Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovana predsednice, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, s obzirom na to da je predlagač izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju poslanička grupa SNS, dakle stranke koja veoma insistira na tome da je stub borbe protiv korupcije, iznenadilo me je da predloženim izmenama i dopunama su zapravo predložena rešenja koja umesto da sprečavaju, zapravo pogoduju korupciji u oblasti izvršenja.
Prema sada važećem Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, izvršni poverilac sam bira izvršitelja kojem će poveriti sprovođenje izvršenja na osnovu verodostojne isprave radi naplate komunalnih usluga. Danas razmatramo predlog poslaničke grupe SNS da izvršni poverilac ne određuje sam izvršitelja, već je dužan da se obrati Komori izvršitelja koja prema azbučnom redu i prebivalištu, odnosno boravištu dužnika određuje izvršitelja za postupanje u konkretnom postupku. Ono što mene iznenađuje jeste činjenica da je poslanička grupa SNS potpuno zanemarila važeći Zakon o javnim nabavkama, koji je upravo ta poslanička grupa i podržala u ovoj Skupštini i koji je onoliko hvalila kao revolucionaran preokret u borbi protiv korupcije.
U vezi sa tim, moram da postavim pitanje. Ako je taj zakon o javnim nabavkama toliko dobar kao što ste ga hvalili, zašto onda u ovom slučaju izbegavate njegovu primenu? Zašto mislim da je neophodno u slučaju izbora izvršitelja primeniti Zakon o javnim nabavkama? Zbog toga što ovde govorimo o novčanim potraživanjima na osnovu komunalnih i sličnih usluga za koju su nadležni isključivo izvršitelji. Ako pođemo od činjenice da komunalne i slične usluge pružaju u Srbiji pretežno javna i javno-komunalna preduzeća, koja su budžetski korisnici, onda je jasno da je reč o naručiocima definisanim u članu 2. Zakona o javnim nabavkama. Dakle, nije prepuštena sloboda u tumačenju šta se ima smatrati naručiocem, šta ne, izričito je propisano na koga se Zakon o javnim nabavkama odnosi i ko je dužan da ga bezuslovno primenjuje.
S druge strane, izvršitelji vrše javna ovlašćenja, ali oni tu svoju delatnost vrše ili kao preduzetnici ili kao članovi ortačkog društva i kao takvi predstavljaju školski primer ponuđača, opet u skladu sa definicijama sadržanim u Zakonu o javnim nabavkama. Da je napred navedeno tačno potvrđuje pre svega sam zakon o javnim nabavkama, koji je u članu 7. naveo šta se izuzima, koja vrsta roba i usluga se izuzima iz javnih nabavki, gde ni izričito a ni posredno nije navedena usluga izvršitelja, odnosno pravna usluga izvršitelja, kao nešto što se izuzima iz postupka javnih nabavki.
S obzirom na to da ste taj zakon o javnim nabavkama doneli vi, da ste hteli da tu vrstu usluge izuzmete, mogli ste. Na primer, članom 7. stav 1, tačka 8), izričito ste iz postupka javnih nabavki izuzeli usluge javnih beležnika. Tu onda nema dileme na koji način se vrši odabir javnih beležnika, ako za potrebu za uslugama javnih beležnika imaju budžetski korisnici, ali izvršitelje niste izuzeli i ne postoji baš ni jedno opravdanje zbog čega se odabir izvršitelja ne sprovodi po postupku javnih nabavki a ne preko Komore izvršitelja.
Kada kažete da Komora određuje izvršitelje, to ne samo da je nedorečeno, u smislu da se ne zna kome se poverilac obraća, da li se obraća izvršnom odboru komore, koji je organ koji se stara o poslovanju Komore, ili se obraća predsedniku Komore, što je prilično rizično rešenje, da samo jedan čovek odlučuje o odabiru izvršitelja za celu Srbiju, i to opet bez ikakve kontrole.
Kada kažete da je Komora dužna da u roku od pet dana odredi izvršitelja, a ukoliko ona to ne uradi onda izvršni poverilac sam bira izvršitelja na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, pitam vas, šta će se desiti ako dužnik ima prebivalište na području gde nema izvršitelja, ili zato što nije imenovan, ili zato što je imenovan pa razrešen, penzionisan i slično? Da li onda razumete u kakav položaj stavljate izvršnog poverioca u tom slučaju?
