Poštovani gospodine Živkoviću, u ime nekih starih naših poslaničkih dana, u staroj zgradi Skupštine kada smo postavljali temelje višestranačkog sistema, ja ću samo par odgovora iako nije dan za postavljanje poslaničkih pitanja već rasprava po zakonima koje smo predložili.
Dostavili smo 5. decembra Narodnoj skupštini predloge zakona i raspravljamo o njima danas, nije ni jedna noć ni dan za čitanje 1000 stranica i nije reč o zakonima koji su se pojavili od jednom i ni od kuda.
Predlog zakona je pripremljen u više faza, o njemu se razgovara od aprila meseca. O ovom predlogu konkretno pre 18. maja, odnosno u junu mesecu je dostavljen i kao konačan predlog, ne kao tajan, znači bio je obnarodovan, dostupan svim strukovnim udruženjima, bio je nacrt zakona i na sajtu, a pretpostavljam da ovu razliku pravite znajući proceduru, da dok god se Vlada kao neko ko nije predlagač ne izjasni o predlogu zakona koji neki drugi predlagač ne dostavi Skupštini, on se ne može zvati drugačije nego nacrtom, zato što mi iako jesmo predlagači ovog zakona ne uzimamo sebi za pravo da smo prvi i poslednji koji o njemu sude i odlučuju.
Iz mog poslaničkog iskustva, ja jesam stekla brzinu da brzo čitam i mnogo puta smo imali i vi i ja predloge najvažnijeg zakona, na primer o budžetu, da ih razmatramo za noć ili dan i to nikada nije doprinosilo kvalitetu, ali, prosto moram da kažem da nije slučaj sa ovim zakonom, ne samo što ima blizu desetak dana u kojem je on mogao biti pročitan, kao i ostali, Zakon o platnim uslugama koji je vrlo značajan, ostali su kratki i prateći za ove zakone o kojima razgovaramo, a u redovnom postupku bi imali svega 15 dana.
Ne kažem da je 50% vremena više, tj. tih pet dana u odnosu na gotovo 10, beznačajno, ali pretpostavljam da ste imali dovoljno vremena da se kroz obrazloženja, kako mi stari poslanici čitamo zakone, upoznajete sa njegovom suštinom i da imate, kao čovek koji ima istorijat i prošlost na koju ste ponosni kao predsednik Vlade, dovoljno komunikacije i kontakata u svim grupacijama, pa su ljudi koji su u struci mogli da vam dostave upozorenja, mišljenja, amandmane o kojima ovde možemo da razgovaramo.
Prosto, nismo bili lenji, najmanje sam ja, ona koja poštuje ovaj dom, ponosna sam na njega i zadovoljstvo mi je da sedim ovde sa vama, najmanje mi je bio razlog da vas ne uvažimo dovoljno i da vam ne ostavimo dovoljno vremena, jer nema te tajne koja se pre ili kasnije ne sazna, a zakon nikada ne sme da bude tajna.
Odgovor i gospodinu Jovanoviću i vama je da ja na neka pitanja prosto nije primereno da odgovaram ovde, ni o konkretnoj kući koja se bavila poslovima osiguranja i koja je na sve načine bila upozoravana da će joj se desiti ono što joj se na kraju desilo u redovnoj proceduri, ili da pričamo o tome da kontrola u banci ima dovoljno mehanizama da u posrednoj i neposrednoj kontroli uoči probleme koji se dešavaju u bankama, ali da ipak Narodna banka nije sve vreme u svakoj banci i na svakom mestu, što ne znači da se može odmah uočiti problem.
Ali, problem može da se uoči. Narodnoj banci Srbije ne treba više ovlašćenja od onih koja ima. Imamo dovoljno ovlašćenja, unapređujemo kontrolne mehanizme da se ne ponove slučajevi kakvi su se ponavljali u meri u kojoj to zavisi od nas koji smo regulator i kontrolor. Znači, ne očekujte da vam govorim konkretno o tome.
Drago mi je da imate razumevanja što nismo kreatori vrednosti kursa, nego smo neko ko svojim merama i u smeru milijardu i šesto intervencija na strani prodaje i 200 na strani kupovine, to je daleko ispod milijardu i petsto, tako da, vi ste čovek učen, zaokruživanje oko milijardu i petsto neto intervencija na dve milijarde nije primereno čoveku koji se u trgovinu odlično razume.
Drugo, pozivati se na medije. Ukoliko imate sajt Narodne banke, iza kojeg stojimo, iznoseći podatke i želeći da unapredimo komunikaciju, jer je to način kako stičemo poverenje kod građana, jer da držite inflaciju pod kontrolom, da ona bude usidrena, to znači da li se veruje onome ko se protiv te inflacije bori, jednim delom merama koje nisu prevelike, zato što mi imamo značajan iznos tokova u ovoj državi evroiziran, pa vam je monetarna politika i referentna stopa jedan nejak instrument, da kažem, zato i pribegavamo i ovom instrumentu nekovencionalnih mera intervencijama na deviznom tržištu, vodeći računa da koristi od stabilnosti budu veće nego što je, verujte mi, vrlo teško kada iz deviznih rezervi trošimo, da intervenišemo i da tu stabilnost držimo u nekim, da kažem, kontrolisanim granicama.
