Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 187 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Skupštine prilikom usvajanja zapisnika postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 169 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Branko Ružić, Aleksandar Čotrić i Olgica Batić.
Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, izuzetno za ponedeljak, dakle, mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine zbog potrebe da Skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda koji je utvrđen u zahtevu Vlade.
Dostavljen vam je zapisnik Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno imunitetska pitanja utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini, održane 15, 16, 17. i 18. decembra 2014. godine.
Molim poslanike da glasaju.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 157, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 26, od ukupno prisutnih 183 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Zapisnik Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u saziv sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, koja je sazvana na zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini, i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je i zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom sazivu.
Kao što ste mogli da vidite za sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini određen je sledeći
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti;
3. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju;
6. Predlog zakona o dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
(Marko Đurišić, s mesta: Molim vas, po Poslovniku.)
Narodni poslanik Aleksandar Jugović, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti; Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju i Predlogu zakona o dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, a sve te zakone podnela je Vlada.
Da li narodni poslanik Aleksandar Jugović želi reč? (Ne)
Molim narodne poslanike da se izjasnimo.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
(Marko Đurišić, s mesta: Molim vas, po Poslovniku.)
Ne možete prekinuti postupak glasanja.
Nemojte vikati. Dobićete reč. Izvolite.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 158, protiv – jedan, uzdržanih – jedan, nije glasalo 28, od ukupno prisutnih 188 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila ovaj predlog.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da pozdravim u ime Narodne skupštine Republike Srbije predsednike advokatskih komora u Srbiji, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Prelazimo na rad po dnevnom redu. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik, po Poslovniku, Marko Đurišić.

Poštovana predsednice, smatram da ste povredili član 103, a vezano za član 157. Član 103. govori, da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu postupanja predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika učinjena povreda na sednici Skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Javio sam se da ukažem da smatram da je povređen Poslovnik pre izjašnjavanja o tome da se objedini rasprava, zato što član 157. stav 2. kaže – da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se po odlučivanju svakog predloga obavlja posebno.
Ne razumem i ne mogu da shvatim nikakvu vezu između pet zakona prvih, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku, Predlog zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju. Tu mogu da razumem vezu, jer su ovi zakoni posledica rešavanja štrajka advokata koji traje već četiri i po meseca u Srbiji, ali oni nemaju nikakvu vezu sa Predlogom zakona o dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti pravnih organa u postupku za ratne zločine. Ni na koji način rešenja iz ovih pet i ovog šestog zakona nisu povezana ni međusobno uslovljena.
Usvajanjem ovakve objedinjene rasprave, ponovo ste prekršili Poslovnik. Jedino što je zajedničko za ovu raspravu je kapitulacija ministra pravde koji je danas došao da kapitulira …

Molim vas, po Poslovniku, molim vas. Vi sada kršite Poslovnik, ako vam je to bila poenta, a ako nije odgovoriću na kršenje Poslovnika. Od sednice do sednice vi to ponavljate i nemam ništa novo da vam kažem, osim da ne možete da osporite pravo bilo kom poslaniku da iskoristi svoje pravo iz člana 92. stav 2. i člana 157. stav 2. Poslovnika. To ne mogu ni ja, ne možete ni vi, tako da je to pravo svakog poslanika da predloži, a parlament da izglasa.
Predlog poslanika Aleksandra Jugovića je dobio veliku većinu i mi ćemo raditi spojenu raspravu. Da li ste vi razumeli vezu ili niste razumeli vezu između predloženih zakona i da se o njima vodi zajednički načelni pretres, to je već neka druga stvar. Važno je da je predlagač iskoristio svoje pravo iz Poslovnika i da je omogućila većina da njegov predlog prođe.
Izvolite, ako želite da mi glasamo o tome, kao o povredi Poslovnika, to je vaše pravo i videćemo da li je povređen Poslovnik glasanjem.
Želite? Da, zahvaljujem.