Kada predlagač u obrazloženju ovog zakona kaže da pojedini izvršitelji imaju veliki broj predmeta, a da drugi imaju zanemarljivo mali broj predmeta, pa eto, predlagač želi da ovim izmenama postigne pravičnu i ravnopravnu raspodelu predmeta, vi kao da zanemarujete jednu osnovnu činjenicu, a to je da izvršni postupak ne postoji zbog izvršitelja. Izvršni postupak postoji zbog izvršnog poverioca i izvršnog dužnika.
Izvršni poverilac je lice čije se potraživanje ostvaruje u postupku izvršenja i jasno je da je njegov interes da se postupak izvršenja sprovede brzo i efikasno, pri čemu apsolutno ne treba da ga zanima azbučni red izvršitelja, već kako će doći do izvršitelja koji će na najbrži i najjeftiniji način da naplati njegovo potraživanje.
Izvršni dužnik je, s druge strane, lice prema kome se potraživanje ostvaruje i jasno je da ni njega ne treba da zanima azbučni red izvršitelja, već samo da se u postupku izvršenja poštuju njegova prava, pre svega njegovo pravo na prigovor, i da mu se ni jedan jedini dinar više ne naplati od onoga što duguje.
Ako zaista želite da postignete ravnopravan tretman svih izvršitelja, onda jedini način jeste da ih uvedete u sistem javnih nabavki. I sami ste, kao što sam rekla, pričali da je Zakon o javnim nabavkama revolucionarno dobar, da svodi korupciju na minimum, a to znači onda da ne postoji baš ni jedan razlog da ga u ovom slučaju ne primenite.
Na primer, advokatske usluge takođe podležu javnim nabavkama, iako je odnos između advokata i njegovog klijenta pre svega odnos poverenja, a ne odnos cene i ostalih uslova. Sada, ako se advokati u postupku javne nabavke međusobno takmiče, ne samo u pogledu cene, već i u pogledu ostalih uslova koje pružaju i trude se da dostave što povoljniju ponudu, advokat koji dostavi najpovoljniju ponudu dobija posao. Tako treba da bude i sa izvršiteljima. Nikakav problem nije da onaj ko dostavi bolju ponudu dobije posao i onaj ko inače dostavlja dobre ponude ili bolje ponude da ima više posla od ostalih.
Ne razumem potrebu da se uvodi uravnilovka ni kroz ovaj zakon ni kroz postupanje komore. Predlažem vam da umesto ove uravnilovke, koja nikada do sada, i kroz istoriju nije dala dobar rezultat, stvorite uslove za fer i transparentnu utakmicu između izvršitelja jer će tako biti dobro i izvršiteljima, ali i poveriocima i izvršnim dužnicima.
U obrazloženju ste povukli paralelu između vašeg predloga da izvršitelja određuje Komora i Zakonika o krivičnom postupku u delu koji se odnosi na određivanje branilaca po službenoj dužnosti. To poređenje je apsolutno neprihvatljivo. Prvo, zbog toga što okrivljeni u krivičnom postupku uopšte nema po svom položaju, pravima i obavezama nikakvih dodirnih tačaka sa okrivljenim u krivičnom postupku.
Druga stvar, okrivljeni u krivičnom postupku u slučaju kada je obavezna odbrana ima prethodnu mogućnost da sam bira branioca koga god hoćete, a vi izvršnom poveriocu vašim predlogom uskraćujete to pravo. I treća stvar, kada se određuje branilac po službenoj dužnosti to se radi na osnovu spiska koji dostavi Advokatska komora, ali Advokatska komora na spisak branilaca po službenoj dužnosti ne stavlja po automatizmu sve advokate koji su pri nadležnoj Advokatskoj komori upisani u imenik. Ona strašno vodi računa o tome, o stručnom znanju i o stručnom radu advokata koji mora da bude takav da garantuje postojanje pretpostavki za uspešnu odbranu. Vodi se računa o stažu advokata u advokaturi i ono što je posebno važno jeste, da je taj spisak branilaca po službenoj dužnosti javan. Dakle, objavljuje se i na internet stranici i na oglasnoj tabli advokatske komore i suda. Sve ove uslove vi ste propustili da odredite za izvršitelje.
