno je razrađen sistem organa upravljanja društvom, kao i njihove nadležnosti. Za sva pitanja koja ovde nisu posebno uređena upućujući zakon društvima za osiguranje ostaje zakon kojim se reguliše pravni položaj privrednih društava.
Predlogom zakona o osiguranju preciznije i celovitije je regulisana uloga Narodne Banke u aktivnosti licenciranja. Uređeni su uslovi koje podnosioci zahteva moraju ispuniti, kriterijumi koje NBS procenjuje, kao i razlozi za odbijanje zahteva, odnosno oduzimanje dozvola i saglasnosti. Kako propisuju direktive EU, fokus aktivnosti izdavanja dozvola i saglasnosti biće na licima koja stiču učešće u kapitalu iznad propisanih pragova, licima koja vrše upravljanje, tehničko osposobljenosti za obavljanje delatnosti i poslovnom planiranju.
Zaštita korisnika koja je i krajnji cilj svih aktivnosti nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja, takođe značajno je unapređena u odnosu na dosadašnja rešenja. Jedna od najbitnijih novina je poglavlje posvećeno obavezi informisanja ugovarača osiguranja, čijom će se primenom poboljšati svest građana o pravnoj prirodi proizvoda osiguranja, odnosno sprečiti bilo kakvo dovođenje u zabludu u vezi s pravima koja proističu iz osiguranja.
Takođe, uređeno je i da je prodavac osiguranja dužan da informiše kupca, tj. osiguranika o načinu, rokovima i drugim bitnim pitanjima vezanim za ostvarivanje prava koja proizilaze iz realizacije štetnog događaja.
Sa druge strane, uređena je i obaveza društava za osiguranje da čuvaju poverljive podatke o svojim klijentima. Prodaja kao važan aspekt i specifičnost delatnosti osiguranja regulisana je preciznije, pri čemu je najznačajnija promena vezana za način definisanja poslova koje subjekti u svojstvu kanala prodaje obavljaju, što bi trebalo da doprinese njihovoj značajnijoj ulozi u razvoju delatnosti osiguranja, ali i zaštiti interesa zainteresovanih strana.
Predlogom zakona o osiguranju, izmenjeno je dosadašnje rešenje koje je zahtevalo da se poslovi u zastupanju u osiguranju mogu obavljati isključivo po osnovu radnog odnosa, jer se to rešenje u praksi pokazalo kao kontraproduktivno. Drugim oblicima pravnog pokrića obavljanja ovih poslova, otvara se prostor da se kanali prodaje bolje kontroliši, ali da se spreči rad na crno, odnosno da država redovno dobija odgovarajuće prinadležnosti.
Predlog zakona o osiguranju uvodi nove veličine načina obračuna adekvatnosti kapitala društava za osiguranje u cilju višestrukih garancija njihove trajne solventnosti. Cenzusi osnovnih kapitala po visini su usklađeni sa rešenjem iz direktive EU, ali je predviđeno njihovo buduće automatsko usklađivanje sa evropskim indeksom potrošačkih cena. Iznosi koji su odabrani ne bi trebalo značajnije da utiču na tokove kapitala na makro nivou, što nam je u ovom momentu i bio cilj.
Kvalitetnijim uređenjem obračuna adekvatnosti kapitala sam cenzus ne gubi na značaju, već se solventnost procenjuje na temelju dovoljnosti kapitala, da apsorguje stvarno preuzete rizike, što i jeste intencija evropskih direktiva. Očekujemo da će novouspostavljeni odnos raspoložive i zahtevane margine solventnosti uz koncept garantnog kapitala dati mnogo precizniju i pouzdaniju sliku kapitalne adekvatnosti u društvima za osiguranje.
Investiranje je veoma važna komponenta poslovanja društava za osiguranje. Nove odredbe koje regulišu materiju su fleksibilnije od prethodnih, a mnogo je veći značaj dat investicionoj politici samih društava za osiguranje, što takođe odgovara trendovima u savremenoj evropskoj regulativi.
Očekuje se da i ovo bude podsticaj da se investicioni potencijal iz delatnosti osiguranja usmeri ka finansijskim instrumentima i deluje kao podrstrek razvoju domaćeg finansijskog tržišta koji će biti sve značajniji kako se i sama delatnost osiguranja bude razvijala.
Društvo za osiguranje ubuduće će imati obavezu uspostavljanja modernog i efikasnog sistema upravljanja koju čine četiri funkcije, interne kontrole, upravljanje rizicima, interna revizija i aktoarstvo. Očekuje se da se na ovaj način poveća samodisciplina društava za osiguranje i njome preduprede mnogi rizici u njihovom poslovanju. Narodna banka Srbije će i ubuduće tragati za efikasnijim i pouzdanijim načinima kvalitetne edukacije ovlašćenih aktoara u postupku licenciranja. Takođe, predlogom zakona o osiguranju bliže su uređena i pitanja vezana za eksternu reviziju u delatnosti osiguranja.
Cilj je da aktuarstvo i revizija budu pouzdane kontrole i indikatori potencijalnih teškoća u društvima za osiguranje kako bi se blagovremenom reakcijom supervizora problemi mogli otkloniti pre nego što eskaliraju. Narodna banka ostaje posvećena zaštiti građana i privrednih subjekata kao osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica.
Predlog zakona o osiguranju donosi unapređene odredbe o kontroli koja bi trebalo da podigne svoju efikasnost, brzinu i delotvornost, ali i da se zasniva na celovitijim i pouzdanijim informacijama koje pristižu iz društava za osiguranje. Uvedeni su novi oblici supervizorskog delovanja među kojima se ističu javno objavljivanje informacija i pismene mere upozorenja, mere nadzora su šire, a očekuje se da će biti i efikasnije. Možda je i najvažnija novina jeste uvođenje mogućnosti da Narodna banka Srbije neposredno izriče novčane kazne subjektima koje nadzire što će biti značajan faktor podizanja tržišne discipline.
Pored svega, uspostavljaju se i osnove za dodatni nadzor tj. superviziju grupe društava za osiguranja. U cilju bržeg okončanja pregovora sa EU i Svetskom trgovinskom organizacijom, Predlog zakona o osiguranju sadrži i odredbe koje su predmet tih pregovora, a tiču se delatnosti osiguranja. Te odredbe stupiće na snagu po uključenju Republike Srbije u navedene organizacije, a radi se prvenstveno o slobodi pružanja usluga, odnosno obavljanju delatnosti osiguranja preko ogranka. Na ovaj način dodatno doprinosimo ubrzavanju toka ovih pregovora, ali i štitimo domaće subjekte omogućujući im da se u preostalom vremenu adekvatno pripreme za kvalitetno konkurentsko nadmetanje.
Pored navedenih, Predlog zakona o osiguranju donosi i niz drugih inovacija sa kojima ste mogli da se upoznate kako iz samog teksta predloženog propisa, tako i iz obrazloženja koje smo pripremili i dostavili Narodnoj skupštini Republike Srbije. Apsolutno smo sigurni da sva predložena rešenja donose poboljšanje kako za subjekte u delatnosti osiguranja, tako i za celinu tržišta i finansijskog sistema, odnosno za građane i privredne subjekte koji usluge osiguranja koriste.
Moji saradnici i ja smo danas pred vama da učešćem u raspravi damo sve neophodne odgovore i pojašnjenja. Zahvaljujemo se što ste prihvatili da se ovaj zakonski predlog razmatra po hitnom postupku, a brza harmonizacija regulative u delatnosti osiguranja nužna je i iz razloga što se i evropske pravne tekovine menjaju usled čega će nas u budućnosti očekivati nova usaglašavanja. Predlogom zakona o osiguranju, koji je danas pred vama, stvara se kvalitetan preduslovi i za te buduće procese.
Očekujem da ćemo o predlogu ovog zakona u nastavku voditi kvalitetnu i konstruktivnu raspravu, a mi ćemo se truditi da sve predloge narodnih poslanika i da one koji donose poboljšanje unesemo u tekst pre usvajanja.
Prelazim na obrazlaganje Predloga zakona o platnim sistemima i on jeste zaista jedan potpuno nov zakon koji se uvodi u pravnu regulativu Republike Srbije. Za platne sisteme ne kažu slučajno da je to krvotok finansijskog sistema. Uz tržišne institucije koje na njemu funkcionišu, on je kritična komponenta i pretpostavka nesmetanog funkcionisanja ekonomskih tokova.
Likvidnost finansijskih tržišta zavisna je od stabilnog i efikasnog funkcionisanja uspostavljenih aranžmana za kliring i poravnjanja plaćanja, a njihovo bezbedno i efikasno funkcionisanje je od fundamentalnog značaja za održavanje finansijske stabilnosti, sprovođenja mera monetarne politike, ubrzavanje tokova privredne aktivnosti i smanjenje opštih društvenih troškova transfera novčanih sredstava.
Članom 4. tačka 9. Zakona o NBS propisano je da NBS uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. Članom 59. – da NBS vodi računa o efikasnom i sigurnom funkcionisanju i razvoju platnog sistema i u skladu sa zakonom donosi propise kojima se uređuje ovaj sistem.
Na osnovu navedenih ovlašćenja, a radi ciljeva koje NBS želi da postigne u oblasti platnog sistema, a koje ću vam danas predstaviti, pripremili smo Predlog zakona o platnim uslugama kojima se na sveobuhvatan način uređuje platni sistem Republike Srbije, a pre svega tri važne celine – pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.
Ubrzan tehnološki razvoj, pojava novih platnih usluga i instrumenata i opšta tendencija unapređenja pružanja tih usluga na globalnom nivou u protekloj deceniji doveli su do pojačanje konkurencije na tržištu usluga plaćanja i pojave novih učesnika. Sa druge strane, to je povećalo i potrebu da se pruži sveobuhvatna i efikasna zaštita korisnicima tih usluga. Pravni okvir za pružanje platnih usluga ustanovljen je Zakonom o platnom prometu koji više ne predstavlja odgovarajuću osnovu za razvoj tržišta platnih usluga u našoj zemlji, kao ni podsticaj realnoj ekonomiji.
