Zahvaljujem se, gospodine Marinkoviću.
Reč ima narodna poslanica Snežana Malović, a neka se pripremi narodna poslanica Nataša Vučković.
Izvolite, gospođo Malović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre Selakoviću, predstavnici Ministarstva pravde, poštovane koleginice i kolege, na samom početku želim da pozdravim predstavnike advokature i regionalnih advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije i da izrazim zadovoljstvo što oni danas iz ove sale, ovog uvaženog doma imaju priliku i mogućnost da prate raspravu o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i drugih pratećih zakona za razliku od situacije koja je bila u novembru prošle godine kada takvu mogućnost nisu imali.
Danas je, kao što sam istakla, na dnevnom redu, izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i drugih pratećih zakona koji su nastali kao rezultat dogovora Ministarstva pravde nakon četvoromesečnog štrajka advokata. Želim da izrazim zadovoljstvo zašto je do tog dogovora došlo, ali naravno zadovoljstvo ne može da mi predstavlja činjenica da nakon četiri i po meseca je taj dogovor postignut.
Takođe, želim da istaknem na samom početku da smo kao poslanička grupa SDS i stranaka koje su okupljene oko SDS podneli još u septembru mesecu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim beležnicima za koje sam uverena da su usvojeni doprinelo bi da se štrajk advokata okonča, da pravosuđe počne da funkcioniše i građani koji su najviše pogođeni ovim štrajkom ostvare svoja prava na sudu.
Umesto toga ova Skupština je odbila da raspravlja o podnetim predlozima, pretpostavljam da je razlog toga bio što je podnela predlog jedan opoziciona poslanička grupa. Umesto toga u novembru smo raspravljali o Vladinom predlogu zakona. Kao poslanička grupa SDS odbili smo da učestvujemo tada u besmislenoj raspravi po predlogu tog zakona koji je bio izraz volje ili bolje rečeno samovolji jedne strane koja je učestvovala ili nije htela da učestvuje u pregovorima.
Druga strana, Advokatska komora Srbije je jasno rekla da neće prihvatiti predložene izmene zakona i da se protest nastavlja, što je tako i učinjeno. Danas, evo, nakon četiri meseca nefunkcionisanja pravosuđa mi raspravljamo ponovo o predlogu izmene i dopune zakona koje se odnose na rad javnih beležnika. U današnjoj raspravi nećemo slaviti nad neuspehom Vlade i Ministarstva pravde, niti nad činjenicom da su morali da popuste pod zahtevima advokature, već ćemo dati svoj konstruktivan doprinos kao što smo i do sada to činili.
Međutim, tokom protesta naročito na njegovom početku mnoge stvari su netačno iznošene i ovo jeste prilika da o tome raspravljamo i utvrdimo stvarne činjenice. Jedno od neistina koje su iznošene, je da protest advokata, što je i danas to učinjeno u raspravi, usledio zbog Zakona o javnom beležništvu koji je usvojen, kako se ovde to često ističe, od strane prethodnog režima. Tačnije rečeno, izneto je sledeće – štrajk advokata je pobuna protiv Zakona o javnim beležnicima koji je donet 2011. godine, kao i da su advokati u prethodnim političkim strukturama koristili svoj uticaj da bi sebi obezbedili privilegovan status, ali da ova Vlada ne haje za te dogovore. To ste, ministre Selakoviću, vi izneli u septembru ove godine.
Međutim, istina je sasvim drugačija. Istina se ogleda u činjenici da je Zakon o javnom beležništvu usvojen na istoj sednici parlamenta kao i Zakon o advokaturi i da on jeste bio plod razgovora i dogovora između Ministarstva pravde na čijem čelu sam imala zadovoljstvo da budem i predstavnik advokature.
Zatim je izneto da je osnov protesta advokata, kao što sam rekla, bio zakon iz 2011. godine. Citiraću šta ste vi ministre Selakoviću izneli u ovom uvaženom domu, u februaru 2013. godine kada se raspravljalo o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu.
Kao što sam rekla, citiram vas – „notarijat, ovako kako je postavljen u važećem Zakonu o javnom beležništvu je ekonomski apsolutno neodrživ. Ljudi nisu zainteresovani da spremaju ovako težak ispit, da otvaraju javnobeležničke kancelarije, a da pri tome imaju tako uske i male nadležnosti koje im neće omogućiti da pokriju osnovne režijske troškove“.
