Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vesna Besarović.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženi predstavnici Vojske Srbije, uvažene kolege poslanici, obratila bih se u vezi sa dva zakona koja su danas na javnoj raspravi, odnosno na budućem glasanju. To su Zakon o narodnoj odbrani i Zakon o Vojsci.
Što se tiče ova dva zakona, koja su pripremana dosta dugo i koja su prošla javne diskusije i pripreme u radnim grupama, osnovni zadatak izmena koje su preduzete je da se otklone uočeni nedostaci u praktičnoj primeni ovih zakonskih propisa, s jedne strane i s druge strane, da se izvrši potrebno usaglašavanje sa promenama koje su nastale u pravnom sistemu Republike Srbije, a odnose se na materiju koju uređuju ova dva zakona.
Naime, ovi tekstovi, koji su danas nama predloženi, predstavljaju rezultat analize i pripreme radnih grupa i oni su nama dati danas da o njima raspravljamo u načelu i u pojedinostima.
Što se tiče Zakona o odbrani, on pre svega donosi nova definisanja pojmova i usklađivanje izraza koji se koriste u ovom zakonu radi jednobraznog korišćenja i otklanjanja nekih nepreciznosti, koje su uočene u dosadašnjem radu, odnosno u dosadašnjoj primeni sada važećih propisa. Zatim, preciziraju se nadležnosti predsednika Republike, Vlade, Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske u oblasti odbrane i Generalštaba Vojske Srbije, takođe radi usaglašavanja sa nadležnostima koje su propisane u drugim zakonima, bilo da su oni prateći ili zakoni koji podržavaju Zakon o odbrani, na primer, Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalnim operacijama itd.
Predloženim zakonskim izmenama bliže se uređuju ovlašćenja za donošenje podzakonskih propisa. To imamo bliže definisano u članu 16. Predloga zakona, za izvršavanje ovog zakona, što nije bilo precizno uređeno u važećoj, postojećoj zakonskoj materiji i zbog čega neki podzakonski propisi nisu mogli da budu doneti. Zatim, ovde se obraća velika pažnja inspekcijskom nadzoru u oblasti odbrane. Uvodi se čitav niz članova koji regulišu ovu materiju, pogotovo inspekcijske poslove, koje će obavljati inspektorat odbrane kao organ uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Veoma je značajno što se ovim zakonom vrši i usklađivanje sa Zakonom o budžetskom sistemu, Zakonom o javnoj svojini, koji su u međuvremenu doneti, i konačno Zakonom o javnim nabavkama koji smo relativno skoro menjali i doneli.
Takođe, utvrđuju se dokumenti planiranja odbrane, kao što su strategijsko-doktrinarni dokumenti, dokumenti planiranja razvoja i dokumenti upotrebe snaga i za svaki od njih se posebno definiše koji dokumenti ulaze u njihov sastav.
Takođe, uvodi se institut, da tako kažem, srednjoročnog plana i programa razvoja sistema odbrane kao veoma važnog preduslova u razvojnoj politici sistema odbrane.
Kao što sam već napomenula, proširuju se nadležnosti predsednika Republike, kao što je davanje saglasnosti na nacrte svih osnovnih dokumenata planiranja razvoja i ostalih osnovnih strategijsko-doktrinarnih dokumenata.
Takođe, nadležnosti Vlade su vezane za ovu materiju, kao što je usvajanje procene vojnih i ne vojnih izazova, rizika, pretnji, donošenja akcionih planova za sprovođenje strategija itd.
Preciznije se uređuju nadležnosti u oblasti planiranja i izgradnje vojnih objekata, zajedničkog civilno-vojnog sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem, oblast saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima, a u pogledu posebnosti koji proizilaze iz takve vrste saobraćaja i iz činjenice da je reč o vojnom režimu saobraćaja, naravno, uvek za potrebe i iz delokruga Ministarstva odbrane.
Time se ujedno vrši usklađivanje ovih odredbi, odnosno odredbi ovog zakona sa zakonima koji uređuju sličnu materiju, kao što je Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o vazdušnom saobraćaju i Zakon o unutrašnjoj plovidbi.
Dodatno se uređuju i posebne dužnosti Ministarstva i ostalih državnih organa u postupku pripremanja i sprovođenja planova odbrane u poslovima i delatnostima koje se izvršavaju u vezi sa njihovim nadležnostima.
