Zahvaljujem.
Izvinjavam se što me je gospodin Veselinović ubedio da ne može drugačije da obrazloži svoj amandman, nego u širem objašnjenju, govoreći o svemu i svačemu da nas ubedi da treba da prihvatimo taj amandman.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Selakoviću, poštovani gosti i gošćo iz Ministarstva pravde, poštovani predsedavajući Bečiću, molim vas da mi omogućite da obrazložim kako je povređen član 103. Poslovnika, a da me ne prekinete pre nego što prođe dva minuta, što obično radite.
U stavu 1. člana 103, poštovani predsedavajući Bečiću, piše – narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika, u ovom slučaju predsedavajućeg, Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Gospodin narodni poslanik Neđo Jovanović se javio malo pre da reklamira povredu Poslovnika član 106. i umesto da objasni kako je gospodin Martinović u svom govoru povredio Poslovnika, a vi niste intervenisali, gospodin Neđo Jovanović se javio na nastup gospodina Veselinovića, koji je govorio pre gospodina Martinovića. Gospodine Bečiću, vaša je obaveza bila da prekinete, evo gospodin Jovanović potvrđuje. Sada gospodine Jovanoviću, a malo pre ste klimali glavom. Vaša je obaveza bila da prekinete gospodina Jovanovića, da mu kažete da ne govori o gospodinu Veselinoviću koji se držao Poslovnika, nego da govori o gospodinu Martinoviću i da gospodin Neđo Jovanović, iako je njegova stranka u ovoj vladajućoj koaliciji, slobodno može da kaže da je jedan poslanik SNS delovao u Skupštini tako da ga vi niste upozorili, čime ste povredili Poslovnik Narodne skupštine, gospodine Bečiću.
Molim vas da konstatujete da ste povredili Poslovnik i da na osnovu člana 109. sebi izreknete meru upozorenja, poštovani gospodine Bečiću. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.
Da sam vas ranije prekinuo, rekao bih da niste u pravu zato što se gospodin Jovanović javio mnogo pre gospodina Martinovića, kao i pet drugih narodnih poslanika, ali nisam u tom trenutku primetio da se gospodin Jovanović javlja po povredi Poslovnika, nego sam mislio da se javim po amandmanu.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Znači može i sutra?)
Gospodine Pavićeviću, dozvolite, vi ste profesor, ugledan profesor, nemojte da dobacujete s mesta.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Hvala vam za ovo profesor.)
Gospodine Pavićeviću, takođe nemam potrebu da ponavljam objašnjenje koje sam dao gospodinu Jovanoviću, da se izvinjavam što me je gospodin Veselinović ubedio da drugačije ne može da obrazloži svoj amandman, osim na takav način što će govoriti o svemu i svačemu da bi mogao da objasni zašto treba Vlada da podnese izveštaj nadležnom odboru.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Trudiću se da govorim samo o amandmanu na predloženi član 9, koji je podnela grupa narodnih poslanika.
Naime, nemam ništa protiv kada se amandmani podnose, čak, štaviše, meni je drago, budući da uvek polazim da je namera najbitnija i da je namera podnosioca amandmana uvek dobra i uvek u interesu što boljeg zakonskog regulisanja, ali, ovde moram da spomenem da do sada nije bilo prakse da bilo koje ministarstvo bilo kom resornom odboru podnosi bilo koje izveštaje po pitanju analize efekata bilo kog zakona. Ne isključujem da u nekom narednom periodu bi tako nešto možda i bilo celishodno.
Osim toga, ovde je spomenuto da se ovakve odredbe obično unose u prelazne i završne odredbe nekog zakona, što apsolutno nije tačno, jer ovakve odredbe i ovakav član nikada ne ulaze u prelazne i završne odredbe, ne samo ovog zakona, nego i bilo kog drugog zakona.
U ovom amandmanu se govori o izveštaju o efektima. Mislim da efekte treba procenjivati mnogo pre i podnošenja samog zakonskog predloga. Recimo, žao mi je što naši zakoni ne mogu da sadrže klauzulu o evaluaciji, kao što to, recimo, postoji u Švajcarskoj, gde je predlagač u obavezi da, ukoliko konkretni zakon ne da rezultat na period na koji je donet, bude u obavezi automatski da podnese nov zakon, a ne izmene i dopune.
Ovakvim tekstom amandmana ne stvara se obaveza za Ministarstvo, iz jednog jednostavnog razloga. Obaveza za Ministarstvo proizilazi iz onoga što je zaključeno 8. januara 2014. godine, a zove se sporazum stručnih timova Advokatske komore Srbije i Ministarstva pravde Republike Srbije, a gde se kaže da su se članovi stručnih timova sporazumeli da se ubuduće unapredi saradnja Ministarstva pravde i Advokatske komore Srbije, a naročito u pogledu zakonodavne aktivnosti. Meni će biti drago ukoliko ovako nešto zaista ubuduće i bude manir.
Osim toga, imam i jednu potpuno načelnu primedbu na ovakav predložen tekst amandmana. Naime, ovde se kaže – član 9. menja se i glasi: „Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa dužno je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona podnese nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije izveštaj o efektima primene ovog zakona sa prethodno pribavljenim mišljenjem nadležnog organa Advokatske komore Srbije“. Vidite, mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu, pa onda na kraju nikako ne može kao institut stajati: „Advokatska komora Srbije“, već bi morala stajati: „Javnobeležnička komora“. To bi bila neka moja logika, a pri tom isključujem ono pravno.
Na kraju krajeva, moram da spomenem ono što se ovde dosta puta spominjalo, a što mnogi time licitiraju. Advokatura danas prevazilazi mnogo više od esnafskog udruženja. To je ustavna kategorija. Ustav Republike Srbije je taj koji, ne samo prepoznaje, nego advokaturi daje legitimitet pružaoca pravne usluge. Zato danas bez kvalitetne advokature nema kvalitetnog pravosuđa. Advokatura je deo pravosuđa i zato kažem da je ona mnogo više nego njeno poimanje samo kao nekog esnafskog udruženja.
Na ovom mestu moram napomenuti da smo, recimo, u skorijoj prošlosti imali štrajk advokata u Francuskoj. Trajao je duplo više nego štrajk advokata u Srbiji, ali se završio tako što se izašlo uvek u susret i u najvećoj meri upravo zahtevima advokata.
Neću govoriti o onom političkom delu, da se ova stvar mogla i drugačije rešiti, jer to drugačije rešenje vodilo bi nekakvim represivnim merama, a to po našu zemlju apsolutno ne bi bilo dobro, niti po Vladu, a niti po Advokatsku komoru i uopšte po advokaturu kao jednu čestitu, česnu i ugodnu profesiju u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, gospođice Batić.
Reč ima prof. dr Janko Veselinović. Samo mi objasnite osnov javljanja po replici, da bih procenio da li imate pravo?
(Janko Veselinović, s mesta: Replika. Gospodin Veselinović mi se nekoliko puta direktno obraćao.)
To nije dovoljno ako nije u negativnom kontekstu.
(Janko Veselinović, s mesta: Nekoliko puta mi se gospodin Veselinović obraćao imenom i prezimenom i pogrešno tumačio moje izlaganje.)
Govorio je o bivšem režimu. Po tome bi svaki poslanik bivšeg režima mogao da se javi i da traži pravo na repliku.
(Janko Veselinović, s mesta: Jedanaest minuta se isključivo osvrnuo na moju diskusiju i govorio je o mom predsedniku stranke.)
Ako je o predsedniku stranke, izvolite.

