Prvo vanredno zasedanje, 19.01.2015.

2. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Član 27. govori samo o toku sednice. Zahvaljujem.
Doći ćemo i do glasanja o dupliranju vremena.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje ministar pravde Nikola Selaković, pomoćnik ministra pravde Nela Kuburović, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, Jovan Ćosić, načelnik odeljenja u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Stavljam na glasanje predlog šefa poslaničke grupe Demokratske stranke da vreme rasprave dupliramo. Jel sam vas dobro razumela? Zahvaljujem.
O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 23, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 150, od ukupno prisutnih 173 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju, Predlogu zakona o dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Da li želi reč predstavnik predlagača, ministar pravde Nikola Selaković? (Da)
Izvolite, ministre.

Nikola Selaković

Hvala, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici srpske advokature, želim na početku objedinjene načelne rasprave da vam predstavim najvažnija rešenja koja sadrže predlozi zakona koji su na dnevnom redu.
Pre svega, reč je o zakonskim predlozima koji su u vezi sa postignutim sporazumom između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, i to o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju. Ove tekstove su pripremili stručni timovi Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde i njih je u neizmenjenom obliku predložila Vlada, radi razmatranja po hitnom postupku. Donošenje ovih zakona je veoma značajno, jer će rezultirati prekidom štrajka advokata.
Pored navedenih zakonskih predloga, na današnjem dnevnom redu je i Predlog zakona o dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Na početku, upoznaću vas sa tokom pregovora između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde.
Zbog štrajka advokata koji je rezultirao obustavom rada 17. septembra 2014. godine, Advokatska komora Srbije i Ministarstvo pravde su krajem 2014. godine obrazovali stručne timove, kako bi se zajedničkim radom pronašla rešenja za prevazilaženje spornih pitanja, a koja se tiču Zakona o javnom beležništvu i zakona koji su u vezi sa uspostavljanjem javno-beležničke delatnosti.
U periodu od 15. decembra 2014. godine do 8. januara 2015. godine, održano je ukupno 10 sastanaka stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, koji su okončani potpisivanjem sporazuma. Tim sporazumom je usaglašeno da se po hitnom postupku izmene odredbe malo pre navedenih zakona.
Iako je jedan od početnih zahteva advokature bila izmena Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa, stručni timovi su se saglasili da nije potrebno menjati postojeći, odnosno navedeni zakon.
Takođe, izmene navedenih zakona bili su dovoljan preduslov da se nadležnim organima Advokatske komore Srbije predloži da donesu odluku o prekidu obustave rada advokata.
Na prvom održanom sastanku stručnih timova, definisana su sporna pitanja, a to su bila sledeća pitanja: postojanje javno-beležničkog zapisa, pitanje obavezne forme, pre svega, ugovora o prometu nepokretnosti i postupak sprovođenja, odnosno potvrđivanja pravnih poslova, tzv. „solemnizacije“ od strane javnih beležnika.
Tokom rada došlo je do približavanja stavova advokature i Ministarstva pravde o potrebi postojanja javno-beležničkog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanju latinskog tipa notarijata i postojanje javno-beležničkog zapisa kao obavezne forme za tačno utvrđene pravne poslove.
Usaglašeno je da u formi javno-beležničkog zapisa moraju biti sačinjeni ugovori o prometu nepokretnosti poslovno nesposobnih lica, ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica sa posebnim potrebama, sporazumi o zakonskom izdržavanju, hipoteka i založna izjava i to samo ukoliko voljom stranaka treba da imaju svojstvo izvršne isprave.
Pored toga, predviđeno je da se u obliku javno-beležničkog zapisa može sačiniti i zaveštanje, odnosno testament, kao jedan od posebnih oblika, pored postojećih oblika zaveštanja, koji su predviđeni Zakonom o nasleđivanju.
Dalje je utvrđeno koji su to pravni poslovi za koje je propisana kao obavezna forma solemnizacija, odnosno potvrđivanje ugovora od strane javnih beležnika, a to su: ugovori o prometu nepokretnosti, ugovori kojima se konstituišu stvarne i lične službenosti, hipoteka i založne izjave, ukoliko nemaju svojstvo izvršne isprave, ugovori o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera, bračni ugovori, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života i ugovori o prenosu naslednog dela.
