Reč ima Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, gospođo predsedavajuća, ja sam pažljivo pročitao ovaj amandman i naprosto sam iznenađen tumačenju od određenih kolega ovog amandmana.
Oni su govorili da postoji neki dvodelni amandman čiji je jedan deo usvojen, a drugi nije. Baš nisam pravnik, ali bih zamolio gospodina Martinovića da mi to pojasni, kako može jedan amandman da bude usvojen u jednom njegovom delu. To je gotovo nemoguće, posebno što nije napravljena neka ispravka amandmana, ali možda ovi koji su doneli ovaj Poslovnik, možda ti dugogodišnji potpredsednici Skupštine, narodni poslanici imaju malo veće iskustvo nego ja, pa su mogli da zapaze i da se amandman može usvojiti u jednom njegovom delu, a u drugom ne može.
Zašto ovaj amandman nije prihvatljiv postoji još jedan veoma bitan razlog. Jedan je ta dvodelnost, a drugi razlog je što on u svom sadržaju propisuje ministarstvu u Vladi Republike Srbije koje se bavi poslovima pravosuđa da u roku od šest meseci podnese izveštaj Narodnoj skupštini.
Za mene bi to bilo prihvatljivo da ne stoji u istom delu tog amandmana, po prethodnom mišljenju organa Advokatske komore Srbije. Dakle, ministarstvo, odnosno deo Vlade Republike Srbije koji suvereno, zahvaljujući prenosu suvereniteta sa građana, upravlja državom i upravlja pravosuđem, dakle, ono bi moralo da bude teledirigovano, da bude na končiću organa jednog udruženja građana. Advokatska komora Srbije mislim da je registrovana kao udruženje građana, a neka me gospodin Martinović ispravi ako to nije tačno.
Dakle, verujem da nikome ko je poslanik u tako dugačkom roku, nikome ko je dobronameran, nikome ko je profesor na pravnom fakultetu, odnosno ko je profesor prava na određenom fakultetu, ne pada na pamet da jedno ministarstvo obaveže da u svom podnošenju izveštaja mora da pribavi prethodno mišljenje organa jednog udruženja građana. To je za mene neshvatljivo, posebno zato što je među predlagačima, već sam rekao, i profesor prava koji predaje pravo svojim studentima na određenom fakultetu.
Analogno tome, mogao je neko da napiše da ministarstvo podnese izveštaj po prethodnom mišljenju fudbalskog kluba. Dakle, i fudbalski klub je jedno udruženje građana, pa mogli ste napisati i da ministarstvo mora da podnese svoj izveštaj po prethodnom izveštaju vatrogasaca. Znači, i to je udruženje građana i gotovo je neprihvatljivo da vi Vladi, odnosno ministarstvu koje se bavi poslovima pravosuđa naredite da izveštaj moraju da podnose, to je prihvatljivo, Narodnoj skupštini, ali da prethodno traže mišljenje jednog udruženja građana. Iz tog razloga ja mislim da nije prihvatljivo, a ni zdravorazumno prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Žao mi je što ministar nije tu. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, to jest šefa poslaničke grupe.
Ovaj amandman je dobar. Mi ga podržavamo, naravno. Smatramo da bi on uneo dovoljno reda u, inače, po nama,- nepovoljnu praksu, odnosa izvršne vlasti i Skupštine Srbije.
Takođe, moram da kažem da svi amandmani koje smo podneli, koje je opozicija podnela u ovom procesu su išli u pravcu daljeg preciziranja, poboljšavanja i drago mi je da su neki, doduše, po drugom formu prihvaćeni kao amandmani odbora, ali ono što smo dalje čuli je pokušaj da se sve ovo predstavi na jedan neodgovarajući način.
Dakle, slušali smo, između ostalog, u reakciji na naše amandmane i nastupe predstavnika vladajuće većine da se moglo pribeći nekim drastičnim merama, nekim merama koje su bile na raspolaganju, ali nisu iskorišćene. U tom smislu zaista moram da se osvrnem, i da kažem da je dobro da ministar Selaković i Vlada nisu pribegli tim merama, da je tačno da su mogli da primene mnogo oštrije mere, mere koje su neprihvatljive, koje su necivilizovane, koje su protivne vladavini prava i demokratskim društvima.
Mogli su da uz pomoć Vlade uvedu vanredno stanje u Srbiji, mogli su da ukinu advokaturu, mogli su da uvedu državnog advokata, mogli su da uvedu oružane snage u parlament, mogli su mnogo toga lošeg, hoću da kažem, i onda kada se razgovara o amandmanima, kada se razgovara o političkom, ako hoćete i stručnom porazu ministra Selakovića u Skupštini Srbije, onda se izađe kao kontra argument u onom tokom prvog dana - a šta vi radite u Vojvodini, vi nemate legitimitet, a u drugom danu kažete – mogli smo mi mnogo toga lošeg, pa nismo.
Sada mi iz opozicije i građani Srbije treba da se utešimo što nije pravljena, a razmišljano je da se pravi paralelna advokatska komora. Sada treba da budemo srećni, uvaženi kolega, što nije kroz, kako ste sami rekli, pravne cake, koje su moguće, ja ne kažem da nisu moguće, dakle, vi ste mogli da defakto sve oni koji su kršili odluke advokatske komore, dakle esnafskog udruženja koje je jedino ovlašćeno da daje potvrdu da je neko pripadnik advokatske struke u Srbiji, da ljudi koji su se oglušili na demokratski način donete odluke, kršili obustavu rada advokata…

