Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Antiću, uvažena ministarko Joksimović, članovi Ministarstva, koleginice i kolege poslanici, danas raspravljamo o setu zakona iz različitih oblasti, a koji su podjednako bitni za ekonomski i privredni razvoj Srbije.
Svakako je veoma značajno što danas raspravljamo o Zakonu o energetici, koji je sasvim nov predlog zakona i odnosi se na oblast u privredi Srbije kojoj se posvećuje velika pažnja od strane EU, jer obaveze koje proističu iz procesa pridruživanja EU su u velikoj meri vezane za energetiku.
Upravo zbog toga je predlog ovog Zakona o energetici usaglašen sa odredbama EU, a sve u cilju da se građanima obezbedi veća sigurnost u snabdevanju energentima, uz garantovanje veće zaštite.
Energetika je uz saobraćaj i poljoprivredu najveća razvojna šansa Srbije, posebno ako se uzme u obzir da bi Srbija prema procenama stručnjaka mogla čak polovinu energije da proizvodi iz obnovljivih izvora energije, a budućnost evropske energetske politike je upravo učešće energije iz obnovljivih izvora.
Razvoj industrije u našoj zemlji zavisi od ulaganja u energetski sistem i projekte energetike. Odlična šansa za našu zemlju i naša preduzeća i energetski sistem uopšte jesu zajednička ulaganja, između ostalog, naravno, po principu naša preduzeća, strana ulaganja. U poslednje vreme imamo dosta primera za to i u građevinarstvu i u poljoprivredi i u energetici. Evo primer Kostolca, gde su nam Kinezi svojim ulaganjem u naša preduzeća pomogli.
Srbija ima komparativne prednosti, naročito kada je energetika u pitanju, u odnosu i na zemlje u okruženju, zemlje u Evropi i u svetu, jer njima treba ono što mi imamo, i to moramo da iskoristimo. Raspolažemo značajnim količinama uglja, kao glavnim gorivom, hidropotencijalom koji je, nažalost, nedovoljno iskorišćen, vetrom, solarnom energijom, zatim potencijalima bioenergije, itd. Sve su to šanse za privlačenje investicija.
Srbija ima energetski sektor, kao jedan od najvažnijih sektora, jer ima veliki potencijal za privlačenje investicija, za nova ulaganja u nove kapacitete koji će koristiti obnovljive izvore, a tako i za izgradnju novih gasnih elektrana.
Zato moramo, kao što je to i ministar Antić rekao, da širom otvorimo vrata investicijama i investitorima u energetici i da stvaramo investicioni ambijent, unapređujemo energetski sistem i radimo na izgradnji novih energetskih objekata.
Ovaj zakon je, naravno, šansa da se udari novi temelj u razvoju energetike u Srbiji, da se napravi jedna prekretnica u razvoju ovog sektora i u korist države i u korist građana. Dobar zakonski okvir, povećanje efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije i zaštita životne sredine su od velikog značaja za razvoj energetike Srbije.
Ono što je bitno jeste da se ovim predlogom, kao što smo to čuli i od koleginice iz SNS, u potpunosti primenjuju sve mere iz trećeg energetskog paketa EU u oblasti gasnog i elektroenergetskog sektora, kojim se obezbeđuje veća zaštita krajnjih kupaca. To je veoma bitno, pre svega, zbog toga što smo svesni svi da postoji izvesna doza nezadovoljstva kod naših građana, koje je naročito izraženo u momentu kada dobiju račun za struju, jer su im ti računi komplikovani i nerazumljivi, zatim jedna od primedbi građana odnosi se na njihovu nedovoljnu obaveštenost, nedovoljnu informisanost, itd.
Detaljnim razrađivanjem odredbi koje se odnose na dužnosti snabdevača u smislu obaveštavanja krajnjih kupaca o sadržini računa i dostupnost kratkih kontrolnih lista radi informisanja kupaca o uslovima i način ostvarivanja njihovih prava, biće način da se otkloni sve ono ili uglavnom ono na šta građani inače imaju primedbe.
Osim toga, liberalizacijom tržišta električne energije kojom se stvara mogućnost da građani sami biraju i od koga će i pod kojim uslovima kupiti struju, a ujedno povećanom kontrolom snabdevanja potrošača u velikoj meri podići će se nivo usluga, kvalitet isporuke električne energije od strane snabdevača.
Za nas je naravno, kao SPS, kao socijalno odgovornu partiju, veoma bitno da i ovaj zakon sadrži odredbe koje se odnose na zaštićene kupce električne energije, na one koji su socijalno ugroženi, tako da će penzioneri sa najmanjim primanjima, samohrani roditelji i građani koji su u režimu socijalne zaštite i dalje imati pravo na besplatne kilovate.