Upravo ovakvim regulisanjem omogućeno je da građani sami ili uz angažovanje advokata sačinjavaju pravne poslove koji će nakon toga biti potvrđeni od strane javnog beležnika stavljanjem, odnosno sastavljanjem solemnizacione klauzule.
Imajući u vidu brojne pravne poslove iz oblasti naslednog prava i porodičnih odnosa, prilikom čijeg sačinjavanja je neophodno učešće javnih beležnika radi solemnizacije pravnog posla, smatralo se celishodnijim da ovi pravni poslovi budu regulisani zakonima koji regulišu ove oblasti, zbog čega su predviđene i izmene Zakona o nasleđivanju i Porodičnog zakona, koje su usklađene sa predloženim izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Kako je izmenama Zakona o javnom beležništvu predviđeno i da se ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave, bilo je neophodno u tom delu izvršiti i izmene Zakona o prometu nepokretnosti.
Sporno pitanje je bilo pitanje postupka solemnizacije, odnosno potvrđivanja privatne isprave, kao i do koje granice javni beležnik može da ulazi u sadržinu pravnog posla, naročito kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti.
Kada je u pitanju solemnizacija, postignuta je saglasnost da javni beležnik potvrđuje ispravu kada je to zakonom određeno da se potvrđivanje isprave vrši stavljanjem klauzule o potvrđivanju isprave, poznatije kao solemnizaciona klauzula, koja predstavlja javnu ispravu i uslov za punovažnost ugovora.
Solemnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje da je strankama u njihovom prisustvu pročitana isprava, da su one izjavile da ta isprava u svemu i potpuno odgovara njihovoj volji i da su je svojeručno potpisale.
Prilikom potvrđivanja isprave o pravnom poslu javni beležnik ispituje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje toga posla i da li su ovlašćeni da preduzmu pravni posao, a javni beležnik će postupiti isto kada u sastavljanju isprave učestvuje zastupnik ili punomoćnik, pri čemu ispituje da li je zastupnik, odnosno punomoćnik poslovno sposoban i ovlašćen da preduzme narečeni pravni posao. Ukoliko nisu ispunjeni ovi uslovi, javni beležnik odbija da solemnizuje ispravu.
Pored toga, javni beležnik je dužan da strankama objasni smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima. Ukoliko utvrdi da pravni posao nije dozvoljen ili da je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, javni beležnik rešenjem odbija da potvrdi ispravu. Upravo ovakva intervencija javnih beležnika je neophodna kako bi se iz pravnog prometa isključili apsolutno ništavi ugovori.
Srž latinskog tipa notarijata predstavlja mogućnost intervencije javnih beležnika u cilju zaštite pravne sigurnosti građana.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, upravo suština kompromisa leži u činjenici podjednakog nezadovoljstva i jedne i druge strane koja učestvuje u razgovorima. Do ovog kompromisa se nije došlo jednostavno. Nije se došlo lako iz jednog jednostavnog razloga - do ovakvog kompromisa trebalo je da dođe još 2010. na 2011. godinu.
Zadatak koji smo imali pred sobom jeste da pronađemo ulogu javnih beležnika u sistemu u kojem ne postoje već duže od sedam decenija, a da ta uloga što manje bude na uštrb advokata koji su svih tih decenija, dok beležnici nisu radili i nisu postojali i radili.
Ne treba dovoditi u sumnju da li je pred državom postojao i drugi način rešavanja ovog pitanja, ali Vlada u kojoj se nalazim, stranka kojoj pripadam na ovaj način pokazala je da poseduje puni demokratski kapacitet, insistirajući da do rešenja isključivo dođe putem razgovora i putem pregovora, do rešenja koje će biti stručno i koje će u granicama mogućeg zadovoljiti sve interese, a na prvom mestu interes građana i interes pravne sigurnosti kako građana, tako i pravnih lica.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržite izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o nasleđivanju, Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku, kao i dopunu Zakona o organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine.
Hvala vam na pažnji. Želim da kroz dobru raspravu potvrdimo dogovor do koga se došlo na težak način. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Marko Đurišić

Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije
Drago  mi je da je današnja kapitulacija ministra pravde dobila ovakav gromoglasni aplauz vladajuće većine. Verujem da će taj aplauz biti i kada u parlament dođe ostavka ministra pravde, jer to je jedini razuman rezultat ovoga o čemu danas raspravljamo.
