Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Na početku bih se zahvalio gospodinu Martinoviću, zato što je na jedan pravi i dostojanstven način probao da vam ukaže da smo mi svi podjednaki pred zakonom i pred Bogom. Da isti aršini znače u vođenju sednice i prema gospodinu Stefanoviću, i prema gospodinu Martinoviću i prema ostalim koleginicama i kolegama. Ukoliko nekome ne smeta što, kako ste rekli pre sat vremena gospodin Stefanović više od polovine svog vremena govori van teme dnevnog reda napadajući dvojicu funkcionera Vlade Republike Srbije, a kada gospodin Martinović pokuša da objasni da u jednom delu teritorije Republike Srbije kojom vlada jedna šačica ljudi koja nema podršku građana, ne veću od tih 5-6% kršeći zakon, kršeći pravo, kršeći demokratska načela, istog tog trenutak se opominje i vraća u temu.
Zahvalio bih se i govornicima koji su probali da ukažu da ovde postoji jedno flagrantno izvrgavanje svega onoga što skupštinska većina pokušava da uradi. Kada u skupštinsku proceduru se upute zakoni čiji je predlagač Vlada Republike Srbije, kada ne retko ovde imamo prisutno više ministara u Vladi Republike Srbije nego narodnih poslanika stranaka bivšeg režima, tog trenutka Skupština postaje protočni bojler, kako je Narodnu skupštinu nazvala DS ili nešto drugo što se nalazi u kupatilu, a protočno je kako je Narodnu skupštinu u političkoj mržnji i omalovažavanju države Srbije svih njenih građana Skupštinu nazvao gospodin Zoran Živković.
U onom trenutku kada Narodna skupština Republike Srbije preuzme ulogu koja je definisana Ustavom, zakonima, Poslovnikom, kada narodni poslanici predlože ili grupa narodnih poslanika predloži zakon, tog trenutka se pita – a gde je ministar? A zašto ministar nije došao? Zbog toga bih pozvao kolege iz stranaka bivšeg režima da kažu šta hoće. Hajde jednom neka kažu šta hoće. Da li hoće ministre ili hoće poslanike. Da li hoće da Skupština radi svoj posao ili neće da radi svoj posao. Dajte ljudi, dogovorite se jednom sami sa sobom.
Pošto ste pitali gde je ministar, odgovoriću vam gde je ministar. Jedanaest meseci, pre 11 meseci je formirana Radna grupa koja intenzivno radi na izmenama i dopunama, odnosno na novom zakonu o izvršenju i obezbeđenju koji će na mnogo kvalitetniji način zaštiti i interes građana i interes države Srbije. Sa celovitim rešenjem mnogo boljim i kvalitetnijim nego što je ovo koje je danas, pokušavamo da poboljšamo. Dođi će ministar, gospodin Selaković u Narodnu skupštinu Republike Srbije, jer je čovek koji nema razloga da se plaši, naročito ne zlih ljudi.
Međutim ovde se nekako gleda samo jedan kraj štapa. Na tom štapu postoje dva kraja. Da li je bilo slučajeva o kojima je koleginica Biljana Pantić Pilja vrlo hrabro i korektno govorila i koji su nas i povukli i motivisali da ovaj zakon uputimo u skupštinsku proceduru. Da, bilo je. Ako je bilo kršenja zakona, kao što je rekao gospodin Dragan Nikolić, nemam nikakv problem da oni koji su prekršili zakon, ma čiju člansku kartu imali ili nemali, odgovaraju pred zakonima i pred pravosudnim sistemom Srbije. Ali, šta ćemo sa onom drugom stranom? Probaću da postavim pitanje za koje znam da ima pozitivan i potvrdan odgovor.
Da li bivša ministarka pravde, gospođa Malović, radi u jednoj izvršiteljskoj kancelariji? Da li gospođa Malović koja je bila predlagač tog zakona radi u izvršiteljskoj kancelariji? Da li najbliži saradnici bivše ministarke, savetnici, učesnici u ovakvom predlogu zakona koji je tako loš kako smo čuli od strane DS, članovi DS, da li rade u izvršiteljskim kancelarijama? Da li su ti kod kojih završava naveći deo novca od taksi koje su napravljene na tako netransparentan način, na tako konfuzan način. Te takse nije opredelila i propisala SNS niti gospodin Selaković, propisali su oni koji te takse sada konzumiraju koji sami određuju, koji ih trpaju u džepove tih agencija, kancelarija i u svoje privatne džepove.