Sledeći u nizu je zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, kojim se predviđa izmena samo jednog člana, člana 97. stav 9, koji se odnosi na plaćanje doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.
Naime, navedenim članom u Zakonu o planiranju i izgradnji, predviđeno je da se doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta ne obračunavaju za objekte javne namene i objekte u javnoj svojini, infrastrukturne objekte, dečija igrališta, otvorene sportske terene, atletske staze, komunalne i infrastrukturne linijske objekte.
Čuli smo od predlagača zakona, koleginice Katarine Rakić, da je ispušteno da se navedu i ostali objekti za koje bi trebalo predvideti da budu oslobođeni plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta kao što su proizvodni i skladišni objekti, podzemne etaže koje se koriste za garažiranje vozila, ostave, vešernice i slično i, naravno, ostaje odredba da se to odnosi i na dečija igrališta, atletske staze i otvorene sportske terene.
Plaćanje naknade, odnosno, doprinosa, po novom Zakonu za uređenje građevinskog zemljišta, je pitanje o kojem se već duže vreme polemiše među, da kažem tako, građevincima i na nivou lokalnih samouprava. Među građevincima zbog toga što je ovaj doprinos za uređenje građevinskog zemljišta trošak koji u znatnoj meri poskupljuje cenu gradnje, a u lokalnim samoupravama zbog toga što doprinos za uređenje građevinskog zemljišta predstavlja značajan prihod za lokalne budžete.
S obzirom da je stanje u srpskom građevinarstvu takvo kakvo jeste, odnosno nije sjajno, i da je cilj donošenja zakona o planiranju i izgradnji, između ostalog, bio i da se pomogne građevinskoj industriji i da je vrednost izvedenih radova izvođača u Srbiji znatno opala, a takođe znamo da je građevinarstvo veoma bitno u čitavom privrednom sistemu Srbije, jer prema podacima Privredne komore Srbije, građevinsku privredu čini više od 11.000 privrednih društava sa više od 115.000 radnika, što znači da građevinarstvo u ukupnom broju privrednih društava u Srbiji učestvuje sa više od 13%, a u ukupnom broju zaposlenih sa više od 12%.
Za Srbiju je građevinarstvo i bilo i ostalo ekonomski pokretač, jer ova delatnost za sobom povlači i tridesetak drugih grana i aktivnosti od projektovanja, dizajniranja, drvne, mašinske, elektro itd, industrije.
Zbog svega toga i zbog ekonomskog i privrednog oporavka Srbije, treba stvarati uslove da se ova grana privrede oživljava, da se stvaraju što bolji uslovi za dolazak investitora koji će graditi na našim prostorima, pre svega, proizvodne objekte. Zašto, pre svega, proizvodne objekte? Zato što će u tim proizvodnim objektima biti novih radnih mesta, a time i novih zapošljavanja, što je za nas i za našu vladu u ovim vremenima kada je, čuli smo i kada smo raspravljali o budžetu potrebno otpuštati radnike iz javnih preduzeća, veoma bitno. Prioritet ove vlade jeste stvaranje novih radnih mesta, jeste stvaranje uslova za investicije i investitore, i što više zapošljavanja.
S druge strane, strah lokalnih samouprava da će na ovaj način izgubiti znatan deo iz budžeta može biti otklonjen i može biti opravdan, jer će lokalne samouprave imati mogućnost da kroz razne takse, firmarine, poreze na imovinu, zakupe od firmi koje budu od investitora, koji budu gradili na zemljištu na kojima budu imali pravo zakupa, znači, od zakupnina, od poreza na zarade, jer jedan deo poreza na zarade ostaje lokalnim samoupravama, nadoknade ovaj gubitak koji bude uslovljen gubitkom doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.
Takođe, izmena i dopuna Zakona u ovom istom članu i stavu, odnosi se na plaćanje naknade kada su u pitanju podzemne etaže u objektima visoke gradnje, koje služe za garaže, ostave, vešernice, osim onih koji se koriste u komercijalne svrhe.
Ja sam i u svojoj diskusiji, kada smo raspravljali o Zakonu o planiranju i izgradnji, postavila i kao pitanje istakla i kao problem upravo visinu plaćanja doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta za podzemne etaže u visokogradnji, koje su u nekim samoupravama naplaćivane u istom iznosu kao i za stambene prostore, što je bio nepotrebno veliki trošak za investitore i, naravno, negativno uticao na želju investitora da uopšte gradi. Ovu izmenu člana zaista podržavamo i to je velika olakšica za sve investitore koji će ubuduće graditi.
