Vreme, zahvaljujem.
(Blagoje Bradić, s mesta: samo da dovršim rečenicu.)
Završite, učinilo mi se da ste reagovali na vreme.

Da oni imaju to oslobađanje, nije bilo nekih efekata i ne treba praviti gore uslove nego trebamo da ih poboljšavamo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, mislim da je veoma važno i veoma dobro što naše rasprave o različitim predlozima zakona u ovoj godini završavamo raspravom o amandmanima na jedan predlog zakona koji su u Skupštinsku proceduru uputili upravo narodni poslanici.
Mislim da je i u simboličkom smislu to veoma dobro jer nam ukazuje na jednu veliku mogućnost, poštovana gospodo, da se pogledamo ovde u oči, da se suočimo sa sopstvenim delanjem u ovoj Narodnoj skupštini, u ovoj kalendarskoj godini.
Evo šta je moje razmišljanje povodom amandmana na član 1. koji je ovde uputio gospodin Bradić, poštovana gospodo i povodom rasprave o ovom predlogu zakona.
Usvajanje Predloga zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, poštovana gospodo, biće slika i prilika delanja ove skupštinske većine i delanja, poštovana gospodo, jedne veoma loše Vlade.
Evo, pokušaću to da ilustrujem upravo na primeru amandmana na član 1. koji je podneo gospodin Blagoje Bradić.
Gospodin Bradić je ovde u obrazloženju naveo da smo mi o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, poštovana gospodo, raspravljali pre 20 dana. Te izmene ovog istog zakona usvojene su 8. decembra, poštovana gospodo.
Tada smo vam Zoran Živković, narodni poslanik i ja, Vladimir Pavićević, govorili da ne treba to da radite, poštovana gospodo, naročito povodom člana 97. tog zakona, koji sada ovde ponovo, poštovana gospodo, treba da se menja. Šta se sada dešava? Menja se član 97. uz sledeće obrazloženje.
Poštovana predsednice, očekujem vašu podršku sada ovde u diskusiji, možda da vi, takođe, iskoristite dva minuta, pet minuta ili više, gospođo Gojković.
Pazite obrazloženje, poštovana gospodo. Kaže - prilikom usvajanja amandmana, a to je ono od pre 20 dana, na ovaj član zakona potkrala se greška. Pa kako greška, poštovana gospodo? Koliko sam puta ustao ovde u načelnoj raspravi, u raspravi po amandmanima da kažem da ovakva greška ne sme da se dogodi zakonodavnom telu prilikom usvajanja sadržine predloga zakona u našoj Skupštini.
Pazite, nije se potkrala greška, poštovana gospodo, nego ste vi, a ja sam to rekao i u načelnoj raspravi, usvojili jedan krpež od zakona, što se danas potvrđuje.
Poštovana predsednice, još jednom da podsetim narodne poslanike šta ova reč znači, šta piše u rečniku srpskog jezika, u izdanju Matice srpske iz Novog Sada, poštovana gospodo. Evo, kaže, krpež od zakona. Krpljenje – ono što je urađeno, sastavljeno loše, nevešto, neskladno, kako bilo, ono što je sklepano, skrpljeno, poštovana gospodo.
Pazite na koji način, poštovana predsednice Narodne skupštine, mi završavamo naše rasprave u ovoj kalendarskoj godini u našoj Narodnoj skupštini – usvajanjem jednog zakona koji možemo da nazovemo, na osnovu značenja termina krpež iz rečnika, krpež od zakona. Da li to treba da bude slika i prilika delanja Narodne skupštine kao, poštovana predsednice Narodne skupštine, više puta smo ovde to ponovili, centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu, a mi volimo da kažemo, jer je to istina, poštovana gospodo, svetilišta našeg političkog života. Ovakav zakon da bude slika i prilika našeg rada u ovoj kalendarskoj godini?
Poštovana gospodo, smatram da treba dobro da se zamislimo, ako je ovo ocena našeg rada ovde, da se zamislimo ovako u razgovoru jedni drugima, a naročito, poštovana predsednice, u odnosu prema građanima koji, saglasan sam, prate pažljivo ove rasprave, prate ovaj rad i kojima, budući da je ovo moje poslednje redovno javljanje, u ovoj godini ovde u Skupštini želim, poštovana predsednice, srećnu Novu godinu 2015, uz jednu nadu, da ćemo u narednoj godini, 2015. godini, smeniti lošu vlast. Hvala.

Hvala, poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Kako pet minuta ili koliko već ne reći ništa, a samo navijati.