Zatim ste dalje izneli – naime, važeće zakonsko rešenje, znači ono rešenje iz zakona od 2011. godine koji je doneo prethodni režim, javnim beležnicima daje male nadležnosti u oblasti prometa nekretnina. Predviđa da notari sastavljaju javnobeležničke zapise o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna. Kada je reč o raspolaganju nepokretnostima poslovno sposobnih lica, važeće zakonsko rešenje predviđa da u periodu od dve godine od početka primena zakona stranke mogu da biraju da li će takve ugovore overavati pred sudom ili ih sačinjavati kod javnog beležnika. Ovakvo rešenje koncipiranja notarijata u Srbiji je kritikovano. Kritikovano je zato što notarijat u Srbiji čine ekonomski neodrživim. Ako se notarima ne povećaju ovlašćena, javno beležničke kancelarije teško da će moći da opstanu.
To ste vi rekli u februaru 2013. godine, ponavljam, i izneli sledeće – predloženim izmenama ustanovljava se isključiva nadležnost notara za sklapanje ugovora kojim se vrši otuđenje i opterećenje nepokretnosti. Pozitivne strane ovog rešenja, po vama ministre, su bile višestruke. Pa, ste onda izneli sledeće – pre svega, uspostaviće se mnogo veći nivo preventivne pravne zaštite u sferi prometa nepokretnosti. Javni beležnik će biti dužan da pažljivo kontroliše svaku ugovornu odredbu, da strankama ukaže na svaku nepravilnost koja bi mogla imati za posledicu ništavost ugovora ili sporove o tumačenju ugovora, da odbije sačinjavanje ugovora koja apsolutno ništa fiktivan ili simulovan.
Na taj način postići će se mnogi pozitivni efekti, sprečiće se izigravanje poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na kapitalnu dobit. A posebno će se iskoreniti prevare sa višestrukim prodajama kuća i stanova koji su veoma teške u našoj praksi. Znači, sada smo nesporno utvrdili da je protest advokata nastao usled izmena i dopuna Zakona o javnom beležništvu koje ste vi branili u februaru 2013. godine.
O samom tekstu zakona ne želim da se izjašnjavam, mislim da je dovoljno činjenica da je plod kompromisa između Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije i u ta rešenja imamo poverenja. Amandmanima koje smo podneli zatražili smo da se nakon šest meseci ovom uvaženom domu podnese izveštaj o sprovođenju zakona i nadam se da ćete imati toliku širinu da uvažite taj amandman.
Takođe želim još da dodam oko izmena i dopuna Zakona o postupku i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine i da kažem da izmene ovih zakona predstavljaju jedan neprincipijelan stav koji ste pokazali prema suđenju za ratne zločine. Pozdravljam ove izmene i želim da ukažem na činjenicu koja govori u pogledu rada tužilaštva za ratne zločine da nakon poslednjeg postupka koji su pokrenuli za jedan monstruozan zločin koji se desio u Štrpcima, 44 zemlje su u svojim izveštajima pozitivno izrazili se o suđenju za ratne zločine u Srbiji. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo Malović.
Reč ima ministar u Vladi, gospodin Nikola Selaković. Izvolite.

  Hvala uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da ponavljam ono što sam malo pre rekao da zaista pomno pratim rasprave i da ne retko uživam u njima, baš kao što je bilo u jednoj od prethodnih. Kao što je rekoh, koliko je bitno ono što se govori, bitno je i ono ko govori, da odaberem od čega da krenem.
Prva stvar, mogli smo da čujemo u jednom izlaganju uvažene koleginice narodne poslanice kako je zaboga njena poslanička grupa u septembru, a nije u septembru, ako se ne varam u oktobru mesecu 2014. godine podnela jedan predlog za izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i Zakona o prometu nepokretnosti. A kako je Skupštini Vlada podnela nešto u novembru, a nije u novembru, već u oktobru. Iako se ne varam ta poslanička grupa koja je podnela te izmene, te predloge izmena koji su 98% identični izmenama Zakona usvojenim početkom novembara meseca, nije htela da učestvuje ni u skupštinskoj raspravi.