S druge strane, ako bi se i prihvatio ovaj vaš predlog, pitam vas gde su garancije i ko vrši kontrolu nad tim da će Komora zaista poštovati azbučni red? Da li je realno očekivati da će izvršitelj koji pripada toj komori u slučaju da sumnja u poštovanje azbučnog reda od strane te Komore istu tu Komoru prijavite ministarstvu. I sada, čak i da prijavi i da čak i da ministarstvo utvrdi da su postojale nepravilnosti u izboru izvršitelja i da azbučni red nije poštovan, šta će se u tom slučaju desiti? Da li ćete poništiti dodelu predmeta, što bi bilo jedino normalno u situaciji ako bi se utvrdilo postojanje nekih nepravilnosti? Ako ćete poništiti dodelu izvršeno raspoređivanje predmeta ko snosi posledice toga, pa izvršni poverilac i dužnik ni krivi ni dužni. Izvršni poverilac zbog toga što je očigledno neosnovano se pouzdao u rad Komore izvršitelja, a izvršni dužnik koje možda čak i izvršio svoju obavezu, ali izvršitelju za koga se naknadno utvrdi da uopšte nije bio nadležan.
Dalje, ako ste već izmenili mesnu nadležnost, pa umesto nadležnosti prema sedištu poverioca, odredili nadležnost prema prebivalištu, odnosno boravištu dužnika, onda meni nije jasno zašto niste i ostale članove tog poglavlja Zakona o izvršenju i obezbeđenju uskladili sa tim. Sada na primer član 256. koji govori o nadležnosti za odlučivanje o prigovoru i predviđa da o prigovoru odlučuje Veće suda na čijem području se nalazi sedište izvršnog poverilaca. Vi, to niste menjali.
Dakle, vašim izmenama ovaj član nije obuhvaćen i kada bi se sada prihvatio vaš predlog bez izmena člana 256. to bi u praksi značilo da je za podnošenje predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave za naplatu novčanih potraživanja po osnovu komunalnih i ostalih usluga nadležan izvršitelj na čijem području dužnik ima prebivalište, odnosno boravište, a da je za odlučivanje o prigovoru nadležno Veće suda na čijem području poverilac ima svoje sedište.
Praktično, to bi izgledalo ovako. Ako bi na primer Telekom čije je poslovno sedište u Beogradu želelo da naplati neko svoje potraživanje za uslugu mobilne telefonije nekog pretplatnika u Užicu, ono bi moralo da se obrati Komori koja bi odredila izvršitelja sa područja Užica. Ali, ako bi u tom postupku poverilac ili dužnik uložili prigovor, onda o tom prigovoru ne bi odlučivao sud u Užicu, što bi bilo logično, ekonomično i sve ostalo, nego bi odlučivao sud u Beogradu. Kada sud u Beogradu odluči on bi opet vratio predmet izvršitelju u Užicu na dalje postupanje.
Pretpostavljam, da je ovde samo reč o previdu, a ne o nameri, s obzirom na to da je zbrda zdola pripremljen ovaj predlog, ali vas molim da učinite napor, da svaki sledeći put kada predlažete neke izmene se potrudite da vidite kako se te izmene uklapaju u postojeće odredbe i da li je potrebno i neke druge odredbe zbog toga menjati i usklađivati, a ne da ovako imamo jedan prilično konfuzan predlog koji se ne uklapa čak ni sa odredbama istog poglavlja, istog zakona.
Ako ste već izjednačili tretman javnih beležnika i izvršitelja u pogledu toga što ste ih izuzeli iz javnih nabavki, onda vas pitam, zašto niste i izvršitelje, kao što ste i javne beležnike obavezali da taj svoj privilegovan, a neki bi rekli i monopolistički položaj, da na ime toga uplaćuju isto kao i javni beležnici 30% od ukupno ostvarenih prihoda u budžet Republike Srbije.
Za sam kraj, želim da vas i pohvalim, da ste konačno ozbiljno shvatili Ustav Republike Srbije i da ste ispoštovali obavezu propisanu članom 196. koja propisuje da zakon stupa na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja čime ste pokazali da se sve može kada se hoće i kada se na vreme uradi. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Martinović.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, a neka se pripremi narodna poslanica Irena Aleksić. Izvolite gospodine Jovanoviću.

Nakon svih ovih diskusija koje su tekle od samog početka današnje rasprave iznedrila su se neka pitanja na koje bi se možda mogao dati odgovor, ali i istovremeno i pitanja koja ukazuju na neophodnost  potrebe, kako sam to u načelnoj raspravi rekao, konačnog sistemskog rešenja u oblasti izvršenja.