Prvo se javio poslanik Pavićević, samo da vidim u kom delu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Selakoviću i poštovani gosti, pretpostavljam iz Ministarstva pravde i poštovani advokati. Smatram, poštovana predsednice da su povređeni članovi 283. i 284. Poslovnika koji se tiču prava i dužnosti narodnih poslanika.
Narodni poslanik Zoran Živković se danas za ovu sednicu uredno prijavio za reč, pre deset minuta pokušao da uđe u skupštinsku salu, ali mu nije omogućeno da uše u skupštinsku salu i moj predlog je, poštovana predsednice Narodne skupštine da se narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću omogući da uđe u
skupštinsku salu i da učestvuje u današnjoj raspravi, u odnosu na prethodnu sednicu kada sam se istim povodom javio, imamo izvesnu promenu okolnosti, poštovana gospodo.
Poslanik Zoran Živković izjavio je ustavnu žalbu i to zbog dve stvari, poštovana gospodo. Pod a) zbog povrede slobode izražavanja iz člana 46. Ustava naše Republike i pod b) zbog povrede slobode izražavanja iz člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Budući da bismo po mom sudu ovde u Skupštini kao zakonodavno telo ušli u jednu paradoksalnu situaciju, da je moguće da Narodna skupština kao najviše zakonodavno i predstavničko telo u našoj Republici, doprinosi nelegalnosti, molim, pre svega vas, predsednice Narodne skupštine, da Narodna skupština postupi kako sam predložio i da se narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću omogući da ostvaruje svoja prava i realizuje svoje dužnosti kao narodni poslanik u ovoj Narodnoj skupštini. Hvala.

Zahvaljujem.
Ništa se nije promenilo od vašeg pokušaja da nas ubedite da je povređen Poslovnik u odnosu na sednicu koju smo imali u prepodnevnom delu. Dakle, da podsetim i javnost i vas da je kazna izrečena poslaniku Zoranu Živkoviću za uvredu predsedavajućeg jer mu je rekao da je „stoka“, znači, nemojte me terati da vašim ponavljanjem ja moram da ponavljam sled događaja. Kazna je izrečena od strane predsedavajućeg po odredbama Poslovnika, a Administrativni odbor je odredio svoj deo kazne, a za sprovođenje kazne u delo zadužen je generalni sekretar parlamenta, našeg parlamenta.
Znači, te činjenice se nisu promenile. Takođe, obavestila sam vas i u prepodnevnom delu i sada da je on podneo ustavnu žalbu i ako se ne varam, ako ste sada preskočili i privremenu meru kako odluku nismo dobili od Ustavnog suda da li su usvojili bilo šta od toga što ste vi tražili, mi ne možemo da prejudiciramo time. Čekamo i mi odluku po ustavnoj žalbi i po privremenoj meri i naravno da ćemo poštovati odluku i sprovesti je u delo ako ona bude pozitivna za vas. Ako ne, biće ovako kako je po Poslovniku odlučeno pre nekoliko dana, a poslanik treba da razmisli sledeći put kada se obraća, a on je i danas ponovio, malo pre, da bolju reč nije mogao da u tom trenutku smisli. Znači, se ne kaje za delo koje je učinio tog dana. Pre 15 minuta ovde u parlamentu. Znači, nije mu zabranjeno da dolazi u parlament, ali ne može da učestvuje u plenumu. Takva je kazna.
Da li još neko licitira sa povredom Poslovnika? Izvolite, Borislav Stefanović.

Gospođo predsednice, javljam se po članu 87. u smislu kršenja i članu 97. u smislu predloga. Član 97, molio bih da se Skupština izjasni o predlogu da se duplira vreme za raspravu, zbog važnosti teme o kojoj se radi, a član 87. vi ste u poziciji da razjasnite narodnim poslanicima ovu situaciju.
Član 87. kaže da se sednice održavaju po pravilu od 10,00 do 18,00 časova i da se promena produženja rada posle 18,00 časova treba izneti u Skupštini od strane predsedavajućeg do 16,00 časova tokom trajanja same sednice.
Vaše tumačenje da je to urađeno ranije i da se odnosi na ovu sednicu, neko ko je zlonameran, a ne spada među takve bi mogao da pomisli da vi danas možete da produžite rad sednice i 21. maja 2015. godine.