O tome šta će se desiti ako Zakon o javnom beležništvu stupi na snagu na način na koji je to ministar u izmenama usvojenim ekspresnim putem krajem avgusta meseca ove godine, dan pre početka rada javnih beležnika, šta će se desiti govorili smo na toj sednici.
Na sednici održanoj 3. novembra ove godine, kada je ministar došao sa izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, istih onih članova koje danas predlaže, mi nismo učestvovali. Rekli smo na početku da je usvajanje tih zakona bez dogovora sa advokatima koji su tog dana već preko 50 dana bili u štrajku, besmisleno, da je gubljenje vremena parlamenta, u krajnjoj liniji gubljenje i novca. Koliko košta jedan dan zasedanja? Jedan, dva, tri, osam miliona dinara. Zašto smo mi dva dana izgubili u novembru mesecu usvajajući izmene i dopune zakona koje nisu imale nikakav rezultat i koje nisu dovele do prekida štrajka i tek danas imamo rešenje koje je usklađeno sa predstavnicima advokata i mi to pozdravljamo. Tada smo rekli - ne možemo da raspravljamo o izmenama i dopunama zakona ako one nisu plod dogovora i drago nam je da tog dogovora danas ima, ali želimo da ukažemo na jednu činjenicu koja karakteriše rad ove vladajuće većine od aprila meseca, kada je konstituisan parlament, a to je činjenica da se sistematski uništava parlamentarizam u Srbiji.
Parlament Srbije nije mesto u kome se raspravlja o zakonima, u kome se vode diskusije, gde poslanici imaju dovoljno vremena da se upoznaju sa predlozima zakona, da imaju dovoljno vremena da se konsultuju o predloženim rešenjima, da čuju mišljenje struke. Imamo činjenicu da se preko 90% zakona donosi po hitnom postupku u parlamentu i to je činjenica sa svih šest zakona koje danas raspravljamo.
Ovi zakoni usvojeni su u subotu na Vladi, u subotu popodne sazvana je sednica za danas, ponedeljak popodne i nama ostaje da verujemo, a vidimo da advokati nisu baš imali previše poverenja u ovu Vladu i rešili su da svoj protest prekinu tek onda kada ove izmene budu i objavljene u „Službenom glasniku“ onako kako je dogovoreno i razumem zašto tako razmišljaju. Ali, mi ne znamo da li su ove izmene i dopune Zakona o interesu građana. One možda zadovoljavaju interes advokata dovoljno da oni prekinu štrajk. Ali, šta je sa građanima?
Mi smo ovde predstavnici građana. Treba da donosimo odluke u njihovom interesu. Mi ne možemo da donosimo kvalitetne odluke o zakonima koju parlament dolaze i posle 24 sata se stavljaju na raspravu. To nije moguće, a da je loše sa takvom praksom pokazuje i današnja sednica.
Izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu danas se menjaju šesti put od kada je ministar pravde gospodin Selaković. Menjane su 2012. menjane su 2013. godine, dva puta su ove godine menjane usvajanjem nekih drugih zakona i menjane su u novembru 2014. godine, pet puta do sada i ovo je šesti put.
To govori kako ministar vidi ovaj parlament, kao mesto gde će on da dođe, nešto da kaže, da ne sasluša nikakve argumente i da usvoji ona rešenja sa kojima je došao, a ta rešenja su loša. Ta rešenja imaju za posledicu blokadu pravosuđa četiri i po meseca. Želimo da postavimo pitanje - ko je za to odgovoran, da li ministar pravde koji je predložio zakone koji su izazvali štrajk advokata, da li vladajuća većina koja je usvojila te zakone po hitnom postupku, bez mogućnosti da se o njima vodi kvalitetna rasprava ili smo za to odgovorni svi mi, kao poslanici, narodni poslanici, predstavnici građana, koji treba da vodimo računa pre svega o interesu građana?
Svašta je rečeno ne samo u parlamentu tog novembra kada je vođena rasprava u jeku štrajka. Ja bih sada mogao da čitam sve što je ministar pravde tada izrekao i da ga pitam - šta se to promenilo? Mogao bih da citiram njegove izjave koje su trebale da pripreme tu sednicu, izjave od 29. oktobra, koji je tada rekao vezano za štrajk - sada je jasno da ovo nema nikakve veze sa profesijom, reč je o sprezi politikanata i tajkuna koji za cilj imaju uvođenje haosa u državu, haos koji želi da blokira celokupno pravosuđe kao organa vlasti, što dovodi to toga da niko, a naročito Miroslav Mišković, nikako ne može da bude osuđen. Sve te optužbe da su advokati, da smo mi iz opozicije koji smo govorili o štetnosti usvojenih zakona, Miškovićeve sluge.
