Zahvaljujem.
Član 107. neću komentarisati. To je prethodna radnja, tako sam i razumela.
Član 284, sami ste rekli da ste podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu sa predlogom privremene mere. Naravno da ćemo poštovati svaku odluku Ustavnog suda. Kako nije odlučeno po vašem predlogu privremene mere da donošenja konačne odluke poslaniku bude omogućeno da prisustvuje sednicama, ne možemo ni mi da prejudiciramo tu odluku našim činjenjem, tako da ćemo to sačekati.
Da li želite da glasamo o povredi Poslovnika?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)
Zahvaljujem.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: ministar privrede Željko Srtić, ministar finansija dr Dušan Vujović, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, pomoćnik ministra privrede Milun Trivunac, posebni savetnik ministra privrede Marko Obradović i Ivana Janačković i Andrijana Stojković iz Ministarstva privrede.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, dr Blagoje Bradić, Ivan Karić, Zoran Živković, Vladimir Pavićević, Borislav Stefanović, Ivan Jovanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Vesna Martinović i Dragan Šutanovac, kao i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na naziv Predloga zakona amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, akademik Ninoslav Stojadinović, Snežana Malović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ako budem trošio vreme preko, to će biti vreme ovlašćenog predstavnika.
U ovom članu 1. mi smo podneli dva amandmana. Jedan je na naslov iznad člana, a drugi se tiče samog člana i njegove sadržine i mnogo detaljnije ću govoriti kada budem govorio o sadržini samog člana.
Međutim, sva brzina, nespretnost i nekompetentnost predlagača ogleda se i u naslovu ovog člana, u kome se kaže da se radi o zakonu o izmenama i dopuni Zakona o privrednim društvima. Iako imamo dva člana kojim se ovaj zakon dopunjava i kada su dva člana, to je obično množina u srpskom jeziku i bilo bi normalno da se zakon odnosno da naslov ovih izmena i dopuna bude – Predlog zakona o izmenama i dopunama, ako postoje dva člana kojim se menja ovaj zakon i kojim se dopunjava ovaj zakon. Zato vas molim da uvažite ovo. Ja ne znam da li ste vi uopšte čitali ove naše amandmane, pošto vidim da kod svih stoji praktično jedno te isto obrazloženje i čini mi se da se niste previše za vikend posvetili analizi ovih naših amandmana, a oni su išli ka ispravljanju loših stvari u ovom zakonu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dakle, vrlo kratko, kao što smo dobili obrazloženje od Vlade, smatra se da je, što se izmena tiče, načinjena samo jedna. Izvinite, dopuna.
Što se tiče potrebe da se koristi množina, jasno je na koji način predlagač zakona tumači promene koje su predložene ovim zakonom. Imamo jednu izmenu, kao takvu, jednu čistu dopunu, naravno, menjanje je menjanje i zbog toga se izmene koriste u množini, a samo pitanje nije suštinsko, tako da neće uticati ni na kvalitet zakona ni na njegove posledice, ukoliko prihvatimo da ovo što je predloženo tumačimo na način kako je predložio predlagač zakona. Mislim da nema potrebe da insistiramo dalje na ovome. Hvala vam.

Hvala.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, zajedno su podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović, Ivan Jovanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, Vesna Martinović i Dragan Šutanovac.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Sertiću, poštovani gosti iz ministarstva i poštovana predsednice Narodne skupštine, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 1. ovog Predloga zakona o privrednim društvima koji branite danas vi, amandmanski, gospodine Sertiću. Budući da nam je član 1. ovog Predloga zakona na neki način i supstantivni, a da smo mi preporučili da se briše sadržina tog člana 1, ja ću, poštovana predsednice, koristiti sada i vreme po amandmanu koje imam, nezavisno od dva minuta kojim raspolažem za svaki amandman. Dakle, ako sam izračunao dobro, sada imam sedam minuta.
U obrazloženju gospodina Sertića mi smo mogli da pročitamo da naš amandman koji glasi – briše se, se ne prihvata jer ne postoje dovoljno obrazloženi razlozi za njegovo prihvatanje.
Poštovani gospodine Sertiću, mi smo pokušali da obrazložimo zašto taj član i svi članovi ovog Predloga zakona treba da se brišu, u načelnoj raspravi, ali i u amandmanu koji smo podneli u pisanoj formi. I budući da je meni sada ovde jasno iz vašeg odgovora da razlozi nisu dovoljno dobri, ja ću pokušati, gospodine Sertiću, sada ovo vreme da iskoristim da vas ubedim u to da odustanete od odbrane ovog Predloga zakona, poštovani gospodine Sertiću.
