Dame i gospodo narodni poslanici, da ponovim. Ovaj saziv Skupštine nije protočni bojler ni građana nekih drugih, ni Vlade Republike Srbije, ali se sećam vremena kada Skupština to zaista jeste bila.
Sećam se vremena kada je Skupština usvajala dnevni red sa zakonom koji nije bio u proceduri u Skupštini. Da li treba da kažem ko je tada bio predsednik Vlade Republike Srbije? Moj prethodni govornik.
Usvajali smo zakone, stavljali na dnevni red, koji se fizički nisu nalazili u zgradi Skupštine. Tada je Skupština bila protočni bojler, pogotovo zato što nije bilo televizijskog prenosa i građani Srbije nisu znali čiji su protočni bojleri poslanici, koji su podržavali tu vladu.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Repliku želite? Izvolite.

Bilo bi jako interesantno da saznamo ko je bio predsednik Vlade tada kada su ti zakoni dolazili, da su bili na dnevnom redu a da fizički nisu bili u parlamentu? Bilo bi lepo da prethodni govornik kaže koji su to zakoni, kada se to dešavalo, u kom zasedanju? Pa, pošto sam ja prethodni govornik, a čini mi se da je svojom velikom greškom pomislio da sam to možda bio ja.
Naravno da je bilo loših primera. Nisam ja rekao da je ovo prvi loš primer, naravno da ih je radila i prethodna parlamentarna većina i to uopšte nije opravdanje, kao ni to što imamo loš Poslovnik nije opravdanje u tome da se kaže – pa to su donele neke druge stranke. Dve i po godine, tri godine, pa ima valjda bar dvojica pismenih koji znaju da napišu novi Poslovnik. Ja sam siguran da ih ima i više.
Prema tome, nema razloga da se oko toga krijemo na bilo koji način. To o protočnom bojleru nisam ja rekao, to je rekao, čini mi se, šef poslaničke grupe vladajuće većine na sednici Administrativnog odbora.
Mislim da je to dobra definicija, moglo je da bude i gorih, moglo je da bude i definicija koje bi još bolje definisale odnos izvršne vlasti i zakonodavne vlasti koji je naopak, gde se zakonodavna vlast stavlja u podređeni položaj i dovodi se do toga da bi navodno trebali da se plašimo izvršne vlasti, to ni u jednom parlamentarizmu, pa ni u Srbiji ne može da bude primer.
Svako podsećanje na prošlost, ako bilo ko u tome misli na mene je moje zadovoljstvo, ja sam apsolutno ponosan na sve ono u čemu sam imao čast da učestvujem u svojoj političkoj prošlosti. Hvala.

Reč ima guvernerka Tabaković. Izvolite.