Postavilo se pitanje kako izbeći diskriminaciju. Da ne bi građani sa ove sednice Skupštine bili pod jednom zabludom ili predrasudom da mi faktički branimo izvršitelja od izvršitelja, takav utisak može da se stekne.
Mi branimo državu od bilo koje vrste koruptivnog delovanja, mi branimo Ustav zato što se suprotstavljamo bilo kom obliku diskriminacije i što je najvažnije branimo zakon i zakonitost. Tačno je. Ovde je jedna uvažena koleginica rekla šta je suštinski smisao izvršenja, a to je zaštita interesa poverilaca koji svoj interes manifestuju tako što žele da na najbrži, najefikasniji način dođu do realizacije svog potraživanja. To je tačno, ali je isto tako tačno da to efikasno brzo ne mogu izvršiti ukoliko se primene odredbe Zakona o javnim nabavkama.
Uvaženi kolega Borko Stefanović je dao dva predloga. Jedan predlog je bio izbor izvršitelja preko rešenja koja daje Zakon o javnim nabavkama a drugi je predlog bio kompjuterskom metodom. Ja moram ovde da skrenem pažnju na nešto što niko ne može dovesti u sumnju. Javnim nabavkama mi samo doprinosimo da se izvršenja sprovode još duže nego što jesu. Javnim nabavkama doprinosimo da izvršni postupak koji ponegde traje i po nekoliko godina, pošto je Užice više pomenuto, ja ću reći da u Užicu izvršenja pod brojem i) ima preko 3.900 nerešenih predmeta a na osnovu verodostojnih isprava ili kako mi to kažemo pod iv) brojem preko 16.200 predmeta. Te predmete nesumnjivo ne mogu rešavati efikasno i brzo izvršitelji pri sudovima. Dobra intencija da se ti predmeti ustupaju privatnim izvršetiljema, ali ako se oni i pored ovoliko velikog broja angažuju principom javnih nabavki, onda ćemo doprineti da taj postupak i dalje predugo traje. Ovo su podaci koji su apsolutno tačni. Ovo su podaci koji su dobijeni iz suda. Slažem se, kao pravnik, ni u kom slučaju ne bih mogao na moju lokaciju da agresivno nastupim i da kažem izvršenje nije u interesu izvršnog poverioca, pa onda u čijem interesu bi bilo ako nije u interesu izvršnog poverioca.
Efikasnost naplate potraživanja, kada su u pitanju javne i javno-komunalne usluge može da se postigne tako što će izvršitelji svoj posao da rade odgovorno i savesno, da se spreče diskriminacije između njih, ali isto tako da se ta odgovornost reši na način koji može jedino sistemskim putem da se reši, a to je da se ustroji pitanje disciplinske odgovornosti, da se izvrši posebno ustrojstvo komore i po mom dubokom ubeđenju, bez obzira što sam u načelnoj raspravi podržao novi zakon o izvršenju i obezbeđenju, smatram da mi treba da tražimo od resornog ministarstva da donese poseban zakon o privatnom izvršitelju. Taj sistemski deo izvršitelji ne moraju da budu u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju kao institucija, ne moraju da budu obuhvaćeni.
Poseban zakon o privatnim izvršiteljima je ustrojen u mnogim demokratskim zemljama, zemljama koje su daleko uređenije, daleko ekonomski snažnije i moćnije od Srbije.
Lično sam, dok sam bio u Ministarstvu pravde na funkciji državnog sekretara obišao Holandiju kao zemlju koja daje najbolje moguće primere, najbolja moguća rešenja u postupcima izvršenja. Oni imaju poseban zakon o privatnim izvršiteljima. Mi treba da se po tom modelu opredelimo i da van izvršenja i obezbeđenja ustrojimo ono što se odnosi na komoru, ono što se odnosi na izvršitelje i da postavimo jasna pravila rada i komore i izvršitelja.
Kada sam pomenuo i rekao da je najbolje moguće rešenje, po mom dubokom uverenju, primena algoritma, ja onda moram da vam kažem i uvaženoj koleginici Martinović i svima ovde, da je privredno pravosuđe kao elitni deo pravosudnog sistema ovaj problem rešilo kada su u pitanju stečajni upravnici.
Podsetiću i stečajni upravnici su bili veliki problem i veliki balans zbog toga što se koruptivno delovanje pojavilo i u tom segmentu. Najosetljiviji segment prodaje imovine stečajnog dužnika, prodaje stečajne mase, obezvređivanje, otuđivanje u bescenje, nameštanje kupovine itd. itd.