Zakon o platnom prometu karakteriše čitav niz ograničenja, a nabrojaću samo neka od njih. Restriktivan je u pogledu institucija koje imaju pravo pružanje platnih usluga, nisu posebno uređene najvažnije platne usluge, kao što su izdavanje, prihvatanje i plaćanje platnim karticama, novčane doznake, plaćanje izvršeno preko telekomunikacionih i drugih sličnih operatera.
Direktno zaduženje se ne definiše na način koji odgovara pravim karakteristikama ove platne usluge, ne postoji regulativa koja detaljno uređuje poslovanje i nadzor nad platnim sistemima, ne postoje odredbe kojima se umanjuju sistemski rizici u slučaju nesolventnosti nekog od učesnika u platnom sistemu.
Ovaj zakon ne reguliše veliki broj pitanja koje je neophodno zakonski regulisati, a primenjena rešenja u najvećoj meri nisu usklađena sa savremenim tržištem platnih usluga.
Zakon o platnom prometu ne uređuje i ne prepoznaje elektronski novac, niti institucije elektronskog novca, a prisutni su i praktični problemi i nedoumice pri tumačenju i primeni određenih odredaba. Zbog svega iznetog, danas pred vama NBS predstavlja Predlog zakona o platnim uslugama kojim se na sveobuhvatan način uređuje platni sistem Republike Srbije, a rekoh, pre svega tri važne celine – pružanje platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.
Najvažnija novina koju Predlog zakona o platnim uslugama donosi je da ona na sistematičan i celovit način uz poštovanje načela pravne sigurnosti i vladavine prava uvodi nove privredne subjekte na tržištu platnih usluga, pružaoce platnih usluga, institucije elektronskog novca i platne institucije. Pored toga, ovim predlogom se uređuju ugovorni odnosi između pružalaca i korisnika platnih usluga, uvodi se institut elektronskog novca, uređuje se poslovanje platnih sistema i nadzor nad učesnicima na tržištu platnog sistema Republike Srbije, propisuju se kaznene odredbe i sve što je neophodno u vezi sa tim.
Osnovne ciljeve koje Narodna banka Srbije želi da ostvari Predlogom zakona o platnim uslugama su: dalje unapređenje i modernizacija platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, povećana zaštita korisnika platnih usluga, a naročito potrošača, obezbeđivanje pouzdanog, sigurnog i transparentnog poslovanja pružalaca platnih usluga, povećanje konkurencije na tržištu platnih usluga, uvođenjem platnih institucija i institucija elektronskog novca, unapređenje poslovanja i konkurencija platnih sistema i konačnost poravnanja u bitnim platnim sistemima i smanjivanja sistemskih rizika, uspostavljanje jedinstvenog nadzora Narodne banke Srbije nad poslovanjem učesnika na tržištu platnih usluga i prevazilaženje problema koje nije rešio važeći Zakon o platnom prometu, stvaranje realnih pretpostavki za dalju modernizaciju i prilagođavanje nacionalnog platnog sistema po modelima i pravilima koji se primenjuju u najrazvijenijim evropskim zemljama, uvođenje jedinstvenog registra računa i za fizička lica.
Predloženim Zakonom, platne usluge se uređuju u skladu sa tržišnim i regulatornim tendencijama na globalnom nivou, pre svega u EU. Pored usluga koje su već dovoljno razvijene i uređene, otvaranje i vođenje računa, uplata, isplata i prenos novčanih sredstava i izdavanje i prihvatanje platnih kartica, ovim zakonom se na izričit i sistematičan način prvi put uređuju i usluge izvršavanja novčanih doznaka, kao i platne transakcije koje se obavljaju korišćenjem savremenih telekomunikacionih ili informaciono-tehnoloških uređaja, preko telekomunikacionih operatora. Realno je očekivati da će se na ovaj način uvećati pravna sigurnost i unaprediti segment tržišta platnih usluga koji se odnosi na plaćanja upotrebom savremenih tehnologija - internet, mobilni telefoni i slično, a kada je reč o našoj zemlji, od svih onlajn kanala kupovine u dinarima u zemlji, pre svega zbog nepostojanja pravnog okvira za institucije elektronskog novca, na raspolaganju su isključivo platne kartice izdate od strane banaka.
Sledeći važan problem koji Narodna banka Srbije želi da reši je da u skladu sa važećim Zakonom, samo banke i preduzeća poštansko-telegrafskog saobraćaja mogu da se bave poslovima platnog prometa. Time su svi potencijalni, nebankarski pružaoci platnih usluga onemogućeni da se bave ovim poslovima, što za posledicu ima niži stepen konkurencije, a što znamo, kao i svuda i uvek, negativno utiče na kvalitet i cenu usluga.
U skladu sa odredbama važećeg Zakona o platnom prometu, u Republici Srbiji u ovom trenutku samo banke i preduzeća PTT saobraćaja imaju pravo pružanja platnih usluga, naravno ne računajući poslove koje obavljaju Narodna banka Srbije i Uprava za trezor. Rešenjem koje predlaže Narodna banka Srbije omogućava se pristup tržištu platnih usluga dvema novim kategorijama pružalaca platnih usluga – platnim institucijama i institucijama elektronskog novca, a proširuje se i krug platnih usluga koje će moći da pruža javni poštanski operator, što bi neposredno trebalo da se odrazi i na povećanje konkurencije na ovom tržištu i kvalitet, cenu i raznovrsnost ponude tih usluga korisnicima.
Osnivanje domaćih institucija elektronskog novca i obavljanje plaćanja elektronskim novcem preko tih institucija u ovom trenutku nije zakonom uređeno, niti postoje druge pravne pretpostavke za poslovanje tih institucija. Ovakva situacija veoma nepovoljno utiče na razvoj elektronskog poslovanja i elektronske trgovine u našoj zemlji. Predloženim rešenjima institucije elektronskog novca moći će da se bave ne samo poslovima izdavanja elektronskog novca, već i pružanjem svih platnih usluga koje su utvrđene zakonom. Zato, uz prethodnu dozvolu za rad i nadzor Narodne banke Srbije, propisani uslovi poslovanja institucija elektronskog novca su nešto strožiji nego kod platnih institucija, uzimajući u obzir i moguće rizike kojima će te institucije biti izložene, ilustracije radi, predviđeno je davanje prethodne saglasnosti za sticanje kvalifikovanog učešća u ovim institucijama, npr. za preko 10% udela u kapitalu ili glasačkim pravima, a početni kapital je viši nego kod platnih institucija i iznosi 350.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.
Elektronski novac se obično određuje kao digitalni ekvivalent gotovog novca, odnosno elektronski pohranjena novčana vrednost koja se izdaje nakon prijema novčanih sredstava a prihvata se kao sredstva plaćanja od trećih lica. Ovaj novac zato predstavlja pripejd instrument i koristi se za plaćanje bez neophodnosti korišćenja računa u banci.
Elektronski novac može biti hardverski, npr. čip ili magnetna traka na kartici ili softverski pohranjen, npr. virtuelni računi na serveru za plaćanja preko interneta. Iako je još uvek udeo elektronskog novca ukupnim plaćanjima u svetu znatno manji od udela drugih instrumenata plaćanja, rastuća digitalizacija finansijskih usluga nesumnjivo će doprineti njegovoj sve većoj upotrebi u budućnosti.
Osnivanjem i poslovanjem institucija elektronskog novca doprineće se efikasnijoj primeni Zakona o elektronskoj trgovini koja je usko vezana sa elektronskim načinom plaćanja a neposredno će se povećati ponuda usluga plaćanja preko interneta, unaprediće se i sigurnost plaćanja preko interneta jer će se uvođenjem elektronskog novca omogućiti plaćanje bez korišćenja platnih kartica, čime se sprečava mogućnost njihove zloupotrebe do koje može doći kada se eksponiraju podaci koji se nalaze na njoj.
Uvođenjem elektronskog novca i institucija koje ga izdaju prevazići će se trenutna situacija u kojoj su one banke koje pružaju uslugu prihvatanja platnih kartica na internetu u poziciji da nameću uslove svim trgovcima koji žele da omoguće kupovinu i plaćanje njihovih proizvoda preko interneta a zbog nedostatka konkurencije u vidu pomenutih institucija. Takođe, stvaranjem pravnih pretpostavki za poslovanje platnih institucija, kao takođe nove vrste finansijskih institucija, omogućiće se privrednim društvima da se, u skladu sa sopstvenim poslovnim opredeljenjem, bave pružanjem usluga izvršavanja novčanih doznaka, što je do sada bilo isključivo moguće preko banaka, preduzeća PTT saobraćaja, izdavanja i prihvatanja platnih instrumenata, uključujući i platne kartice, usluga plaćanjem korišćenjem IT tehnologija i sličnog, kao i pružanjem većine drugih platnih usluga koje su do sada bile rezervisane isključivo za banke.
Imajući u vidu značaj poslova kojima će se baviti ovi subjekti, ustanoviće se pravni režim s detaljnim pravilima licenciranja i prudencijalnog nadzora koji će se primenjivati na poslovanje platnih institucija.
Kapitalni zahtevi za ove institucije znatno su manji u odnosu na banke. Početni kapital iznosi od 20.000 evra do 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i zavise prvenstveno od izbora platnih usluga koje će te institucije pružati i rizika koje će u svom poslovanju preuzimati u vezi sa tim uslugama.
Predviđena je i mogućnost poslovanja tzv. hibridnih platnih institucija, tj. privrednih društava, koja se pored pružanja platnih usluga mogu baviti ili se već bave i drugim privrednim delatnostima, npr. telekomunikacionim uslugama.
Ono što je važno istaći je da predloženi zakon svojom tehničkom neutralnošću i uvođenjem elektronskog novca daje mogućnost razvoja novih servisa i instrumenata plaćanja, čime će se unaprediti raznovrsnost i kvalitet servisa za korisnike platnih usluga, elektronski novac baziran na kartici i tzv. server elektronski novac, mobilni telefoni kao instrument plaćanja, „Near-field communication“ tehnologija - NFC, imate svi to na vašim mobilnim telefonima, itd.