Poštovani gospodine Živkoviću, u ime nekih starih naših poslaničkih dana, u staroj zgradi Skupštine kada smo postavljali temelje višestranačkog sistema, ja ću samo par odgovora iako nije dan za postavljanje poslaničkih pitanja već rasprava po zakonima koje smo predložili.
Dostavili smo 5. decembra Narodnoj skupštini predloge zakona i raspravljamo o njima danas, nije ni jedna noć ni dan za čitanje 1000 stranica i nije reč o zakonima koji su se pojavili od jednom i ni od kuda.
Predlog zakona je pripremljen u više faza, o njemu se razgovara od aprila meseca. O ovom predlogu konkretno pre 18. maja, odnosno u junu mesecu je dostavljen i kao konačan predlog, ne kao tajan, znači bio je obnarodovan, dostupan svim strukovnim udruženjima, bio je nacrt zakona i na sajtu, a pretpostavljam da ovu razliku pravite znajući proceduru, da dok god se Vlada kao neko ko nije predlagač ne izjasni o predlogu zakona koji neki drugi predlagač ne dostavi Skupštini, on se ne može zvati drugačije nego nacrtom, zato što mi iako jesmo predlagači ovog zakona ne uzimamo sebi za pravo da smo prvi i poslednji koji o njemu sude i odlučuju.
Iz mog poslaničkog iskustva, ja jesam stekla brzinu da brzo čitam i mnogo puta smo imali i vi i ja predloge najvažnijeg zakona, na primer o budžetu, da ih razmatramo za noć ili dan i to nikada nije doprinosilo kvalitetu, ali, prosto moram da kažem da nije slučaj sa ovim zakonom, ne samo što ima blizu desetak dana u kojem je on mogao biti pročitan, kao i ostali, Zakon o platnim uslugama koji je vrlo značajan, ostali su kratki i prateći za ove zakone o kojima razgovaramo, a u redovnom postupku bi imali svega 15 dana.
Ne kažem da je 50% vremena više, tj. tih pet dana u odnosu na gotovo 10, beznačajno, ali pretpostavljam da ste imali dovoljno vremena da se kroz obrazloženja, kako mi stari poslanici čitamo zakone, upoznajete sa njegovom suštinom i da imate, kao čovek koji ima istorijat i prošlost na koju ste ponosni kao predsednik Vlade, dovoljno komunikacije i kontakata u svim grupacijama, pa su ljudi koji su u struci mogli da vam dostave upozorenja, mišljenja, amandmane o kojima ovde možemo da razgovaramo.
Prosto, nismo bili lenji, najmanje sam ja, ona koja poštuje ovaj dom, ponosna sam na njega i zadovoljstvo mi je da sedim ovde sa vama, najmanje mi je bio razlog da vas ne uvažimo dovoljno i da vam ne ostavimo dovoljno vremena, jer nema te tajne koja se pre ili kasnije ne sazna, a zakon nikada ne sme da bude tajna.
Odgovor i gospodinu Jovanoviću i vama je da ja na neka pitanja prosto nije primereno da odgovaram ovde, ni o konkretnoj kući koja se bavila poslovima osiguranja i koja je na sve načine bila upozoravana da će joj se desiti ono što joj se na kraju desilo u redovnoj proceduri, ili da pričamo o tome da kontrola u banci ima dovoljno mehanizama da u posrednoj i neposrednoj kontroli uoči probleme koji se dešavaju u bankama, ali da ipak Narodna banka nije sve vreme u svakoj banci i na svakom mestu, što ne znači da se može odmah uočiti problem.
Ali, problem može da se uoči. Narodnoj banci Srbije ne treba više ovlašćenja od onih koja ima. Imamo dovoljno ovlašćenja, unapređujemo kontrolne mehanizme da se ne ponove slučajevi kakvi su se ponavljali u meri u kojoj to zavisi od nas koji smo regulator i kontrolor. Znači, ne očekujte da vam govorim konkretno o tome.
Drago mi je da imate razumevanja što nismo kreatori vrednosti kursa, nego smo neko ko svojim merama i u smeru milijardu i šesto intervencija na strani prodaje i 200 na strani kupovine, to je daleko ispod milijardu i petsto, tako da, vi ste čovek učen, zaokruživanje oko milijardu i petsto neto intervencija na dve milijarde nije primereno čoveku koji se u trgovinu odlično razume.
Drugo, pozivati se na medije. Ukoliko imate sajt Narodne banke, iza kojeg stojimo, iznoseći podatke i želeći da unapredimo komunikaciju, jer je to način kako stičemo poverenje kod građana, jer da držite inflaciju pod kontrolom, da ona bude usidrena, to znači da li se veruje onome ko se protiv te inflacije bori, jednim delom merama koje nisu prevelike, zato što mi imamo značajan iznos tokova u ovoj državi evroiziran, pa vam je monetarna politika i referentna stopa jedan nejak instrument, da kažem, zato i pribegavamo i ovom instrumentu nekovencionalnih mera intervencijama na deviznom tržištu, vodeći računa da koristi od stabilnosti budu veće nego što je, verujte mi, vrlo teško kada iz deviznih rezervi trošimo, da intervenišemo i da tu stabilnost držimo u nekim, da kažem, kontrolisanim granicama.