Šta je uradila SNS? Šta je uradio gospodin Selaković? Zašto niko nije rekao da je od 1. oktobra ove godine i izvršitelji imaju obavezu fiskalnih kasa i da se zna koji je njihov prihod i koliko je od toga obaveza državi, kolika je obaveza Republici Srbiji. Eto, gospodo koji se pitate, gde je gospodin Selaković, eto tu je, brine o interesima države Srbije.
Želeo bih da o ovoj temi razgovaramo na jedan širi način. Želeo bih da razgovaramo na način koji tangira sve građane Republike Srbije. Mislite li da i građanima Srbije bitno da li se izvršitelji izvlače iz bubnja kao što se izvlače stečajni upravnici? Po zakonu usvojenom 2011. godine, decembra 2009. godine izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika. Kakva je to igra sa imovinom, ogromnom imovinom? Sa ljudima koji rade tamo? Sada oni koji su ovakve metode, loto bubnja, iz kojeg su izvlačili samo pojedine stečajne upravnike, sada traže javne nabavke. Što tada niste tražili transparentniji način? Koji je to bubanj? Koje su kuglice u tom bubnju? Čija su imena u tom bubnju? Koje učestvovao u tom izboru? Ne, samo i isključivo izbor stečajnog upravnika vrši se metodom članom 20. vrši se metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika.
Pa su slučajno ti aktivni stečajni upravnici vrlo bliski bivšem režimu i strankama bivšeg režima i pojedincima iz tog bivšeg režima. Oni drugi nisu aktivni. Imaju preča posla, da sede kući, bez obzira na struku, bez obzira na znanja, bez obzira na ono što umeju i znaju. Nisu u bubnju, niti građane Srbije ovo interesuje, a verujem da neće interesovati ni azbučni red.
Više ih interesuje zbog čega su došli u situaciju da im na vrata zakucaju stečajni, odnosno izvršitelji.
Zašto smo došli u tu situaciju? Mislite li da sam srećan zato što u Srbiji postoje izvršitelji? Nisam.
Lično mislim da niste ni vi, lično mislim da niko u Srbiji nije srećan kada mu na vrata zakuca izvršitelj. Zašto smo došli u takvu situaciju? Verujem, zbog dve stvari.
Jedno su neodgovorne poruke političara u prošlosti i tu moram da pomenem jedno bure. Ne znam da li je bilo plastično ili metalno, verujem da je bilo metalno i to bure se na jedan volšeban način, dogurano tada od opozicionog političara, sada od našeg kolege narodnog poslanika, nekada i premijera Vlade Republike Srbije, nesretnim okolnostima premijera Vlade Republike Srbije, doguralo, dokotrljalo do centra Niša. Tada neodgovornim porukama tog gospodina, verujem da ste prepoznali i da znate o kome je reč, on je tada rekao, ljudi, glasajte za mene, glasajte za opciju kojoj pripadam, a tada je pripadao DS, a račune za struju, račune za komunalije, sve račune u to bure, pa ćemo zapaliti. Ljudi su poverovali.
Poverovali su ljudi, stavili račune u bure, mislili da se time rešavaju svi problemi, zaokružili su neko njegovo ime i stranku i nastavili da ne plaćaju račune, misleći da to što on obeća, da će to i ispuniti. Nije ispunio, kao što nije podneo ostavku na mesto narodnog poslanika onda kada je flagrantno iznosio neistine sa skupštinske govornice o premijeru Vlade Republike Srbije i kada je sve to dokazano, umesto na pisarnici Narodne Skupštine, umesto u Administrativnom odboru, umesto sa ostavkom kako to čine časni ljudi kada urade nešto što ne valja i što nije istinito, mi nažalost eto slušamo i dalje neke tirade u obliku 500 ili 600, ne znam koliko amandmana, vrlo kreativnih koji znače „briše se“, tako da su ljudi poverovali i rekli – ne moramo da plaćamo račune.
