Hvala.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Otvaramo novi krug replika. Vas dvojica ste dosta razgovarali o Marksizmu.
Daćemo reč Borislavu Stefanoviću.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Molim vas, sada imamo jednu dobru debatu.)
Nemojte me moliti, molim vas.
Želim da se vratimo na zakon, ali moram da dam reč Borislavu Stefanoviću. Otvaramo novi krug replika.
Spomenuli ste ga dva puta da je on zadužen za marksizam. Moram da dam reč.

Dobro, nisam se zbog toga javio. Javio sam se na repliku gospodinu Martinoviću.
Dakle, nema Demokratska stranka veze s komunizmom, tu ste jako pogrešili, inače se ne bih javio, niti imaju Grol i Davidović itd. Mada, bilo je tu i dr Ribara i gospodina Smiljanića. Bilo je tu raznih ljudi, znate. U našoj stranci se uvek negovala sloboda mišljenja i govora. Ne znam kako je kod vas?
Ono što znam jeste da smo mi ponosni na sve te tradicije i na borbu i slobodarstvo, bez obzira na levičarsko opredeljenje. Nemojte brkati te dve stvari.
Isto tako, koliko Ljuba Davidović i advokat koji je branio Dražu Mihajlovića imaju veze s komunizmom, zamislite koliko ima veze Vojislav Šešelj sa Nikolom Pašićem. Takva ista veza vam je ovde koliko između Vojislava Šešelja i Nikole Pašića. Evo, ako mi objasnite vezu između ta dva, ili Aleksandra Vučića i Nikole Pašića ili Vebera ili ne znam koga već, ili Lutera. Lutera plus dve godine, pošto ne može nikako da ubode datum.
Dakle, ja mislim da je ova rasprava sada otišla u potpuno nepotrebnom pravcu. Ja se radujem i volim da pričam o ideološkom opredeljenju, volim da razgovaramo o vrednosnim stavovima, volim da razgovaramo o političkim platformama i programima naših partija, ali mislim da samo zamaramo građane nepotrebnim stvarima koje sada zaista u ovom trenutku mislim da ih ne interesuje, ali sa velikom radošću ću se uvek odazvati na bilo kakvu razmenu mišljenja u tom smislu, pošto mislim da i te kako šta imamo da kažemo u jednoj drugačijoj Evropi koja se buni i budi, o jednoj drugačijoj Evropi koja sada nastaje dok mi ovde pričamo, a vi i dalje pričate o tradicionalnim podelama.

Hvala.
Vratimo se na tekst zakona, odnosno na amandmane.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Replika.)
Reč ima dr Aleksandar Martinović, dve minute i da se vratimo na zakon jer ja mislim da ovo zaista nije interesantno za javnost.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)
Vi ne, vi ste završili.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Predsednice, ja nikako da dobijem pravo na repliku.)
Sa vama je završena polemika. Sedite, molim vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam najbolje razumeo ono što je rekao gospodin Stefanović, dakle, ko je ovde spomenuo i Vojislava Šešelja i Nikolu Pašića i ko je poredio Aleksandra Vučića i Nikolu Pašića, odnosno Aleksandra Vučića i Maksa Vebera. Ja to danas nisam čuo. Vi ste možda čuli.
Ono što sam ja hteo da kažem, opet izvinjavajući se unapred, a možda pogrešno tumačim vašu ideologiju, ili da kažem programska opredeljenja DS. Demokratska stranka je nastala 1919. godine. Prvi predsednik je bio Ljuba Davidović, a posle njegove smrti Milan Grol. Milan Grol je bio jedno vreme čak i prvo potpredsednik, pa onda predsednik Jugoslovenske vlade u Londonu.
Vi ste obnovili rad, kada kažem „vi“, mislim na DS, u novembru 1989. godine. Nemojte zaboraviti da su tada u DS bili ljudi poput Koste Čavoškog, Nikole Miloševića, Vojislava Koštunice, itd. Dakle, svi ti ljudi po svojim političkim, ideološkim, filozofskim ubeđenjima nikakve veze nemaju sa onim što vi danas pokušavate da se predstavite kao nekakva socijaldemokratska partija. Vi izvorno niste nastali kao socijaldemokratska partija. Imate prvo pravo da promenite vašu ideologiju, ali izvorno vi to niste.

Hvala. Završili smo kratki istorijat političkog života.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veslinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Aleksandar Senić, dr Blagoje Bradić i Dušan Petrović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Podneli smo amandman na član 7. kojim se menja član 93, tako da u članu 93. u stavu 2. u tački 1. i 3. reč: „ugovori“ zamenjuje se rečju: „ugovor“.

Ovo je po istom principu kao i amandman o kome sam govorila, jer je jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa predviđeno da se u zakonima i u ostalim propisima koristi jednina kad je god to moguće. Mi smo želeli da ovo uskladimo sa jedinstvenim metodološkim pravilima.

