Imate pravo na repliku. Dobili ste na izlaganje gospodina Babića. Nastavite.

Ovde je traženo od mene da se izvinem načelniku generalštaba Vojske Srbije, generalu Dikoviću. Mogu da mu se izvinim i za čin i za stan i za napredovanje, ali niko ga nije ponizio kao, u to vreme, Vlada Srbije koja ga je postavila da brani jedan nasip u jednom gradu u Srbiji, a u isto vreme se postavlja pitanje – ko je branio Obrenovac, Palanku, Svilajnac itd?
Činjenica jeste, gospodine ministre, da je nabavka obavljena u neko moje vreme, započeta pre mene, ali se danas u Ministarstvu odbrane sa setom priča o nabavkama. Znate, pričaju jednom davno, nekad smo nešto nabavljali, jer ako nije tako recite mi, šta je od 2012. godine nabavljeno i šta je, u stvari na paradi prikazano novo, novije od 2012. godine? Evo, imate priliku.
Još jednu stvar, gospodine Arsenoviću, žao mi je što ste izašli, i ja bih čestitao …

Gospodine Šutanovac, niste dobili repliku na izlaganje gospodina Arsenovića.

Imam samo još 15 sekundi, da završim.

Izvolite.

Znači, i ja bih čestitao Vojsci Srbije na ugledu. U moje vreme vi ste bili najuglednija institucija u Republici Srbiji, danas ste četvrti. Prvo je, kažu, premijer, pa Vlada i to loša Vlada, pa Srpska pravoslavna crkva, pa Vojska Srbije i to kaže ministar odbrane, ponosan zato što je to tako. To je nešto o čemu treba da se zabrinete svi zajedno.

Zahvaljujem gospodine Šutanovac.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Ja se izvinjavam uvaženi predsedavajući, član 107. - vređanje dostojanstva parlamenta i čitavog naroda.
Odakle nekom pravo da na taj način možda i unižava kompletan narod ako ima poverenje u nekoga? Ako se narod izjasnio da ima poverenje u premijera najviše, pa izvinite to je pravo tog naroda. Da li će verovati u vojsku, to je opet pravo tog naroda, ali na takav način, uvredljivo se izražavati prema kompletnom narodu, to je zaista skandalozno i bili ste dužni da opomenete poslanika. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine Đukanoviću.
U pravu ste, ali nisam hteo da izreknem drugu opomenu, tako da imamo vremena. Mislim da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne)
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika. Izvolite.

Replika na repliku, iako je prethodni govornik i tu ne mislim na gospodina Đukanovića, dobio repliku na moje i ono što sam ja rekao, nijednom jedinom rečju, nije nam odgovorio kada će Bojan Pajtić podneti ostavku na sve one kritike koje je uputio ka svom Zakonu o radu, koji je neevropski, necivilizacijski, protiv zaposlenih u Srbiji, koji je omogućio da 400.000 ljudi, između 2008. i 2012. godine ostane bez posla?
Kada će snositi konsekvence iste one koje je tražio, jer je mislio da se to odnosi o novom Zakonu o radu za koji smo i dobili podršku, ne samo Međunarodne zajednice, već i ljudi u Srbiji, zato što se stopa nezaposlenosti konačno, ne samo zaustavila, nego i smanjuje se.
Ono što mi je zasmetalo, a to je da je neko omalovažen, a u tim danima i satima kao i hiljade i hiljade, pripadnika Vojske Srbije, kao i hiljade volontera, građana Republike Srbije, sam bio zajedno sa gospodinom Dikovićem, na bedemima Šapca i nije to jedan bedem. To su bedemi i kod silosa i kod Čevrentije, gde su pripadnici Vojske Srbije branili i odbranili jedan veliki grad u Srbiji, branili bedeme u dužini od 25 kilometara, i da zaista u tom trenutku nije bilo pripadnika Vojske Srbije, da nije bilo čvrste komandne ruke gospodina Dikovića, nisam siguran, sa takvom vlašću grada Šapca i nepripremljenošću lokalne samouprave, šta bi bilo od Šapca.
Čast je braniti, ne samo te bedeme, čast je braniti živote građana Republike Srbije, živote građana Šapca i na tome čestitam i pripadnicima Vojske Srbije i gospodinu Dikoviću lično.