Kada je reč o obavezi informisanja korisnika od strane pružaoca platnih usluga kod zaključivanja ugovora o platnim uslugama, u predugovornoj fazi, prilikom izmena i dopuna ugovornih odredbi ili informacija koje se moraju dati korisniku platnih usluga pre i nakon izvršavanja platnih transakcija, važeći Zakon o platnom prometu i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga navedenim pitanjima bave se parcijalno, selektivno i u znatno manjoj meri detaljno nego što je to potrebno. Brojna pitanja, kao što su rokovi izvršenja platnih transakcija, raspolaganje odobrenim sredstvima, saglasnost platioca za izvršenje platne transakcije, prijem platnog naloga, opoziv platnog naloga, momenat neopozivosti platnog naloga, odgovornost i postupanje kod neodobrene, neizvršene ili nepravilno izvršene platne transakcije, valutiranje sredstava, teret dokazivanja u slučaju spora i druga pitanja, važeći Zakon o platnom prometu ne reguliše ili ih reguliše na neadekvatan ili nepotpun način.
Zakonom koji danas predlaže Narodna banka Srbije se na detaljan, sveobuhvatan i izbalansiran način obezbeđuje veća zaštita korisnika platnih usluga, pre svega fizičkih lica. Neka od najvažnijih rešenja koja zakon u tom pogledu donosi su: obaveza pružanja kompletnih i detaljnih informacija korisniku platnih usluga pre zaključenja usluga sa pružaocem platnih usluga; obaveza pružalaca platnih usluga da dostavljaju korisniku odgovarajuće informacije pre i nakon izvršenja platne transakcije; transferi odobrenja u dinarima u Republici Srbiji moraju biti izvršeni u toku istog poslovnog dana; detaljno se uređuje odgovornost pružalaca platnih usluga u slučaju neizvršene ili nepravnilno izvršene platne transakcije; ograničena je odgovornost korisnika platnih usluga u slučaju krađe, gubitka i zloupotrebe ne samo platne kartice, već i bilo kog instrumenta; valutiranje transakcija može biti isključivo u korist korisnika platnih usluga, a teret dokazivanja ispunjenosti obaveza pružaoca platnih usluga u najvećem broju slučajeva snosi upravo pružalac, a ne korisnik. Dosadašnji način kako su korisnici koristili svoja zakonom nedefinisana prava dovoljno nam je dalo za pravo da uvedemo jednu ovakvu novinu.
Dalje, pravo korisnika platnih usluga da raspolaže novčanim sredstvima odmah nakon što su ta sredstva odobrena na njegovom računu; princip prenosa sredstava u punom iznosu kako je navedeno u platnom nalogu, bez prava pružalaca platnih usluga i posrednika koji učestvuju u izvršavanju platne transakcije na odbijanje njihovih provizija i troškova od tog iznosa; mogućnost povraćaja sredstava i u slučaju odobrene platne transakcije kod npr. direktnih zaduženja kada se iznos ove transakcije nije mogao razumno očekivati, a ispunjeni su i drugi uslovi primena tzv. „šer principa“, odnosno da svaki korisnik platnih usluga može platiti naknadu samo svom pružaocu platnih usluga, odnosno da dodatnu naknadu nemaju pravo da naplate niti pružalac usluga drugog korisnika platnih usluga koji učestvuju u transakciji, niti eventualni posrednik.
Zakon precizno uređuje pitanja kao što su momenat prijema naloga, uslovi pod kojima pružalac platnih usluga ima pravo da odbije izvršenje platnog naloga, naknade koje pružalac platnih usluga naplaćuje korisniku u vezi sa izvršenjem platne transakcije i druga značajna pitanja odnosa između pružaoca i korisnika platnih usluga.
Celokupnom svojom sadržinom ovaj zakon daje pozitivan impuls upotrebi bezgotovinskog načina plaćanja, što nesumnjivo može imati pozitivan uticaj na smanjenje upotrebe gotovog novca u opticaju.
Direktno zaduženje u zemljama EU predstavlja veoma popularan i troškovno efikasan servis za plaćanje komunalnih usluga: voda, gas, električna energija i slično, kao i drugih redovnih dažbina, dok u našoj zemlji po važećim propisima umesto tipične platne usluge predstavlja instrument obezbeđenja.
Relativno velika upotreba platnih usluga kao što je nalog za uplatu, kao i npr. upotreba debitnih kartica, prevashodno za podizanje gotovine na bankomatima i plaćanje gotovim novcem, karakteristična je još za nedovoljno razvijena tržišta platnih usluga.
Dominantan način plaćanja u Republici Srbiji je transfer odobrenja, uključuje nalog za prenos i nalog za uplatu, uz veoma malo učešće direktnih zaduženja u ukupnim plaćanjima, dok plaćanja elektronskim novcem u dinarima ne postoje iz već navedenih razloga. Usvajanje zakona koji predlaže Narodna banka Srbije pružiće mogućnost promene u navikama plaćanja na našem tržištu.
Sledeće pitanje. U našoj zemlji regulativa kojom se uređuje poslovanje i nadzor nad platnim sistemima je nepotpuna, a pri tome svi sistemi nisu posebno zaštićeni u slučaju nastupanja nesposobnosti plaćanja nekog od učesnika u sistemu. Predlogom zakona se obezbeđuju sveobuhvatna pravila za uspostavljanje platnih sistema, utvrđivanje i konzistentna primena zahteva koji će unaprediti sigurnost i stabilnost njihovog rada, povećanje tržišne konkurencije, kao i provera usklađenosti poslovanja platnih sistema i operatora tih sistema sa zakonom.
Sledeće važno pitanje koje se uređuje ovim zakonom je da se utvrđuju pravila koja bi trebalo da obezbede konačnost poravnanja u bitnim platnim sistemima, čime se nastoji da se u velikoj meri umanje pravni i sistemski rizici pri izvršavanju transakcija u tim sistemima. Uspostavljanjem registra računa fizičkih lica, što je novina, koji će voditi Narodna banka Srbije i koji neće biti javan, zakon će doprineti efikasnijem radu nadležnih sudova, MUP-a, istražnih i drugih organa koji imaju pravo da pribavljaju podatke o tim računima u odgovarajućim postupcima. Zakon ukida i obavezu vođenja registra ovlašćenja, što će dovesti do rasterećenja banaka, kao i dužnika i poverilaca.
Imajući u vidu da je Narodna banka Srbije nadležna za nadzor nad gotovo celokupnim finansijskim sektorom u Republici Srbiji, osim tržišta kapitala, i da raspolaže profesionalnim i dobro obučenim kadrom u oblasti supervizije, Narodnoj banci Srbije se zakonom poveravaju nadzorna ovlašćenja nad poslovanjem platnih institucija, institucija elektronskog novca i operatora platnih sistema.
Pored toga, Narodna banka Srbije vršiće nadzor i u delu poslovanja javnog poštanskog operatora koji se odnosi na pružanje platnih usluga i izdavanja elektronskog novca, što do sada nije bio slučaj, s obzirom na to da je JP PTT saobraćaja Srbije jedan od najvećih pružalaca platnih usluga prema broju klijenata koji svakodnevno vrše plaćanja u vrednosti po broju transakcija koje se tom prilikom izvrše.
Narodnoj banci Srbije obezbeđeni su odgovarajući instrumenti, uključujući i mogućnost novčanog kažnjavanja i oduzimanja dozvola za rad, kako bi nadzor koji se vrši mogao da bude i efikasan i efektivan.
Na kraju, ali nikako ne manje važno, odredbama Predloga zakona o platnim uslugama vrši se i usklađivanje sa propisima EU iz oblasti platnih usluga i elektronskog novca, odnosno sa odredbama Direktive o platnim uslugama na unutrašnjem tržištu, Direktive o osnivanju, nadzoru i poslovanju institucija elektronskog novca i Direktive o konačnosti poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti.
S tim u vezi, a uzimajući u obzir otpočinjanje pregovora u okviru poglavlja koje se tiče slobode kretanja kapitala, poseban deo zakona posvećen je odredbama koje će početi da se primenjuju po pristupanju Republike Srbije EU. Ovim odredbama uređuju se rokovi izvršenja prekograničnih platnih transakcija i platnih transakcija u evrima ili drugoj valuti države članice, zatim prekogranično pružanje usluga, odnosno mogućnosti za poslovanje platnih institucija i institucija elektronskog novca iz država članica u Republici Srbiji i obrnuto, kao i prekograničnu saradnju između nadzornih organa u Republici Srbiji i EU radi unapređenja vršenja poslova supervizije.
Kako je zakonom predviđen čitav niz novih rešenja, predviđen je i prelazni period do 1. oktobra 2015. godine, odnosno do početka primene ovog zakona, a usvajamo ga danas da bi svi oni koji će se po tom zakonu naći u pravnom prometu mogli adekvatno i da pripreme za njegovu primenu.
Dame i gospodo, želim da vam iznesem u najkraćem i novine koje se tiču zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji smo u okviru paketa zakona koje smo predložili i koji se odnose na platne usluge, dostavili i želim da vam u najznačajnijim crtama iznesem novine koje će posebno zanimati građane Republike Srbije i one na koje se proširuju nadležnosti zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Iako je jedan od glavnih motiva zašto smo u ovaj paket uvrstili i ovaj zakon bio u stvari njegovo usaglašavanje sa Predlogom zakona o platnim uslugama, predloženim rešenjima postiže se daleko više od toga. Ovim zakonom preduzima se jedan bitan iskorak u pravcu unapređenja zaštite korisnika svih bankarskih usluga, otklanja se većina manjkavosti postojećeg zakonskog okvira uočenih u njegovoj dosadašnjoj primeni i stvaraju odgovarajući preduslovi za blagovremeno i efikasno sprečavanje zloupotreba i otklanjanje nepravilnosti u ponašanju pružaoca finansijskih usluga, pre svega banaka, prema svojim klijentima.
Među najvažnijim rešenjima najpre treba izdvojiti proširenje zaštite koju pruža ovaj zakon na preduzetnike i poljoprivrednike. Uzimajući u obzir potrebu da se ovim licima pruže sve informacije i objašnjenja na osnovu kojih će moći da sagledaju da li ponuda odgovara njihovim poslovnim planovima i potrebama predloženo je da pri uzimanju kredita, polaganju novca, obavljanju plaćanja i korišćenju drugih finansijskih usluga, preduzetnici i poljoprivrednici imaju potpuno identičan položaj kao i obični građani, fizička lica.