Takođe, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji menja se stav koji se odnosi na koeficijent zone i koeficijent namene. Zakonom je predviđeno da koeficijent zone ne može biti veći od jedan, a koeficijent namene od jedan i po, vodeći računa da jedinični iznos doprinosa za najskuplju namenu u najskupljoj zoni ne može biti 10 puta veći od onog iznosa koji je u najjeftinijoj.
Tačno je da izraz „zona“ je nedovoljno definisan i da može doći do nemogućnosti primene ovog člana i do zloupotrebe ovog člana. Pitanje za predlagača zakona je, ako izmenimo ovaj odnos, šta će se dešavati, kako će uopšte lokalne samouprave određivati kolika je razlika između najjeftinije i najskuplje zone? Bojim se, s obzirom da znam koliku samovolju neke lokalne samouprave izražavaju u pogledu određivanja visine doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, plašim se da, zbog ukidanja ovog stava, ne dođe ipak do zloupotrebe. Možda smo mogli to nekako drugačije da definišemo, možda i nismo, ali evo, čisto pitanje za predlagača zakona.
Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima upisa u katastar nepokretnosti objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, onda kada je usvajan ovaj zakon poslanička grupa SPS podržala je, naravno, donošenje ovog zakona jer smo shvatili potrebu da u Srbiji postoji jedinstvena evidencija svih izgrađenih objekata, bez obzira da li su oni izgrađeni na osnovu građevinske, odnosno upotrebne dozvole, ili bez dozvole.
S obzirom da je do donošenja ovog zakona bilo moguće upisati objekte u katastar nepokretnosti jedino uz prethodno pribavljenu građevinsku i upotrebnu dozvolu, bilo je nemoguće napraviti jedinstvenu evidenciju objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, a bilo ih je mnogo, odnosno još uvek ih ima preko 1.300.000. Poznato nam je da građani i pored donošenja Zakona o legalizaciji i dalje nemaju ni želju ni nameru da svoje objekte legalizuju, tako da je ovaj zakon bio sasvim prihvatljiv način da se u katastar upišu svi objekti izgrađeni na teritoriji Srbije, kako bi se imao uvid u ukupan broj izgrađenih objekata.
Zakonom je predviđeno da se objekti koji se ne upišu po ovom zakonu i ne legalizuju po Zakonu o legalizaciji ne mogu otuđiti, odnosno ne može se izvršiti prenos prava svojine na ovim objektima bez potvrde lokalne samouprave da su izmireni doprinosi za uređenje građevinskog zemljišta. Ali, u istom članu je ispušteno da se na bilo koji način zaštite vlasnici objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole da se zaštite od rušenja, bez obzira da li su im objekti upisani na osnovu ovog zakona, ili je samo podnet zahtev za upis objekata.
Tačno je da su se po lokalnim samoupravama događale situacije da su inspekcijski organi i pored toga što su objekti upisani po posebnom Zakonu o upisu objekata izgrađenih bez građevinske dozvole, da su inspekcijski organi donosili rešenja o rušenju takvih objekata. Na svu sreću, nije rušenje i ostvareno, ali svakako je ostala da postoji potreba da se vlasnici ovako izgrađenih objekata pravno i zakonski zaštite i mi ovu izmenu Zakona o posebnim uslovima podržavamo.
S obzirom na ažurnost, na tehničku i kadrovsku opremljenost katastra po Srbiji, o čemu smo već više puta razgovarali, smatramo da je potrebno izmeniti i rok važenja zakona koji se završava 31. januara 2014. godine, jer ukoliko to ne bismo učinili, izgubili bismo mogućnost da ostvarimo cilj zakona, a to je upis objekata koji su izgrađeni bez dozvole na osnovu Zakona o posebnim uslovima, jer znamo da po tom zakonu su katastri, osim po zahtevu građana, dužni da te objekte upisuju i po službenoj dužnosti.
U danu za glasanje, poslanička grupa će podržati sve predložene zakone u ovom setu o kome danas raspravljamo, jer smatramo da su svi ovi zakoni podjednako važni za ekonomski i privredni razvoj Srbije. Hvala vam.

Reč ima ministar Antić.

Hteo bih da se zahvalim i gospođi Spasojević i gospođi Tomić na jednom vrlo konstruktivnom i argumentovanom pristupu ovoj diskusiji. Naravno, gospođa Tomić, kao predsednik odbora, je izuzetno dobro upoznata u sve segmente i aktivnosti Ministarstva energetike i sve procese u kojima Republika Srbija učestvuje po pitanju i saradnje sa Energetskom zajednicom i ostalim međunarodnim institucijama. Gospođa Spasojević je imala nekoliko jako interesantnih predloga vezano i za neke nove projekte, koje ćemo mi bez ikakve dileme uzeti u obzir i na kojima kada su neka pitanja i radimo. Uz sve komplimente za obe diskusije, samo dve male ispravke.