Ja postavljam pitanje – da li to znači da je Mišković danas pobedio? Da li ste vi stali na stranu Miroslava Miškovića usvajanjem onoga što advokati traže od prvog dana svog štrajka od septembra meseca i ko je tu bio u pravu?
Ono što je mini bilo zanimljivo je činjenica da su svi ovi zakoni, iako se govori o potrebi da se što pre odblokira pravosuđe, doneti u svojim prelaznim izdavačkim odredbama da će stupiti na snagu osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“.
Danas smo završili sednicu usvojivši dva zakona sa stupanjem na snagu odmah po objavljivanju. U čijem je to interesu da se za tih osam dana i dalje nastavi blokiranje pravosuđa u Srbiji i štrajk advokata, pošto je odluka Advokatske komore da se tek stupanjem na snagu odblokira štrajk? Pogledajte odluku Advokatske komore, pa ćete da vidite.
Ono što je važno da se kaže o ovom poslednjem zakonu o kome ministar nije rekao nijednu jedinu reč, o Zakonu o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, je da je ovo ponovo ispravljanje jedne greške, greške parlamentarne većine koja je usvojila Zakon o javnim tužiocima menjajući odredbe da mandat javnih tužioca traje do kraja i predviđajući odredbu da sa 65 godina javni tužioci moraju da odu po sili zakona u penziju. Onda je neko shvatio da u slučaju gospodina Vukčevića, tužioca za ratne zločine, da će njemu nekoliko meseci pre kraja mandata biti prekinut mandat, da će on morati po sili tog zakona, koji je usvojen ovde ne na predlog Vlade, nego na predlog poslaničke većine, ali uz amin ministra pravde. Tada smo čuli od predstavnika vladajuće većine da je ministar pravde jedan od onih koji su podržali te izmene, kao i predsednik VKS, razni drugi stručni ljudi iz oblasti pravosuđa, VSS i ostali. Znači da su svi oni nešto predložili što vi danas ispravljate.
Ponovo donosimo zakon koji ima ime i prezime. Jutros je bio zakon o „Telekomu“, ovo je zakon o gospodinu Vukčeviću.
Meni je jedino drago što će neki poslanici koji ovde mesecima ili godinama vode kampanju protiv gospodina Vukčevića i Tužilaštva za ratne zločine glasati, možda i neće glasati, videćemo, za izmene i dopune ovog zakona. Nadam se da će zloupotreba parlamenta, odakle se vrše sistematski napadi na Tužilaštvo za ratne zločine prestati. Ako nisu prestali do sada, ako o tome računa nije vodila predsednik Skupštine, da će prestati usvajanjem ovog zakona i da će se Tužilaštvu omogućiti da završi vrlo bitne predmete na kojima radi već godinama.
Gospodin ministar u svom izlaganju, koje je moram da priznam bilo kratko, a mislim da je trebalo mnogo više i bolje da nam objasni sve ove izmene i da nam objasni sve ono što je menjano kroz ove zakone prethodnih pet puta, pa je sada šesti put moralo da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, rekao je da ovo potvrđuje demokratski kapacitet Vlade koja brani interes građana.
Naravno da se ne slažem sa tim. Mislim da je jedini način da ovaj ministar odbrani interes građana da podnese ostavku. Ja sam očekivao danas na početku rasprave da će nas ministar obavestiti da je predsedniku Vlade uputio svoju ostavku, da će danas završiti ovaj posao zbog koga je napravio problem u srpskom pravosuđu, koji traje više od četiri i po meseca i da želi čista obraza da se povuče sa te funkcije.
Nažalost, to nije slučaj i ostaje nam nada da ćemo u danima pred nama dobiti odluku predsednika Vlade o smeni nesposobnog i nestručnog ministra, koji je svojim bahatim ponašanjem doveo do toga da pravosuđe u Srbiji ne radi više od četiri i po meseca. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija
Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na početku, pošto nisam hteo malopre da koristim, jer nisam hteo da dva puta govorim o istom pitanju, želim da kažem da je pre početka ove sednice održana sednica Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i da je jednoglasno doneta odluka da se predloži Narodnoj skupštini da sve predloge zakona prihvati u načelu.