Za razliku od njih pravna lica raspolažu obično većim resursima. Realne mogućnosti za racionalnu procenu ponuđenih usluga je kod njih na višem nivou, a upoređivanje i izbor ekonomski prihvatljivije ponude u njihovom slučaju su takođe veće, pa je zato zadržano rešenje, kao što je to slučaj i u dominantnoj uporednoj praksi, da se na pravna lica i dalje ne primenjuju odredbe Zakona o zaštiti koja važe za građane.
Ovo naravno ne isključuje mogućnost da se u skladu sa Zakonom o bankama, pravna lica i dalje ako su nezadovoljna ponašanjem banke obraćaju prigovorom u vezi sa poštovanjem odredaba koje se primenjuju na njihov ugovorni odnos.
Predlogom zakona proširuje se zaštita i na davaoce sredstava obezbeđenja, što do sada nije bio slučaj. Jemcu, žirantu, vlasniku stvari na koje se ustanovljava založno pravo, oni do sada nisu imali, a sada će uživati gotovo podjednaku zaštitu kao i korisnik finansijske usluge. Osnovni razlog za ovakvo rešenje leži u tome što se u praksi dešavalo da davalac sredstava obezbeđenja, jemac, žirant i ne zna kakve je sadržine ugovor iz kojeg proističu obaveze za koje on garantuje niti za koji iznos jemči, a u slučaju povrede njegovih prava, on nije uživao ni procesnu zaštitu kao korisnik.
Ovim zakonom se ovo menja, jer će se sada sve predugovorne informacije i kopije ugovora dostavljati i davaocu sredstava obezbeđenja, a on će moći da se punopravno obraća u slučaju povrede njegovih prava kako banci tako i Narodnoj banci ako nije zadovoljan odgovorom banke. Da prava korisnika zajamčena ovim zakonom ne bi ostala prazno slovo na papiru, od ključnog značaja je da se obezbede efikasne procedure za zaštitu prava korisnika finansijskih usluga. Otuda je posebna pažnja u njegovoj primeni posvećena upravo ovoj problematici. Tako se predloženim rešenjima ubrzava i čini delotvornijim postupak ostvarivanja prava korisnika, skraćivanjem roka banci za davanje odgovora na prigovor klijenta sa 30 na 15 dana uz mogućnost da banka produži rok za 15 dana samo izuzetno i to iz objektivnih razloga, odnosno kada postoji ili su nastupile okolnosti na koje ona nije mogla da utiče.
Pored toga, izričito će biti propisano da banka i pružalac finansijske usluge neće moći da naplaćuje nikakve naknade i druge troškove za postupanje po prigovoru, a biće dužna i da omogući podnošenje prigovora i na svojoj internet stranici na kojoj moraju obezbediti korisniku da se upozna sa načinom podnošenja prigovora i načinom postupanja po prigovoru. Sve ovo bitno će skratiti i olakšati klijentu put ostvarivanju svojih prava.
Dalje, ako je korisnik nezadovoljan prigovorom ili mu davalac finansijske usluge nije odgovorio u zakonom propisanom roku, on se može obratiti NBS pritužbom koja ako utvrdi da se banka ogrešila o klijenta nalaže otklanjanje nepravilnosti, a banci se može izreći i novčana kazna u slučajevima i na način propisan zakonom.
S tim u vezi, novina u ovom zakonu je i proširenje raspona kazni postojećeg, dosta uskog i nefleksibilnog okvira, od 500.000 do 800.000 dinara na iznos od 80.000 dinara do milion dinara, što će omogućiti da se u svakom pojedinačnom slučaju u zavisnosti od težine nepravilnosti i ponašanja davaoca finansijske usluge na izbalansirani način odmeri visina novčane kazne. Osnovna svrha postojanja novčanih kazni jeste da se one izriču uvek kada nastupe okolnosti za njihovu primenu, a ne to da se propisuju isuviše visoke kazne koje bi se onda relatizovale u praksi izbegavanjem da se primene zbog nesrazmere u odnosu na učinjeno delo.
Pored toga, unapređeni postupak posredovanja u kome se Narodna banka pojavljuje kao institucionalni medijator, s obzirom na to da se davalac finansijske usluge dodatno motiviše, da u postupku posredovanja pronađe kompromisno rešenje, naravno, u interesu korisnika, kako bi umanjio rizik od eventualne sankcije koju bi mu mogla izreći Narodna banka Srbije i javnog objavljivanja podataka o nepravilnostima koje je načinila ta banka.
Vrlo važna novina je to što Narodna banka Srbije neposredno preuzima odgovornost za ispitivanje nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredaba u delu finansijskog sektora koji nadzire, što predstavlja odgovarajuću paralelu u odnosu na nedavno usvojena rešenja u Zakonu o zaštiti potrošača, koji je usklađen sa relevantnim evropskim direktivama.
Tako bi se kao nepoštena poslovna praksa moglo tretirati, na primer, obaveštenje davaoca finansijske usluge upućenog klijentu, da se češćim korišćenjem određenog finansijskog proizvoda, kao što je na primer kreditna kartica, povećava šansa korisnika takve kartice na dobitak u nekoj nagradnoj igri – putovanja, novčane nagrade i slično.
Ovim zakonom Narodnoj banci Srbije poveravaju se delotvorni instrumenti, ne samo u pogledu mera koje će uslediti nakon što budu konstatovane nepravilnosti banaka, već se afirmiše i uloga centralne banke, kao institucije koja će moći i preventivno da reaguje i usmerava fer tržišnu praksu kada uoči neželjeno ponašanje prema klijentima u finansijskom sektoru.
Takođe, kao što sam na početku i rekla, ovim zakonom vrši se usklađivanje sa predloženim Zakonom o platnim uslugama, na taj način što se ugovorna materija o platnim uslugama u celini uređuje sada u matičnom Zakonu o platnim uslugama.
Naime, ugovor o otvaranju i vođenju računa i ugovor o izdavanju i korišćenju platnih kartica biće uređeni ugovorom o platnim uslugama u Zakonu o platnim uslugama, koji ima daleko šire značenje i sadržinu, jer obuhvata ne samo ove usluge koje se tiču računa i kartica, već internet plaćanja i plaćanje putem mobilnih telefona i drugih telekomunikacionih uređaja, novčane doznake i druge slične usluge.
S druge strane, kada pružaoci platnih usluga odobravaju kratkoročne kredite, što će moći da čine uz odgovarajuću adekvatnost kapitala prema Zakonu o platnim uslugama, na njih se u potpunosti primenjuju obaveze i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Jedna od bitnih novina ovog zakona je i odredba prema kojoj će sve banke koje su pre 2011. godine odobravale kredite po jednom tipu kursa, po pravilu je to bio kupovni, za banke niži kurs, a po kojima su klijenti u obavezi da otplaćuju obaveze po drugom nepovoljnijem tipu kursa biti u obavezi da nakon početka primene ovog zakona obračunavaju anuitete po najmanje istom tipu kursa, po kojem su kredit i odobrile, što smatramo da je fer rešenje, koje će makar u određenoj meri olakšati izmirivanje obaveza klijentima banke.
Najzad, s obzirom na obim i dubinu promena koje nova zakonska rešenja donose, predviđen je tranzicioni rok od tri meseca, kako bi se davaoci finansijskih usluga pripremili za njegovu primenu, osim odredaba koji se tiču usklađivanja sa Zakonom o platnim uslugama koji će u skladu sa rokom u kom će on početi da se primenjuje, pa će se i te odredbe primenjivati od 1. oktobra 2015. godine. Znači, samo odredbe koje se tiču isključivo Zakona o platnim uslugama.
I još par reči o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju i Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma, koji se u ovom paketu nalazi zbog potrebe da se uskladi sa ova dva osnovna zakona sa kojima smo izašli pred vas i o njima ću najkraće reći ono što je neophodno.
Jedini motiv za predlaganje izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju bio je upodobljavanje sa Zakonom o platnim uslugama kako bi se novim učesnicima na našem finansijskom tržištu, domaćim institucijama elektronskog novca i platnim institucijama koje će se osnivati od 1. oktobra naredne godine, omogućilo ono što je stranim institucijama elektronskog novca, poput Pej Pala, omogućeno još u 2012. godini da rezidenti preko tih institucija mogu vršiti platni promet sa inostranstvom, odnosno slati i primati novac po osnovu elektronske kupoprodaje roba i usluga.
Moram da ponovim zbog svih onih koji ne žele da čuju, ne misleći na vas ovde, nego na javnost, molim vas da me pogrešno ne razumete. Jedini motiv za predlaganje izmena i dopuna Zakona o deviznom poslovanju je usklađivanje sa Zakonom o platnim uslugama, kako bi se novim učesnicima, na našem finansijskom tržištu, domaćim institucijama elektronskog novca i platnim institucijama koje će se osnivati od 1. oktobra naredne godine, omogućilo ono što je već sada moguće, stranim institucijama elektronskog novca koje još od 2012. godine mogu da obavljaju poslove kojima rezidenti mogu da vrše platni promet sa inostranstvom, odnosno da šalju i primaju novac po osnovu elektronske prodaje roba i usluga.
Međutim, i pored kristalno jasnih odredaba i nedvosmislenog obrazloženja ovog zakona, ponovo su se čak i prošle nedelje u medijima pojavili natpisi, izjave tzv. „domaćih eksperata“ u ovoj oblasti koji su izneli tvrdnju da će Pej Palu zakonski biti omogućeno da obavlja ovu uslugu prijema tek od 1. oktobra 2015. godine u skladu sa pritajenom nadom da će 100 puta izrečena neistina možda jedanput postati istina.
„Neznanje prava ne izvinjava“, glasi čuvena pravnička poslovica, ali u ovom slučaju kao i u drugim sličnim slučajevima, NBS će istrajavati na edukovanju javnosti isprečavanju širenja dezinformacija u svakom pojedinačnom slučaju kako bi na taj način sprečila da štetne posledice neznanja ili loših namera budu reflektovane na poverenje investitora i poslovni ambijent u našoj zemlji.