Dakle, neko bi mogao to da zaključi. U cilju da se ta nedoumica anulira u ovoj situaciji i da vi nama objasnite ovde o čemu se radi i kako mi uopšte radimo danas kada nije produžen rad sednice posle 18,00 časova i ako je to tako urađeno, da li to znači da ćemo raditi samo dva sata protiv čega mi jesmo ili ćemo raditi u punom obimu, a uostalom u tom smislu i predlažem da se vreme poslaničkim grupama duplira i molim vas da se Skupština o tome izjasni. Hvala.

Bez obzira na moje objašnjenje? Na član 87. rekli ste, piše – po pravilu, znači, da ne mora. Po pravilu se radi od 10,00 do 18,00 časova, utorkom, sredom i četvrtkom, znači, postoje izuzeci. Produženi rad se odnosi na tih 24 sata kada smo mi ovde i radimo. Na žalost, ne mogu da produžim rad za maj mesec danas, ali razmisliću i o tom vašem predlogu, možda postoje tumačenja Poslovnika da mogu da produžim rad i za ubuduće. Ja sam više sklona da se to dešava u toku dana u kome radimo.
Nova sednica je sazvana za 16.00 časova. Znači, nije ona sednica prethodna, tako da su u mom produženju rada, pažljivo uzmite stenogram, spomenute obe varijante. Dakle, odnosilo se i na eventualno produženje prve sednice, koju smo završili u 15.25 minuta glasanjem i na ovo. Znači, odnosilo se na radni dan i na obe sednice koje smo obuhvatili. Ako budete želeli tumačenje Poslovnika, obratićete se nadležnom Odboru. Nisam zaduženja za dalja neka tumačenja, osim tumačenja mojih činjenja.
Znači, svakako ćemo glasati, jer ste tražili i bez mog objašnjenja da glasamo.
(Dejan Nikolić, s mesta: Produženje vremena, dupliranje vremena.)
Dupliranje vremena je stavio na glasanje, pa da saslušamo prvo povredu Poslovnika, a onda ćemo glasati.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Član 27, gospođo predsednice.
Pravosuđe je blokirano mesecima unazad. Niko zbog toga nije srećan. Niko od učesnika u pravosudnom procesu, ni građani, ni privreda, ni sudije, ni tužioci, ni država, ni advokati. Ovi zakoni koji se danas nalaze pred nama su plod kompromisa i SNS želi da ih što pre usvoji, kako bi se svi vratili na svoja radna mesta i kako bi svi počeli da rade.
Oni koji danas nekim besciljnim traženjem povreda Poslovnika, dupliranja vremena, razgovor o svakoj temi i svakom zakonu pojedinačno, samo žele da se blokada nastavi. Ja takvu želju ne mogu da razumem, niti SNS.
Ne bih koristio reč koju je malo pre jedan kolega narodni poslanik koristio i rekao da je ovo kapitulacija. Ovo je kompromis, a ako ćemo koristiti reč kapitulacija, mislim da je ovo kapitulacija Zakona o javnom beležništvu iz 2011. godine, kapitulacija bivšeg režima, kapitulacija, a evo tu je i gospođa Snežana Malović, kapitulacija zakonskog predloga Snežane Malović.

Član 27. govori samo o toku sednice. Zahvaljujem.
Doći ćemo i do glasanja o dupliranju vremena.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuje ministar pravde Nikola Selaković, pomoćnik ministra pravde Nela Kuburović, pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, Jovan Ćosić, načelnik odeljenja u Ministarstvu pravde i Zlatko Petrović, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
Stavljam na glasanje predlog šefa poslaničke grupe Demokratske stranke da vreme rasprave dupliramo. Jel sam vas dobro razumela? Zahvaljujem.
O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 23, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 150, od ukupno prisutnih 173 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju, Predlogu zakona o dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Da li želi reč predstavnik predlagača, ministar pravde Nikola Selaković? (Da)
Izvolite, ministre.