Računi im nažalost ili sreću, da li bili za komunalne usluge, da li bili za porez, bilo šta, jednostavno, računi moraju da se plate, bez obzira na ove neodgovorne najave i neodgovorna obećanja gurača buradi na niškim ulicama.
Drugi razlog zbog čega, nažalost, postoje izvršitelji je pogubna politika koja je vođena u ovoj zemlji i suviše dugo, godinama, decenijama, politika koja je pred izbore obećavala 200 hiljada novih radnih mesta, a onda za četiri godine Vlade Mirka Cvetkovića i DS, 400 hiljada ljudi ostane bez posla.
Od čega ti ljudi da plate račune? To su ljudi koji čekaju izvršitelja, izvučenog iz bureta kako je predviđeno 2009. godine ili iz bubnja ili izvučeni po azbučnom redu, ljudi koje je bivši režim ostavio bez posla.
To su ljudi koji danas čekaju izvršitelje, ne zato što neće, zato što im je obećao gospodin Zoran Živković, već zato što nemaju. Zato što im je neodgovorna vlast, bivši režim ih je ostavio bez budućnosti.
Šta ćemo sa tim ljudima? To je njima bolno. Zato, spremnost ove vlade da se ta oblast uredi na pravičniji, normalniji, transparentniji način, nažalost ono što je malopre bez razloga da ga pozivam na repliku, ali zbog one zabrinutosti gospodina Pavićevića, da li ćemo doći na red do Šormaza? Stići će se do Šormaza mnogo brzo, zato što ima mnogo ljudi koji su ostali bez posla.
Njih je 400 hiljada. Od A do Š se dolazi za 30 slučajeva, a mi imamo 400 hiljada ljudi koji su nažalost ostali bez posla. Kada njima dodamo one koji su ostali bez budućnosti pljačkaškim privatizacijama, a od dve hiljade i nešto privatizacija, bivši režim se pohvalio sa 22, 23, sa jednim procentom uspešnosti.
Brzo će se doći do Š i ponovo do A i ponovo do Š. Nemojte brinuti zbog toga, već više brinite za te ljude koje ste vi takvom pogubnom politikom doveli do situacije da moraju da imaju posla sa izvršiteljima. Bolje brinite o onima kojima ste lažnu nadu dali i obećali nekim buretom na trgu u Nišu i rekli im – ne morate da plaćate račune, što ste ih obmanuli.
Umesto da sada kažete – ljudi, izvinite, pogrešili smo, vi pokušavate da predlagaču zakona inputirate nešto što nije.
Šta bi bilo da smo koristeći neko uporedno pravo, koristeći ono što piše u drugim zakonima, predvideli neke druge mogućnosti? Malo u ovoj sali ljudi, još manje ljudi koji nas gleda, zna da recimo članom 21. Zakona o komunalnoj policiji, predviđeno je da – komunalni policajac može biti osuđivano lice na kaznu zatvora do šest meseci. To su predvidele stranke bivšeg režima kada su uvodile komunalne policajce.
Šta da smo koristili uporedno pravo pa rekli, kao što i u Zakonu o stečajnim upravnicima stečajni upravnik može biti osuđivano lice na kaznu zatvora do šest meseci? Šta, i da li je trebalo u ovom zakonu da primenimo te odredbe koje ste vi stavljali, da stečajni upravnici budu osuđivani kriminalci odnosno izvršitelji da budu osuđivani kriminalci? Mi ne želimo na taj način da posmatramo naš pravosudni sistem, mi na taj način ne želimo da omalovažavamo naše građane. Prvenstveno želimo jednom borbom za svaku investiciju, borbom za svako radno mesto, samitom koji se danas a i u narednim danima održava u Beogradu, da obezbedimo više posla, da ozdravimo javne finansije, o tome ćemo razgovarati verujem naredne nedelje sa budžetom za 2015. godinu, svim onim merama kojim hoćemo da ozdravimo našu državu, da izvršitelji imaju manje posla iako u njihovim kancelarijama rade bivši ministri i najbliži saradnici, saradnici ministra pravde, baš oni koji su pisali ovakav zakon o izvršenju i obezbeđenju.
To je posao ove Vlade i ma kolko nas saplitali, ma kolko navijali za drugačije, u tome ćemo uspeti zato što smo zbog toga i na tome dobili mandat od građana Republike Srbije.