I ovom prilikom naglašavamo da sve pravne prepreke za uvođenje servisa prijema novca za naše rezidente preko stranih institucija elektronskog novca, uklonjene u 2012. godini u prilog tome govori ne samo to što je Pej Pal zvanično obavestio NBS u oktobru mesecu ove godine da je obustavio servis prijema elektronskog novca nakon tri dana isključivo iz tehničkih razloga, a ne zbog regulatornih prepreka, već i činjenica da već u ovom trenutku licencirane kompanije iz EU pružaju usluge prijema novca našim rezidentima čija imena ne bih navodila da to ne liči na reklamu jer nije primereno.
Pored toga, izmenama Zakona o deviznom poslovanju, NBS postaje organ kontrole deviznog poslovanja kod institucija elektronskog novca i platnih institucija.
Zakon o izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je sa minimalnim brojem članova zakona koje menjamo u stvari pred vama samo zbog usklađivanja sa Zakonom o platim uslugama i zbog toga smo ga i dostavili u ovom paketu jer budući da NBS obavlja nadzor nad primenom ovog zakona, kod banaka i drugih finansijskih institucija koje kontroliše, naš nadzor je proširen i u delu sprečavanja pranja novca na platne institucije i institucije elektronskog novca.
Znači, s obzirom na to da smo i do sada vršili kontrolu nad organima koji su u finansijskom sistemu, proširuje se naša nadležnost i na te platne institucije čije formiranje očekujemo od 1. oktobra 2015. godine.
Isto tako, izričito je predviđeno i da su ove institucije obveznici tog zakona, a unosi se i izuzetak u vezi sa preduzimanjem mera praćenja stranke kada je vrednost elektronskog novca ispod određenog iznosa, što je rešenje u potpunosti usklađeno sa relevantnim propisima iz ove oblasti.
Da zaključim uvodno izlaganje, gde sam se trudila da budem ni preterano načelna, ni previše detaljna, da sam ponosna što pred vas iznosim zakone koji su pisani u Narodnoj banci uz pomoć struke, nauke, svih zainteresovanih strana, uz prihvatanje svih dobronamernih korisnih saveta i što pred sobom imate zakone koji nisu napisani uz slušanje, šaputanja bilo koje interesne grupacije, bilo kog lobija, budućih institucija ili bilo čega sličnog, sa čime je Srbija, uverena sam, konačno raskrstila.
Ovo su zakoni koji treba da doprinesu kvalitetu života svih građana Republike Srbije i zato vas, dame i gospodo poslanici i svi oni koji nas gledate i slušate, molim da date podršku ovim zakonima, jer svi tako preuzimamo obavezu da unapredimo delatnost u ovoj oblasti, a Narodna banka će sa ljudima koji su ga pisali i deo njih sedi danas ovde sa mnom, sedeće i kada bude rasprava u pojedinostima, zaista služe na čast i ponos Srbiji i svima vama.
Zahvaljujem se na pažnji sa kojom ste saslušali moje izlaganje.

Zahvaljujem, gospođo Tabaković.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima predstavnik poslaničke grupe dr Milorad Mijatović. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Gospođo Tabaković, guverner Narodne banke, posle vašeg izlaganja, detaljnog, preciznog, jasnog, nama poslanicima preostaje vrlo malo da kažemo. Vi ste to, kao i uvek do sada kada nešto branite, učinili na jedan vrlo eksplicitan način, vrlo jasan, svima razumljiv. Sama ta činjenica govori o ozbiljnosti kojom ste vi krenuli u rešavanje ovih pitanja.
No, vi niste imali lagan zadatak. Ove zakone je već najavio i premijer Aleksandar Vučić u svom ekspozeu. Oni su se dugo očekivali. Njih je očekivala i stručna i naučna javnost. Vi ste imali još jedan zadatak, da ove zakone uskladite, harmonizujete sa zakonima EU, a isto tako da to uradite i sa onom što se očekuje kad Srbija bude članica Svetske trgovinske organizacije. Vi ste to dobro uradili i upravo zbog toga poslanička grupa Socijaldemokratske partije, baš zato što se radi o reformskim zakonima, daće punu podršku ovim zakonima.
Neću govoriti o svim detaljima, zaista ste to vrlo iscrpno govorili. Ja ću pokušati da kažem nekoliko stvari, a to je da ćemo mi dati nekoliko amandmana da neke od ovih stvari iz ovih zakona malo popravimo. Nadam se da ćete vi s punom pažnjom razmotriti naše amandmane i kada budemo govorili o pojedinostima o tome ćemo da razgovaramo na način kao što smo i dosad govorili.
Oblast koju ste vi regulisali je vrlo složena oblast. To je oblast koja je dinamična, koja se brzo menja, gde se uvode velike novine i treba odgovoriti na ta pitanja koja su zaista vrlo složena i vrlo teška.
Pre svega tu mislim na ono što ste i vi govorili, a to je elektronski novac, elektronsko poslovanje. Znate, kada smo dobili prve automate, za nas je to bilo čudo. Automati za podizanje novca su već prevaziđeni. To znači da ta brzina promena u ovoj oblasti biće zaista veoma velika i što se Srbija bude brže i kvalitetnije menjala i reformisala ona će biti deo evropske zajednice naroda, što naš cilj i jeste. Drugo, zaista ćemo moći da budemo u konkurenciji sa svima ostalima.
Ja sam u potpunosti siguran da sa ekipom koju imate u Narodnoj banci možete da odgovorite na sve izazove koji će biti, jer imate kadar koji je stručan, koji je edukovan, koji je osposobljen za sve izazove savremenog tehnološkog poslovanja, i oko bankarstva i sve ono što nas čeka.
Ono što je veoma važno, ovo je materija koja je dosta stručna. Mnoštvo je novih rešenja, instituta koji su novi, koji građanima nisu poznati, ali malo po malo mislim da ćemo mi naći razloga da sve ovo možemo primeniti u daljem našem radu.
Svi ovi zakoni koje ste predložili imaju osnovni cilj da urede ovu oblast, urede oblast osiguranja, finansijskog poslovanja, platnog prometa, da se zaštite prava korisnika usluga, da ta prava budu jasna, transparentna, da građanin bude zaštićen, a da se poveća odgovornost onoga ko pruža te usluge iz prostog razloga jer smo u ovoj oblasti imali dosta toga što je bilo u nekom ranijem periodu nejasno mešetarenja i često je u tim situacijama građanin bio taj koji je bio oštećen i morao je da polaže račune banci ili nekom drugom.
Ja ću početi oko Zakona o osiguranju. U ovom zakonu, koji je jedan temeljit i osnovni zakon koji ste dali, koji je širok, vi ste tu jasno precizirali šta su životne, ne životna osiguranja, zatim poboljšanje kvaliteta usluga, transparentnost.
Ono što želim da naglasim, posebno je nuđenje usluga. Ono što je dobro i što ste sami u svom izlaganju rekli, nuđenje usluga će moći da ide i kada neko nije u stalnom radnom odnosu.
Pojačana je i nadzorna uloga Narodne banke Srbije i to je ono što je dobro. Dobro je jer ćemo na taj način sprečiti mešetaranja koja su se javljala u ovoj oblasti. Često vi zaključite osiguranje i taj koji je taj činio, nudio, nestane sa tržišta, pa posle ne znate kako i na koji način da regulišete svoja prava koja ste imali.
U ovom delu veoma je značajno i to da su ovo i finansijske organizacije koje poseduju znatan kapital. Jako je bitno da oni učestvuju u finansijskom tržištu. Zbog toga rešavanje ovih pitanja za nas je vrlo važno. Ovaj zakon je jedan od osnovnih zakona koje ste predložili.
Sledeći zakon koji ste predložili jeste zakon o platnom prometu. On je zaista reformski zato što bolje uređuje na tržišnim osnovama prava i obaveze banaka i klijenata.
Neću da naglasim ono što ste i sami govorili, elektronsko bankarstvo, elektronski novac, platne kartice, sada je to mnogo bolje uređeno, preciznije, jasnije, posebno sa stanovišta onih prava korisnika usluga koji će u znatnoj meri biti zaštićen i koji će moći sada da svoja prava bolje, kvalitetnije i transparentnije ostvaruje.
Ono što je dobro u ovom zakonu jeste da nema više monopola u pružanju platnih usluga. Jednostavno, tu ekskluzivu neće više imati samo banke ili pošte. Moći će i drugi učesnici da se uključe u platni promet, uz licencu Narodne banke Srbije, jer ako toga nema, nema kontrole, doći ćemo u situaciju, pošto mi pokušavamo uvek da ono što je dobro nađemo zaobilazne puteve, ali ja se nadam da ste i taj sektor u vašoj Narodnoj banci osposobili, da će kontrola biti i tih licenci i svih onih koji budu u ovom tržištu učestvovali.
Jedinstven registar računa za fizička lica je veoma dobra stvar. Dobro je što je tajno, ali će zato nadležni državni organi imati uvid u to. Mislim i na sudove, na policiju i na sve ostale koji će biti u kontroli svega ostalog.
Sve ono što ste rekli o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga jeste upravo usklađivanje sa ovim prethodnim zakonima. Dobro je, dalje pojašnjenje, dalje regulisanje ovih pitanja.
Svesni smo činjenice da to nije kraj. Ovo je oblast koja se brzo menja. Očekujem da ćemo mi vrlo brzo dobiti ponovo neke izmene i sigurno u Narodnoj skupštini o njima raspravljati, jer to je oblast koja se najbrže menja, oblast koja će u svakom slučaju imati ono što svi očekujemo.
Podržavam i stav u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju da JP PTT obavlja menjačke poslove i učestvuje u platnom prometu sa inostranstvom. To je dobro. Često mi, govoreći o javnim preduzećima, dajući neke postulate tržištu, očekujemo da javna preduzeća ne mogu učestvovati u tržišnoj utakmici. Ne vidim zašto ne bi mogla? Javno preduzeće PTT „Pošta Srbije“, kao što znate, posluje pozitivno, donosi prihod, od toga država ima koristi i ne vidim razloga da budu van tržišne utakmice. To je dobro i to je ono što ćemo mi u narednom periodu uvek podržavati, jer javna preduzeća ne treba da budu teret države i poreskih obveznika. Javna preduzeća mogu, ukoliko se dobro vode, kvalitetno vode, davati i profit.