Ko je to činio? Činili su stečajni upravnici. Zašto? Zato što je jedan stečajni upravnik imao po, ne znam koliko predmeta, na desetine, stotine i hiljade. Taj primer ne sme da bude primer koji će biti model za rešenje koje mi nudimo. Rešenje koje mi nudimo je vrlo jednostavno.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je to softverski rešilo, uvela princip algoritma i nikada jedan stečajni upravnik ne može biti u više stečajnih predmeta istovremeno i ne može biti određen u jednom, pa istog dana u drugom stečajnom predmetu. Taj princip može da se ustroji i ovde, ali ono što je rečeno od svih govornika to je potreba za novim sistemskim rešenjem. To je potreba kada se bude donosio novi zakon.
Da li će to biti zakon o izvršenju ili obezbeđenju ili će biti poseban zakon o izvršiteljima, nebitno je. Bitno je da se ustroji kao sistem, da se sistemski reši. Tek tada možemo se nadati da ćemo izbeći koruptivna delovanja i da neće biti diskriminacije. Pomenuto je ovde od pojedinih kolega da su direktori vezani za stranačka opredeljenja, da su neki direktori u javno-komunalnim preduzećima iz jedne ili iz druge stranke.
Ovde ne sme ni u kom slučaju da se to apostrofira kao primarno. Da li su žuti i crveni i neki drugi? Mi i te kako dobro znamo kada smo donosili Zakon o javnim preduzećima, da je jedna od odredaba bila da direktori preduzeća ne mogu biti partijski opredeljeni, ako jesu da moraju zamrznuti svoje funkcije u strankama čiji su članovi.
Naravno, ne mislim da je to Zakon koji je dao mnogo dobra rešenja i on će sigurno podleći određenim izmenama i dopunama ili donošenju novog zakona, ali ni u kom slučaju na ovoj sednici Skupštine ne sme da bude primat u diskusiji i ono što je esencijalno da se vezujemo za stranačka opredeljenja i da preko stranaka se opredeljujemo oko toga da li su izvršitelji određeni kako treba, pravilno ili nepravilno.
Suština je da izvršitelj ne sme ni u kom slučaju doći u situaciju enormnog obogaćenja, a to je istovremeno zaštita pravnog poretka. To je istovremeno zaštita Ustava, kako je ovde rečeno i to je istovremeno zaštita pravde i pravičnosti.
Zbog toga zaista ostajem pri svemu onome što sam u načelnoj raspravi rekao i želim da samo ove izmene i dopune koje će se popraviti i poboljšati amandmanima budu isključivo prelazno rešenje, ali samo prelazno rešenje do donošenja konačnog sistemskog rešenja kojim ćemo rasteretiti hipoteke, neefikasnosti pravosuđa, ogromnog vremenskog perioda u kome se sprovode izvršni postupci, a samim tim štete isključivo izvršnih poverioca.
Podsetiću da je mnogo zakona doprinelo da se izvršni poverioci nađu u jako nepovoljnom položaju. Mi smo imali u toj situaciji i odredbe Zakona o privatizaciji koji je onemogućio sprovođenje izvršenja izvršnim poveriocima prema subjektima, prema dužnicima koji se nalaze u postupku privatizacije odnosno restrukturiranja.
Na taj način je milion izvršnih poverilaca odlazilo u privrednu smrt. Na taj način je na desetine hiljada zaposlenih odlazilo na ulice. Na taj način su mnogi ostajali bez osnovnih uslova za egzistenciju. Na taj način je država ostala bez popune budžeta. I to se vezuje za odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju iako je u pitanju drugi zakon koji to sprečava. Upravo su sve to razlozi da ipak, bez obzira koliko kritikovali ili koliko hvalili predložene izmene i dopune, prihvatimo da je ovo nužnost, prihvatimo da ovo moramo sprovesti.
Ja se nadam uz popravke amandmanima i nadam se da će zaista to biti prelazno rešenje do najkraćeg vremenskog perioda kada ćemo doneti konačan zakon bilo izvršiteljima, bilo o izvršenju i obezbeđenju. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospođo Martinović, po kom osnovu?
(Vesna Martinović, s mesta: Kolega me je pomenuo imenom i prezimenom, u negativnom kontekstu, pogrešno tumačenje.)