Hvala, poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici srpske advokature, želim na početku objedinjene načelne rasprave da vam predstavim najvažnija rešenja koja sadrže predlozi zakona koji su na dnevnom redu.
Pre svega, reč je o zakonskim predlozima koji su u vezi sa postignutim sporazumom između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, i to o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o vanparničnom postupku, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Porodičnog zakona, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nasleđivanju. Ove tekstove su pripremili stručni timovi Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde i njih je u neizmenjenom obliku predložila Vlada, radi razmatranja po hitnom postupku. Donošenje ovih zakona je veoma značajno, jer će rezultirati prekidom štrajka advokata.
Pored navedenih zakonskih predloga, na današnjem dnevnom redu je i Predlog zakona o dopunama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.
Na početku, upoznaću vas sa tokom pregovora između Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde.
Zbog štrajka advokata koji je rezultirao obustavom rada 17. septembra 2014. godine, Advokatska komora Srbije i Ministarstvo pravde su krajem 2014. godine obrazovali stručne timove, kako bi se zajedničkim radom pronašla rešenja za prevazilaženje spornih pitanja, a koja se tiču Zakona o javnom beležništvu i zakona koji su u vezi sa uspostavljanjem javno-beležničke delatnosti.
U periodu od 15. decembra 2014. godine do 8. januara 2015. godine, održano je ukupno 10 sastanaka stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde, koji su okončani potpisivanjem sporazuma. Tim sporazumom je usaglašeno da se po hitnom postupku izmene odredbe malo pre navedenih zakona.
Iako je jedan od početnih zahteva advokature bila izmena Zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa, stručni timovi su se saglasili da nije potrebno menjati postojeći, odnosno navedeni zakon.
Takođe, izmene navedenih zakona bili su dovoljan preduslov da se nadležnim organima Advokatske komore Srbije predloži da donesu odluku o prekidu obustave rada advokata.
Na prvom održanom sastanku stručnih timova, definisana su sporna pitanja, a to su bila sledeća pitanja: postojanje javno-beležničkog zapisa, pitanje obavezne forme, pre svega, ugovora o prometu nepokretnosti i postupak sprovođenja, odnosno potvrđivanja pravnih poslova, tzv. „solemnizacije“ od strane javnih beležnika.
Tokom rada došlo je do približavanja stavova advokature i Ministarstva pravde o potrebi postojanja javno-beležničkog sistema u Republici Srbiji, kao i očuvanju latinskog tipa notarijata i postojanje javno-beležničkog zapisa kao obavezne forme za tačno utvrđene pravne poslove.
Usaglašeno je da u formi javno-beležničkog zapisa moraju biti sačinjeni ugovori o prometu nepokretnosti poslovno nesposobnih lica, ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica sa posebnim potrebama, sporazumi o zakonskom izdržavanju, hipoteka i založna izjava i to samo ukoliko voljom stranaka treba da imaju svojstvo izvršne isprave.
Pored toga, predviđeno je da se u obliku javno-beležničkog zapisa može sačiniti i zaveštanje, odnosno testament, kao jedan od posebnih oblika, pored postojećih oblika zaveštanja, koji su predviđeni Zakonom o nasleđivanju.
Dalje je utvrđeno koji su to pravni poslovi za koje je propisana kao obavezna forma solemnizacija, odnosno potvrđivanje ugovora od strane javnih beležnika, a to su: ugovori o prometu nepokretnosti, ugovori kojima se konstituišu stvarne i lične službenosti, hipoteka i založne izjave, ukoliko nemaju svojstvo izvršne isprave, ugovori o imovinskim odnosima između vanbračnih partnera, bračni ugovori, ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovori o ustupanju i raspodeli imovine za života i ugovori o prenosu naslednog dela.
Upravo ovakvim regulisanjem omogućeno je da građani sami ili uz angažovanje advokata sačinjavaju pravne poslove koji će nakon toga biti potvrđeni od strane javnog beležnika stavljanjem, odnosno sastavljanjem solemnizacione klauzule.