Šta je situacija? Dakle, mi smo odlučili da podnesemo amandmane – briše se, na sve članove ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.
Tri su stvari za nas veoma važne ovde, poštovana gospodo. Jedno je – ovaj Predlog zakona, gospodine Sertiću, otkriva jednu neodgovornost izvršne vlasti, pre svega Vlade Republike Srbije. Šta znači neodgovornost, gospodine Sertiću? Evo, da navedem samo dve stvari, kao doprinos obrazloženju našeg amandmana da se briše član 1, gospodine Sertiću. Najpre, ovaj Predlog zakona nam otkriva da Vlada ne ispunjava svoje dužnosti prema drugima, na osnovu ukazanog poverenja građana. Jer, ovaj Predlog zakona služi tome da se nadoknadi nešto što je Vlada propustila da uradi, poštovana gospodo. Dakle, Vlada ne ispunjava svoje dužnosti, a to je neodgovornost.
Druga stvar, Vlada, poštovana gospodo, narodni poslanici sada, pre svega, ne podnosi račune za učinjene i neučinjene akte. Naš je dakle sud da pre nego što bismo mi mogli ovde da raspravljamo o Predlogu zakona koji se tiču ovih izmena, Vlada treba da dođe, pre svega predsednik Vlade, i da kaže – bio sam neodgovoran, a onda, gospodine Sertiću, da zajednički ovde raspravljamo o tome kako da se nadomesti šteta koja je učinjena.
Dakle, ovaj Predlog zakona je po mom sudu, po mom čitanju i tumačenju, a član 1. mi je tu najvažniji, jer je osnovni, slika i prilika jedne neodgovorne Vlade. Vlada, gospodine Sertiću, i nadam se da razumete sada ovaj argument, vi ste član te Vlade, znam da znate o čemu se radi, nije uradila u roku nešto što je morala da uradi i sada se Vlada poigrava zakonom i vladavinom prava.
Poštovana gospodo i gospodine Sertiću, moj osnovni argument za ovaj amandman tiče se jednog važnog principa u politici, amandman na član 1. ovoga Predloga zakona, a to je princip etike odgovornosti, gospodine Sertiću. Nadam se da je sada još jasniji naš amandman, da je obrazloženje sada malo potpunije. Etika odgovornosti znači – politika se meri rezultatima. Ako nema rezultata, ako je Vlada nešto propustila da uradi, da se dođe ovde i da se kaže, a ne da se nedostaci, pogreške maskiraju izmenama jednog zakona.
Druga stvar gospodine Sertiću, ovo je jednako važan argument, kao što je bio i prethodni, pazite poštovana gospodo narodni poslanici, šta je nama ovde Vlada predložila. Vlada nam je, da tako kažem, ovde predložila „leks individualis“, da ga tako nazovem, poštovana gospodo. Šta to znači, da objasnim.
U članu 3. Ustava, mi poštovana gospodo i poštovana predsednice Narodne skupštine, imamo vrlo jasan opis toga šta znači princip vladavine prava. Jedan od elemenata principa vladavine prava kaže da zakoni moraju da budu opšti, da opštost zakona jeste važan element svakog zakona i vladavine prava, da sada ne otvaram potpuno tumačenje toga šta podrazumeva vladavina prava, što je zapisano u članu 3. našeg Ustava, poštovani gospodine Sertiću.
Član 98. Ustava takođe se tiče stvari. Tiče se nadležnosti Skupštine, šta Skupština ovde radi. Član 99. Ustava govori da naša Skupština usvaja zakone i druge opšte akte. Zakon je opšti akt, a ja sam vama ovde gospodine Sertiću, u načelnoj rasprava, a sada i povodom člana 1. ovog predloga zakona, pokušao da ukažem na to da ste u obrazloženju za ovaj predlog zakona u svaki pasus obrazloženja stavili naziv jednog privrednog subjekta „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“, „Telekom Srbija“, i četvrti put u četvrtom pasusu „Telekom Srbija“.
Time ste nam poštovani gospodine Sertiću saopštili da ovaj zakon, ovaj predlog zakona ne može da bude opšti akt. To je dakle „leks individualis“, a Narodna skupština poštovana gospodo narodni poslanici, sada se usmeravam i ka gospodinu Babiću koji je šef ovde najveće poslaničke grupe i gospođi Vukomanović i ostaloj gospodi, šefovima poslaničkih grupa, naša Narodna skupština ne bi smela da usvaja „leks individualis“ poštovana gospodo.