Verujte onom što na sajtu piše, jer su to pouzdani podaci, a mediji se opredeljuju da li će pisati o nama i zbog čega, to će verovatno čitaoci njihovi da prosuđuju, da li govore istinu o tome koliko se Narodna banka ponaša odgovorno ili neodgovorno.
Ima naše krivice. Znate li koje? Ako neko Narodnu banku svrsta u organ uprave i to stavi na sajtu Narodne banke kada trogodišnju narudžbu za sportske igre radnika u jednom javnom postupku naručuje po inerciji. Narodna banka nije organ uprave i kad se ja raspitam zašto je Narodna banka stavljena kao organ uprave na sajtu kroz javno obavljen svaki, pa i taj tender, kaže Uprava za javne nabavke je iz statističkih razloga tražila da mi sami sebe svrstamo ne u ostale, kako zakon kaže, nego u organ uprave.
Naravno da je to izmenjeno, neću reći da smo savršeni. Greške se dešavaju ali one nemaju materijalne posledice. Mi smo vrlo svesni okolnosti u kojima živimo i radimo i gledamo da doprinesemo onome što se zovu – reformski napori svih nas da u ovoj Srbiji živimo bolje.
U tom smislu, uvek otvoreni za pitanja, uvek otvoreni za savet, za kritiku koju mi ne procenjujemo dobronamernom ili zlonamernom, ali ne možete argumente, odnosno pouzdane brojke da cenite dobrim ili lošim ako one stoje na sajtu NBS, a neko ih namerno objavljujem drugačijim. Jeftinije je da idete na sajt NBS nego da čitate neke medije kada je naš posao u pitanju.
Ono s čime želim da završim jeste da MMF ne da nije odložio sednicu, pažljivo ste pratili izlaganja onih koji su o tome bili vlasni da govore, nijednog trenutka nismo rekli kada, već početkom godine, jer je reč o jednoj instituciji koja mora da usaglasi slobodne termine i ljudi iz naše konstutuence, Švajcarske, kojoj pripadamo, ali i obaveze svih onih koji, nije se ni govorilo da će biti u decembru potpisan sporazum, on će biti potpisan. Nesporan je, da smo živi i zdravi, sem Boga, ono što ljudi rade, trebalo bi da bude pouzdano. Taj aranžman će biti potpisan. Mi ćemo ovde pred vas izaći sa Ministarstvom finansija još sa jednim setom zakona koji treba da uvede veći red i disciplinu u poslovanje finansijskog sektora. Biće prilike da se i tada vidimo još jednom.
Ali, ne mogu da kažem da je i jedan datum pomeren zato što to nije istina. Ne očekujem da to bude ni januar, zato što postoji obaveza da usvojimo još neke od zakona koje nemamo i kada to obavimo, a to ćemo obaviti u januaru, posle naših praznika, ja očekujem da taj aranžman bude potpisan jer nema nikakvih problema koji ga dovode u pitanje, u najskorijem roku, a ne dalje nego februar.
Vama otvoreno kažem, kao što se budžet radi u dogovoru sa tim vrsnim kontrolorima, a ne nalogodavcima, na isti način kao što će prvo tromesečje biti kontrolisano u smislu svih stavki i poslova koje radi NBS, mi se ponašamo i radimo kao da je taj aranžman već usvojen, ne zato što očekujemo i jedan jedini evro ili dolar od MMF-a jer imamo visoke devizne rezerve, već zato što nam taj aranžman daje sigurnost pred međunarodnim investitorima koji ovde ulažu ne samo u prave poslove, u portfolio investicije, u grinfild investicije, već i u finansiranje hartija od vrednosti kao nečeg sa čim moramo da se nosimo kao sa zatečenim problemom.
Nama sporazum sa MMF-om treba kao dokaz kredibilne politike koju vodimo. Potpuno je transparentna prema vama, javna. Nema podatka koji je od vas sakriven. Nema datuma koji je od vas sakriven. Nema onoga što je moguće da se poslanicima iznese kao rezultat kontrola, kažem, što je moguće da se iznese, a da se ne ugrozi poslovanje finansijskih institucija. Ali, budite uvereni da nadležni organi rade svako u svom domenu svoj posao.
Ono što sam kolegi Jovanoviću propustila da kažem, kada je govorio o prijavi i potrebi da građanin više puta jednu te istu potvrdu nekome donese, i to je prošlost, jer smo potpisali Sporazum sa Vladom o elektronskoj razmeni podataka, gde se trudimo da sve te administrativne procedure dovedemo u međusoban sklad unutar državnih organa, da to bude uz najmanje trošenje i novca i vremena građana, ali i njihove energije, koja bi trebalo da bude stavljena u funkciju nekih novih poslova.
Izvinite što sam bila duga. Malo sam se podsetila na naše stare dane iz devedeset i neke.