Da bi neko smenio Vladu, prvo mora da se profiliše kroz izbore. Neko ko je kao krpež uz lošu bivšu vlast ušao u ovaj parlament i da nam kao takav krpež, a ima i nešto, ne želim, ako se samo jedno slovo zameni, ali to bi već bilo mnogo, ali mislim da tako doživljavaju građani Srbiji ovaj krpež, da nam drži predavanje o krpežima, prvo bi morao da iz rečnika srpskog jezika protumači i objasni termine „trpež“, jer kod pod takvom vlašću koju je on podržao, koja i sada u jednom delu Srbije vlast, građani Srbije su preživljavali samo trpež, ali bi još više mogao da objasni još jednu reč, a to je drpež i šta drpež znači i kako dok su ti i takvi vršili drpež, građanima Srbije je sve više bila trpež. U vremenu u kojem su vodili Srbiju zbog te iste drpeži i trpeži, nažalost, građani Srbije su često i na svojoj odeći imali krpež, tako da je krpež i od zakona bolja stvar od krpeži od stranke, a još gora i najgora su i trpež i drpež koju promovišu političke stranke prethodnog govornika.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
U sistemu imam prijavljenog gospodina Neđu Jovanovića, dr Vladimira Orlića, gospodina Pavićevića.
Hoću samo da proverim po kojim osnovima.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Gospodine Jovanoviću, po kom osnovu se javljate?
(Neđo Jovanović, s mesta: Po amandmanu.)
Morate sačekati onda.
Gospodin Orlić se takođe javlja po amandmanu.
Reč ima gospodin Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, umesto jedne vrste autorfleksije, samopreispitivanja, što sam ja preporučio ovde svima nama, ne samo poslanicima SNS nego i sebi kao jednom narodnom poslaniku koji deluje u Narodnoj skupštini, u kojoj sedi 250 slobodno izabranih narodnih predstavnika, umesto da primenjuje taj pristup, gospodin Babić je govorio o krpežima, trpežima i drpežima, pretpostavljam, gospodine Bečiću, pokazujući ovde izvesne pesničke sklonosti, jer smatra da je izražavanje u rimi nešto što koristi ili možda on smatra da vodi opštem dobru.
Smatram da takvo pesničko poigravanje ili pokušaj pesničkog poigravanja neće rešiti problem koji imamo, a ja sam, poštovana gospodo, veoma precizno pokušao ovde da definišem šta je problem na primeru jednog predloga zakona koji menjamo samo 20 dana nakon što smo izmenili taj Zakon o planiranju i izgradnji, poštovana gospodo.
Ja moram ovde još jednom, poštovani predsedavajući Bečiću, da pozovem sve narodne poslanike da se zamisle oko jednog važnog principa u našem zajedničkom delanju u ovoj narodnoj skupštini, a to je princip etike, odgovornosti, poštovana gospodo. Taj princip kaže – u politici moramo da merimo rezultate, pa i rezultate našeg rada u ovoj Narodnoj skupštini. Sudeći po zakonu koji poslednji usvajamo u ovoj godini, vrlo smo loše radili, poštovana gospodo.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Te reči koje ja ne želim da ponovim sam čuo prvo od vas.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Poštujući principe političke etike i odgovornosti ja mogu da pitam prethodnog govornika na osnovu kojih rezultata je postao krpež prethodnog i bivšeg režima, šta je to taj bivši režim napravio kvalitetno i dobro građanima Srbije da bi on, poštujući tu političku čestitost, etiku i moral, postao krpež uz takvu poslaničku listu, uz takvu politiku, koji su to rezultati i to ne za godinu, dve ili tri, već za 12, odnosno 14 godina?
Nije poetika živeti životom trpeži, ali pošto je to prethodni govornik hteo da karikira i da trivijalizuje, trpež je trpeti. Građani Srbije trpe, trpe zbog bivše neodgovorne vlasti koja ih je ostavljala bez posla. Trpe zbog drpeži od drpiti, ukrasti, proneveriti, oteti, kakve su bile pljačkaške privatizacije tih koje ste pomogli da pređu cenzus i uđu zajedno sa vama u ovaj parlament. Ništa tu nema poetično, ni u krpeži, ni u drpeži, ni u trpeži, jer to je život kojim živi većina građana Srbije.
Ono za šta se borimo i što mislim da bi trebalo da bude zajednički imenitelj svih naših političara, ne da se poigravamo, ne da se nadgovornjavamo, već da zajednički radimo ka jednom cilju, a to je pristojna, normalna Srbija, Srbija u kojoj će biti ponos i živeti i raditi, u kojoj ćemo rađati decu i davati im šansu za jednu pristojnu i normalnu budućnost.