Gospodine Sertiću, molim vas da mi odgovorite, da li vam je sada naše obrazloženje jasnije,uz još jedan dodatak, poštovani gospodine Sertiću. Mi smo ovde već imali slične situacije, naše iskustvo sa gospodin Selakovićem je slično, ali vidite šta se njemu dešava gospodine Sertiću. On će danas morati po treći put u pet meseci da dođe u ovu Narodnu skupštinu da brani jedno te isto. Nećete valjda gospodine Sertiću, da sledite lošu praksu? Prekinite lošu praksu, usvojite naš amandman i da ova Skupština radi kako treba. Hvala vam poštovana gospodo.

Hvala.
Prvo ovlašćeni, dr Aleksandra Tomić, ispred grupe.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovani ministre, kolege poslanici, koristila bih vreme poslaničke grupe.
Imali smo prilike od strane predlagača da čujemo o neodgovornosti, o etici, o tome da naziv pod kome se ovaj zakon vodi pokazuje suštinski nepoznavanje uopšte zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, kada govorimo o privrednim društvima od strane predlagača. Ali, treba reći i insistirati na tome da ovaj Predlog zakona jeste da direktno utiče na vrednost kapitala onog dela akcija koje se odnose na „Telekom“, ali ono što je cilj osnovni svega toga je očuvanje državnog kapitala kroz određeni vid učešća akcija i to je ono što jednostavno predlagač, a i oni na čijoj listi na kojoj je učestvovao na prethodnim izborima, nisu do sada uspeli da očuvaju. To je ono zbog čega danas mi imamo velika dugovanja, velike probleme, ne samo sa „Telekomom“ nego i sa drugim privrednim subjektima koji su u vlasništvu države.
Ono što danas Vlada Srbije u saradnji naravno sa skupštinskom većinom treba da popravi to je da očuvamo državni kapital. Jedino sa takvim konceptom očuvanja državnog kapitala da znamo koliko čega imamo u odnosu na ono što je država Srbija, koliko to vredi i sa čim možemo da izađemo na tržište. Jednostavno pokazujemo odgovornu politiku.
Na kraju krajeva, ukoliko zaista bi se usvojio ovakav amandman, 40 milijardi dinara bi koštalo to neznanje kada uopšte govorimo o očuvanju akcija „Telekoma“.
Ova Vlada sebi ne može da dozvoli takvo ponašanje koje bi dovelo do toga da nije u situaciji da bira i da gubi svakog dana, kao što gubila neka prethodna Vlada koja se zaduživala po nepovoljnim kamatnim stopama, koja se zaduživala i dovela do toga da budžet Republike Srbije ne može da podnese takva dugovanja.
Na kraju krajeva, neusvajanjem, odnosno usvajanjem ovog amandmana prethodnog govornika došli bi to toga da sporazum koji smo potpisali sa MMF-om, ne bi mogli da sprovedemo.
Prema tome, svi činioci govore u korist toga da ovakav amandman treba odbiti. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Srpska napredna stranka je protiv amandmana koji je podneo prethodni govornik i mnogo je razloga zbog čega smo protiv toga. O nekim razlozima sam pričao i u načelnoj raspravi, da bi prihvatanjem ovog i ovakvog amandmana direktni negativni efekti i direktna šteta po budžet, po građane Republike Srbije, po nas kao državu, kao društvo bio 40 milijardi dinara i to 20 milijardi smanjenjem kapitala i 20 milijardi smanjenjem neraspoređene dobiti.
Ne bih želeo da zbunjujem građane Srbije raznim „leks individualisima“, a bilo je i raznih „leks specijalisa“ u prošlosti, pa sve to može da zbuni, a može i da uplaši građane Republike Srbije, ali jesam da govorimo o odgovornosti, odgovornost koja je neophodna i u parlamentu i u Vladi i u svakom javnom preduzeću, u svakom segmentu našeg društva.