Što se tiče poslaničkog kluba JS, mogu da kažem da će poslanici JS u danu za glasanje podržati sve predložene izmene i dopune zakona koji su danas na dnevnom redu.
Kao što je i sam gospodin ministar rekao, ovih ostalih pet zakona, odnosno četiri, baziraju se na izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i sam je on rekao da, ovo što mi danas imamo pred sobom, i što ćemo se, nadam se u sredu, možda već u ranim popodnevnim časovima usvojiti, je rezultat kompromisa koji je napravljen u radnoj grupi između predstavnika Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde RS.
Kada kažemo kompromis, onda je sigurno da je na tim sastancima, na kojima su razmatrani predlozi jedne i druge strane, moralo da dođe do popuštanja, ja bih tako rekao, u stavovima i jedne i druge strane, da bi se našlo najpovoljnije rešenje i za jednu i za drugu stranu a istovremeno da se nađe i najbolje rešenje i za sve građane u Republici Srbiji, pravna lica, koji četiri meseca ne mogu da ostvare neka svoja prava, ili da završe započete procese pred nadležnim pravosudnim organima. Ovde je bilo reči o šteti koja eventualno je nastala ili je prouzrokovana obustavom rada od strane advokata, i nerada pravosudnih organa, odnosno sudova.
Ja bih samo podsetio te dušebrižnike koji govore o šteti koja možda postoji a možda ne postoji. Da se vratimo nekoliko godina unazad i da kažemo kolika je šteta i da li je izračunata šteta koja je nastala u Republici Srbiji reformom pravosuđa iz 2010. godine. Tada je, ako se dobro sećam, a sećam se, preko 900 nosilaca pravosudnih i javnotužilačkih funkcija ostalo van pravosudnih organizacija, pa su u postupcima pred nadležnim sudom, Ustavnim sudom, ostvarili svoja prava, a sada koliko imam saznanja, mnogi od njih potražuju naknadu zarada za onaj period za koji su nepravedno udaljeni sa posla.
Da li će ostvariti ili neće ostvariti ta svoja prava, nije moje da ocenjujem, jer postoje organi koji će o tome da donesu konačnu odluku. Ali, nemojmo da unapred pričamo o nekim štetama koje su nastale ili su mogle da nastanu, a da za to nemamo opipljive dokaze.
Kada govorimo o ovim zakonima koji su rezultat, kao što sam i rekao, kompromisa između jedne i druge strane, moram da kažem da moja saznanja idu dotle da je bilo mnogo oštrijih zahteva i sa jedne i sa druge strane kako da se reše nastali problemi. Na svu sreću, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, pozdravlja te napore radne grupe i Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, što nisu prihvatili takvi, ja bih rekao, mnogo oštriji zahtevi i sa jedne i sa druge strane i došlo se do ovih predloga izmena i dopuna ovih zakona koji zadovoljavaju, po nama iz Jedinstvene Srbije i Ministarstvo pravde i Advokatsku komoru Srbije.
Ono što je bitno i treba reći par stvari u vezi predloženih izmena i dopuna ovih zakona, a to je da će o ovim izmenama Zakona o javnom beležništvu, pravo na sastavljanje određenih pravnih poslova imati i drugi subjekti, prvestveno advokati, a ne samo javni beležnici, pa i ne samo advokati, u krajnjem slučaju, i to je dobro, ali će javni beležnik biti taj koji će izvršiti solemnizaciju, odnosno staviti solemnizničku klauzulu na taj pravni akt koji dođe kod njega na solemnizaciju i potvrditi da je to u skladu sa određenim propisima.
Kada govorimo o odgovornosti, pošto će sigurno biti takvih diskusija u kasnijim istupanjima pojedinih uvaženih koleginica i kolega, mislim da treba da pustimo da građani Srbije, na nekim narednim izborima, a njih će bez obzira na želje nekih da do njih dođe vrlo brzo, doći kada je zakonom predviđeno, a to je ako se ne varam 2018. godine, pa će onda imati mogućnosti da istaknu sve eventualne promašaje i negativnosti i Vlade koju vodi gospodin Vučić i Ministarstva pravde, koje vodi gospodin Selaković.
