Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažena damo i gospodo iz Ministarstva odbrane, mislim da je velika šteta što ove zakone usvajamo u vremenu jedne velike afere koja potresa kako Ministarstvo odbrane, tako i Ombudsmana i da je šteta što to nije rešeno na način na koji to zakon propisuje i koji omogućava, što bi rekli u ustavnoj kategoriji, Omudsmanu da radi svoj posao adekvatno.
Podsetiću da su, kao što ste rekli, zakoni o odbrani i vojsci usvojeni 2009. godine, da je još 2011. godine uočeno da je neophodno urediti određene delove koji nisu bili funkcionalni i da je krajem 2011. godine oformljena grupa koja je trebala da izanalizira koje izmene i dopune zakona treba da se urade i šta je to što treba da se nađe u Skupštini Srbije.
Ono što mislim da je jako loše, to je što uporedo nije rađena i izmena strategijskih dokumenata, Strategije odbrane i Strategije nacionalne bezbednosti, jer mislim da smo izgubili jedan tempo i da ćemo njih morati da menjamo jer se konačno bezbednosno okruženje, kako u regionu, tako i u svetu, potpun promenilo od 2009. godine i pitanje je da li Srbija danas ima određene nevojne izazove koji nisu definisani u Strategiji nacionalne bezbednosti, a definitivno postoje. Svedoci smo dešavanja u Parizu od pre nekoliko nedelja. Mislim da na jedan ozbiljniji način treba da pristupimo analizi tih tzv. nevojnih, odnosno asimetričnih pretnji. Upravo je to jedna od stvari koja, nažalost, u vašim izmenama i dopunama nije precizirana.
Dakle, ako kažemo da ovi zakoni tretiraju vojne i nevojne pretnje, odnosno asimetrične pretnje, postavlja se pitanje ko će usvajati strategije o borbi protiv terorizma, ko radi nacrte, a ko usvaja, borbi protiv organizovanog kriminala ili protiv korupcije, imajući u vidu da to spada i u tzv. asimetrične pretnje, odnosno nevojne pretnje, ako znamo da je Strategiju nacionalne odbrane radilo Ministarstvo odbrane i ona se usvaja upravu u parlamentu Srbije?
Takođe, postoji jedna stvar koja nije dobro, po nama, urađena, a tiče se situacije u kojoj, po važećem članu 2. tačka 4, Odbrana Republike Srbije sprovodi se samostalno ili u saradnji sa drugim državama u okviru institucije sistema nacionalne bezbednosti.
Zašto govorim da ovo nije adekvatno, odnosno zašto mislim da je vreme pokazalo da to mora da se mnogo ozbiljnije uredi? Pa, jednostavno, imali smo situaciju prošle godine, tokom maja meseca, jednu katastrofalnu situaciju izazvanu usled vremenskih neprilika, ali isto tako katastrofalno lošu situaciju u koordinisanju svih elemenata sistema koji treba da funkcionišu u okviru vanrednog stanja.
Nažalost, imali smo situaciju da vrhovni, da kažem, ne komandant, već operativni komandant naše Vojske, načelnik Generalštaba komanduje zaštitom jednog grada ili jednim bedemom, što ne može da bude slučaj, nikad u svetu nigde nije bio slučaj jer se postavlja pitanje ko je komandovao odbranom u nekim drugim opštinama i gradovima i zbog čega smo došli u situaciju da imamo samo jednog generala koji je vičan, a ja mislim da to nije istina, da komanduje odbranom u takvoj situaciji.
Ono što mislim da isto nije adekvatno predloženo, postavlja se pitanje ko propisuje mere pripravnosti Vojske Srbije i ko propisuje način i postupak sprovođenja mobilizacije Vojske Srbije. To je nešto što fali i u Zakonu koji je još uvek važeći, a koji treba da se izmeni.
Postavlja se pitanje takođe – zbog čega se poseban akcenat stavlja na finansijsko poslovanje, odnosno finansijsku službu i na materijalno-finansijsko poslovanje, pa je nejasno zbog čega u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani navodi se da Ministarstvo obavlja poslove koji se odnose na obrazovanje i organizovanje samo finansijske službe. Šta je sa ostalim službama? Zbog čega je ovde samo finansijska služba izvedena iz konteksta i zašto je njoj dat primat i zbog čega nema ostalih službi, kao što je tehnička, intendantska, ili već ne znam koja.
Takođe, predlagač zakona, odnosno izmena je predvideo da se potencira organizovanje, unapređenje i informacionog sistema u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja. Postavlja se pitanje – a šta je sa drugim informacionim sistemima? Znači, postoje informacioni sistemi koji se tiču vojnog zdravstva, čuveni KAIS koji se tiče vojnih kadrova, Vojevir koji se tiče obavezne odbrane, general Lacković to odlično zna. Zbog čega u ovom zakonu se i ti informacioni sistemi ne unapređuju, već samo materijalno-finansijsko poslovanje i da li je to uticaj u stvari nekih partikularnih delova sistema odbrane koje zanimaju finansije i materijalno poslovanje, ovo drugo zanemaruju? Jer, imali smo priliku da na Odboru za odbranu i bezbednost čujemo u stvari da je esencija i najvažnija stvar finansijsko poslovanje u sistemu odbrane.
