Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi i nadležnim ministrima, šta čine povodom sve većeg, sve učestalijeg i sve ozbiljnijeg ugrožavanja sigurnosti građana Srbije? Poslednjih dana svedoci smo niza događaja koji kod građana izazivaju ogromnu zabrinutost, strah i veliko osećanje nesigurnosti.
Prvi slučaj. Prošle nedelje objavljeno je u medijima da je na mostu na Adi u Beogradu pokradeno četiri kilometara kablova, tako što su lopovi, citiram izveštaj iz novina - pajserima i kleštima razvalili katance i brave na vratima u podnožju mosta, prošli kroz revizioni tunel i obili vrata ormara gde su instalacije. Posledica je bila da četiri dana most na Adi bio bez funkcionalnog osvetljenja, posledica je bila finansijske prirode, ali posledica je bila veliko ugrožavanje bezbednosti saobraćaja.
Postavlja se ključno pitanje – kako je moguće da jedan ovakav objekat kao što je most na Adi, bez potrebnog obezbeđenja, kako je moguće tek tako ušetati u te prostorije gde se nalazi važna oprema širom Srbije. Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije gledaju bilborde, slavimo Beograd. Kako ćemo slaviti Beograd kada ne možemo obezbediti jedan takav objekat kao što je most na Adi i pružiti potrebnu zaštitu i bezbednost građanima Beograda, pa i Srbije.
U Srbiji je slična situacija. Kradu se dalekovodi, kradu se delovi trafo stanica, kradu se šine, saobraćajni znaci. Sve to građane izlaže ogromnoj nesigurnosti i ugrožava njihovu bezbednost. Šta radi država da ovome stane na put? Mnogi ovo nazivaju bakarnom mafijom. Mene zanima da li država zna, da li postoji izveštaj o tome ko ove krađe organizuje, ko ih podstrekava, ko taj bakar, te šine, te kablove otkupljuje, gde se taj bakar dalje topi? To su suštinska pitanja od kojih očekujem odgovor od MUP. Građani ove odgovore moraju znati.
Drugi slučaj, ugrožavanja sigurnosti i bezbednosti građana, ne bez razloga od mnogih nazvan skandalom je objavljivanje ličnih podataka građana Srbije koji su bili dostupni preko sajta Agencije za privatizaciju. Ovo je najdrastičnija potvrda neshvatljivo neodgovornog odnosa države prema pravu građana na zaštitu podataka o ličnosti. Prema onome što je do sada izneo Poverenik radi se o 5.190.000 ljudi čiji su podaci na ovaj način objavljeni.
I treći slučaj ugrožavanja bezbednosti i sigurnosti ljudi je napad od strane predsednika treće Srbije na nevladinoj organizaciji u Kanvas i njenog predsednika, direktora Srđu Popovića. Ovaj napad je bio verbalni, ali on je bio preteći. On je bio pozivajući na akciju i na nasilje. On je sačinjen po jednoj matrici koju smo toliko puta imali prilike da vidimo tokom 90-ih godina, samo je tada za napade na civilno društvo i organizacije civilnog društva bila zadužena SRS, a danas izgleda taj zadatak na trećoj Srbiji, ali treća Srbija je, ne zaboravimo koalicioni partner SNS u Novom Sadu.
Nismo čuli da se iko iz Vlade ogradio ili na bilo koji način izrazio povodom ovog slučaja. Naša zabrinutost zbog ovog slučaja je velika jer znamo iz iskustva da ovako počinju napadi na organizacije civilnog društva, na slobodno udruživanje na nevladine organizacije. Stiče se utisak da je ova vlast rešena da vrlo sistematski kriminalizuje i na taj način marginalizuje sve one aktere koji su doveli do 5. oktobra 2000. godine i demokratskih promena u Srbiji.
Prvo je pokušala da marginalizuje i kriminalizuje DS, zatim da disciplinuje medije, a sada, da li je ovo najava i pokušaja uređivanja stanja u civilnom sektoru.
Gospodo iz Vlade, ćutanje je upravo prećutna podrška ovakvim ispadima kojih će, ukoliko se svi jasno od toga ogradimo, biti sve više i više u budućnosti.
Treba da naglasimo da je sloboda udruživanja jedno od osnovnih prava i sloboda delovanja u civilnom sektoru i da je to nešto što će biti procenjivano i u poglavljima koja očekujemo ubrzo da otvorimo.
Tražim odgovore od nadležnih ministarstava na ova pitanja koja sam postavila. Hvala vam.