Poslednji zakon koji ste nam ponudili, izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, to je nešto što je bilo za očekivati. To je jedan svetski fenomen. Nažalost, ono je negativno, pa se ta pošast mora rešiti. Srbija kao deo sveta mora ravnopravno učestvovati u tom delu jednog svetskog fenomena koji se zove pranje novca i da stanemo na put i finansiranju terorizma.
Na kraju, da naglasim, poslanička grupa SDPS će sa zadovoljstvom glasati za zakone koje ste predložili, jer su reformski zakoni, jer ste odgovorili na one zadatke koji su pred vama postavljeni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik, narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Gospodine predsedavajući, gospođa Tabaković, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama je jedan izuzetno važan set reformskih zakona. Gospođa Tabaković je, zahvaljujući i svom profesionalnom obrazovanju i iskustvu kao dugogodišnji narodni poslanik, zaista sve predloge zakona obrazložila na jedan veoma jasan i razumljiv način.
Ovom prilikom želim da kažem da će NS u Danu za glasanje podržati ove predloge zakona zbog toga što su oni u ovom trenutku neophodni Srbiji, što se finansijsko tržište i vreme u kojem živimo promenilo. Imam utisak da smo na pojedine promene ovih zakona čekali jako dugo.
Narodna banka Srbije vrši nadzor nad celokupnim finansijskim sistemom u Srbiji. Kao što ste i rekli, gospođo Tabaković, ovi predlozi zakona će biti veoma važni kako bi se unapredio investicioni ambijent u Srbiji, a takođe i zaštitili građani.
Što se tiče Predloga zakona o platnim uslugama, tačno je da se ovim predlogom unapređuje sigurnost plaćanja građana, pre svega preko interneta, da će se manje koristiti platne kartice, da će se sprečiti na taj način zloupotreba, da se na taj način smanjuje opticaj gotovog novca, da se smanjuju i rizici i da se ovim predlogom zakona, koji će se uskoro implementirati u praksi, na neki način i menjati stare navike građana da se plaća preko gotovog novca, preko kartice.
Dakle, ovim Predlogom zakona mi na neki način ulazimo u taj sistem modernog ili, rekla bih čak, i nužnog poslovanja, koji se sve više koristi svuda u svetu.
Sada bih se pre svega u svom izlaganju bazirala na Predlog zakona o osiguranju. Ovaj postojeći zakon smo doneli pre 10 godina. U međuvremenu smo imali nekoliko izmena i dopuna tog zakona, sa obrazloženjem da će doći nov. Zaista je ovo jedan veoma obiman, temeljan zakon, koji ima 250 članova, koji je teško bilo stručno sagledati sa svih aspekata, ali zakon koji će nam doneti potrebne novine.
Nekako, u vreme kada je ovaj postojeći zakon donet, jako puno stranih osiguravajućih društava je došlo u Srbiju. Procena je bila da je srpsko tržište veoma značajno u ovoj oblasti. Međutim, sa ekonomskom krizom, koja je i počela 2008. godine, do današnjeg dana nije na pravi način iskorišćeno celokupno tržište, odnosno građani Srbije nisu bili motivisani ili nisu bili edukovani na pravi način da koriste sve aspekte osiguranja.
Mislim da je veoma važno zbog građana Srbije da iznesem nekoliko podataka da u Srbiji danas trenutno posluje 27 društava za osiguranje. Isključivo poslovima osiguranja se bave 23, a poslovima reosiguranja četiri društva. Posmatrano prema vlasničkoj strukturi kapitala, od 27 društava za osiguranje, njih čak 21 je u većinskom stranom vlasništvu, a svega šest u većinskom domaćem.
Ulaskom na naše tržište, sva osiguravajuća društva su dobila veliki broj grinfild licenci i najveći broj društava za osiguranje u stranom vlasništvu je poreklom iz Austrije, Slovenije, Španije, Italije, Francuske i Hrvatske.
Osnovni numerički pokazatelji trenutne situacije na tržištu su sledeći. U odnosu na isti period 2013. godine povećana je ukupna premija osiguranja za 5,2%, tj. na 51,4 milijarde dinara. Dominantno je učešće neživotnih osiguranja u ukupnoj primeni i iznosi 79,1%. Životna osiguranja povećala su učešće u ukupnoj premiji sa 18,8 na 20,9%. Najčešći tip osiguranja kod nas je osiguranje vozila. Oko 11% stanovnika Srbije osigurava svoj život, dok je udeo građana koji samostalno vrše uplate penzionih doprinosa još niži.
Imajući sve ovo u vidu i sve ove pokazatelje, naše tržište osiguranja je svakako jedno od najperspektivnijih u regionu. Očekuje se da će naše približavanje EU poboljšati životni standard, što će dati i veće mogućnosti za povećanje premije po glavi stanovnika. Ali, vrlo je bitno raditi na širenju obaveznih osiguranja i uvođenju i unapređenju ponude osiguranja.
Širenjem obaveznih osiguranja država povećava nivo zaštite najširih slojeva stanovništva, ali u isto vreme smanjuje i rashode u budžetu, jer ceo taj postupak rashoda u stvari prebacuje na osiguravajuća društva.
Naravno da je u slučaju podsticaja razvoja finansijskog tržišta neophodno raditi na edukaciji stanovništva. Moram da pomenem da je majskim poplavama jako malo ljudi bilo osigurano, osiguralo svoje njive, svoja domaćinstva. Imam informacije da prilikom požara u „Depou“ u Bulevaru kralja Aleksandra čak nijedan preduzetnik koji je imao one tezge nije imao osiguranje na svoju robu. To su pokazatelji koji nam pokazuju da moramo raditi sa stanovništvom na osiguranju i automobila, života, imovine i svega.
Mislim da je vrlo važno da se obrati pažnja da se u aktuelnom trenutku akcenat stavi na to korporativno upravljanje koje, između ostalog, podrazumeva uspostavljanje boljeg sistema kontrola, unapređenje upravljanja rizicima, jačanje transparentnosti, jačanje dobre prakse poslovanja, fer odnos prema klijentima, kao i pravovremenu isplatu šteta.
Znamo da u Srbiji danas imamo jako malo osiguranja sa državnom strukturom. Jedno od njih je i „Dunav osiguranje“. „Dunav osiguranje“ se u ovom trenutku muči sa svojim poslovanjem, pokušava da opstane na tržištu. Znamo da je „Takovo osiguranje“, kao jedno od retkih preostalih domaćih osiguravajućih društava, izgubilo dozvolu NBS za rad polovinom ove godine. Od domaćih osiguravajućih društava na tržištu se nalazi još „Automotosavez osiguranje“, „Eneprojekt garant“, „Globus osiguranje“, i to je uglavnom sve kada se radi o domaćim osiguravajućim kućama.
Tačno je da se liberalizacijom tržišta povećava konkurencija. Položaj osiguravajućih kuća liberalizacijom tržišta je teži, ali bih vas zamolila da učinite sve što je u moći NBS da se adekvatnim nadzorom i svim ostalim aspektima pomogne „Dunav osiguranju“ i našim osiguravajućim društvima kako bi zajedno sa stranim opstali na tržištu.
Kada pominjem mehanizam kontrole NBS, vidim da je ovim zakonom dobro postavljen, ali je vrlo važna primena u praksi nadzorne kontrole. Ja ću, ako mi dopustite, izneti i jedan negativan primer kontrole NBS od građanina koji mi je neposredno pred raspravu o ovim zakonima to rekao. Izneću ga samo kao jedan primer kojim će se, verujem da će se primenom ovog novog zakona, ubuduće ta kontrola bolje sprovoditi.
O čemu je reč? On se obratio NBS za intervenciju zbog toga što osiguravajuće društvo, preko koga je osigurao neki deo svoje imovine, mu nije isplatio novac. Narodna banka Srbije je reagovala i tražila je od tog osiguravajućeg društva da u pismenom obliku dostavi razloge zbog toga. Međutim, ništa se posle toga nije desilo i on je ponovo pozvao NBS. Narodna banka Srbije se pozvala na te razloge osiguravajućeg društva. Do sudskog spora nije došlo zbog toga što je druga osiguravajuća kuća, koja je bila u jednom sistemu, isplatila novac građaninu.
Ovaj primer iznosim sa ciljem i da napomenem, sa verom, da će novi zakon u nadzornoj ulozi imati bolju primenu i da se ovo više neće događati.
Mislim da je dobar i član 65, koji predviđa sve obaveze izvršnog odbora, da se odredbama člana 82. do 84. precizno definiše sadržaj i informacija koje je neophodno dostaviti klijentu, odnosno potencijalnom klijentu. Sami ste rekli da Predlog zakona uređuje investiranje sredstava osiguranja, i to na način na koji je usklađen sa važećim direktivama EU. Mislim da je ovaj rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata adekvatno odmeren, imajući u vidu činjenicu da je početak primene novog zakona određen u istom roku od dana stupanja na snagu. Dakle, po svoj prilici, negde polovinom juna 2015. godine.
Još jednom, želim da vam kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovana guvernerko, dame i gospodo kolege poslanici, činjenica da danas 15. decembra ove godine na dnevnom redu nije budžet Republike Srbije, ni njegova rasprava, ni usvajanje, iako je najavljeno u ekspozeu na koji se pozvala i guvernerka kada je obrazlagala današnje zakone koji su predloženi, govori o tome da ova Vlada nije bolja i drugačija od prethodnih, kako je najavljivala.
Ovi zakoni jesu deo reformskog paketa, koji je bio najavljen od strane premijera, u ekspozeu, ali su oni bili najavljeni za prvih 100 dana Vlade. Od tih 100 dana prošlo je još više od 100 dana i nama je došlo pre deset dana u proceduru pet zakonskih predloga, koje je guvernerka ovde više od sat vremena obrazlagala, sa 567 članova po hitnom postupku. Da usvojimo zakone u nekoliko dana, kada čitate obrazloženje zakona, koji su počeli da se pišu pre dve i po godine, kada je Zakon o osiguranju prvi put urađen kao nacrt i u aprilu 2012. godine je vođena javna rasprava.