Taksativno ću odgovoriti gospodinu Martinoviću na pitanja koja je postavio.
Kada je definisao šta je država odnosno šta je pravo, rekao je da je to aparat sile u rukama države, da je to pravni sistem i pravo. Gospodine Martinoviću, ja sam u školi učio da je država aparat sile u rukama vladajuće klase. To je bila 1985. godina. Malo je anahrona definicija, ali ako bi se sada primenila, ona bi bila ovako – aparat sile u rukama Srpske napredne stranke.
Kada je u pitanju sporazum sa advokatima, on je postignut na bazi štrajka od četiri i po meseca. Ono što je predložilo Ministarstvo, jeste tekst koji su dali advokati i zbog toga to jeste poraz ovog Ministarstva i ove Vlade.
Na kraju krajeva, da vama advokati veruju, gospodine Selakoviću, pa ne bi oni sedeli tu. Oni bi prekinuli štrajk, gospodine Selakoviću odmah, a ne bi čekali da ovaj zakon stupi na snagu. Oni čekaju da on stupi na snagu.
S druge strane, kada je bilo rasprave, gospodine Martinoviću, u načelu o ovom zakonu, neki vaši poslanici su govorili da se ovde u stvari ne radi o volju advokata da štrajkuju, nego da ih na to teraju njihovi predsednici i predsednici regionalnih organizacija. Vaš poslanik koji sedi u drugom redu je to rekao i na taj način je unizio profesiju.
Kada je u pitanju to da ste rekli da ja advokaturu želim da pretvorim u zaključivanje ugovora o kupoprodaji, ne, gospodine Martinoviću, ovde se radi o solidarnosti advokata koji su se zbog…

Potrošili ste vreme.

…dela advokata koji se pre svega bave tim poslom solidarisali…(Isključen mikrofon.)

Ne možete govoriti tako mnogo, dva je minuta i 20 sekundi.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pogrešno sam citiran od strane gospodina Veselinovića.
Dakle, gospodine Veselinoviću, definicija države iz udžbenika Radomira Lukića glasi – država je organizacija sa monopolom fizičke prinude. Ja sam to rekao.
Vi ste pokušali da ispadnete duhoviti, ali mislim da vam to nije pošlo za rukom. Vi ste rekli – država, to je aparat sile u rukama Srpske napredne stranke.
Kažite mi, kakvu silu je koristio Aleksandar Vučić, Nikola Selaković ili bilo ko iz Vlade Srbije kada su u pitanju advokati, kojih, uzgred budi rečeno, ovde nema? Vama se ovde priviđaju duhovi. Silu, gospodine Veselinoviću, na veliku žalost građana Srbije, mogli smo da osetimo npr. 2008. godine, kada je brutalno ubijen Ranko Panić.
Sada vas ja pitam, kako vas nije sramota da kao poslanik režima koji je na ulicama Beograda ubijao ljude, bacao na njih suzavac, specijalne jedinice terao…