Javila sam se iako je ovaj amandman usvojen, jer želim da postavim pitanje gospodinu ministru Selakoviću kao predstavniku predlagača. Kada je predlagač usvojio amandmane, verovatno ih je ocenio kao dobre i zar na osnovu ovih amandmana niste mogli da zaključite da naša poslanička grupa, socijaldemokratske orijentacije, zaista želi da konstruktivno učestvuje u radu Skupštine i da podnosi konstruktivne amandmane koji će poboljšati tekstove zakona, jer mi vodimo računa i o državi Srbiji, ali i o svim građanima koji žive u Srbiji i o njihovim interesima? Zato uvek podnosimo amandmane kojima te svoje stavove želimo da izrazimo.

Da ste ovako analizirali i naše amandmane koje smo podnosili kada ste prethodnih puta menjali Zakon o javnim beležnicima, mislim da ne bi ni došlo do situacije u društvu do koje je došlo, da ne bi došlo do štrajka advokata, jer smo predlagali upravo izmene koje se sada usvajaju. Ali, tada ste naše amandmane ocenili kao opozicione i kao negativne i niste imali volje da ih ozbiljno razmotrite i da ih usvojite.

Zato apelujem da se ubuduće ozbiljnije posvetite analizi naših amandmana, kako ne bi došli u situaciju da se vraćamo na ista pitanja više puta.

Hvala.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Snežana Malović, Aleksandar Senić, dr Blagoje Bradić i Dušan Petrović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem.

Na član 8. kojim se posle člana 93. dodaju nazivi članova i članovi od 93a do 93đ podneli smo amandman koji se odnosi na član 93g, gde stav 1. glasi: „Javni beležnik potvrđuje ispravu ako je odštampana na hartiji, napisana u skladu sa službenom upotrebom jezika i pisma i čije margine su dovoljno široke da se može povezati jemstvenikom“.

Mi smo uložili amandman tako da tražimo da se ovaj stav 1. menja i da glasi: „Javni beležnik potvrđuje ispravu koja je napisana u skladu sa propisima kojima se uređuje službena upotreba jezika i pisma i odštampana na hartiji tako da se može povezati jemstvenikom“.

Predloženim amandmanom se na razumljiviji i jasniji način propisuje kako treba da izgleda isprava koju potvrđuje javni beležnik. Smatramo da se isprava ne može napisati u skladu sa službenom upotrebom jezika i pisma, već samo u skladu sa propisima koji regulišu to pitanje, odnosno regulišu službenu upotrebu jezika i pisma.

Takođe, smatramo da je i neprimereno da se zakonom određuje da na nekoj ispravi margine treba da budu dovoljno široke. To je vrlo relevantan pojam šta su dovoljno široke.

Ovaj naš amandman je, naravno, odbijen i to sa vrlo kratkim obrazloženjem, da je celishodnije ili jasnije rešenje iz Predloga zakona.

Mi vam predlažemo da još jednom razmotrite naš amandman, imajući u vidu da pisci teksta vrlo često ne rade na primeni zakona, a da mi koji sedimo ovde radimo na primeni zakona i radili smo dugo godina unazad. Ja na primer imam iskustvo i u organima uprave, lokalne samouprave i u advokaturi. Mislim da ponekad bolje osetimo šta je lakše za primenu, kako sročiti amandman da bi se lakše primenjivao. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući gospodine Bečiću, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti iz Ministarstva i naročito gošća iz ministarstva, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo amandman na član 8. kojim predviđamo da se menja novi član 93a, b, v, g, d, đ, ministre Selakoviću. U tom članu imamo samo jednu vrstu, možda deluje tehničkog zahteva, ali mislim da je ipak supstantivni. Mi smatramo da redosled reči ovde treba da se promeni i da javni poredak ide pre propisa, a na kraju da idu dobri običaji.
Moram ovde da kažem, kao deo argumentacije za usvajanje ovog našeg amandmana, gospodine Selakoviću, da sam ja veliki i dosledni zagovornik koncepcije vladavine prava i verujem da je to ovde i zapaženo, a za gospodina Martinovića, da kažem, i veliki i dosledni zagovornik filozofije slobode poštovana gospodo, na osnovu čega je jednim delom nastao i ovaj amandman. Za sva ova druga pitanja marksizma, marksista, gospodin Martinović da se, kao što sam rekao, javi gospodinu Stefanoviću.
Još jedan dodatak gospodine Bečiću, ja inače na Fakultetu političkih nauka jesam jedan od nastavnika, docent, ovde još jednom da kažem, koji je angažovan na predmetu moderne političke ideologije, odnosno na predmetu koji se tiče modernih političkih ideologija. Moram da kažem, radi naše rasprave ovde i preciznosti, i marksizam je jedna važna tradicija u okviru modernih, političkih ideologija poštovana gospodo, ali to ne znači da neko ko kaže da je neka tradicija važna, da automatski postaje zagovornik te tradicije.
E, tu je došlo do jednog spora, do jednog nerazumevanja, a čini mi se da nerazumevanje sa ministrom Selakovićem opstaje poštovana gospodo.