Zakoni koje danas usvajamo stupiće na snagu, neki za šest meseci, neki za tri meseca, neki za skoro deset meseci, a mi imamo nekoliko dana i sati da se o tim zakonima opredelimo, što možda najbolje govori o odnosu Vlade prema ovom parlamentu i ulozi poslanika, kako ih ona vidi. Mi treba da budemo jedan protočni bojler, koji se neće mnogo pitati, koji će izglasavati sve ono što dolazi iz Vlade ili, u ovom slučaju, Narodne banke, bez mogućnosti da kvalitetno utičemo na predloge zakona, jer priznaćete da je bilo malo vremena da se samo pročitaju ovi zakoni, a kamo li da se uđe u neku suštinu, da se sagledaju sve posledice koje će donošenje ovih zakona imati.
To je glavni razlog i protivljenje naše poslaničke grupe protiv ovih zakona. Smatramo da ne želimo da pristanemo na tu ulogu poslanika koji nemaju priliku i ne mogu da se uključe u raspravu i daju kvalitetne predloge za izmene i dopune zakona. Podneli smo nekoliko amandmana na ove zakone. Verujemo da će ih predlagač usvojiti, jer oni mogu, a možda i neće, kao što obično biva, ovde se gleda ko je predlagač amandmana, a ne šta je sadržina amandmana.
Ono što je mene iznenadilo kada sam slušao, a pažljivo sam slušao guvernerku i obrazlaganje ovih zakona, je činjenica da sve ono što se nalazi u obrazloženju zakona u pisanom obliku i ono što je guvernerka rekla danas razlikuje. Ne znam da li je to zato što je ovaj zakon potpisala guverner NBS Jorgovanka Tabaković, a da je danas sa nama zamenica predsednika SNS Jorgovanka Tabaković? Neke stvari nisu u saglasnosti, ono što je napisano i ono što je rečeno.
Rečeno je ovde da je prva verzija zakona, koja je rađena 2012. godine, bila loša. To nigde ne može da se pročita. Mogu da vam pročitam šta piše o tome kako je išla javna rasprava i nigde ne stoji da je taj predlog bio loš. Takođe, nigde je stoji da je stanje 2012. godine, kada je gospođa Tabaković izabrana za guvernera, u oblasti kontrole poslova osiguranja bilo loše.
Obrazloženje za donošenje ovog zakona kaže da se ovaj zakon donosi zato što je u poslednjih deset godina sektor osiguranja transformisan, povećan je nivo tržišne discipline, na tržište su ušli novi učesnici sa većinskim stranim kapitalom, razvijene su nove usluge i povećan nivo zaštite osiguranika, korisnika osiguranja i trećih oštećenih osoba.
Implementacija važećeg Zakona o osiguranju ukazala je i na nedostatke pojedinih rešenja, što je uz opredeljenje ka harmonizaciji domaćih propisa sa pravnim tekovinom EU u oblasti delatnosti osiguranja ukazala na potrebu za redefinisanje i unapređenje zakonskog okvira delatnosti osiguranja donošenjem novog zakona o osiguranju.
Znači, tih nekih loših stvari nema. Da ima, možda bi mogli da razgovaramo da li su možda postojeća zakonska ograničenja onemogućila Narodnu banku da reaguje kada je na džep građana naše države napravljen udar od letos i povećano obavezno auto osiguranje za preko 40%.
Tražili smo kao poslanici kroz poslanička pitanja odgovor kako je moguće da do tolikog povećanja dođe i da li će NBS nešto uraditi? Ne sećam se da smo dobili taj odgovor.
Ovi zakoni, naravno, imaju dobre strane i upravo ovo što je u razlozima za donošenje ovih zakona, što sam citirao, jeste činjenica da zakon koji je donet pre deset godina, danas u oblasti osiguranja ili platnog prometa teško da može da se koristi s obzirom na razvoj tehnologije, a pre svega pre 10, 12 godina mobilni telefoni nisu, ni ovi „smartfoni“ nisu postojali i neke funkcije koje se danas koriste u platnom prometu u svetu nisu ni postojale i naravno da je potrebno usklađivanje našeg zakonodavstva sa onim što se dešava u relanosti. To će biti potrebno i u buduće. Ne možemo ni mi da zamislimo kako će sve tehnologija napredovati u narednih pet godina i kakve će sve mogućnosti biti i šta će se na tržištu pružanja finansijskih usluga sve dešavati.
Dobra stvar u ovom zakonu je što postoje neke odredbe koje se, kaže – stupiće na snagu kada Srbija postane članica EU. To je pozitivno i pozdravljam taj pogled u daljinu NBS. Nadam se da to neće biti tako daleko. Mada, bojim se, sa tim kako ova Vlada radi na tome da to nije bliža budućnost. U svakom slučaju, verujem da nam je danas cilj isti za razliku od nekih prošlih vremena i da ćemo svi dati svoj maksimalan doprinos da do tog cilja i dođemo.
Ono što je dobro, konkretno u Zakonu o platnom sistemu, je tehnička neutralnost i što će omogućiti primenu nekih novih tehnologija i možda jeftinije korišćenje novca od strane građana, jer, slažem se, i to je dosta dobro u ovom obrazloženju zakona napisano da danas Srbiji, građani, možda, na najskuplji način koriste novac sa gotovinom što je, da kažem, najskuplji način i za same građane i za državu i da ćemo u budućnosti neke zemlje u vrlo bliskoj budućnosti planiraju potpuno da ukinu gotov novac. Ja mislim da smo mi još daleko od toga, ali treba tome da težimo.
Postoje dobre stvari, naravno, i u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Pre svega, ono o čemu je guvernerka govorila da će se obračun kursa prilikom isplate rata kredita građana koji su uzimali kredite do 2011. godine po novom zakonu obračunavati po najmanje istom tipu kursa, a u svakom slučaju povoljnijem kursu po građane što je, uzimajući u obzir činjenicu da je danas kurs na rekordno visokom nivou, verovatno će danas biti preko 122 dinara srednji kurs, da će se taj trend na žalost u budućnosti i nastaviti. Bez obzira što nas guvernerka već nekoliko meseci umiruje da je stanje pod kontrolom, da je sve po planu, do duše, poslednja izjava je nešto malo pomerena sa te pozicija pa nam sada guvernerka nudi primere Rusije i Turske gde su promene kursa mnogo veće u odnosu na promene u Srbiji, verujem da ima i nekih zemalja gde su te promene još veće ali se iskreno nadam da nećemo u budućnosti slušati da ima neko i sa tako velikim promenama kursa i ako ovako nastavimo, bojim se da ćemo po tim kursnim razlikama preteći u negativnom smislu i Rusiju i Tursku, koja nam se sada nude kao primeri u kojoj je stanje lošije nego što je to danas u Srbiji.
Ono što me je na kraju izlaganja malo iznenadilo, izlaganja gospođe Tabaković, a to je njena, da kažem, svađa sa ekspertima koje je i ovde ona iskoristila ovu govornicu da, obrazlažući izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju, još jednom odgovori na optužbe da je razlog za ne dolazak, odnosno nefunkcionisanja „pej pala“ zakona, mislim vi ste to ponovo ovde obrazložili da nije, pa ste onda rekli da nećete govoriti o nekim drugim kompanijama da ne bi pravili reklamu, ali, evo, jednoj kompaniji smo napravili ovde reklamu u raspravi i mislim da jednostavno nije bilo potrebe da ovde polemišete sa nekim ekspertima ili sa kim god već, koji su u javnosti izneli te tvrdnje. Mogli ste da sačekate ako neka takva tvrdnja stigne od strane poslanika pa da na nju onda i odgovorite.
U svakom slučaju smatramo neprimerenim, ponavljam, da se ovakvi zakoni donose po hitnom postupku, da nemamo mogućnost da se do kraja upoznamo sa svim detaljima i da se konsultujemo sa nekim zainteresovanim stranama da vidimo da li postoji neka druga rešenja. Vi ste rekli ovde da ste najbolja rešenja izneta u javnoj raspravi uneli u ovaj predlog. Možda neko drugi misli da neka druga rešenja su bolja pa da smo ovde mogli kroz amandmane ta rešenja da predložimo o njima i ovde da raspravljamo pre konačnog usvajanja zakona i stavljanje nas poslanika u taj loš, podređujući položaj je za nas neprihvatljivo i to je glavni razlog za naše protivljenje usvajanja ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima guvernerka Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine Đurišiću.
Prva neka primedba koju sam sebi upisala jeste da mi je žao što Narodna skupština nije centralno mesto rasprave o jednom ovakvom zakonu kao što je Zakon o osiguranju ili platnim uslugama, a ona to nije iz objektivnih razloga.
Sama sam bila narodni poslanik i ako išta cenim, cenim stav koji će narodni poslanici ovde izneti jer oni ovaj zakon konačno i usvajaju. Od svega što ste izneli ja ću prvo poći sa onim da prihvatam vašu primedbu da je možda moje obrazloženje na primedbe da „pej pal“ nije tu, zato što postoje zakonska ograničenja, bila preuranjena.
Da, ali sam smatrala da je ovo mesto gde ne treba da otvaramo priče koje imaju obrazloženja koje neko drugi ne želi da čuje. Nijedan poslanik nije izneo, možda ne bi ni izneo tu primedbu, ali je ovo jedino mesto na kojem mogu da iznesem pred svima vama da vi koji ste zaista upućeni ili držite do istine, prihvatite činjenicu da „pej pal“ nema nikakvih zakonskih ograničenja, ni bilo koja druga institucija, strana platna institucija, da prima i da postoji taj platni promet između rezidenata, odnosno domaćih građana i inostranstva.
Ali, zloupotrebe u medijima, gde se tehničke nemogućnosti koje je i sam „Pej pal“ priznao u pismu Narodnoj banci, i dalje provlače kroz javnost stvaraju jednu vrstu rizika za Narodnu banku kao instituciju koja se samoodbranaški ponaša, a neutemeljeno. Utemeljeno je i ovo je mesto gde ja to odgovorno tvrdim, pozivajući se na činjenice, i to ostaje u zapisniku. Znači, izvinjavam se poslanicima koji nisu izneli primedbu, a ja sam preuranjeno odgovorila na napade koji su dolazili iz javnosti.