Ja u govoru gospodina Jovanovića ništa nisam čuo što bi …
Upravo sam se konsultovao sa kolegom da li je bilo bilo šta što bi moglo da izazove repliku.
Da li je vas spomenuo imenom i prezimenom?
Gospodine Jovanoviću, molim vas, da li ste spomenuli gospođu Martinović.

Spomenuo sam gospođu Martinović, ali ne u negativnom kontekstu, samo sam prokomentarisao njenu izjavu i ništa više.

Izvolite, gospođo Martinović.

Dakle, samo jedno razjašnjenje.
Pravo na repliku imamo ne samo kada nas neko uvredi nego i kada nas pogrešno razume ili pogrešno protumači ono što smo rekli.
Ja bih vas molila, pošto ste jedini predsedavajući za tim stolom da obratite pažnju šta pričamo, kako biste mogli normalno da vodite sednicu. Dakle, samo kratak odgovor kolegi. Uzalud se vi i ja sada nadmećemo da li je javna nabavka osnovana ili ne.
Zakon je u ovoj skupštini pre dve godine donet. On mora da se primeni. Ako ne valja, treba da se menja. Ako dečiji vrtići su dužni za mleko da raspisuju javnu nabavku čija vrednost sigurno ne prelazi milione i milione o kojima smo danas od predlagača slušali, onda ćemo se složiti da je ovde više nego neophodno da se otvori tržišna utakmica i da se stvore uslovi za jedan transparentan način međusobnog nadmetanja između izvršilaca u pogledu obavljanja pravne usluge izvršenja.
Ako Zakon o javnoj nabavci nije dobar, a ja mogu da se složim donekle sa vama, onda treba da ga menjamo, ali ne da se pravimo da ne postoji, to je vrlo opasno. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Martinović.
Nisam želeo da vas prekidam, ne možete vi na takav način da nas usmeravate kako da vodimo Narodnu skupštinu i sednicu Narodne skupštine.
Ja sam vas pažljivo slušao dok ste govorili, gospodina Jovanovića. Konsultovao sam se sa sekretarom o trenutnom momentu dešavanja i toka sednice. Možda samo u trenutku nisam čuo da je pomenuo vaše prezime, ali samo izlaganje i pogrešno tumačenje nije bilo u pravcu da vi možete da dobijete repliku. I, vrlo dobro znate da o tom tumačenju da li imate pravo ili ne o replici, ne govori samo Poslovnik nego ja kao predsedavajući, ili predsedavajući koji u tom trenutku tumači i može da donese odluku da li imate prava na repliku ili ne. Ne može po automatizmu da vi samo kažete neko vas je pogrešno protumačio i vi u tom trenutku imate pravo na repliku. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić.
(Neđo Jovanović, s mesta: Replika.)
Ne može tako gospodine Jovanoviću i sada u nedogled da…
(Neđo Jovanović, s mesta: Replika, isto pogrešno tumačenje.)
U pravu ste, ako sam dao gospođi Martinović iako nije imala pravo, izvolite vi iako nemate pravo.

Zahvaljujem se.
Očigledno je da postoji određeno nerazumevanje kada su u pitanju suštinski delovi predloženih izmena i dopuna. Ja nisam rekao ni u kom slučaju, niti mi u Poslaničkoj grupi SPS smatramo da se zakoni ne primenjuju. Daleko od toga, i ne daj Bože.
Zakon kakav je donet, ma kakav, bio je uvek i ostaće zakon u primeni. Ali, ovde nije suština da li zakon o javnim nabavkama mora biti primenjen, nego je suština kako ćemo sistemski rešiti problem, a ja sam dao primer i predlog rešenja problema i molim ponovo da se pažljivo sasluša kako je to rešeno, kako sam rekao, kroz princip algoritma. Kako je to rešeno kada su u pitanju stečajni upravnici.
Nije bitno da li ćemo taj zakon o javnim nabavkama sada primeniti ako ne moramo, ako možemo drugačije da to rešimo sistemski, ako ćemo kroz budući zakon doneti daleko bolje i kvalitetnije rešenje. Ako nemamo kvalitetnije i bolje rešenje, naravno primenićemo javne nabavke, bez obzira koliko bile štetne ili ne, ali moj predlog nije to. Moj je predlog da se u budućem zakonu pronađe rešenje koje će ovaj problem da reši na najbolji mogući način, a uveren sam da je najbolji mogući način upravo algoritam. Hvala.