Razumeo bih to u situaciji u kojoj te finansije funkcionišu na adekvatan način, razumeo bih to u situaciji u kojoj nemamo smanjenje budžeta, u kojoj nemamo smanjenje plata svim ljudima koji sada sede pored vas, pogotovo oficirima su plate smanjene po prvi put od ne znam kad u sistemu odbrane. Znam da se hvalite nečim što je zaista veliki uspeh, da nakon dva rebalansa imate izvršenje budžeta od 99%. Ja moram da kažem da kada usvojimo rebalans rebalansa, pa opet rebalans i nemate 100% izvršenje, onda je to stvarno više nego degutantno hvaliti se time.
Međutim, mislim da postoji niz drugih stvari koje treba da naglasimo i mi ćemo, kao Demokratska stranka, podržati ovaj zakon ukoliko, naglašavam ukoliko, dođe do usvajanja naših amandmana. Naši amandmani odnose se na više pitanja, nekih petnaestak ili malo više amandmana.
Prvo, želim da kažem da delimično podržavam kolegu Đurišića – pitanje ratnog vojnog vazduhoplovstva je pitanje verovatno emocije koju nose naši oficiri iz nekog davno prošlog vremena. Nije to pitanje srpske tradicije jer bi onda išli na kraljevsko vazduhoplovstvo, itd. Postavlja se pitanje – ako smo imali ratnu mornaricu, zašto onda i flotila ne bude ratna flotila, ako već imamo tu vrstu emocije? Postavlja se i pitanje, ako znamo da imamo ratnu, odnosno mirnodopsku vojsku, koji deo vojske je taj ratni, zašto nemamo i ratnu kopnenu vojsku? Dakle, to je nešto što mislim da je moglo da se uradi na neki drugi način. Nije problem da vi modernizujete sistem i uspostavite novu tradiciju. Mogle su to da budu vazduhoplovne snage, kao što postoje negde u svetu itd.
S druge strane, u članu 5. uvodite jednu stvar, za koju, iskreno, stručnjaci sa kojima sam razgovarao smatraju da je neustavna, a to je, da se izrazim vrlo jednostavno, zabranjuje se profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije članstvo u političkim organizacijama. Kad kažem: „profesionalni pripadnici Vojske Srbije“, ne mislimo na oficire, podoficire i vojnike, već na vojne nameštenike, vojne službenike koji se sada, praktično, kao civili koji rade u sistemu odbrane, diskriminišu u odnosu na drugi deo građana Srbije i diskriminišu posebno u odnosu na državne službenike koji rade u Ministarstvu odbrane sa kojima sede često u istoj kancelariji, koji, po zakonu, mogu da bude članovi političkih organizacija, a oni ne mogu. Mislimo da je to u nesaglasnosti sa Ustavom i mislim da je to bilo u prošlom zakonu mnogo bolje definisano, odnosno profesionalno vojno lice ne može da bude član nijedne stranke, niti može da vrši političku agitaciju i to je nešto što je, po nama, bilo adekvatno.
Uvodite ponovo mornaričke činove u jednom rodu koji više nije vid, koja je brigada, zahvaljujući delu pontonjerskih jedinica iz kopnene vojske nastala, smatram da je to potpuno disfunkcionalno. U isto vreme, znamo da činovi podoficira ne postoje u tim mornaričkim činovima. Mislim da je ovo nešto što je apsurd jer ne znam na kojim pozicijama mimo rečne flotile će se dodeljivati činovi, odnosno na kojim pozicijama u Ministarstvu ili Generalštabu će neko dobijati čin admirala, vice, kontraadmirala ili komodora. To je nešto što, po nama, treba da ostane kao što jeste i smatram da to nije modernizacija. Naprotiv, smatram da to ne doprinosi praktično ničemu.
Ono što se postavlja pitanje, to je, u članu 6, koleginica koja je profesor prava žao mi je što to nije primetila, dakle, ovde se uvodi mogućnost da vojna policija, usled disciplinske odgovornosti, izvrši dovođenje profesionalnog pripadnika Vojske Srbije. Citiram baš „dovođenje“. Prvo, ne znam šta znači pravno-terminološki to „dovođenje“. Drugo, zanima me – gde ste to videli da zbog disciplinskog, odnosi se bilo gde, u bilo kom zakonu, neko dovodi, privodi ili hapsi? Dakle, ukoliko predsedavajući Bečić napravi disciplinsku grešku ovde, ili ja, budemo opomenuti, izrekne se kazna, ali nas niko ne dovodi, privodi ili nešto slično. I kako će to privođenje biti? Da li će to ličiti na ovo komunalno, kao što smo videli juče u Beogradu, kada se stavljaju lisice oficiru koji dolazi na proces koji je disciplinski i koji može da se vodi i bez njegovog prisustva i da se izrekne mera i bez njegovog prisustva?