Kada je u pitanju energetski zaštićeni kupac, mi subvencionišemo ne samo kilovat-sate električne energije, nego ta institucija i institut energetski zaštićenog kupca važi i za metar kubnog gasa i za određenu količinu toplotne energije. Znači, ima jednu širu sliku i ponavljam, to je nešto na šta, ja mislim, ovaj parlament treba da bude ponosan, zato što smo u ovom jednom vremenu opšte štednje i fiskalne konsolidacije na toj stavci u budžetu ostavili apsolutno onu potrebnu količinu para da bi zadržali nivo socijalne brige i zaštite koju smo imali do sada.
Kada je u pitanju gospođa Tomić, nismo usvojili kada je „Srbijagas“ UPPR. UPPR je jedan pravni i sudski model izlaska kompanije iz stečaja. Mi smo, kada je u pitanju „Srbijagas“ doneli plan restrukturiranja kao jedan model kojim smo definisali hodogram aktivnosti, kada je „Srbijagas“ u pitanju, kako bi ga učinili sa jedne strane efikasnijim i prilagodili se upravo onome o čemu pričamo, a to su energetske direktive.
Ponavljam, do 30. juna „Srbijagas“ će izaći iz tog procesa kao jedna vertikalno ustrojena kompanija, integrisana kompanija, sa pravno razdvojenim energetskim delatnostima, sa idejom da u nekom vremenu pred nama, kada se steknu svi uslovi, kada izvršimo finansijsku konsolidaciju „Srbijagasa“, kada dobijemo neki alternativni gasovod, izvršimo u skladu sa evropskim direktivama i onaj drugi korak i tu, da kažem vlasničku, razdvajanje u skladu sa direktivama.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. Izvolite.

Hvala.
Htela sam da odgovorim koleginici na pitanje oko koeficijenata i što se tiče zona.
Naime, u članu 97. stav 2. deo koji se briše, briše se upravo iz razloga jer je navedeno da cena ne može biti viša od 10 puta. Tekstom zakona smo upravo uredili da se cena nalazi u rasponu od šest puta. Znači, ne može biti 10 puta i upravo je to jedna od onih grešaka koje sam navela, koja je došla prihvatanjem amandmana.
U sledećem stavu kaže – izuzetno dobre odredbe – jedinica lokalne samouprave svojom odlukom može utvrditi drugačiji koeficijent. Upravo ova reč „drugačiji koeficijent“ jeste sporna, što znači da na takav način jedinica lokalne samouprave mogu svoje delove možda izuzeti uopšte od plaćanja naknade i to je ono što je sporno, to tumačenje je sporno, zbog toga je predloženo da se ovako nešto briše, a lokalne samouprave svakako po važećem zakonu imaju rok do 17 januara da utvrde koeficijente iz zone na svojoj teritoriji.

Hvala.
Pošto su ovlašćeni predstavnici iskoristili svoja prava, sada prelazimo na diskusiju narodnih poslanika koji su se prijavili u pisanom obliku, pa je prva po redu Vera Paunović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani ministri i ostali članovi Vlade, posebno ću se obratiti ministru Antiću.
Želim najpre kao bivši radnik „Kolubare“ da vam se zahvalim na vašem doprinosu koji ste dali na pokretanju proizvodnje u Rudarskom basenu „Kolubara“, zajedno sa radnicima „Kolubare“ za vreme neviđenih poplava.
Energetski sektor i njegove delatnosti predstavljaju jednu od najvažnijih segmenata našeg privrednog sistema i koji utiče na sve ostale privredne grane, a time i na život svih nas građana. Zato je prirodno da ovako važna oblast mora biti zakonski veoma precizno uređena i mislim da se to ovim predlogom zakona u najvećoj meri i postiže.
Kao drugu veoma važnu odliku ovog zakonskog predloga, navela bi da se njime vrši značajno usklađivanje propisa iz ove široke oblasti sa propisima Evropske unije, kao i to da će ovaj novi zakon biti osnova za donošenje niza podzakonskih akata.
Važeći Zakon o energetici donet je 2011. godine i njime je izvršeno usaglašavanje sa drugim energetskim paketom. Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice jugoistočne Evrope od 7. oktobra 2011. godine utvrđena je obaveza za Republiku Srbiju da implementira treći energetski paket od 1. januara 2015. godine.