Siguran sam da će ova većina koja danas podržava Vladu Republike Srbije i koja čvrsto stoji iza Ministarstva pravde i ministra Selakovića, mogu i da vam kažem gospodine ministre, što se tiče poslanika JS ne obazirite se na to što vas pozivaju na neku odgovornost i na ostavku, ne dajte ostavku. Jedino mi možemo da vas smenimo, jer smo vas mi izabrali, mislim na celu većinu ovde. Vi dobro radite u Ministarstvu pravde, kao i celo Ministarstvo, a oni koji žele promenu vlasti u Srbiji imaju mogućnosti u 2018. godini da izađu sa novim programima i da pobede na izborima. To je demokratsko pravo, demokratsko načelo kojeg će se JS uvek pridržavati.
Što se tiče primedbi, a bilo je o tome reči i na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, o stupanju na snagu ovih zakona koji su danas pred nama, poštovani narodni poslanici, da vas obavestim, da već postoji amandman, a i ako ne postoji daće ga Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, da ovi zakoni stupe na snagu narednog dana od dana objavljivanja. Tako da mogu da kažem i predstavnicima Advokatske komore da će zakon vrlo brzo stupiti na snagu i vratićemo se u normalne okvire rada u sudovima i tužilaštvima.
Na kraju krajeva, nekima se možda i ne sviđa i neće im se svideti što je došlo do kompromisa između Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, jer ne treba pobeći od one narodne izreke, mnogi misle da što je nekima gore, nama će biti bolje. Nema od tog posla ništa, ova Vlada, ovo Ministarstvo pravde, ovi poslanici koji podržavaju Vladu i ministre koje smo izabrali, nastaviće zacrtani put.
Da zaključim, poslanički klub JS će podržati predložene izmene i dopune zakona i podržaće sve ostale napore Vlade i Ministarstva pravde da Srbija ide uspravno u Evropu i da se u Srbiji bolje živi. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovani advokati, predstavnici esnafskih udruženja advokata, poštovani građani Srbije i kolege narodni poslanici, koristim priliku da sve građane pravoslavne vere i ispovesti pozdravim sa našim pozdravom – Hristos se javi!
Kolege i poštovani građani koji gledate ovaj prenos, govoriću veoma kratko i samo o jednom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu. Odmah da kažem da će poslanički klub NS podržati predloge gospodine ministre, koje ste nam dostavili, kao što smo i do sada podržavali, jer verujemo u vaš rad kao što verujemo i u rad Vlade Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića.
Želim da vam kažem nekoliko stvari u vezi ovog zakona. Rekli ste i bile ste u pravu i mi iz NS pogotovu podržavamo kada se dogovore makar dva čoveka, a kamoli ako se dogovore advokati koji su toliko važni za pravnu državu i pravosudni sistem ove države i Vlade, odnosno vi ispred Vlade. Dakle, podržavamo kompromis koji ste postigli, podržavamo da pravosudni sistem profunkcioniše, da počne da radi, jer je to pre svega u interesu građana.
U tom smislu ovo zadnje što sam rekao, interes građana, rekli ste da tu imaju dve strane i naravno bile su dve strane, ali ovde postoji i treća strana, a to su građani.
Ja sam, gospodine ministre, danas na nekom sajtu „overa.rs“ i video konačno taj cenovnik koji je u bodovima, cenovnik rada notara. Pa, vam kažem, ovako kako narodski se kaže – sa terena, šta građani kažu. Ne interesuje njih mnogo ko je upravu ovde, notari ili advokati. Njih interesuje koliko će to njih da košta, gospodine ministre.
Prema tome, ja neću da sudim o vašoj stručnosti koja je nesumnjiva. Ja hoću ovde da kažem, pošto smo mi kao poslanici i parlament zaduženi da ocenjujemo rad ministara, ono što sam imao čast da vas upoznam, znam vas kao vrlo čestitog i poštenog čoveka i to je moje mišljenje. Znači, mora mnogo toga da se desi da bih ja to mišljenje promenio. U ime toga, ja vas molim, gospodine ministre, da u narednim danima, da li u danima vanrednog zasedanja, da li prvog dana, podnesete, da ne bi to poslanici, podnesete predlog, hajde da kažem tako, cenovnika, vi tačnije znate kako se to zove, da se sve te usluge, bilo da ih rade advokati, bilo da ih rade notari, vrate na cene koje su bile pre stupanja na snagu ovoga zakona.
