Zahvaljujem gospođo Jevtović Vukojičić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.
Izvolite gospodine Nikoliću.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.
Ovaj amandman nije prihvatljiv za poslaničku grupu SNS zbog toga što je u suprotnosti sa našim predlogom za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju, gde postoji jedna osnovna ideja, a postojala je i u zakonu koji je usvojen 2011. godine, a to je jednakost pred zakonom svih poverilaca.
Ne možemo praviti selekciju poverilaca na one koji pripadaju i koji imaju više od 50% državnog kapitala i koji se odnosi na ona preduzeća koje je osnovala Republika Srbija, jedinice teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, a da ostala preduzeća nemaju potrebe da se obraćaju komori izvršitelja i da tamo u proceduri koju smo mi predvideli zatraže da se odredi izvršitelj po mestu gde se nalazi izvršenje, odnosno gde treba da se sprovede izvršenje.
Ovakva selektivnost ne dovodi do jačanja vladavine prava. Ono što šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, ima običaj da kaže da su svi jednaki pred Bogom i pred zakonom.
Mislim da su i poverioci u tom smislu jednaki i pred zakonom.
Mi moramo da odbranimo to pravo svih poverilaca da nema selektivnosti, da nema u tom smislu zajedljivosti između njih, zašto jedan mora nešto da radi, a drugi ne mora.
Što se tiče onih 15 dana i provere da li je naplaćeno ili nije naplaćeno, to sam rekao prilikom komentarisanja istog amandmana koji je gospodin Homen dao, koji je pisao ovaj amandman koji je gospođa Malović dala, tako da za nas, za poslaničku grupu, ovakav predlog ovog amandmana nije prihvatljiv i mi ćemo ga u danu za glasanje odbiti. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Nikoliću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Ja ću još jednom izraziti žaljenje zbog čega amandman, koji je manje ili više bio usaglašen u načelnoj raspravi, nije prihvaćen.
Usaglašen je bio između svih nas ovde, koji zaista na krajnje objektivan način, sa stručnim referencama sa kojima raspolažemo, sagledavamo mogućnost da se izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju učine što kvalitetnijim.
Imajući u vidu da smo se usaglasili oko nečega što je suštinsko, a suštinsko je da se svaka izmena i dopuna mora upodobiti sa postojećim tekstom Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Samim tim imajući u vidu i činjenicu da smo se usaglasili da rokovi koji se vezuju za postupanje komore ne smeju da budu kratki, a kratak rok je rok od pet dana, da smo se usaglasili oko toga da taj rok treba da bude duži, da bude upodobljen sa rokom koji zakon propisuje, a to je pet radnih dana, da smo se usaglasili oko činjenice koja je nesporna i niko je ne može dovoditi u sumnju, a to je da se ni u kom slučaju ne sme ostavljati velika diskreciona mogućnost ili diskreciono pravo izvršnom poveriocu u odabiru izvršitelja, onda je zaista iznenađujuće da samo prvi stav amandmana, koji je predložila poslanička grupa SPS, naravno preko mene, kao legitimisanog podnosioca, smatra da je ovaj amandman ne prihvatljiv.
Ja moram, zarad građana, da podsetim da u amandmanu stoji nešto što smatram da je prevashodno u interesu izvršnih poverilaca i da ni u kom slučaju nije na štetu izvršnog dužnika, a to je da umesto onoga što je Zakonom o obligacionim odnosima definisano, a to je pojam ili termin komunalnih i sličnih usluga, zamenjeno pojmom usluga iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća.
Drage moje kolege narodni poslanici, u čemu je tu bitna razlika? Javna preduzeća i javno-komunalna preduzeća su izvršni poverioci i imaju mogućnost da imaju takvu legitimaciju, da je steknu.
Zbog čega bi takvu legitimaciju osporili javnom preduzeću NIS ili EPS ili Javnim skijalištima, ili bilo kom drugom javnom preduzeću? Zbog čega bi takva preduzeća imala neku vrstu benefita da određuju izvršitelje i da tim benefitom čine čak i neke zloupotrebe?
Naravno, ne želimo ni mi ni bilo ko u koalicionoj vlasti da optužimo bilo koga da je spreman na takvu tendenciju. Mi smo tu da preveniramo, u stvari da preventivno delujemo da se takve pojave ne dešavaju. U tom pravcu i donosimo ove izmene i dopune i to je osnovni cilj ovih izmena i dopuna.