Glavni elemenat većeg paketa su stroži uslovi za razdvajanje operatera, prenosnog sistema električne energije, odnosno transportnog sistema prirodnog gasa, značajno jačanje ovlašćenja i funkcionisanje nezavisnosti regulatornog tela, unapređenje koordinatora-operatera, sistema sa operaterima u regionu, posebno u oblasti planiranja investicija, unapređenja funkcionisanja tržišta energije i veća zaštita kupaca električne energije i prirodnog gasa.
Iako ovaj zakon svojim najvećim delom tretira materiju koja se tiče tehničkih pravila, principa unutrašnjeg uređenja i poslovanja između proizvođača i krajnjih potrošača, smatram da je upravo najvažniji član ovog zakona onaj koji govori o energetski ugroženom kupcu, a to je član 10. Njime se postavlja zakonski osnov da se u budućnosti našim socijalno najugroženijim građanima stvori mogućnost da se snabdevanje energentima, posebnim i povlašćenim cenama, što će sve biti uređeno podzakonskim aktima Vlade, za koje se nadam da će biti doneti u što kraćem roku.
Što se tiče stručnih propisa koje donosi ovaj zakon, mislim da su oni veoma precizni i poboljšani u odnosu na sada važeći zakon. Kao najbanalniji primer mogu da navedem član 218, u kome se po prvi put definiše šta predstavlja i ko je dužan da održava zaštitni pojas oko dalekovoda i nadzemnih strujnih vodova, za koje smo nedavno videli da su se od starosti, nebrige i nepostojanja osnova za čišćenje nisu bili održavani na najbolji način.
Od šireg značaja su nova pravila o izdavanju dozvola i licenci kojima će ovaj postupak biti preciznije regulisan i veoma važnim smatram i nova rešenja kojima će se stvoriti povoljniji uslovi i dati podsticaji za izgradnju i korišćenje manjih elektroenergetskih sistema, koji će koristiti obnovljene izvore energije, Sunce, vetar, biomase, geotermalni izvor.
U skladu sa tendencijama i propisima koji vladaju u Evropskoj uniji, to će biti naša obaveza za budući period, jer mi ćemo morati da strukturu našeg elektroenergetskog sistema prilagodimo tako da se poveća struktura energije, koja dolazi iz obnovljivih izvora.
Stvaranjem lakših mogućnosti za izgradnju manjih objekata, mi ćemo na jednoj strani dobiti potencijalno veću konkurenciju proizvođača energije i time nastojati da dođe do pojeftinjenja cene energije, a na drugoj strani time će i ceo elektroenergetski sistem postati stabilniji, jer smo se za vreme katastrofalnih poplava ove godine imali prilike da vidimo koliko je sistem ranjiv i snabdevanje cele Srbije strujom otežano kada se u problemima nalaze sistemi „Kolubare“ i „Tenta“.
Upravo su juče radnici „Kolubare“ pokazali i dokazali svoju hrabrost, umeće i visok profesionalizam, jer su danonoćnim radom na saniranju posledica od poplava uspeli da dovedu proizvodnju na raniji normalni nivo. Iz tih razloga trebalo bi da se što pre pristupi i projektima izgradnje Transbalkanskog energetskog koridora u skladu sa našim mogućnostima.
Iako se najveći deo zakona bavi pitanjima koja su vezana za proizvodnju i potrošnju električne energije, smatram da je ideja koja se odnosi na ostale energente, kvalitetno urađen. Tu posebno mislim na deo koji se odnosi na naftu i naftne derivate, gde su propisane rigoroznije procedure koje se odnose na proces trgovine ovim energentom, što se svakako pozitivno odraziti na stanje državnih finansija.
Poštovani narodni poslanici, pošto je Predlog zakona o energetici još jedan u nizu zakona kojim se naše zakonodavstvo usklađuje sa pravnim tekovinama Evropske unije i koji stvara jedan dobar osnov za dalje napredovanje u oblasti energetike, pa će zato u danu za glasanje poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera Srbije dati podršku za usvajanje ovog zakona, kao i svih ostalih zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem gospođo Paunović.
Reč ima dr Blagoje Bradić. Izvolite gospodine Bradić.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministri, koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, danas smo se ovde okupili da raspravljamo o pet predloga zakona, od kojih su četiri došli po hitnoj proceduri, a jedan je došao u redovnoj proceduri.