Ljubazno vas molim da se vratite na član 9. jer pričamo o pojedinostima, a vi malo dajte završnu reč, a ima vremena za završnu reč.

Ja pokušavam da sublimiram.
U suštini, ovaj amandman, kao i svi ostali koji su podneti, su išli u pravcu daljeg poboljšanja ovaj sporazuma koji je postignut i kojim je ministar prihvatio skoro sve zahteve advokatske struke, čime je doživeo politički poraz, zbog čega treba da podnese ostavku, a ne da nam pričate ovde… Recite vi nama zašto ovaj amandman nije prihvatljiv i zašto ovaj amandman ne može da se prihvati, a prihvaćeni su drugi iz opozicije koji su građani sa hendikepom omogućili da ne budu diskriminisani u očima Ustava Srbije, na primer. Doduše, to je urađeno kroz jednu od caka, kako kaže gospodin s druge strane.
Prema tome, ja mislim da nema objašnjenja zašto se sada mora čekati osam dana da se nešto primeni, zašto se ne precizira kada ćemo imati tromesečne izveštaje koji su neophodni, pri čemu ministar Selaković možda je tu najmanje neažuran u celoj Vladi, kako ja imam informacije, koji nisam član odbora, ali s druge strane imate ministre koji se nikad nisu pojavili u Narodnoj skupštini i apsolutno ih nije briga za tri meseca. Zna se kome oni podnose izveštaj. E taj kome podnose izveštaj, taj čovek je skupljač svih informacija i svih odluka u ovoj zemlji i onda vi meni kažete da to ne liči na ono o čemu vi sanjate? E to mene brine, ti vaši snovi. Oni ne smeju nikada da se obistine u Srbiji, jer vaša java donela je već dovoljno nevolja građanima Srbije. Hvala.

Sve je to u redu, ali morate o amandmanu govoriti.
Sada sam bila maksimalno tolerantna.
Vama neću dati pravo na repliku. Prelazimo na amandman koji će objasniti stvari. Vi ćete se javiti u okviru toga. Previše smo se zadržali. Repliciramo oko amandmana koji nije prihvaćen, a prihvaćen je drugi koji rešava stav 2. ovog amandmana. To je moja dispozicija, da vam dam sada reč.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Nikolić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima dr Aleksandar Martinović.
Prvo će dobiti on reč, pa onda gospodin Dragan Nikolić, jer sam obećala.

