Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jeftović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas izmena člana 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje je podnela ovom parlamentu poslanička grupa SNS.

Osnov za donošenje svakog pravnog akta, u ovom slučaju zakona, jeste adekvatan pravni okvir za određenu oblast, u ovom slučaju oblast izvršenja i obezbeđenja.

Međutim, za Srpsku naprednu stranku, sem adekvatnog pravnog okvira, koji svakako jeste značajan preduslov, i te kako je važna njegova primena, primena zakona i efikasnost primene tog zakona u realnom životu, odnosno u realnosti.

S obzirom da član 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je donet 2011. godine, nije imao adekvatnu primenu u realnosti, da je proizvodio neke štetne posledice, to se Srpska napredna stranka odlučila za izmenu tog zakona.

Naravno da je za Srpsku naprednu stranku svaki zakon živ organizam i sem te normativne regulative i te kako treba da ima adekvatan i primeren odnos u realnosti. Osnov za mnoge zloupotrebe predstavljaju nejasna zakonska rešenja. Upravo osnov za zloupotrebe predstavljao je član 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je donet 2011. godine.

Član 252. koji predlaže Srpska napredna stranka taksativno u pet stavova, odnosno u pet koraka određuje jasnu proceduru prilikom izvršenja predmeta koji se odnose na komunalne i druge usluge.

Naime, u članu 252. precizno je navedeno da izvršni poverilac mora da traži mišljenje od Komore izvršitelja, a Komora izvršitelja je dužna da u roku od pet dana dostavi spisak izvršitelja po azbučnom redu, kojim su oni upisani u imenik izvršitelja.

Naravno, ukoliko Komora ne dostavi u traženom roku, izvršni poverilac može se obratiti izvršitelju, ali ne prema mestu sedišta izvršnog poverioca nego prema sedištu izvršnog dužnika, s tim što izvršitelj mora da, uz urednu dokumentaciju izvršnog poverioca koji podnosi izvršitelju, ima i dokaz da je Komora odredila baš njega za izvršitelja, odnosno mora da postoji dokaz da Komora u propisanom roku nije poslala odgovor.

Na ovaj način samo jasnom procedurom svakako da se može ovaj član zakona i te kako učiniti efikasnijim, i te kako učiniti pravičnijim, i te kako učiniti jeftinijim, i i te kako doprineti ravnomernoj regionalnoj raspoređenosti predmeta kada su u pitanju izvršitelji.

Nema dileme da su namere Srpske napredne stranke u izmeni ovog člana zakona zasnovane na ovim načelima i pozivamo sve druge predstavnike političkih partija da u danu za glasanje podrže izmenu član 252. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milena Turk, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Živković.
Milena Turk nije tu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Ja sam sklon da verujem da je dobra namera bila motiv za predlaganje ovog zakona i zašto se to i ne bi desilo, bez obzira na stranke odakle dolaze predlagači, ali čini mi se da ta dobra namera, ako je postojala, nije dobro prebačena u Predlog zakona.
Tačno je da je ovo rešenje koje sada važi i njegovo sprovođenje takvo da su tu bile moguće velike zloupotrebe. Ima puno primera za to. Evo, ovde su mi kolege dale. Recimo, EPS je angažovao izvesnu Isidoru Ranković, kažu suprugu nekog Vuka Rankovića, ne znam ko bi to mogao da bude, koja je dobila 17.390 predmeta od 42.000 ukupno, što je dramatično više nego njene kolege. Ima takvih primera i na nekim drugim mestima. Pominju se i neka komunalna javna preduzeća u gradovima Srbije. Mislim da je dilema potpuno pogrešna. Jedino javna nabavka može da da adekvatan odgovor i dobro rešenje za rešavanje ovog problema.