Onda neka mi neko logično odgovori, zdravo-razumno, zbog čega ova preduzeća i javno, javno-komunalna trebaju da budu isključena iz izmena i dopuna zakona o kojima mi danas raspravljamo.
Zaista je neprihvatljivo i zaista smatram da još jednom i ovlašćeni predlagač i svi mi zajedno razmotrimo mogućnost da se ovo prihvati, jer je potpuno suvislo i u praksi i te kako značajno i korisno.
Takođe, imamo potpunu saglasnost da se prilikom odabira izvršitelja, sa jedne strane strogo primenjuje zakon, a sa druge strane da se izbegne diskriminacija koja ima za posledicu enormno bogaćenje pojedinih izvršitelja.
Uz uvažavanje nečega što je u načelnoj raspravi istakla koleginica Martinović kada se pozivala na odredbe Zakona o javnim nabavkama, da se opet ne bi vraćali na tu temu i ne bi izazivali nepotrebne polemike, moram samo da skrenem pažnju na nešto što smo dužni kao zakonodavac da uradimo.
Pod jedan, da uspostavimo potpunu pravnu sigurnost kada je u pitanju namirenje potraživanja od strane izvršnih poverilaca, a sa druge strane da ta pravna sigurnost bude podvedena pod zakonito postupanje, odnosno da bude u celosti u saglasnosti sa zakonom, kao i sa Ustavom.
Ja sam tada, a i sada, ponavljam, istakao činjenicu da odabir izvršitelja od strane komora, treba da bude definisan onako kako je to analogno definisano kao odabir kod stečajnih upravnika u stečajnim predmetima.
Da li ćemo u ovoj situaciji povrediti neke druge odredbe zakona? Neću se upuštati mnogo u to zbog toga što ćemo odmah izazvati polemiku, što se tiče primene odredaba Zakona o javnim nabavkama, ali je nesumnjivo da ćemo ukoliko primenimo princip algoritma, odnosno softverskog načina odabira izvršitelja izbeći bilo kakvu vrstu zloupotrebe, izbeći bilo kakvu vrstu privilegovanih.
Najopasnije je da se ostavi puno slobodno pravo izvršnom poveriocu da sam bira izvršitelje.
Onda će jedan te isti izvršitelj biti stalno angažovan, onda će jedan te isti izvršitelj imati po desetine hiljada predmeta, imaće naknadu koja je nesrazmerno velika u odnosu na ono što podrazumeva, kako njegovo angažovanje, tako i povredu prava ostalih izvršitelja da ravnomerno ili ravnopravno učestvuju u izvršnim predmetima, odnosno postupcima. Stoga smatram i molim ovlašćenog predlagača da ponovo razmotri sve ovo što smo imali u vidu.
Ne bih mogao da se složim sa kolegama iz opozicije da su navodno učestvovali u donošenju ovakvih predloga, odnosno ovakvog predloga o izmenama i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, da bi to prihvatili.
Svako od nas ima punu inicijativu. Mogle su to da urade kolege iz opozicionih stranaka, mogli smo mi u poziciji.
Svako ima taj legitimitet pa i obavezu i pravo da Predlogom zakona učini ono što je osnovni cilj zakonodavca, a to je da svaki zakon bude praktično primenjiv, a u praktičnoj primeni da postigne najveći stepen kvaliteta, jasnosti, preciznosti, nedvosmislenosti uređenja i to pravnog uređenja oblasti na koju se odnosi.
S toga, drage kolege narodni poslanici, drage moje kolege advokati, pravnici, dragi narodni, ne samo poslanici, kako sam malopre rekao, da ne budem dvosmislen nego prijatelji koji zaista težite da ovaj zakon bude što kvalitetniji, molim vas da još jednom razmotrite sve ovo što je istaknuto da faktički prenebregnemo jednu situaciju u kojoj se često zakonodavac nalazi, a to je da robujemo stavovima nekoga ko u konkretnom slučaju nije legitimni predlagač.
Legitimni predlagač smo mi. Oni koji nameću neke svoje definicije, bez obzira odakle su i bez obzira gde rade i šta rade, ne mogu biti iznad zakonodavca. Mi smo zakonodavac, i mi imamo pravo i obavezu da uredimo određenu pravnu oblast i određenu životnu situaciju koja mora da bude pokrivena pravnom regulativom, u tom pravcu nema ni kompromisa, a nema ni potrebe da budemo ni u kom slučaju podređeni bilo čemu što podrazumeva našu obavezu, a to je obaveza da donesemo zakon koji je najkvalitetniji u interesu građana, a ove predložene izmene i dopune kroz moj, odnosno amandman SPS su nesumnjivo u najvećem interesu građana.