Pravo na repliku ima prvo gospodin Veroljub Arsić, pa gospodin Babić.

Gospodine predsedavajući, meni je jako žao što iz tog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, trenutno nijedan poslanik nije u sali, a kada smo usvajali dnevni red sa zakonom, koji poslanici nisu imali u svoji rukama.  Ne mogu tačno da se setim zasedanja, prošlo je 11 ili 12 godina, u vezi toga, ali se sećam jako dobro, iako je mnogo predsednika skupština promenjeno u tom periodu, da je tada predsednik Skupštine bila Nataša Mićić. Nataša Mićić je bila predsednik Skupštine kada smo imali dva Zorana za predsednika. Jedan, tragično nastradali, pokojni predsednik Vlade Zoran Đinđić i drugi je bio predsednik Vlade Zoran Živković. Znajući koliko je Zoran Đinđić poštovao ulogu Narodne skupštine i narodnih poslanika, potpuno sam siguran da se to desilo za vreme mandata ove druge vlade.
Isto tako, jako mi je drago, što je kolega poslanik uvideo šta znači jedan loš Poslovnik i da mu je verovatno žao što ga je birala za premijera poslanička većina koja poslanicima nije dozvoljavala da pričaju o tuđim amandmanima, poslanička većina koja je zabranjivala da poslanički klub podnese više od jednog amandmana na član zakona, poslanička većina koja je onako kratko vreme, koje je predviđeno za raspravu po amandmanima, skraćivala na još kraće vreme. Naravno, potpuno sam siguran i da mu je žao što u vreme dok je bio premijer nisu bili dozvoljeni prenosi Narodne skupštine, jer bi možda njegova stranka na sledećim izborima imala i bolji rezultat.

Narodni poslanik Zoran Babić, replika, pošto ga je prozvao.

Mogu da razumem i ne samo da razumem, već i podržavam različitost u razmišljanjima, različitost u stavovima, to je osnov demokratije i to je put do najboljeg rešenja. Mislim da je različitost u razmišljanjima i različitost u političkim stavovima i delovanjima vrednost svakog društva, pa i srpskog društva.
Ono što ne mogu da razumem, ali mogu da oprostim, kao što sam oprostio pre nekoliko dana kada se ta politička različitost pretvorila u ličnu mržnju i kada je na društvenim mrežama ono malo pratilaca gospodina Zorana Živkovića, kolege Zorana Živkovića, pozivalo da se Zoranu Babiću stavi plastična kesa na glavu, a da nisam dobio ni izvinjenje, pa čak ni ograđivanje od takvih stavova i takvih tvitova koji su se pojavili, koji su skandalozni, koji su protiv bilo kakvih i ljudskih načela, ali, mogu da oprostim.
Ono što ne mogu ni da razumem, ne mogu ni da oprostim, a to je kada se ta politička mržnja prelije u ličnu mržnju, a lična mržnja u mržnju prema institucijama, u mržnju prema državi, a Skupština Srbije je jedan od fundamenata, jedan od temelja, jedan od stubova našeg društva. Kada se na istom tom Administrativnom odboru, na moje pominjanje te kovanice koju je izmislio kolega koji sedi ispred gospodina Živkovića, a ne ja, pokazujući je kao loš primer, gospodin Živković je išao dalje, pa je Skupštinu nazvao nečim protočnim, što se nalazi u kupatilu, a nije bojler. To u svakom slučaju nije parfem. To u svakom slučaju nije nešto što koristimo za higijenu.
Neka građani Srbije procene šta je to, neka građani Srbije procene vrednost onoga ko na Skupštinu, ko na građane Skupštine, a ovde sede građani Skupštine, ne samo 250, ovde sede građani koji su nas u ovu Skupštinu poslali. Zbog toga, zbog poštovanja vrednosti Skupštine, evo na koji način gospodin Živković gleda prema građanima Srbije kao nečemu što se nalazi u kupatilu. Protočno je, a nije bojler. Nažalost.

Molim narodne poslanike da se vratimo dnevnom redu.
(Narodni poslanik Zoran Živković dobacuje s mesta.)
Daću vam reč, gospodine Živkoviću, ali jednostavno upozoravam da smo sada izašli iz teme dnevnog reda. Molim vas, vi ste tražili repliku na izlaganje guvernerke.
Izvolite.