Imajući u vidu brojne pravne poslove iz oblasti naslednog prava i porodičnih odnosa, prilikom čijeg sačinjavanja je neophodno učešće javnih beležnika radi solemnizacije pravnog posla, smatralo se celishodnijim da ovi pravni poslovi budu regulisani zakonima koji regulišu ove oblasti, zbog čega su predviđene i izmene Zakona o nasleđivanju i Porodičnog zakona, koje su usklađene sa predloženim izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Kako je izmenama Zakona o javnom beležništvu predviđeno i da se ugovor o prometu nepokretnosti zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene, odnosno solemnizovane isprave, bilo je neophodno u tom delu izvršiti i izmene Zakona o prometu nepokretnosti.
Sporno pitanje je bilo pitanje postupka solemnizacije, odnosno potvrđivanja privatne isprave, kao i do koje granice javni beležnik može da ulazi u sadržinu pravnog posla, naročito kada su u pitanju ugovori o prometu nepokretnosti.
Kada je u pitanju solemnizacija, postignuta je saglasnost da javni beležnik potvrđuje ispravu kada je to zakonom određeno da se potvrđivanje isprave vrši stavljanjem klauzule o potvrđivanju isprave, poznatije kao solemnizaciona klauzula, koja predstavlja javnu ispravu i uslov za punovažnost ugovora.
Solemnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje da je strankama u njihovom prisustvu pročitana isprava, da su one izjavile da ta isprava u svemu i potpuno odgovara njihovoj volji i da su je svojeručno potpisale.
Prilikom potvrđivanja isprave o pravnom poslu javni beležnik ispituje da li stranke imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se traži za preduzimanje toga posla i da li su ovlašćeni da preduzmu pravni posao, a javni beležnik će postupiti isto kada u sastavljanju isprave učestvuje zastupnik ili punomoćnik, pri čemu ispituje da li je zastupnik, odnosno punomoćnik poslovno sposoban i ovlašćen da preduzme narečeni pravni posao. Ukoliko nisu ispunjeni ovi uslovi, javni beležnik odbija da solemnizuje ispravu.
Pored toga, javni beležnik je dužan da strankama objasni smisao pravnog posla, da im ukaže na njegove posledice i da ispita da li je pravni posao dozvoljen, odnosno da nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima. Ukoliko utvrdi da pravni posao nije dozvoljen ili da je u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, javni beležnik rešenjem odbija da potvrdi ispravu. Upravo ovakva intervencija javnih beležnika je neophodna kako bi se iz pravnog prometa isključili apsolutno ništavi ugovori.
Srž latinskog tipa notarijata predstavlja mogućnost intervencije javnih beležnika u cilju zaštite pravne sigurnosti građana.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, upravo suština kompromisa leži u činjenici podjednakog nezadovoljstva i jedne i druge strane koja učestvuje u razgovorima. Do ovog kompromisa se nije došlo jednostavno. Nije se došlo lako iz jednog jednostavnog razloga - do ovakvog kompromisa trebalo je da dođe još 2010. na 2011. godinu.
Zadatak koji smo imali pred sobom jeste da pronađemo ulogu javnih beležnika u sistemu u kojem ne postoje već duže od sedam decenija, a da ta uloga što manje bude na uštrb advokata koji su svih tih decenija, dok beležnici nisu radili i nisu postojali i radili.
Ne treba dovoditi u sumnju da li je pred državom postojao i drugi način rešavanja ovog pitanja, ali Vlada u kojoj se nalazim, stranka kojoj pripadam na ovaj način pokazala je da poseduje puni demokratski kapacitet, insistirajući da do rešenja isključivo dođe putem razgovora i putem pregovora, do rešenja koje će biti stručno i koje će u granicama mogućeg zadovoljiti sve interese, a na prvom mestu interes građana i interes pravne sigurnosti kako građana, tako i pravnih lica.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržite izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu, Zakona o prometu nepokretnosti, Zakona o nasleđivanju, Porodičnog zakona, Zakona o vanparničnom postupku, kao i dopunu Zakona o organizaciji državnih organa u postupku za ratne zločine.
Hvala vam na pažnji. Želim da kroz dobru raspravu potvrdimo dogovor do koga se došlo na težak način. Hvala vam.