Zarad Ustava, zarad zakona, zarad svega onoga što mi radimo mislim da treba razmotriti još jednom mogućnost prihvatanja ovog amandmana, i ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem.
Želim da u nekoliko rečenica obrazložim razloge za podršku, kako amandmanu koji je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović, tako i obrazloženju koje je bilo jasno, temeljito, britko i objašnjavalo sve što je potrebno kada je reč o amandmanu kojim on postojeći Predlog zakona menja.
Sadržaj njegovog amandmana je negde na pola puta između ideje koju smo mi imali u izmenama i razlika koja postoji ticala se sličnosti sa izvršiteljima i stečajnim upravnicima, odnosno ideje da izvršitelji budu predmet javnih nabavki bez obzira što i dalje ostajemo pri ideji da poput, što su advokatske usluge koje se tiču korisnika budžeta direktnih i indirektnih predmeta javnih nabavki, da je moglo da se razvije takav jedan princip ovde sa svim primedbama koje u tom stoje dok za stečajne upravnike ne vidimo.
Ali, tri ključne stvari ovaj amandman poboljšava u Predlogu zakona, osim što brani u obrazloženju kolege narodnog poslanika naše obaveze, naša prava kada je u pitanju donošenje zakona, bez obzira na to koliko uticajan bio neko ko nam je sugerisao da se zakon napiše. Koje tri? Ključni problem zbog kojih donosimo izmene i dopune je očita neravnopravnost na tržištu izvršitelja i očito primenjeno da samo pojedini izvršitelji dobijaju poslove i da se jasno vidi linija kako i zašto oni dobijaju poslove. Azbučni red tu nije pomogao, pošto svi znamo nekog od izvršitelja na A, koji nikako nije…
(Dragan Nikolić, s mesta: Predsedavajući, ovo nema nikakve veze sa ovim amandmanom.)
Narodni poslanici dobacuju kakve veze ima veze sa ovim amandmanom? Ima veze sa amandmanom stav 3. i odatle ću krenuti prvo obrazlaganje.
Zamoliću predsedavajućeg da interveniše na dobacivanje ili ću moliti narodne poslanike da pažljivije prate.
Dakle, stav o kome je reč, a zbog kojeg govorimo o tome da postoji vrlo jasno primećeno da postoji problem, jer su određeni ljudi određivali ko će biti izvršitelji, pa je nastao sukob interesa među raznim grupama i zbog toga postoji ovaj zakon, a stav o kome se to očigledno definiše glasi: Ako komora ne odgovori na zahtev izvršnog poverioca u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva, izvršni poverilac određuje izvršitelje na čijem području izvršni dužnik ima prebivalište, boravište ili sedište, pri čemu se ne može odrediti izvršitelj koji je bio ranije određen od komore po zahtevu izvršnog poverioca ili je ranije bio određen od izvršnog poverioca kom komora po njegovom zahtevu.
Dakle, ovaj stav u amandmanu kolege narodnog poslanika očigledno se odnosi na ogromne primedbe koje postoje zbog toga što se izvršitelji biraju po nekakvoj proceduri, dalekom diskrecionom pravu.
Dakle, prva dobra stvar u ovom amandmanu je što povezuje komoru, ukupan broj izvršitelja koji mogu stupiti u izvršenje i time pokušava da otkloni sadašnju nejasnu situaciju zbog koje ovaj zakon menjamo.
Druga je pojašnjenje koje se tiče u prvom stavu amandmana koji glasi – izvršni poverilac je dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih usluga, delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, zahteva od komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave.
U osnovnom tekstu zakona koji je pred nama, koji se ovim stavom menja izostavljena su i ostavljeno je na tumačenje da li podrazumeva i javna i javno-komunalna preduzeća jer u osnovnom tekstu zakona stoje na osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga.
Kad vidimo ovakav tekst zakona sa dovoljno pročitanih tekstova zakona pred sobom, onda se vidi namera da se tumači. Ako se vidi namera da se tumači, pri čemu je podnošenje ovog predloga zakona da bi se otklonilo postojeće tumačenje, onda je moja sugestija da se mnogo pažljivije sasluša predlog narodnog poslanika, kolege Neđe Jovanovića.