Dakle, 98% je bilo podudaranje sa onim što je na predlog Vlade Narodna skupština ovde usvojila. Reče moja uvažena prethodnica – e tako dakle, utvrdili smo da su advokati štrajkovali protiv izmena zakona iz 2013. godine. To nije tačno uopšte. Advokati su otvoreno tokom protesta rekli – mi mislim da je zakon iz 2011. godine loš i hoćemo da se menjaju ta rešenja.
Upravo to jeste ishod sporazuma koji smo postigli sa Advokatskom komorom Srbije, gde su oni rekli – ne. Hoćete da vam citiram gospodina Đorđevića koji je nekoliko puta rekao - advokatura je godinama ćutala. Je li to što malopre jedan govornik reče ironija.
Danas kažemo, dakle, oni su štrajkovali zbog izmena iz 2013. godine. Ma nije uopšte tačno. Dakle, apsolutno nije tačno. Ako pogledate inicijative koje su advokatske komore pisale Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, u njima se tvrdi da je neustavno ono što je uspostavljeno, temeljno, Zakonom iz 2011. godine.Dakle, to se tvrdi.
Gde je još ironija dame i gospodo narodni poslanici? Ja ne znam da li moja uvažena prethodnica govori kao narodni poslanik ili kao tužilački pomoćnik iz Tužilaštva za ratne zločine, u koji nije vraćena iz poslaničkih klupa, kada je dala ostavku, nego iz stranke u kojoj je nekada se vodila kao zaposleno lice. Ja stojim iza reči koje ovde kažem.
Pa, pošto smo se bavili citiranjem, hoćemo li da citiramo dnevnu štampu, a u dnevnoj štampi je izašlo upravo to da je neko usred predizborne kampanje vraćen u Tužilaštvo za ratne zločine, iz političke stranke, a ne iz poslaničkih klupa. Je li to nezavisno pravosuđe?
Reče malopre neko, kaže – što nismo čuli vapaje advokata? Pa što ih ne čuste kada ste supružnike advokata ostavljali 2009. godine na ulici i bez posla, kao sudije ili zamenike javnih tužilaca. Koliko je takvih slučajeva bilo? Što onda ne čuste vapaje advokata. A gde su bili, glas iz Ministarstva kada su vođene ne rasprave, nego maltene fizički obračuni među advokatima Beograda, koji su na kraju dobili epilog Odlukom Ustavnog suda.
Hajde budite makar toliko korektni pa nekada priznajte grešku. Ja nemam problema i kada napravim grešku da je priznam. Da je vođena javna rasprava i razgovori sa advokaturom kada je donošen Zakon o javnom beležništvu 2011. godine, ne bismo bili u ovakvoj situaciji. Da je tada uvažavan interes advokature i da je tada vođeno računa o položaju advokature u jednom pravnom sistemu u koje će svoj položaj legitimno imati javni beležnici, onda ne bismo imali ovakav problem.
Neprincipijelan stav u procesuiranju za ratne zločine, pa hoćete li da vam citiram gospodina Vukčevića koji je rekao da poslednje radnje kada su u pitanju sankcionisana lica za koja postoji osnovana sumnja da su izvršili krivično delo ratnog zločina u Štrpcima, da je rekao da on to nije mogao da radi pod nekom bivšom vlašću. Da je rekao da je bio izložen pritiscima. Je li to neprincipijelan stav, ili je neprincipijelan stav vratiti se na rad u pravosuđu iz političke stranke.
Naravno, može se reći – takav je zakon. Zakon o radu kaže da može da miruje nekome rad ukoliko je izabran na javnu funkciju ili radi u političkoj organizaciji, a onda više taj koji to uradi i taj koji se na takav način vrati u pravosuđe, nema trunčicu kredibiliteta da priča o nezavisnosti tog istog pravosuđa.
Koliko je puta otišao na posao i evidentirao se na tom istom poslu taj koji se vratio iz političke stranke na rad u Javno tužilaštvo, ko god taj bio.
Vas dame i gospodo uvaženi narodni poslanici ovde ima 250, to znači da svako od vas sutra iz organa svoje stranke po toj logici može pravo da ode u sud ili u tužilaštvo i sutra da bude kandidat za zamenika tužioca, za javnog tužioca, za sudiju i odjednom puj pike ne važi, on je sad nepristrasan.