Ja sam u Čačku video, u gradu odakle dolazim, sa štrajka advokata, da oni drže panoe transparentne gde piše, recimo, da neka overa je bila 230 dinara, a sada je 1800 dinara. Da je u zakonu, a svi smo krivi zato i ja se smatram odgovornim, jer sam glasao, sa poverenjem kao što ću i ovo da glasam, ove zakone, odnosno izmene i dopune zakona koje ste predložili, čini mi se da su te cene bile iste kao ono kada smo mi, narod, mi građani odlazili u opštinu i u sud, da možda do štrajka advokata ne bi ni došlo.
Prema tome, ja ne sporim njihovo legitimno i legalno pravo da se bore za svoje interese i to su i uspeli, ali mi poslanici ovde smo advokati građana koji to radimo za poslaničku platu, a ne radimo po nikakvim tarifama, paušalima ili ne znam kako već.
Da ne bi bilo razno raznih sumnji, da niko ne bi dokazivao da li to košta ovoliko, da li to košta onoliko, znači da se građanima omogući da mogu da idu i kao do sada i u sud i u opštinu i kod advokata i kod notara, a da cena bude, recimo, ako se radi, evo konkretno da vam kažem, ako se radi o potvrdi ili overu koju su roditelji obavezni da izvade prilikom putovanja dece u inostranstvo na ekskurzije, to košta 230 dinara plus inflacija svake godine i mirna bačka. Ja sam možda malo maliciozan prema advokatima, ali čini mi se da tu ne bi bilo ni nekog posebnog štrajka.
Zvao sam u nekoliko zemalja u EU, gde imam prijatelje i rođake. Pa, čak i ovaj predsednik, čini mi se da se zove Udruženje notara Evrope ili kako se to već zove koji danas ovde gost, dragi gost u našoj zemlji, koji kaže da mu nije jasno uopšte zbog čega se sukobljavaju advokati i notari, jer kaže - oni lepo sarađuju i lepo zarađuju. Nemamo mi građani ništa protiv da i jedni i drugi lepo zarađuju u skladu sa zakonom u interesu građana samo da tu cenu mi vratimo ono pre septembra 2014. godine kada je taj zakon stupio na ono. Znači, to je vrlo lako i vrlo prosto i mi kao građani ćemo kao i do sad što smo išli, ići kako kome odgovara i kako ko ima poverenja ili u notara ili u advokata ili u sud.
Da vam kažem ministre, uzimajući u obzir, naravno i vi i svi koji ovo slušate i gledate, dakle ja nisam pravnik, ali recimo kaže građanin običan, kroz 20, 30 godina u mom gradu Čačku sud će da postoji, jer je država Srbija večna, dok je Srbija država večna postojaće i sud, a da li će taj notar da postoji i da li će taj advokat da postoji i da li će njegova advokatska kancelarija da postoji, to mi ne znamo.
Prema tome, narod još uvek, gospodine ministre, veruje više državnom organu, sudu nego notarima i advokatima kad se radi. To je moje mišljenje i anketirao sam nekoliko stotina građana, to su mi rekli.
Dakle, da dalje ne bih dužio, pošto sam sam rekao da nisam previše stručan za ovo, Nova Srbija, ponavljam još, i poslanici Nove Srbije glasaće za ove predloge zakona koje ste vi ovde podneli i ne samo zato što podržavamo rad premijera Vučića, Vlade Republike Srbije, nego smo i verni koalicioni partner SNS. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima dr Milorad Mijatović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Milorad Mijatović

Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala gospođo predsednice.
Gospodine ministre sa saradnicima, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i čitavog seta zakona koji su posledica izmena ovog zakona.
Odmah na samom početku da naglasim da će poslanička grupa SDPS podržati u Danu za glasanje ove zakone.
Šta želim da kažem o ovim zakonima? Zakon o javnom beležništvu je jedan od zakona iz evropske agende koji postoji u zemljama EU, ali ne samo u zemljama EU, već u svim zemljama u našem okruženju i sam sam nedavno imao jedan pravni posao u jednoj od susednih republika. Uradio sam to kod notara i mogu vam reći da nosim izuzetno veliko zadovoljstvo i da je to uspešno. Taj notar je meni garantovao pravnu sigurnost.