Drugo poboljšanje u odnosu na predlog zakona jeste već spomenuti stav 3. i jeste način na koji se i po azbučnom redu u drugom stavu njegovog upisa u imena izvršitelja i da se na taj, inače dobru ideju da bi se omogućilo nepristrasnost, objektivnost, neutralnost, dodatno pojasni da ne bi bilo razloga za razumnu sumnju.
Želja da se kao treća važna stvar iz ovog amandmana da se pojasni koliko vremena treba je takođe dobra. Ona na prvi pogled ne menja puno, ali ako stavite pet radnih dana umesto pet dana, ostavljate ipak razumno dovoljno više vremena da se posao obavi.
Svako ko ima dobre namere prema promenama zakona koji je pred nama, morao bi vrlo pažljivo pre dana za glasanje da razmisli o amandmanu koji je narodni poslanik podneo. Ukoliko ima određenih delova ili rečenica iz pojedinih stavova amandmana koji je pred nama, koji mogu biti predmet dijaloga, ja sam sigurna da je i to bolje nego ne glasati za amandman, pošto se u danu za glasanje jednostavno ne izjašnjava o amandmanu, to se zove protiv ili odbija, da je bolje ipak prihvatiti ovaj amandman nego ostaviti član zakona, član 1. teksta Izmena i dopuna Zakona takav kakav jeste.
Osim što bi povećali sigurnost da će se proces kojim izvršitelji rade pojasniti, ukloniti sumnje, učinili bi još jedno što je meni lično važno, odnosno pokazali bi da delimo uverenje sa narodnim poslanikom Neđom Jovanovićem koji je rekao – mi smo zakonodavac. Pre ili kasnije, mi ćemo to pokazati, ovaj amandman je šansa da to pokažemo sada i odmah. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Čomić.
(Neđo Jovanović, s mesta: Javljam se za reč.)
Gospodine Jovanoviću, po kom osnovu?
(Neđo Jovanović, s mesta: Po amandmanu.)
Ne možete sada dobiti reč pošto pre vas ima prijavljenih.
Za reč se javio prof. dr Janko Veselinović. Izvolite.

Predsedavajući, mene je kolege Neđo Jovanović ubedio da u Danu za glasanje glasam za ovaj amandman. Naime, kao što je rekla i koleginica Čomić, osnovni problem koji postoji kod instituta izvršenja, odnosno privatnih izvršitelja, jeste činjenica da je bilo zloupotreba.
Ne slažemo se možda svi, odnosno poslanici opozicije i pozicije da li je zakon kojim menjamo te odredbe način da se pod činjenicom da se postojeći zakon ne primenjuje, pa da donosimo izmene, računajući da će se taj zakon dosledno primenjivati. Šta hoću da kažem?
U obrazloženju ovog zakona stoji da je razlog za njegovu izmenu u činjenici da je bilo zloupotreba prilikom sprovođenja postupka izvršenja, odnosno dodeljivanja prava na izvršenje određenim izvršiteljima. Smatram da se to moglo prevazići na drugi način i da ovakav jedan amandman nije bio neophodan, da su oni koji su davali izvršenja odnosno poveravali izvršenja postupali u skladu sa zakonom, ali bih još rekao – i dobrim običajima i dobrom poslovnom praksom i da nisu imali privilegovane. Ali, na tim mestima, kao što znate, nalaze se ljudi koje je birala ova većina i oni su trebali da sprovedu ovaj postojeći zakon, a ne da menjamo zakon. Ako već menjamo zakon, onda treba da otklonimo i svaku dodatnu mogućnost zloupotrebe tog zakona.
Odredba koju je dao kolega Jovanović, kojom se dopunjava postojeći član 252, gde se kaže da se pri dodeljivanju ne može odrediti izvršitelj koji je ranije bio određen od Komore po zahtevu izvršnog poverioca jer je ranije bio određen od izvršnog poverioca ako Komora nije odgovorila po njegovom zahtevu. Dakle, ovde se na jedan način precizira kriterijum za dodeljivanje izvršenja, po kome ne bi moglo doći do zloupotrebe kojih je do sada, po svemu sudeći, bilo.