To što je bio funkcioner neke političke stranke, to što je radio u nekoj političkoj stranci, to nikoga i ništa ne obavezuje. Sudije, sudije i tužioci, tužioci, oni ne smeju da budu članovi političkih stranaka, a ovde su birani po političkoj podobnosti i na osnovu članstva, kao što malopre gospodin Babić reče i budžet Republike Srbije višemilionske iznose isplaćuje tim sudijama i tim zamenicima tužilaca zato što ih je neko protivustavno najurio na ulicu.
Šta je ustavno, a šta nije, u ovome i o čemu mi raspravljamo, odluku će dat i ocenu će dati Ustavni sud i svi smo dužni da je poštujemo.
Upravo je o tome reč. Dakle, koliko je važno šta se govori, važno je i ko govori. Budite iskreni pa recite da se sedelo sa advokatima 2011. godine i razgovaralo o Zakonu o javnom beležništvu i da je to dobilo podršku i advokatskih komora, problema ne bi bilo. Budite iskreni, pa to recite.
Da ne pričam o tome koliko mi je visokih pravosudnih ili javnih funkcionera, koji su obavljali svoje funkcije još u vreme Vlade koja je bila na vlasti do 2012. godine govorilo, ljudi koje je birala Narodna skupština, da im je nuđeno da postanu javni beležnici. Ne znam kako, čak su govorili…
(Dušan Petrović, s mesta: Pa ko je govorio, neka kaže ko je govorio?)

Molim vas gospodine Petroviću.

Čak su govorili i bez ispita. Ja neke mogu da razumem što se javljaju,..

Molim vas, ako se neko prepoznao, neka sačeka i neka traži pravo na repliku.

A ako sam rekao da im je nuđeno, nisam rekao da im je nudio neko odavde, a ti ljudi su ljudi od integriteta i ja verujem da će biti spremni da to javno kažu, pa neka kažu, ovo je slobodna zemlja, ako nisu mogli da govore do 2012. godine, mogu posle 2012. godine.
(Snežana Malović, s mesta: Pozovite ih da kažu.)

Molim vas gospođo Malović, ja još jednom molim, poslanika, ako se neko prepoznao, neka sačeka i neka traži pravo na repliku, ali da sačeka da ministar završi izlaganje.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mene bi bilo sramota da primam platu od 140.000 dinara, a da dođem dva puta na posao u toku mesec dana. Mene bi bilo sramota da to radim, a pojedinci su to radili, iz budžeta Republike Srbije, dobra plata, prilično veća i od ministarske.
Problem ima kada nastane, ne jedan, ima sila uzroka. Uglavnom se vidi onaj koji je među poslednjima uzrokovao i nastanak tog problema.
Može li se reći da je problem i u izmeni Zakona iz 2013. godine? Meni je drago što me je moja uvažena prethodnica citirala, a ja sam citirao profesora Boka, zamenika predsednika Savezne notarske komore Savezne Republike Nemačke, koji je iste zamerke našem Zakonu o javnom beležništvu iz 2011. godine dao i po čijoj neformalnoj preporuci sa kopaoničke škole prirodnog prava su izmene 2013. godine izvršene. To nije dao čovek koji nema nikakvu poziciju, to nije dao čovek koji dolazi iz zemlje koja nema nikakvu pravnu tradiciju, već neko ko je izuzetno uvažen i cenjen u Saveznoj Republici Nemačkoj.
Da li je jedan deo uzroka u tim izmenama 2013. godine? Jeste. Da li je deo uzroka na zakonu iz 2011. godine? Jeste. Da li je deo uzroka na tome što je advokatura nakon tih izmena ćutala? Jeste i to. I sama advokatura je rekla da je ćutala.
Dakle, ovde postoji višeslojna uzročnost kod ovog problema. Ja sam zadovoljan što smo mi uspeli da dođemo do rešenja tog problema, i možda je to jedino u čemu su zadovoljni i predstavnici advokature i predstavnici ministarstva.
Došlo se do rešenja, a da se tako razgovaralo, da se nisu nekim advokatskim komorama oduzimala ovlašćenja, da se nisu pravili i instruirali sukobi unutar same advokature, verovatno bi se do ovakvog rešenja na težak, komplikovan, mukotrpan način došlo i ranije, došlo možda upravo te 2011. godine. A tada se nije došlo. Došlo se sada do rešenja.
I ključna stvar koju želim da pomenem još jednom - važno je šta se govori, ništa manje je važno ko tako nešto govori. Zahvaljujem.