Šta su mane ovog problema, po azbučnom redu? To je potpuni slučaj. Tu nema nikakve kompeticije, tu nema nikakvih ponuda. Tu nema nikakvog poređenja tih izvršitelja po njihovoj stručnosti, po efikasnosti, po ceni svojih usluga. Znači, kada bi bile javne nabavke, sve to može da se proveri i da onaj ko raspiše javnu nabavku dođe do najbolje ponude. Sigurno da će u toj konkurenciji cene padati, a nivo usluga će morati da raste. Ovako, nemamo takav slučaj, pa imamo, recimo, mogućnosti da izvršioci menjaju prezimena. Recimo da promene prezimena ili udadbom, ženidbom ili na neki drugi način i da budu na „A“, pa kad onda potroše taj svoj red, da pređu na „B“ i tako dalje do „Š“.
Ovo je još jedan ozbiljan problem sa azbučnim redom, a to je šta ćemo sa izvršiocima koji nisu srpske nacionalnosti, odnosno koji su nacionalnosti koja koristi latinicu i koja koristi slova koja ne postoje u azbuci. Znači, ima i takvih građana Srbije, čija prezimena počinju na „Y“, na „X“, na „W“. Kako ćete to da rešite u ovom zakonu? Oni u svojim službenim ispravama mogu da stave i svoje izvorno ime i prezime, ne moraju da ga prevode na srpski jezik, a samim tim je onda ne moguće da po azbučnom redu imaju šansu da dobiju posao.
Dakle, neka je namera dobra i da je poštujemo, ali ja nemam ništa protiv da vi izmenite ovaj svoj predlog, da vi budete predlagači, da vi budete spasioci ove situacije, nemam nikakav problem sa tim, ali je problem što je to loše rešenje.
Ova varijanta koja se bavi javnom nabavkom je apsolutno zakonita, po zakonu o javnim nabavkama i donosi vrlo efikasne rezultate kojima se čak i vaša Vlada hvalila, tako da mislim da je ovo dobar primer da se sa primenom jednog takvog dobrog sistema započne i na nivou izvršioca u komunalnim preduzećima.
Naravno da smo svi svesni da je bilo zloupotreba. Pitanje je kako se parlamentarna većina tek sada setila da je bilo zloupotreba, pošto ih je bilo i pre mesec dana i pre šest meseci i pre godinu dana i pre dve godine. Bilo ih je i ranije, naravno, ali čudo je da ta dobra namera se nekako rodi tek posle par godina suočavanja sa jednim lošim zakonskim rešenjem i lošom praksom, a onda se od te dobre namere dođe do još jednog lošeg rešenja koje samo komplikuje celu situaciju. Pitanje je i što ne postoji drugi organ kome može neko ko je nezadovoljan od izvršioca da se žali na eventualno lošu odluku Komore ili ne znam ko već tu treba da daje taj posao.
Predlažem da se povuče zakon, da isti ovi poslanici koji su dali ovaj zakon predlože jedan dobar zakon koji će afirmisati javne nabavke i time ćemo ovaj problem rešiti. U tom slučaju poslanici Nove stranke bi glasali za takvo zakonsko rešenje.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću da podržim ovaj zakon. Što se mene lično tiče, meni odgovaraju oba rešenja ovde predložena.
Što se tiče zakona, u njemu je predloženo da Komora deli naizmenično po azbučnom redu predmete, tako da mislim da će mnogi izvršioci promeniti prezime. Dakle, tu postoji taj nedostatak. Kako god da uredite zakon, uvek neko može da manipuliše.
Dakle, ja pretpostavljam da bi pre došli na red, da dobili više predmeta, da određeni izvršitelji mogu da promene svoje prezime, da počnu sa „a“, pa da budu Abrović itd, kao moj prethodni kolega govornik, dakle, mogu da svoje prezime podese da bi dobili što više predmeta.
Takođe, moram da kažem, bez obzira koliko smo kao predlagači razmišljali o Predlogu zakona, on ima svoje manjkavosti. Dakle, po zakonu unapred svi izvršitelji dobijaju istu taksu. Dakle, pojaviće se neki problemi sledeće vrste – radio, ne radio, on taksu dobio. Ako mu komora ravnomerno bude davala predmete, on će da dobije onih 3.900 dinara, tako da ukoliko je u Beogradu i dobije nekoliko hiljada predmeta, može da dobije desetak miliona, a da ne radi ništa. Dakle, ne može da izvrši svoje obaveze, biće uskraćen samo za nagradu.