Prema tome, donošenjem ovih zakona i ovakvih zakona, mi garantujemo pravnu sigurnost građana Srbije. To je ono što je ovog trenutka najbitnije reći. Mi kao vladajuća pozicija vrlo jasno kažemo da je teško bilo da se dođe do ovakvih zakona, do ovakvih izmena i dopuna. Teško je jer su pregovori trajali dugo, ali se, moram naglasiti, razgovaralo. To pokazuje demokratski kapacitet ove Vlade. To znači – sedi se, razgovara se i dođe se do kompromisa.
Ovde je već rečeno da jeste kompromis. Svima je gorko u ustima. Niko nije zadovoljan. Svako je negde popustio, ali smo dobili jedno od rešenja koje će zadovoljiti i građane Srbije pre svega, jer zbog njih postojimo, zadovoljiće i jednu interesnu grupu, da je naglasim, to su advokati Srbije, a i isto tako imaćemo jednu evropsku tekovinu koja se zove notari, koja će raditi svoj pravni posao zbog čega i postoje.
Još nešto. Osim što je pokazala demokratski kapacitet, ova Vlada je pokazala još nešto, svoj reformski kapacitet. Drugim rečima, spremna je da ide u reforme svesna činjenice da će u tim reformama biti prepreka i to vrlo važnih, visokih, da će se morati mnogo toga raditi da bismo dobili najbolje zakone. Reforme jesu da se prepreke preskaču, a da se dođe do najboljih rešenja. Upravo to pokazuje i ovaj postupak koji smo imali u vezi Zakona o javnom beležništvu, a isto tako i čitavog seta pratećih zakona.
Još nešto. Bilo je reformskih zakona. Biće ih još. Svesni smo prepreka koje ćemo imati, ali odustajati nećemo. Vlada RS sa Aleksandrom Vučićem spremna je na reformske zahvate. Neće stati. Ići će napred. Evropski put Srbije je neupitan. On će takav i biti i donosićemo zakone koji će značiti bolji rad, kvalitetniji rad i sve ono što treba građanima Srbije da omogući da žive u jednoj normalnoj zemlji, u Srbiji koja će ličiti na sve ostale zemlje iz EU. Upravo zbog toga sve ovo radimo i zbog toga ćemo i u narednom periodu podržavati ovakve zakone koji će se dešavati.
Moram da naglasim da je mnogo interesnih grupa i bili smo svedoci činjenice da sve interesne grupe u ranijem periodu su znale itekako da kroje zakone, da kroje zakone u skladu sa svojim interesima, da se vrlo brzo proda državna imovina i da se neki vrlo brzo obogate, a da zato nema posledica. Isto tako, da ne plaćaju poreze, a da zato nema posledica.
Upravo te činjenice govore da ova Vlada insistira na pravljenju pravne države, na poštovanju institucija sistema i donošenje onih zakona koji su iz evropske agende zakona, ali i onih zakona koji se mogu primeniti u Srbiji da odgovaraju realnosti u kojima Srbija živi. Ne možemo mi iz EU dobiti spisak zakona, prevesti ih i reći da ih primenjujemo u Srbiji. Vi sami znate da zakon treba prilagoditi zemlji u kojoj idemo, u kojoj živimo, a polako i kasnije popravljati da budu bolji, kvalitetniji i da u krajnjem slučaju cilj svakog zakona je zaštita građana Srbije.
Usvajanjem ovih zakona, ja u to ne sumnjam, a poslanička grupa Socijaldemokratske partije će glasati za njih, mi ćemo završiti jedan vrlo težak period, a to je blokada rada pravosuđa. To je jedan pomak koji moramo napraviti dalje da jednostavno sudovi počnu funkcionisati na način kako to odgovara.
U tom smislu, pa čak i ako se radi o interesnoj grupi advokata, očekujem njihovu pomoć u onom smislu da se brzo izvrši deblokada pravosuđa i da jedna značajna grana države profunkcioniše na način kako to očekujemo.
Neću govoriti šta je to promenjeno, šta je to novo u ovim zakonima. Ministar je u svom kratkom izlaganju to rekao. Neke kolege su rekle takođe. Lično mislim da dobijamo zakone koji možda nisu onakvi kakvi smo mi iz vladajuće većine želeli, ali su zakoni koji će se primenjivati, koji će pomoći da građani Srbije imaju veću pravnu sigurnost, a zbog toga mi kao narodni poslanici i poštujemo.
Na kraju da naglasim, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ove zakone u danu za glasanje. Hvala.