Kolega Jovanović se poziva na neki dogovor koji je postojao oko toga, što je bilo opšteprihvaćeno, da bi se ovakva jedna izmena mogla prihvatiti, jer je ona prihvatljiva i za predlagača, međutim, dolazimo do onog o čemu sam ja pričao na početku rada ove sednice. Vi, gospodine Jovanoviću, nemate koga da ubedite. Čini mi se da ste obe poslaničke grupe opozicije ubedili da glasaju za vaš amandman, ali nema koga da ubedite od vladajuće koalicije, odnosno, vaši partneri nisu u sali, ostalo ih je veoma malo. Zbog toga smatram da treba da učinite dodatan napor da se oni možda vrate, da porazgovarate sa njima ili sa šefovima poslaničkih grupa. Mislim da bi dopunjavanje ovog člana bilo vrlo korisno. Još jednom ponavljam, ja ću glasati za ovaj amandman u Danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, teško onom koga podržava DS ili ona stranka koja je izašla iz te stranke, uz obrazloženje ovog amandmana koje apsolutno nema nikakve veze sa amandmanom koji je gospodin Neđo Jovanović u ime poslaničke grupe SPS dao. Znači, ovi argumenti koje smo čuli se apsolutno odnose na izmene i dopune zakona koje smo mi kao poslanička grupa dali. To je jedan hvalospev i ja se na tome veoma zahvaljujem.
Očigledno ste razumeli da nam je cilj bio sve ovo što ste rekli i ja u tom smislu pozdravljam to što ćete glasati za izmenu i dopunu Zakona o obezbeđenju i izvršenju koji smo mi predložili, a verovatno i za ovaj amandman.
U načelnoj raspravi sam se zalagao da, što se tiče pet radnih dana koje je ovim amandmanom obuhvatio gospodin Neđo Jovanović, za odgovor Komore poveriocu, ne mogu da kažem da ću sada biti protiv toga, već ću u Danu za glasanje glasati za ovaj amandman, ali ćemo mi kao poslanička grupa, naravno, i ja kao njen deo, glasati za zakon onako kako smo ga predložili i na taj način, bojim se da nećemo prihvatiti vaš amandman, a objasniću nakon toga zašto.
U isto vreme tražim od vas da zajedno sa svojim koalicionim partnerima sa kojima ste u vlasti, a to je SNS, glasate za ovaj zakon i ja sam ubeđen da ćete vi to, kao veoma korektan koalicioni partner do sada, to i učiniti i da ovaj pokušaj stvaranja nekog disonantnog tona između nas i vas, a da između stoji DS i ona druga koja je od njih pobegla, neće napraviti nikakav rascep.
Zbog javnosti, samo hoću da pojasnim zašto mi nismo prihvatili ovaj amandman.
U Zakonu o obligacionim odnosima stoji ono kako smo mi napisali u članu 252. u stavu 1, gde se kaže da je izvršni poverilac dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih i sličnih usluga, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kojem će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave. To stoji i ovo je formulacija iz Zakona o obligacionim odnosima, koji nismo menjali, koji ćemo verovatno naredne godine menjati.
Vi to niste prepisali. Da jeste, mi bismo prihvatili u celini ovaj vaš amandman. Vi ste ga drugačije formulisali. Samo ste napravili jednu izmenu. Ja ću to opet pročitati zbog javnosti: „Izvršni poverilac dužan je da pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi ostvarenja novčanog potraživanja po osnovu izvršenih usluga iz delatnosti javnih i javno-komunalnih preduzeća, zahteva od Komore da odredi izvršitelja kome će biti podnet predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave“.
Upravo zbog ovog, što postoji razlika u toj definiciji, ne bismo hteli da kršimo Zakon o obligacionim odnosima. Ne bismo hteli da to činimo, a vi ste nam dali u jednom tekstu ovaj amandman. Da ste ga odvojili, bilo bi prihvaćeno ovo za pet radnih dana, to vam garantujem, jer je potpuno logično, u saglasnosti je sa Zakonom o obezbeđenju i izvršenju, jer u svim ostalim slučajevima taj rok od pet radnih dana važi.
Ponoviću, ja imam pravo kao poslanik Srpske napredne stranke da glasam po svojoj savesti. Ja ću u danu za glasanje dati svoj glas za ovaj amandman, ali ću u celini glasati za zakonski tekst, kako smo ga mi kao poslanička grupa predložili. Hvala.