Ukoliko to ide na javne nabavke, to opet ne vredi, jer ukoliko je država odredila cenu, onda to javno nadmetanje nema nikakvog smisla. U tom smislu je ovaj zakon unapređenje, rešenje je unapređeno u odnosu na prošle zakone.
Oni koji su najviše ovde govorili protiv ovog zakona su prethodni zakon iz 2011. godine skrojili u delo po svojoj meri. Otprilike su izmerili gde bi njihovi izvršitelji mogli da uzmu lep novac od javnih preduzeća, komunalnih, itd, a onda im se desio izborni poraz i onda je taj posao pripao možda istim ljudima koji su promenili stranačke dresove da bi postali prijatelji i nekih novih direktora javnih preduzeća, da bi dobili te unosne poslove.
Mi kao poslanici smo predložili zakon da se to u manjoj meri dešava, da nema takve vrste privilegija kakve je zakonodavac iz 2011. godine zamenio nekom drugom.
Svi su ovde govorili kako izvršitelji treba da podele plen, a niko nije govorio od koga će to da uzmu, zato što je mašina za čerupanje do 2012. godine više puta očerupala građane. Toliko su ih čerupali da više perje ne raste, jer je koža oguljena, a sa mesa perje neće da raste, tako da ne znam šta će se u ovoj državi i od koga naplatiti, s obzirom da 1.500 ljudi, čini mi se, godišnje digne ruku na sebe.
Ekonomska situacija je takva, a ona je nasleđena od 2012. godine, da sem desetak tajkuna i desetak političara, koji su sarađivali sa njima i dobili dozvolu zarad posluha i podaničkog položaja prema delu međunarodne zajednice, dobili su ekskluzivno pravo da očerupaju svoje građane i da ih ostave u nekom ropskom položaju, da su oni postali vlasnici robova.
Sada mislim da u ovom zakonu postoji pravo da izvršitelji proglase nemaštinu. Mislim da će ta nemaština prilikom naplate, a to kolege pravnici znaju, da taj model prilikom izvršenja postoji, da kada izvršitelj vidi da nema odakle više da se naplati, mislim da izvršitelji neće imati još dugo vremena posla, s obzirom da je do 2012. godine narod temeljno očerupan, pa verujem da će nemaština biti opštenarodna pojava, jer se jedna privreda, koja bi trebalo da doprinese da građani imaju više novca, da privreda isporuči novac svima, a ne samo pojedinima, da u ovoj državi ne mogu samo tajkuni da imaju pare, već da imaju novac obični građani. U takvim situacijama, verujem da bi posla za izvršitelje bilo manje, ali znam da i naš narod nije disciplinovan. Mislim da bi bili zadovoljni i građani i izvršitelji.
Ovako, mislim, s obzirom da oni koji su ovde najviše prigovarali, da su takvu ekonomsku situaciju i socijalnu u zemlji stvorili, da se jednostavno neće imati od koga šta naplatiti.
Takođe, voleo bih da znam, s obzirom da sam slične delatnosti, mi u ovom trenutku imamo „SBB“, imamo „Telenor“, „VIP“, to su kompanije koje se bave sličnim delatnostima, kao recimo „Telekom“. U ovom slučaju će se ovaj zakon primenjivati na njih. Ne znam koliko smo mi imali pravo da njima kao privatnim kompanijama propišemo da moraju preko komore naizmenično da daju predmete izvršiteljima, s obzirom da oni kao privatna kompanija možda mogu biti zadovoljni nekom dobrom naplatom od nekog izvršitelja u koga imaju potpuno poverenje.