Dakle, mislim da oni oficiri, pretpostavljam, koji su pisali ovaj Predlog zakona, izmene i dopune, nisu adekvatno sagledali ovu stvar i mislim da ovakav član treba da se briše.
S druge strane, gospodine ministre, apelovao bih na vas da imate razumevanje da se sistem odbrane modernizuje već duži vremenski period i da je vreme da se i ljudi koji vode Ministarstvo, konkretno i vi, i deo parlamenta modernizuju. Znate, kada poslanik u Skupštini Srbije napomene da smo se mi odrekli tenka T-55, očekujem da vi, kao vrsni znalac, sada ste tu već šest meseci, kažete da se mi nismo toga odrekli, nego je vreme pregazilo taj tenk T-55, kao što je pregazilo i neki drugi automobili ili drugo neko sredstvo, da se to više ne koristi ovde kao izgovor za neznanje, jer vi ste taj koji treba to da zna. Znači, mi imamo čak i više nego što nam je neophodno tenkova 84, imamo i u remontnoj rezervi, imamo i tenkova T-55, koje niko ne želi da kupi. Znači, postavlja se pitanje – zbog čega vi to prećutkujete i da li mislite da na taj način dovodite parlament i one poslanike koji su pričali ovde u ideju da je neko to uništavao zato što je to perspektivno oružje? Znate, otprilike, to bi bilo kao da koristimo mobilni telefon koji je nastao 1991. godine u 21. veku, u drugoj deceniji.
Takođe, čuli smo jednu stvar koja je izazvala podsmeh oficira koji sede pored vas, žao mi je što kolega poslanik nije tu, a to je da je Strela-2M srušila 70 neprijateljskih letelica. Onda bi general Gordić dodao da je Kub srušio 150, a ne 220. Znači, mi smo više sa Strelom-2M porušili letelica inostranih nego što su srušene u svim ratovima koji su vođeni u poslednjih 20-ak ili 30 godina. Dakle, očekujem da vi na to reagujete, ne da se smejete sad, da kažete poslaniku - izvinite, ja razumem vašu intenciju i vašu ideju, da govorite o nečemu o čemu očigledno malo znate, ali da vam objasnim, nijedan avion nije srušen sa Strelom-2M, nijedan. Je li tako, gospodine generale? Da, znam. Eventualno kolega Drecun je u tim emisijama rušio te avione svakodnevno, ali to mislim da niko ozbiljan nije, više je to bilo kao misao.
Po pitanju saradnje sa NVO sektorom mislim da je dobro što ste promenili član zakona koji se menja. Mislim, da je potpuno u redu da pripadnici sistema odbrane imaju mogućnost da učestvuju u radu nevladinog sektora, ali isto tako mislim da je dosta površno postavljena stvar i da treba da se uradi, ako nikako drugačije onda podzakonskim aktom, da to bude svima jasno, a ne da bude slobodna volja vaša ili slobodna volja nekog drugog ministra da li će se nekom odobriti da učestvuje u radu neke nevladine organizacije. Mislim da je naprosto neprimereno da pripadnici vojske imaju slobodu da sami o tome odlučuju i isto tako mislim da je neprimereno da mi nemamo konkretno saznanje kako će se o tome odlučivati, jer to dovodi u mogućnost da vi, neko drugi, treći, peti zloupotrebljava, recimo, za neke svoje partikularne interese pripadnike vojske, pa im dozvoljava da negde da učestvuju, negde da ne učestvuju.
Ovo govorim da bi zaštitio i vas gospodine ministre, ali ceo sistem. Smatram da je to jedno od stvari koje treba da se precizira. Ako u ovom zakonu nije preciziran način na koji treba da se precizira, očekujem da to bude u jasnim podzakonskim aktima.
Ove izmene i dopune Zakona o vojsci, pre svega, nažalost, u pojedinim članovima, to će kroz amandmane da vam i demonstriramo, su u koliziji sa Zakonom o vanrednim situacijama. Dakle, ceo taj sistem je nažalost u nekom delu postavljen loše i mislim da ste trebali da inicirate da se uporedo sa Zakonom o vanrednim situacijama, uporedo sa strategijskim elementima u parlamentu Srbije vrši rasprava i da se onda ceo taj sistem modernizuje, a ne da dolazimo u koliziju. Podsetiću vas da su čak i predstavnici vaše stranke na Odboru za odbranu i bezbednost govorili upravo o civilnoj zaštiti koja nije inkorporirana na adekvatan način i koja sada ima određeni dualizam koji je loš za ceo sistem odbrane.
Hvala vam gospodine ministre, ako možete da odgovorite na neka pitanja ja bih bio rade volje da vas čujem, ako ne, imaćemo priliku da još vodimo debatu. Zahvaljujem.
