Dame i gospodo narodni poslanici, naša koleginica Pantić Pilja predstavila je ovde u našoj Skupštini Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ja sam naravno kao što je red prethodno i pročitao predložene izmene. Obrazloženje predloženih izmena i meni se nakon prvog čitanja, da kažem i gospodine
Bečiću, gospođi Pantić Pilja, učinilo da je ovo jedan dobar predlog. Naravno, prvo čitanje ne sme da bude i poslednje čitanje jednog Predloga zakona i onda sam evidentirao neke stvari na osnovu kojih sam smatrao da ovo može da bude dobro. Činilo mi se pošto se ovde menja član 252. postojećeg zakona, meni se učinilo da narodni poslanici njih 131, a to je ovde obrazložila gospođa Pantić Pilja, žele na neki način korektivno da deluju u odnosu na delanje ministra pravde Nikole Selakovića, jer podsećam da je on ovde bio u ime Vlade da brani pet članova izmena istog ovog zakona u maju mesecu. Tada nismo na primer imali ovu stvar koju je on branio i onda sam ja zaključio, evo i poslanici SNS konačno, evo gospođa Pantić Pilja, na primer, ipak su zaključili moramo da se suprotstavimo izvršnoj vlasti kada ona greši, a gospodin Selaković stalno greši, stalno moramo da popravljamo za njim.
Međutim, šta sam onda zaključio poštovana gospodo? Zaključio sam da ovaj predlog jeste korektivan u odnosu, pre svega na delanje gospodina Nikole Selakovića, ali ne dovoljno i ne potpuno. Onda naravno, tu moram da kažem da to nije u redu. I naravno razlog je hitni postupak. Da smo se malo više konsultovali, da smo razgovarali prethodno, možda bi smo zajedno došli do jednog dobrog rešenja.
Onda mi se činilo kada sam čitao obrazloženje koje je ovde poslato, da je i to dobro. Evo na primer, na strani 3. razlog za donošenje zakona i gospođa Pantić Pilja je to ovde pomenula, kaže – evidentirani su veliki problemi u praksi i naravno isto smatram da treba da reagujemo na probleme. Politika se poštovana gospodo tiče, pre svega rešavanja naših zajedničkih problema.
Onda je evidentirano, zakonsko rešenje nije ni pravično u jednom segmentu, a naravno da mi ovde treba da budemo usmereni ka pravdi i pravičnosti, ali šta nije uredu poštovana gospodo? Nije uredu da iz jedne nepravde predlogom izmena i dopuna zakona idemo u drugu nepravdu, a to se ovim predlogom poštovana gospodo, ja mislim radim. Evo na tri primera da to ovde pokažem. Možda malo i da razgovaramo, red je da to u našoj Skupštini stalno radimo.
Prva stvar, mi smo to ovde evidentirali, gospođa Martinović je vrlo precizno ovde saopštila, a i ja sam došao do toga. Ako se prihvati ova izmena, onda će ovaj zakon u jednom delu, malom ali nema veze i taj mali deo je važan, biti u neskladu sa jednim drugim zakonom, a to je Zakon o javnim nabavkama.
Mi ne smemo ovde poštovana gospodo, da usvajamo zakone koji su po svojoj sadržini u neskladu sa drugim zakonima koji se primenjuju. Ako to radimo, onda ovde kao zakonodavno telo stvaramo pravni nered, a to znači da se udaljavamo od onog principa koji nama ovde u našem zajedničkom radu treba da bude najvažniji poštovana gospodo, a to je princip vladavine prava koji je evidentiran kao najvažniji, u članu 3. Ustava naše države.
Drugi primer poštovana gospodo, ovde je navedeno u samom predlogu zakona kojim se menja član 252. da se izvršitelji određuju ravnomerno prema azbučnom redu njihovog upisa u imenik izvršitelja, da ne čitam ceo stav. Smatram da to nije pravedni način, jer ako uzmemo ovo kao kriterijum to znači da su svi izvršitelji čija prezimena počinju na A, B, itd. da su privilegovani u odnosu na sve ostale izvršitelje poštovana gospodo.
Zamislimo npr. sledeću situaciju, evo imaginacije, zamislimo da naš kolega gospodin Šormaz da je jedan od izvršitelja, kada bi gospodin Šormaz došao na red prema ovom kriterijumu? Nikada poštovana gospodo. Da li bi to bilo pravično? Ne bi bilo pravično.
Imam treći primer, ali hitni prst gospodina Bečića sigurno mi neće obezbediti da iskoristim još malo vremena, nažalost. Ali, ako bude dijaloga, ja ću da kažem i treći primer. Hvala.