Dakle, ne tvrdim da je ovaj zakon idealan, niti može da bude idealan, je svakako unapređenje u odnosu na onaj zakon koji je zakonodavac napisao 2011. godine i koji je mislio da primeni i da nastavi u čerupanju naroda, tamo gde oni ne mogu da uzmu koliko hoće, da to nastave njihovi izvršitelji. Međutim, desio im se izborni poraz 2012. godine, tako da, te poslove koje su mislili da namene svojim partijskim drugovima, više ne mogu to da čine, ali je model koji su bili namestili, da samo pojedini izvršitelji imaju posao, taj model koji je nasleđen je ostao i ovim zakonom on se menja u pravedniji model. Ja tvrdim da nije u potpunosti idealan, ali je svakako napredak u odnosu na ono što je zatečeno.
Takođe, moram da kažem da se ovo odnosi samo kad je javno-komunalno preduzeće protiv građanina. Onda se ide na javne isprave, onda se taj dug uteruje. Moje je nezadovoljstvo što 2011. godine pisci zakona nisu predvideli model, a ja verujem da će Ministarstvo pravde o tome razmisliti, da i građanin na osnovu verodostojne isprave može da naplati od javno-komunalnog preduzeća svoje potraživanje. Ovako je zakon samo jednosmeran. Kad treba nešto prinudno naplatiti od građanina, onda će to biti na bazi javne isprave. U suprotnom, kad građanin bude trebalo nešto da naplati od javnog preduzeća i države, onda će lepo da ide na parnicu, što nije u redu.
Mislim da zakon treba da bude dvosmeran i ona prava koje dobija dobijaju javno-komunalna preduzeća prema građanima, da i građani dobijaju to isto pravo. Moj savet je da ubuduće Ministarstvo pravde, kao kvalifikovaniji organ za predlaganje zakona, ima u vidu i ove moje primedbe.
Verujem da je zakon, koji sam i ja potpisao, veliko unapređenje u odnosu na bivše zakone, one koje su predložile stranke bivšeg režima, koje su temeljno očerupale svoj narod, da više nema šta da se naplati, go se ne skida. To će biti naš problem dok ne podignemo privredu, poljoprivredu, energetiku i prerađivačku industriju. Bojim se da će i ovi izvršitelji ostati bez posla. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodin Veselinović nije tu, ni gospođa Vučković nije tu.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, pred nama je zakon koji nije baš omiljen među građanima jer momentom kada su opšteprivatni izvršitelji bili uvedeni, ljudi su mislili da uvodimo, odnosno ne mi, nego tadašnja vlast, da uvodimo reketaše. Tako je to, nažalost, u javnosti prezentovano.
Međutim, da budemo potpuno iskreni, a gledajući iskustva i nekih drugih država, to uopšte nije loš institut koji je zaživeo dosta u zemljama zapadne Evrope. Podsetiću vas da, na primer, u Crnoj Gori je kompletan postupak izvršenja prenet na privatne izvršitelje, osim što se tiče porodičnih odnosa, tu je i dalje sud, ali recimo, u Crnoj Gori daleko se bolje izvršavaju presude, jer je apsolutno sve na privatnim izvršiteljima. Tamo nema tog dualizma kog ima kod nas da možete da birate hoćete li sud, hoćete li privatnog izvršitelja.
U svakom slučaju, nažalost, kod nas je uvek bila prisutna ta praksa da uvek nađemo negde neku rupu u zakonu, pa neki privatni izvršitelj može jako lepo da živi zato što je našao neku vezu u nekom javnom preduzeću ili već bilo gde, pa dobija poslove koliko hoćete, a neko ne dobija ništa.
Ove izmene i dopune zakona baš idu u tom pravcu da se takva manipulacija spreči. Dobro je da su se sami poslanici toga dosetili i ubuduće nećete moći da favorizujete jednog od izvršitelja samo zato što vam se dopada, imate nekakve kumovske, rodbinske veze s njim, pa mu onda dodeljujete poslove, nego se sada to dosta ograničava i naravno da će moći i oni drugi koji nemaju takve veze da zarade za hleb, zato što će moći da dobiju negde posao.
