Da ponovim i ja, pošto smo danas slušali već pedeset puta, poštovani predsedavajući, uvažena viceguvernerko Diana Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije nije učestvovala u raspravi o amandmanima i neće dalje, jer amandmani nemaju za cilj da se upuste u suštinu zakona, da posmatraju kvalitet zakona, da menjaju i nude bolja rešenja itd, već imaju sasvim drugi cilj. Iz tih razloga mi se nećemo upuštati u tu raspravu.
Ali, želim da se osvrnem upravo na amandman na član 25. ovog zakona. Nema nikakve dileme, branim pravo svakog poslanika da podnese amandman, da ga obrazlaže, da nas ubeđuje da treba da ga prihvatimo na način na koji smatra da je najbolji, bio on znanjem, neznanjem, teatralan, kakav god da hoćete. Braneći to pravo, branim i sopstveno pravo da kažem da amandman nije dobar, da je besmislen itd. Amandman na član 25, kao i svi koji govore o tome da se briše, šta znači amandman na član 25, odnosno šta znači član 25? Želim posebno da govorim o tom članu iz prostog razloga što smo se deset godina borili upravo za ovakvo rešenje kakvo je predviđeno članom 25. zakona.
O čemu se radi? Kada je zakon donet, tada je doneta i odredba da se poslovi životnog i neživotnog osiguranja razdvoje, a da se ostavi dodatni rok za kompozitna društvo, ona koja su se bavila i jednim i drugim, za to vreme da se izjasne, odnosno razdvoje. Taj rok je produžavan 2009, 2011, 2012, 2013. godine i taj rok ističe ovih dana. Kada bi brisali taj član morao bi da se primeni taj rok koji ističe krajem decembra 2014. godine.
Svaki put sam lično bio u prilici, bio sam jednom u prilici da i sa vama, uvažena viceguvernerko, upravo raspravljam o produženju tog roka, tražeći da ostavimo mogućnost kompozitnim društvima, ona koja već postoje, koja već rade, koja već imaju dozvolu, da mogu da se bave i jednim i drugim, naravno, pod posebnim uslovima. Zadnji put kada sam sa vama oko toga raspravljao, vi ste rekli da Narodna banka priprema zakon koji će ta pitanja razrešiti i evo konačno rešenja, mi mislimo pravog rešenja. Naime, najveći problem do sada i boljka kod osigurača je bilo to dugo očekivano rešenje. Deset godina traje to odlaganje, od 2004. godine, a moglo je još tada da se reši.
Naime, Evropska unija je kroz svoju direktivu odredila da se društva za osiguranja koja se osnivaju mogu baviti ili životnim ili neživotnim osiguranjem, a kompozitna društva za osiguranje, tj. društva koja danom stupanja na snagu novog zakona imaju dozvolu da u okviru svog poslovanja obavljaju delatnost životnog i neživotnog osiguranja, moći će da nastave sa obavljanjem obe grupe poslova, uz uslov da obezbede odvojeno upravljanje imovinom, kapitalom i obavezama. Upravo je Zakon ponudio sada to kao trajno rešenje. Dakle, da kompozitna društva, društva za osiguranje koja mogu da se bave i životnim i neživotnim osiguranjem, mogu da nastave to da rade, ali, naravno, da vode poslovne knjige posebno, odvojeno, prihode, rashode, rezultate da posebno formiraju i upravljaju, investicionim portfolijumima da razgraniče imovinu, kapital, obaveze itd.
Zašto sam sve ovo izneo? Zato što smo se godinama zalagali da upravo bude ovakvo rešenje kakvo je ponuđeno zakonom. Zato što je životno osiguranje u Srbiji mlado, u povoju. Mi bismo bili u prilici, kada to ne bi uradili, da samo omogućimo tržište stranim razvijenim osiguravajućim kućama, ništa drugo, a dužni smo kao država da podstaknemo, da pomognemo ovu industriju, jer od nje bi imali velike koristi.
Da zaključim, amandman je potpuno neprihvatljiv iz prostog razloga zato što član 25. Zakona govori, daje konačnu mogućnost da kompozitna društva mogu da nastave da rade, ona koja su imala dozvolu pre nego što je zakon stupio na snagu, naravno, uz razgraničenje imovine, obaveza i kapitala. Mi smatramo, a i lično sam se borio za to, da je to dobro rešenje i zato treba da ostane član 25. Zakona onakav kakav je predložen u Zakonu, a ne da se prihvati amandman, bez obzira šta je cilj podnošenja ovog amandmana. Hvala lepo.