Prvi na dnevnom redu je Zakon o energetici, koji treba da odgovori na nekoliko važnih i strateških pitanja. To su pre svega sledeća pitanja – na koji način obezbediti sigurnost snabdevanja energijom i energentima u dužem vremenskom periodu, zatim, politika cene električne energije, prirodnog gasa i toplotne energije, iako znamo da je sada cena toplotne energije u nadležnosti lokalnih samouprava, ali i ovaj zakon bi trebao i to da da, bar da otvori te teme, otvaranje tržišta električne energije i prirodnog gasa i korišćenje obnovljivih izvora energije i podsticaji koji se daju za oblast obnovljivih izvora.
Pre svega, nekoliko reči, radi informacije, o električnoj energiji, proizvodnje i potrošnje električne energije imamo podatke do kojih sam ja stigao da je ukupna proizvodnja oko 32.000 gigabata, da je finalna potrošnja oko 28.000 gigabata, da su gubici u odnosu na bruto potrošnju oko 15%, da domaćinstva u toj kvoti, tj. u toj količini električne energije troši negde 14,5 hiljada gigabata, da oni koji su na niskom naponu van domaćinstava oko 5,5 hiljada gigabata, da kupci na srednjem naponu su oko 5,5 hiljada gigabata i da kupci na visokom naponu oko 2,5 hiljada gigabata.
Ono što je još bitno za nas građane Srbije, jeste koji nam je uvoz električne energije. To je otprilike 2010. godine bilo oko 2.304 gigavata, u 2011. godini je bilo 1.800 gigavata, a u 2012. godini 2.032 gigavata. To su podaci do kojih sam ja uspeo da dođem.
Treća, vrlo bitna stvar je cena električne energije. Cena električne energije, tj. cena na tržištu u okolini, tj. u našem okruženju, je negde oko 42 evra po megavatu, dok je kod nas negde oko 30 evra po megavat času. Ono što reguliše cenu električne energije za krajnje kupce sastoji se od zbira cene proizvodnje, nabavke, prenosa distribucije, tj. naplate oko te manipulacije kod snabdevanja, tih manipulativnih troškova kod snabdevanja električne energije.
Ovim zakonom je predviđeno da energetska delatnost proizvodnje električne energije nije delatnost od opšteg interesa i to je nešto što se nalazi u ovom obimnom materijalu koji smo dobili. Ali, imamo tu jedan problem saglasnu članu 2. Zakona o javnim preduzećima, koji je trenutno važeći. On kaže da delatnosti od opšteg interesa u smislu ovog zakona jesu delatnosti koje su kao takve određene Zakonom u oblasti proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, proizvodnje i prerade uglja, istraživanja proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tečnog gasa, prometa nafte i naftnih derivata, železničkog, poštanskog i vazdušnog saobraćaja, telekomunikacija, izdavanja „Službenog glasnika Republike Srbije“ itd.
Delatnosti u smislu stava 1. ovog člana jesu i delatnosti od strateškog značaja za Republiku Srbiju, kao i delatnosti neophodne za rad državnih organa i organa jedinica lokalne samouprave utvrđene zakonom ili aktom Vlade. Ovakvo rešenje koje se primenjuje još od Zakona o energetici koji je važeći je tako da nije moguće primeniti strategiju energetike Republike Srbije i program ostvarenja strategije. Ovakvim načinom tretiranja jedne energetske delatnosti prosto onemogućavamo dugoročnu stabilnost snabdevanja električnom energijom i korišćenje konvencionalnih elektrana sa domaćim i jeftinijim energentom, tj. ugljem. Sadašnja regulisana, odnosno kontrolisana cena električne energije, u delatnosti koja se zove javno snabdevanje, predlaže se da se zove - garantovano je snabdevanje.
Dalje predviđeno u ovom predlogu zakona je da cena usluga može biti regulisana, odnosno da se u periodu do 2017. godine ukine kontrola cena. Smatram da je potrebno otvaranje tržišta, što je i dobro, ali samo pod uslovom da će takvo tržište biti na korist kupaca. Sudeći po svemu ovome što sam video u ovom zakonu, izražavam sumnju da će se to i dogoditi. Nije dovoljno samo, gospodine ministre, primeniti, prepisati direktivu 72 iz 2009. godine i dozvoliti promenu snabdevača, već je suštinski bitno po kojoj ceni će se kupcima ponuditi električna energija.
Uzimajući u obzir prethodno rečeno, i kad na to dodamo i rešenje iz ovog Predloga zakona da se snabdevanje električnom energijom na veliko može omogućiti sramnim pravnim licima, čije poslovanje i finansijski kapacitet nije lako dokazati i da li su u likvidaciji i stečaju, da li grešim kad kažem da otvaranje tržišta može dovesti do potpunog haosa kod domaćinstva i privrede ako vi kao ministarstvo nemate adekvatan odgovor i mogućnost kontrole istog?