Ovo je veoma važno, mi moramo konačno da se naviknemo kao društvo da obaveze koje imamo prema državi i uopšte kada su u pitanju komunalne usluge, pošto se na ovo posebno to odnosi moramo da platimo. Svi mi zahtevamo da imamo odličan elektroenergetski sistem, a imate koliko hoćete primera da nećemo da plaćamo struju. Hoćemo, bogatiju državu, a nećemo da platimo porez. To tako ne može nigde i to tako nigde ne funkcioniše i jednostavno država mora da nađe modelitet kako da dođe do toga da naplati ta potraživanja.
Meni je fascinantno bilo kada je jednom prilikom gospodin Selaković, kao ministar pravde rekao da u ovom momentu mi imamo oko dva miliona i 300 hiljada izvršnih presuda koje nisu izvršene. To je potpuna katastrofa. To vam samo govori o potpunom kolapsu našeg pravosuđa i uopšte izvršenja i prosto morate da nađete alternativni način kako da dođete do toga da se nešto naplati, jer znate taj podatak vam pokazuje koliko su naši sudovi nesposobni da izvrše presude. To je surovo priznanje.
Mi nažalost nemamo danas više SDK. Nekada dok je to postojalo nisu mogle ovakve stvari da se dešavaju, niste mogli ni da funkcionišete kao firma dok ne platite sve što imate. Imali ste naravno dobru kontrolu, nažalost toga više danas nema, ali kada je ovo sve preneto na sudove pokazalo se jako loše, jer sudovi su očigledno pokazali nesposobnost da izvrše presude.
Moram da priznam od samo starta kada su uvedeni privatni izvršitelji ja sam se nekako poveo za tim. Sad uvodimo nekakve privatne reketaše i zaista je to tako u javnosti predstavljeno, imate tekstove, sećam se iz tog perioda.
Međutim, kako vreme odmiče i kako vidim da se izvršavaju presude pravo da vam kažem, sve sam više sklon tome što se u Crnoj Gori uvelo da kompletno izvršenje prebacimo na privatne izvršitelje, i mislim da bi bilo daleko efikasnije, jer ako ostane ovako da vam sud izvrši presudu neće se to dogoditi pitaj Boga koliko. Evo, imate presude koje su izvršne postale 2010, 2011. godine do danas nisu izvršene, a ljudi ne mogu to da čekaju, prosto traže svoja potraživanja. Mislim da bi možda trebalo razmisliti u nekom narednom periodu i o tome da se kompletno izvršenje prebaci na privatne izvršitelje.
Sad što ovde donosimo ove izmene i dopune zakona one se odnose na komunalne usluge. Dobro je što se ovo uvodi, dobro je što ćete moći, odnosno što morate da angažujete privatnog izvršitelja sa teritorije gde dužnik ima prebivalište ili boravište i dobro je što se ograničava ta mogućnost zloupotrebe i bezobrazluka da samo zato što imate nekakvu vezu sa nekim u nekom javnom preduzeću ili nekoj instituciji da vam taj namešta posao, to se sada uskraćuje i dobro je da smo svi to ovde uvideli i da bi ovome valjalo dati podršku.
Valjalo bi razmisliti o svemu, eventualno ako dođu neki nekorisni amandmani da se eventualno ovaj predlog popravi u svakom slučaju puna podrška za ovako nešto i ovo je pokazatelj koliko sami poslanici, pošto je ovo naš predlog, misle na građane Srbije i misle na efikasnost ovog društva. Jedna pohvala za same poslanike koji su ovo predložili. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Đukanoviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, naša koleginica Pantić Pilja predstavila je ovde u našoj Skupštini Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ja sam naravno kao što je red prethodno i pročitao predložene izmene. Obrazloženje predloženih izmena i meni se nakon prvog čitanja, da kažem i gospodine
Bečiću, gospođi Pantić Pilja, učinilo da je ovo jedan dobar predlog. Naravno, prvo čitanje ne sme da bude i poslednje čitanje jednog Predloga zakona i onda sam evidentirao neke stvari na osnovu kojih sam smatrao da ovo može da bude dobro. Činilo mi se pošto se ovde menja član 252. postojećeg zakona, meni se učinilo da narodni poslanici njih 131, a to je ovde obrazložila gospođa Pantić Pilja, žele na neki način korektivno da deluju u odnosu na delanje ministra pravde Nikole Selakovića, jer podsećam da je on ovde bio u ime Vlade da brani pet članova izmena istog ovog zakona u maju mesecu. Tada nismo na primer imali ovu stvar koju je on branio i onda sam ja zaključio, evo i poslanici SNS konačno, evo gospođa Pantić Pilja, na primer, ipak su zaključili moramo da se suprotstavimo izvršnoj vlasti kada ona greši, a gospodin Selaković stalno greši, stalno moramo da popravljamo za njim.