Hvala, gospođo predsednice.
Dobro je što je Vlada prihvatila ovaj amandman. On popravlja tekst Predloga zakona, ali da ne bi bilo nikakvih nedoumica oko toga kakvi su stavovi SNS, pošto su od strane gospodina Stefanovića krajnje pogrešno interpretirani.
Niko od nas nije rekao da je Ministarstvo pravde imalo mogućnost da preduzme drastične mere. Ja sam rekao da su postojale drugačije mere na raspolaganju Ministarstvu pravde. Drastične mere je primenjivao bivši režim. Da je bivši režim nekom nesrećom ponovo na vlasti, odnosno ljudi koji su ga predstavljali, ja pretpostavljam kako bi oni rešili problem i advokata i prosvetara i lekara. Možda bi poslali specijalne jedinice, možda bi specijalna policija čizmama izgazila nekog advokata i problem je rešen, ali Vlada koju vodi Aleksandar Vučić to nije uradila. Da su postojali drugi takođe civilizovani i pravno mogući načini rešavanja ovog problema, jesu.
Što se tiče opaski oko stupanja na snagu ovog Predloga zakona, evo ja se zaista trudim iz petnih žila, ali nikako ne mogu da pohvatam konce i da pohvatam logičku vezu između dva potpuno oprečna stava.
Najpre pre nekoliko dana imali ste kanonadu napada zašto neki zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, pa je onda to neustavno, pa se dovodi u pitanje pravna sigurnost, pa je to kršenje pravnog poretka, pa nema prakse u civilizovanom i demokratskom svetu. Nema argumenata, naravno, potpuno pogrešnih, koji nisu upotrebljeni da se ta odredba napadne.
Danas slušamo potpuno drugačiju priču. Danas je civilizovano, demokratski, u skladu je sa Ustavom, odgovara interesima građana. Dobro je za sve da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije.
Ako mislite da se ozbiljno bavite politikom, morate imati makar elementarnu doslednost u svojim stavovima. Ne može pre tri dana, kada Vlada predloži da zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, to da bude necivilizovano, protivustavno i nedemokratski, a danas kada predlaže osmog dana od dana objavljivanja onda je to ponovo po vama necivilizovano, nedemokratski, krše se prava građana, krše se prava advokata, itd.
Dakle, između ta dva stava nikakve logičke veze nema, sem što vi sada pokušavate na svaki mogući način da nanesete neki politički udarac Vladi, ministru Selakoviću i da na silu dokažete da je Ministarstvo pravde navodno pretrpelo nekakav poraz.
Srpska napredna stranka ponavlja po ko zna koji put, niko ovde nije poražen. Mi smo vam pokazali kako treba da se razgovara sa svim organizacijama koje predstavljaju određene kategorije građana Republike Srbije. Advokati su građani Republike Srbije. Naravno da sa njima treba da se razgovara. I poljoprivrednici su građani Republike Srbije i sa njima treba da se razgovara i sa prosvetarima, sa kojima se takođe razgovara i sa lekarima i sa svima drugima. Ali, problem je što u vreme kada ste vi imali odgovornost za vršenje vlasti, tih razgovora nije bilo.
Izvorni Zakon o javnom beležništvu je donet 2011. godine i mnogi loši zakoni su doneti za vreme bivšeg režima, doneti su pre 2012. godine. Gospodin Selaković i mnogi drugi ministri u Vladi Republike Srbije su sada u prilici da predlozima zakona pokušaju da poprave ono što je izvorno loše.
Čuli ste, sigurno, za onu čuvenu sentencu Valtazara Bogišića – što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Evo, sada ministar pravde pokušava ono što je grbavo rođeno da ispravi i mi svi zajedno koji ćemo za ove predloge zakona da glasamo.
Nije politički moralno da kažete – ova Vlada i ovaj ministar su odgovorni za blokadu pravosuđa, ova Vlada i ovaj ministar su odgovorni za štrajk ili obustavu rada advokata, kako se to već naziva, a imate Zakon o javnom beležništvu koji je donet 2011. godine.
Ovde nam se spočitavalo kako mi, navodno, lažemo da je 2008. godine jedan čovek ubijen, da je ubijen Ranko Panić. Izvinite, to je tačno. Ali, naše pitanje…

Poslaniče, neću vam dozvoliti da ulazite u to.

Evo, završavam.