Sledeći podaci koji su egzaktni, koji su tačni, koji pokazuju poslovanje „Telekoma Srbije“, pokazuju šta znači odgovornost. Neto dobit „Telekoma Srbije“, ja vidim da je neko već oborio glavu, neprijatno mu je da čuje o dobrim rezultatima naše države, na kraju 2012. godine „Telekoma Srbije“ iznosila je 11,3 milijardi dinara. Na kraju 2013. godine, 15,3 milijarde dinara ili rast od „samo“ 36,2%. Dakle, 36,2% je bolji menadžment, bolje rukovođenje, bolji odnos Vlade, bolje poslovanje „Telekoma Srbije“ samo za godinu dana. Rast u 2014. godini, a evo sada smo već zakoračili u 2015. godinu, je nastavljen, i u 2014. godini dobit, neto dobit, završena poslovna godina na 16 milijardi dinara. Ovakvi rezultati poslovanja očekuju i traže jednu podršku. Očekuju aplauz u Narodnoj skupštini, a ne zbunjivanje raznim „leks specijalisima“, i raznim „leks individualisima“.
U to vreme, a 2014. godina je završena sa prihodima od preko 90 milijardi dinara. Prihod „Telekoma Srbije“ je u prošloj godini, odnosno sada već u pretprošloj 2013. godini iznosio 89,1 milijardu dinara. Imamo rast u „Telekomu“ i po prihodima.
Ono što je posebno zanimljivo, neto dug „Telekoma Srbije“ 2012. godina u trenutku preuzimanja kompanije od bivšeg režima, koji je tu kompaniju zadužio sa oko 70 milijardi dinara duga, za godinu dana poslovanja dug se smanjuje u 2013. godina na 51,7 milijardi dinara, dok tokom 2014. godine dug se dalje smanjuje i u ovom trenutku kompanija „Telekom“ ima dug od 41 milijardu dinara. To je drugi pokazatelj jednog domaćinskog korektnog, kvalitetnog poslovanja, da se dug za dve godine sa 70 milijardi dinara smanji na 41 milijardu, odnosno za preko 250 miliona evra vraćenog duga, a da pri tom postoje kontinuirana ulaganja i postoji nesmetana isplata dividendi akcionarima „Telekoma Srbije“.
To su pokazatelji koji traže aplauz i u Narodnoj skupštini i podršku menadžmentu, podršku Vlade RS koja je takav menadžment i postavila i takvo poslovanje „Telekoma Srbije“ i omogućila, da vi sa jedne strane imate rast dobiti sa 11,3 na 16 milijardi dinara, a da sa druge strane imate smanjenje za iste te dve godine dugovanja „Telekoma Srbije“ za preko 250 miliona evra uz plaćanje dividendi, uz investicije.
Za sve to vreme na osnovu rezultata poslovanja koje ne želimo da izgubimo u 2013. godini odobreno je i isplaćeno 7,6 milijardi dinara na ime dividendi. U 2014. godini na osnovu rezultata poslovanja odobreno je 10,5 milijardi dinara na ime dividendi akcionarima čija se isplata planira do kraja januara 2015. godine.
Od ukupno 18,1 milijarde dinara državi je pripalo 13,1 milijardu dinara a ostalo malim akcionarima.
Neprihvatanjem ovakvog Zakona o privrednim društvima, koji je predložila Vlada RS, da li smo spremni da se odreknemo i dela dividendi, da li smo spremni da ih zaboravimo, da ih izbrišemo, da ih bacimo? To bi želeli predlagači ovakvog amandmana sa naravno čuvenim – član 1. briše se, bez ikakvog snažnog poslovanja.
Ono što takođe zaslužuje podršku, a to je poslovanje „Telekoma Srbije“ koji nakon nekoliko uzastopnih godina rapidnog pada broja korisnika od 2008. godine do 2012. godine u kojima je „Telekom“ izgubio preko 800 hiljada korisnika mobilne telefonije, „Telekom Srbija“ je uspeo u 2013. godini da stabilizuje korisničku bazu, potpuno zaustavi pad i u uslovima žestoke konkurencije ostane lider sa 4,2 miliona korisnika čiji je broj ostao stabilan i tokom 2014. godine.
Mnogo mogu da govorimo o „Telekomu Srbije“ i kada je internet i multimedija i integrisane usluge i fiksna telefonija, kada je u pitanju.
Mislim da je ovaj predloženi zakon dobar bez ikakvih izmena, bez brisanja, bez ičega, jer to brisanje, ta jedna rečenica, tako čuvena i tako uvrežena u Narodnoj skupštini - član 1. „briše se“ bez ikakvog obrazloženja, građane Republike Srbije, nas kao društvo, gubimo na taj način direktno ili indirektno više od 40 milijardi dinara, što naravno ne smemo da dozvolimo.