Međutim, šta sam onda zaključio poštovana gospodo? Zaključio sam da ovaj predlog jeste korektivan u odnosu, pre svega na delanje gospodina Nikole Selakovića, ali ne dovoljno i ne potpuno. Onda naravno, tu moram da kažem da to nije u redu. I naravno razlog je hitni postupak. Da smo se malo više konsultovali, da smo razgovarali prethodno, možda bi smo zajedno došli do jednog dobrog rešenja.
Onda mi se činilo kada sam čitao obrazloženje koje je ovde poslato, da je i to dobro. Evo na primer, na strani 3. razlog za donošenje zakona i gospođa Pantić Pilja je to ovde pomenula, kaže – evidentirani su veliki problemi u praksi i naravno isto smatram da treba da reagujemo na probleme. Politika se poštovana gospodo tiče, pre svega rešavanja naših zajedničkih problema.
Onda je evidentirano, zakonsko rešenje nije ni pravično u jednom segmentu, a naravno da mi ovde treba da budemo usmereni ka pravdi i pravičnosti, ali šta nije uredu poštovana gospodo? Nije uredu da iz jedne nepravde predlogom izmena i dopuna zakona idemo u drugu nepravdu, a to se ovim predlogom poštovana gospodo, ja mislim radim. Evo na tri primera da to ovde pokažem. Možda malo i da razgovaramo, red je da to u našoj Skupštini stalno radimo.
Prva stvar, mi smo to ovde evidentirali, gospođa Martinović je vrlo precizno ovde saopštila, a i ja sam došao do toga. Ako se prihvati ova izmena, onda će ovaj zakon u jednom delu, malom ali nema veze i taj mali deo je važan, biti u neskladu sa jednim drugim zakonom, a to je Zakon o javnim nabavkama.
Mi ne smemo ovde poštovana gospodo, da usvajamo zakone koji su po svojoj sadržini u neskladu sa drugim zakonima koji se primenjuju. Ako to radimo, onda ovde kao zakonodavno telo stvaramo pravni nered, a to znači da se udaljavamo od onog principa koji nama ovde u našem zajedničkom radu treba da bude najvažniji poštovana gospodo, a to je princip vladavine prava koji je evidentiran kao najvažniji, u članu 3. Ustava naše države.
Drugi primer poštovana gospodo, ovde je navedeno u samom predlogu zakona kojim se menja član 252. da se izvršitelji određuju ravnomerno prema azbučnom redu njihovog upisa u imenik izvršitelja, da ne čitam ceo stav. Smatram da to nije pravedni način, jer ako uzmemo ovo kao kriterijum to znači da su svi izvršitelji čija prezimena počinju na A, B, itd. da su privilegovani u odnosu na sve ostale izvršitelje poštovana gospodo.
Zamislimo npr. sledeću situaciju, evo imaginacije, zamislimo da naš kolega gospodin Šormaz da je jedan od izvršitelja, kada bi gospodin Šormaz došao na red prema ovom kriterijumu? Nikada poštovana gospodo. Da li bi to bilo pravično? Ne bi bilo pravično.
Imam treći primer, ali hitni prst gospodina Bečića sigurno mi neće obezbediti da iskoristim još malo vremena, nažalost. Ali, ako bude dijaloga, ja ću da kažem i treći primer. Hvala.