Verujte onom što na sajtu piše, jer su to pouzdani podaci, a mediji se opredeljuju da li će pisati o nama i zbog čega, to će verovatno čitaoci njihovi da prosuđuju, da li govore istinu o tome koliko se Narodna banka ponaša odgovorno ili neodgovorno.
Ima naše krivice. Znate li koje? Ako neko Narodnu banku svrsta u organ uprave i to stavi na sajtu Narodne banke kada trogodišnju narudžbu za sportske igre radnika u jednom javnom postupku naručuje po inerciji. Narodna banka nije organ uprave i kad se ja raspitam zašto je Narodna banka stavljena kao organ uprave na sajtu kroz javno obavljen svaki, pa i taj tender, kaže Uprava za javne nabavke je iz statističkih razloga tražila da mi sami sebe svrstamo ne u ostale, kako zakon kaže, nego u organ uprave.
Naravno da je to izmenjeno, neću reći da smo savršeni. Greške se dešavaju ali one nemaju materijalne posledice. Mi smo vrlo svesni okolnosti u kojima živimo i radimo i gledamo da doprinesemo onome što se zovu – reformski napori svih nas da u ovoj Srbiji živimo bolje.
U tom smislu, uvek otvoreni za pitanja, uvek otvoreni za savet, za kritiku koju mi ne procenjujemo dobronamernom ili zlonamernom, ali ne možete argumente, odnosno pouzdane brojke da cenite dobrim ili lošim ako one stoje na sajtu NBS, a neko ih namerno objavljujem drugačijim. Jeftinije je da idete na sajt NBS nego da čitate neke medije kada je naš posao u pitanju.
Ono s čime želim da završim jeste da MMF ne da nije odložio sednicu, pažljivo ste pratili izlaganja onih koji su o tome bili vlasni da govore, nijednog trenutka nismo rekli kada, već početkom godine, jer je reč o jednoj instituciji koja mora da usaglasi slobodne termine i ljudi iz naše konstutuence, Švajcarske, kojoj pripadamo, ali i obaveze svih onih koji, nije se ni govorilo da će biti u decembru potpisan sporazum, on će biti potpisan. Nesporan je, da smo živi i zdravi, sem Boga, ono što ljudi rade, trebalo bi da bude pouzdano. Taj aranžman će biti potpisan. Mi ćemo ovde pred vas izaći sa Ministarstvom finansija još sa jednim setom zakona koji treba da uvede veći red i disciplinu u poslovanje finansijskog sektora. Biće prilike da se i tada vidimo još jednom.
Ali, ne mogu da kažem da je i jedan datum pomeren zato što to nije istina. Ne očekujem da to bude ni januar, zato što postoji obaveza da usvojimo još neke od zakona koje nemamo i kada to obavimo, a to ćemo obaviti u januaru, posle naših praznika, ja očekujem da taj aranžman bude potpisan jer nema nikakvih problema koji ga dovode u pitanje, u najskorijem roku, a ne dalje nego februar.
Vama otvoreno kažem, kao što se budžet radi u dogovoru sa tim vrsnim kontrolorima, a ne nalogodavcima, na isti način kao što će prvo tromesečje biti kontrolisano u smislu svih stavki i poslova koje radi NBS, mi se ponašamo i radimo kao da je taj aranžman već usvojen, ne zato što očekujemo i jedan jedini evro ili dolar od MMF-a jer imamo visoke devizne rezerve, već zato što nam taj aranžman daje sigurnost pred međunarodnim investitorima koji ovde ulažu ne samo u prave poslove, u portfolio investicije, u grinfild investicije, već i u finansiranje hartija od vrednosti kao nečeg sa čim moramo da se nosimo kao sa zatečenim problemom.
Nama sporazum sa MMF-om treba kao dokaz kredibilne politike koju vodimo. Potpuno je transparentna prema vama, javna. Nema podatka koji je od vas sakriven. Nema datuma koji je od vas sakriven. Nema onoga što je moguće da se poslanicima iznese kao rezultat kontrola, kažem, što je moguće da se iznese, a da se ne ugrozi poslovanje finansijskih institucija. Ali, budite uvereni da nadležni organi rade svako u svom domenu svoj posao.
Ono što sam kolegi Jovanoviću propustila da kažem, kada je govorio o prijavi i potrebi da građanin više puta jednu te istu potvrdu nekome donese, i to je prošlost, jer smo potpisali Sporazum sa Vladom o elektronskoj razmeni podataka, gde se trudimo da sve te administrativne procedure dovedemo u međusoban sklad unutar državnih organa, da to bude uz najmanje trošenje i novca i vremena građana, ali i njihove energije, koja bi trebalo da bude stavljena u funkciju nekih novih poslova.
Izvinite što sam bila duga. Malo sam se podsetila na naše stare dane iz devedeset i neke.