Sve drugo vrlo ću kratko obrazložiti. Razlog za hitan postupak nije ni nedostatak vremena da se o zakonu razgovara, niti brzina da se usvajanjem bilo kog rešenja provuče, rekla bih žargonski. Razlog za hitan postupak je isključivo tehničke prirode. Postojeći Zakon o osiguranju sadrži odredbu koja kaže – ukoliko se poslovi životnog i neživotnog osiguranja ne razgraniče, ne razdvoje sve osiguravajuće kuće koje posluju u tom režimu, a to ne urade do 31. decembra, sa 1. januarom gube dozvolu. Vi ste verujem bili poslanik prethodne godine, verujem i one pre prethodne, kada je taj rok odlagan već par godina unazad.
Mi smo zaključili da nema razloga da Zakon o osiguranju, koji je od aprila meseca kada je stari prestao da bude osnova, taj o kojem vi govorite iz aprila 2012. godine prestao da bude osnova za razgovor, jer nije bio ni dovoljno usklađen sa regulativama EU, nije bio dovoljno ni prilagođen potrebama ove privrede, rađen je i razgovaran na svim stručnim nivoima, institucijama, komorama, bio je u javnoj raspravi, u skraćenoj verziji je bio dostavljen i Evropskoj komisiji. Evropska komisija je na njega dala mišljenje.
Razlog za hitno usvajanje je samo da ne izlazimo pred vas, mi ili Ministarstvo finansija, sa produženjem roka za razdvajanje životnog od neživotnog osiguranja, a da onda posle Nove Godine krećemo sa zakonom, a zakon je već spreman, odobren od svih relevantnih institucija, samo poslaničke grupe, zbog zauzetosti drugim poslovima i mnogim reformskim zakonima, nisu imale vremena da sa njim upoznaju pre nego smo vam ga dostavili prošle nedelje.
Moram da vam kažem zašto nismo ranije dostavili vama. Bio je spreman maja meseca, jer za nas kao Narodnu banku koja svoju politiku po Zakonu o Narodnoj banci usklađuje sa ekonomskom politikom Vlade, mi smo svoj zadatak dobijen u ekspozeu premijera uradili na vreme. Osamnaestog jula smo poslali paket zakona, između ostalog i Zakon o osiguranja Vladi Republike Srbije, ali drugi nametljivi i važniji zakoni, reformski, nisu omogućili da Zakon o osiguranju dobije prioritet, niti je bio prioritet. On ni sada nije prioritet, da - budžet je prioritet, ali on je isuviše ozbiljna stvar, da bi rok kao forma bio ispred suštine.
Ne treba Vladi advokat. Ali ja vama želim da objasnim i građanima Srbije da razlog za hitnost jeste jedino da ne dolazimo dva puta u Skupštinu i bespotrebno trošimo vreme koje ovde košta.
Ono što želim pre svega da vam kažem jeste sledeća stvar - da bi postojale firme koje se osiguravaju, da bi postojali građani koji treba da plate životno ili neživotno osiguranje ili bilo koje drugo treba da postoje fabrike koje rade, investicije koje će pomoći da se takvi kapitalni objekti grade ili rekonstruišu postojeći i da postoje nova radna mesta, pa da bi iz toga mogli da proisteknu poslovi za Narodnu banku. Ne, nisam ja skromna i poslušna, pa puštam Vladu da se bavi drugim zakonima, a ne onima koji su u nadležnosti Narodne banke za koju sam ja odgovorna, nego prosto shvatam hijerarhiju ciljeva i prioritet poslova. Ne vredi ni Zakon o osiguranju, makar bio i najbolji, ako nemate po njemu koga da osiguravate. Ne vredi ni razdvojeno životno osiguranje ili nerazdvojena, ako nema ko da ga plati, da ga koristi.
Svima nam je cilj da ovi zakoni koje donosimo imaju dobrobit za građane. Naši zakoni jesu preduslov za to, ali ispred njih postoje svi ti reformski zakoni koji su vašom zaslugom ovde usvajani. Ja se zahvaljujem što ste vi prihvatili da o ovome razgovarate i molim vas, primedba da će taj zakon stupiti na snagu, Zakon o platinim uslugama, npr. 1. oktobra 2015. godine, ne remeti zahtev, ne poništava zahtev da mi o njemu razgovaramo danas, jer mi ga ne možemo usvojiti u septembru da bi on počeo da se primenjuje u oktobru.
Videli ste iz mog prilično dugog, a ja mislim neophodno dugog izlaganja, koliko poslova treba uraditi i pripremiti, da bi sve te institucije koje više neće dozvoliti da banke imaju monopol, nego će se i one baviti sem kredita stambenih, osim oročavanja štednje, gotovo svim ostalim poslovima. Pa nećemo imati samo bankocentrični sistem, moraju da se pripreme za njega. Da vide da li je Srbija tržište koje će ovde poslovati, moraju da postoje odeljenja za licenciranje, mora da postoji ustanovljen sistem nadzora, a da bi svi mogli da se pripremaju zakon mora da bude usvojen sa rokom važenja od 1. oktobra 2015. godine, i vi to sigurno znate, a ja samo dodatno želim da obrazložim.
Sve drugo, ni jednu primedbu koju ste izneli, neću da ignorišem, ali jednini i pravi posao, posao iznad svih poslova koje Narodna banka treba da uradi jeste da obezbedi makroekonomsku stabilnost, da obezbedi stabilnost u kojoj ćemo stvarati zajednički privredni ambijent u kojem će investitori hteti da dolaze i da otvaraju platne institucije i da otvaraju banke i da zadržavaju poslove osiguranja ili da otvaraju nove poslove osiguranja. Uslov svih uslova za taj makroekonomski ambijent i stabilnost je niska inflacija.
Nije u redu, ali ja ne mogu da imam lažnu skromnost, da ja to kažem, a da neko drugi prećutkuje, ali to je činjenica koja se vidi, beleži i mora da se istakne svuda - Srbija koja je bila u vrhu po toj visokoj inflaciji sa 12,2% međugodišnje svela je inflaciju na 2,2%, sada je to 2,4%. Mi smo neuspešni po onom što nama u memorandumu piše, mi treba da imamo inflaciju 4 plus, minus 1,5. znači, ja ne postižem pravi rezultat, jer nisam kao guverner, u cilju onom donjem, makar 2,5%, ispod toga smo. Ali to znači da je plata svakog građanina Srbije zaista vredna onoliko koliko i prima.
Šta bi vredelo da smo postigli neki drugi cilj, da smo inflatorno punili budžet ili da imamo rezultat koji nije snižavanje inflacije ispod gotovog koridora na evropskom nivou? Nemojte da zaboravite nikada davno izrečenu tvrdnju jednog od nemačkih državnika, ne samo o inflaciji, nego o stabilnosti uopšte, stabilnost nije sve, ali bez stabilnosti, odnosno u Srbiji bez inflacije sve je ništa, bez niske i stabilne inflacije.
Svi mi koji pamtimo 90-te, znamo da se iz takvog iskustva lako ne izlazi, a da bi mogli da planiramo kao pojedinci, kao porodice, kao privreda, kao država, mi moramo pre svega da imamo stabilnost, markoekonomsku i finansijsku. Taj posao će Narodna banka nastaviti da obavlja, ali ona ne može da obavlja taj posao sama, koordinacija monetarne i fiskalne politike i svih ostalih činioca koji treba da doprinesu toj stabilnosti, čiji smo mi samo jedan stub, i samo jedna ruka koja je čini, jeste posao svih nas, jer to je ono što privlači investitore, ali i stabilnost koja znači da mi danas razgovaramo o reformskim zakonima koji nisu, poštovani kolega, samo pogled u daljinu.
Mi smo po pitanju nadzora nad bankarskim sistemom gotovo potpuno spremni za Bazel III, što jeste nešto sa čime se suočava najrazvijeniji deo Evrope, zato što mi imamo 75% bankarskog sistema čije su matične banke u EU. Hoćemo, ali hteli ili ne hteli, mi moramo da budemo ne sa pogledom u daljinu nego sa pogledom u današnjicu i u stvarnost, stvarajući ambijent za sigurno poslovanje svih finansijskih institucija i mi to i činimo.
Očekujem zaista da vaša rasprava u ovom tonu bude i ja ću se sve vreme truditi da budem ono što sam dve godine i četiri meseca, a to je guverner NBS, ali to da ću ostati čovek koji je osetljiv na svo kršenje prava korisnika finansijskih usluga, na to da nepristrasno gledam na posao koji radim i na korisnike usluga onog posla koji radim, ja se time ponosim. Ponosim se svojim političkim, ako hoćete, bekgraundom, svojom političkom prošlošću zato što sam sve vreme na isti način kao i sada kada sedim naspram vas gledala i gledam interes građana i države Srbije i pitanje šta svako od nas smatra da treba da uradi u interesu građana Srbije.
Ponosna sam što sam iz mnogih ćoškova iz Narodne banke, ne dovela nove, izvukla iz senke najvrednije mlade ljude u najproduktivnijem dobu kada su u stanju da napišu ovako kvalitetan Zakon o osiguranju, a bitno je drugačiji od onog koji je bio u aprilu 2012. godine. Zaista sam neko ko može da kaže - zadovoljna sam osoba što su ti ljudi prepoznali u Izvršnom odboru i guverneru, koji je predsedavajući tog izvršnog odbora, saradnike da iznesu svaku ideju koja može da unapredi naš zajednički život. Takva zakonska rešenja imate pred sobom i zaista s ponosom ponavljam - jedan deo ljudi je tu, drugi deo sedi u banci, ne sedi nego radi, jedan deo njih je tu, spreman da odgovori na sve vaše primedbe, pitanja, a svi oni imaju jedan zajednički imenitelj. Radimo da svi zajedno kažemo da u ovoj Srbiji ne postoji nijedan drugi interes od zajedničkog interesa, a to je da ostanemo dostojni funkcije koju obavljamo.
Najponosnija na svoju funkciju poslanika i dugog sedenja u ovim klupama, danas sa jednakim ponosom ali i sa jednakom odgovornošću i prema građanima i prema vama, kao predstavnicima građana, i prema Vladi i njenom programu, ali iznad svega prema budućnosti koja će da meri potez svakog od nas, stojim pred vama i radim svoj posao. Zahvaljujem se. Ubuduće neću ovako dugo govoriti, što je navika iz poslaničkih vremena. Zahvaljujem se.