Ne manje važno je i definisanje kriterijuma za korišćenje u proizvodnji električne energije najpovoljnijih elektrana. Šta znači institucija najpovoljnije elektrane? Znači li to da se ostavlja mogućnost menadžmentu da lagano potiskuje domaću proizvodnju i opredeli se za uvoz električne energije? Ovo ne kažem zato što sam maliciozan i što ne želim dobro radu vašeg ministarstva, ali otvaram kao moguće dileme koje se nameću čitajući ovaj zakon i ostale zakone koji su povezani sa delovanjem ovog zakona. Sve te aktivnosti i loše odluke u redovnim i kriznim situacijama na kraju ćemo platiti mi, krajnji kupci, i vi ministre, i ja kao neko ko sa vama o tome polemiše. Svakako da podržavam otvaranje tržišta, ali toliki stepen liberalizacije tržišta, bez neke konkretne i jake kontrole, sebi ne mogu da dozvole ni mnogo razvijenije države koje su članice EU.
U članu 2. je opredeljeno rešenje kojim se nacionalno zakonodavstvo stavlja u podređeni položaj u odnosu na Ugovor o energetskoj zajednici, iako to ne stoji u ratifikovanom Ugovoru o energetskoj zajednici. Jasno se ističe da se moraju uvažiti specifičnosti ugovorne strane. U krajnjem, nije redak slučaj da su neke države iz okruženja, uz saglasnost Energetske zajednice, odložile ukidanje regulisanih cena električne energije na period od pet godina. Taj slučaj imate u Makedoniji.
Slična situacija je i u delu koji obrađuje korišćenje prirodnog gasa. Pošto imam vrlo malo vremena, gledaću da preskočim ove podatke koje sam spremio o potrošnji prirodnog gasa. Dovoljno je pomenuti da svi kupci, osim malih kupaca, izlaze na tržište 1. januara 2015. godine i ono što govore preliminarne cene, a bojim se da budem i voleo bih da nisam u pravu, je da će one biti više za oko četiri-pet dinara po kubiku prirodnog gasa. Saglasni smo da je preduslov za otvaranje tržišta rešenje ovo koje ste vi dali u vašem zakonu, tj. u Predlogu zakona za vulnerabilne kupce i to je dobro da postoji, tj. da postoji institut koji ste uveli – energetski zaštićeni kupac.
U delu obnovljivih izvora energije nema pomena o nekim modelima kako se može koristiti biomasa, kako šumska, tako i poljoprivredna, i u sistemu daljinskog grejanja i kombinovanim postrojenjima za proizvodnju električne i toplotne energije. Ne navodi se čak ni mogućnost stvaranja regulatornog okvira i institucionalnih rešenja u ovoj oblasti, što bi trebalo da u narednom periodu implementirate. Ako bi se to uredilo, moglo bi se razgovarati o tržištu biomase i Republika Srbija ne bi bila ostavljena na milost i nemilost velikim proizvođačima drvnog otpada.
Za solarne elektrane i energiju iz vetrogeneratora i dalje će biti na snazi kvote. To rešenje niko u prethodnom periodu ni jednom investitoru nije objasnio na celishodan i racionalan način. Jedna mala konstatacija na osnovu vaše tvrdnje da ma kako izgledala jeftino i dostupno, energija sunca i vetra je skuplja od termoelektrana i od hidroelektrana ako proizvodnju i instalaciju tih postrojenja gledate u istom periodu kao vetrogeneratora. Ne verujem da ste u pravu. Jeste Đerdap jeftin, ali posle koliko godina od proizvodnje, ako u cenu računate održavanje a ne izgradnju objekta.
Toplotna energija kao oblast nepravedno je zapostavljena i u ovom, kao i u prethodnim zakonima. Najveći broj država u okruženju ovu oblast su rešile, kako vi dobro znate, još pre deset godina. Priključenje investicija u mreži električne energije i prirodnog gasa nije obrađeno na najkvalitetniji način ovde, kako se to rešava u razvijenim državama. Samim tim i vlasništva nad ovim mrežama nisu definisana na pravičan i logičan način. S jedne strane je dozvoljeno da investitor sam gradi priključak i prenese ga u osnovna sredstva operatora distributivnog ili operativnih sistema, a sa druge strane se dozvoljavaju investicije, npr. prenosni sistem sa pravom izuzeća iz pravnog sistema Republike Srbije.
Ono što mislim da je dobro, to je da će eventualne investicije koje ljudi koji grade postrojenja, stanove, zgrade, a učestvuju u izgradnji i pravljenju mogućnosti za priključak na električnu energiju, mislim na trafo stanice i trafoe, po ovom zakonu se odbijaju od cene komunalnih priključaka, što je dobro, za razliku, recimo, od grada Niša, gde su investitori, bar koliko ja imam podatke, dužni da naprave, tj. daje im se mogućnost da naprave trafoe, naprave trafo stanice kompletne, prenesu distribuciji, a onda naknadno da prate priključak za električnu energiju. Tako da, ovaj član zakona i ovaj deo zakona koji se bavi time je na dobrobit investitora u Nišu i oni će vam biti verovatno vrlo zahvalni zbog toga, jer neće morati duplo da plaćaju.
Dalje, treba razmotriti u nekom narednom periodu donošenje pojedinačnih zakona o električnoj energiji, prirodnom gasu, toplotnoj energiji i o tržištima. Imamo to iskustvo iz okruženja. Usklađivanje domaćeg regulatornog okvira za regulatornim okvirom EU i njenim pravnim tekovinama su zapravo aktivnosti za svaku pohvalu, ali u obrazloženju nema nijedne reči o uticaju na cene električne energije i prirodni gas. Da li tržišni principi važe samo kad se cene povećavaju? To niste obradili u Predlogu zakona.
Da li nam se može desiti divljanje cena električne energije? Naravno da niko to ne priželjkuje, da se razumemo. Ali, bez ozbiljne analize koliko smo kao Republika Srbija spremni za otvaranje tržišta i u kojoj meri su dva tako dominantna učesnika EPS i „Srbijagas“ sledstveno u svojim delatnostima i nekontrolisanjem snabdevača na veliku električnu energiju i čašćenje takvim statusom da ne mora biti registrovan u Republici Srbiji i još to posebno isticati kao kvalitetno rešenje, daleko je od dobrih razloga za usvajanje ovog zakona. Zbog toga smo sa desetak amandmana pokušali da vam sugerišemo kako mi vidimo rešenje određenih problema koje nameću članovi ovog zakona.
Ono što je vrlo bitno, mi se ne protivimo svim navedenim ciljevima koje ste imali u zakonu. Dakle, apsolutno se slažemo sa usklađivanjem domaćeg regulatornog okvira EU i njenim pravnim tekovinama, kao i sa potvrđenim međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija. Dalje slažemo se sa stvaranjem uslova za obezbeđivanjem sigurnog snabdevanja tržišta Republike Srbije električnom energijom. Dalje, slažemo sa otklanjanjem nedostataka u primeni važećeg Zakona o energetici, što ste vi istakli u vašem uvodnom obraćanju. Zatim, slažemo se sa povećanjem nivoa transparentnosti zaštite konkurencije i nediskriminatornog ponašanja. Slažemo sa za zaštitom svih kategorija kupaca, a naročito energetski ugroženih kupaca. Slažemo se sa zabranom međusobnog subvencionisanja energetskih subjekata. Dalje se slažemo sa stvaranjem uslova za efikasno funkcionisanje tržišta električne energije i prirodnog gasa. Slažemo se sa stvaranjem uslova za uspostavljanje i funkcionisanje organizovanog tržišta električne energije. Slažemo se dalje sa stvaranjem uslova za dostizanjem obavezujućeg nacionalnog cilja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije i potrošnje biogoriva u transportu. Slažemo se i sa suzbijanjem nelegalnog tržišta nafte i naftnih derivata. Slažemo se i sa jačanjem nezavisnosti agencije i ispunjenje preporuke Evropske komisije iz izveštaja o napretku Republike Srbije za 2013. godinu i 2014. godinu.
Međutim, način kako je to obrađeno izražavamo sumnju da će se to desiti u godinama koje dolaze. Potrebno je postepeno otvaranje tržišta, a ne najliberalniji način, jer mislim i ubeđen sam u to, da društvo Republike Srbije nije spremno za naglo otvaranje svog tržišta. Ne treba se bojati, gospodine ministre sporog napretka već stajanja u mestu. Ovo što vi radite nije stajanje u mestu i to je dobro što radi vaše Ministarstvo.
Direktive 72 i 73 iz 2009. godine su prepisivane samo da bi se ispoštovala po mom mišljenju forma bez ozbiljnijeg razumevanja suštinske promene koje se moraju desiti i u krajnjem, ko će sve to da plati.
Nadam se da ćete razmotriti naše sugestije i razmisliti o našim amandmanima i nadam se da ćemo imati kvalitetan razlog da u Danu za glasanje podržimo vaše zakone. Zahvaljujem vam se.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.