Zatim, u članu 107. se, kao posebno značajna novina, apostrofiraju poslovi zaštite i zastupanja imovinsko-pravnih interesa Republike Srbije u pogledu imovine koju koristi Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, time što se u institut vojnog pravobranilaštva uvodi, a imajući u vidu obim i specifičnosti te imovine, odnosno specifičnost vojne organizacije kao takve, vojnih delatnosti, vojne službe, kao i postojeću praksu uporedno pravnu praksu koja postoji u drugim zemljama.
U tom smislu, ja bih samo navela da je predloženo da vojno pravobranilaštvo bude posebna organizaciona jedinica Ministarstva odbrane koja će preduzimati pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih interesa Republike Srbije u pogledu sredstava koje koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, a za potrebe odbrane i bezbednosti.
Ovim rešenje se predlaže, imajući u vidu član 2. stava 3. Zakona o pravobranilaštvu, koje smo prošlog leta 2014. godine doneli, a kojim je propisano da će se posebnim zakonom urediti poslovi pravobranilaštva zaštitu imovinskih interesa i prava Republike Srbije u postupcima koji za predmet imaju prava i obaveze Republike Srbije u vezi sa delokrugom rada Ministarstva nadležnog za poslove odbrane, vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono vezane za Ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vojske.
To se pokazalo kao jedna dobra novina, osnivanje vojnog pravobranilaštva, a i na liniji je uporedno pravne prakse država koje takođe imaju slične institucije za poslove zastupanja imovinskih interesa koja vrše organi Ministarstva nadležnih za poslove odbrane. Takve institucije nalazimo u regionu, Makedonija, Hrvatska, Grčka, Italija, Turska, Rumunija, a i, naravno, van regiona.
Kao sledeća novina, koju donosi ovaj zakon, je logistička podrška koju predviđa ovaj zakon, a kojima se daje ovlašćenje Vladi da osniva vojne ustanove sa statusom pravnog lica koje viškom kapaciteta mogu da pružaju usluge van Ministarstva odbrane i Vojske Srbije po tržišnim uslovima.
Predviđene su i obaveze građana u članu 28, tako što se građanima daje, odnosno predviđa obaveza izvršavanja vojne radne i materijalne obaveze i obaveze da učestvuju u civilnoj zaštiti, kao i obaveze da učestvuju, što je novina, u obučavanju za potrebe odbrane, a u skladu sa zakonom i odlukama nadležnih organa.
Kao jednu od značajnih izmena navela bih izmenu kojom se vrši dopuna zakona, a odnosi se na mere obezbeđenja vojnih objekata i reona u kojima se ti objekti nalaze, u pogledu fizičko-tehničkog obezbeđenja, bezbednosne zaštite, načina određivanja tih mera i načina kontrole kako se te mere sprovode.
Sledeća novina koju ovaj zakon donosi jeste uređivanje načina izvršenja, način vršenja, pardon, istraživanja od značaja za odbranu i posebno za fizička i pravna lica u poslovima istraživanja, a koja su povezana sa osnovnom delatnošću Vojske Srbije, odnosno Ministarstva odbrane. Ta istraživanja mogu da imaju poseban značaj za razvitak sistema odbrane, za posebne mere zaštite tajnih podataka o odbrani i bezbednosti zemlje.
Uređuje se materija planiranja odbrane, tako što se utvrđuju dužnosti pravnih lica od značaja za odbranu i time se ide napred, u susret novim rešenjima.
Predviđaju se i mere vezane za zaštitu tajnih podataka. Što se tiče tih novih mera za zaštitu tajnih podataka, preduzimaju se mere bezbednosti u organizovanju, izvođenju vojnih vežbi, načinu određivanja tajnih podataka u odbrani i bezbednosti, zabrana pristupa i snimanja određenih vojnih objekata, koje smo imali i do sada, ali u korišćenju nove nomenklaturne tehnike, zatim zabrana građenja u reonima tih objekata, zabrana građenja u pograničnom pojasu, unošenje podataka o vojnim objektima u kartografske publikacije radi poštovanje tajnosti podataka itd.
Svim ovim predloženim rešenjima treba da se otkloni nedostatak u zakonodavnom uređivanju ove materije, a koje je bila uređena ranijim propisima, a neki od tih propisa su u međuvremenu prestali da važe.
Što se tiče drugog zakona koji je danas na dnevnom redu, Zakona o vojsci, ovde se izmene odnose na uređivanje materije koja u zakonu nije do sada bila uređena ili je bila vrlo okvirno uređena, pa se ovim novim Zakonom o vojsci taj način uređivanja pojedinih odnosa temeljnije reguliše ili se regulišu novi instituti koji do sada nisu bili regulisani. Na primer, tu je reč o vojnim legitimacijama, identifikacionim karticama, mogućnostima da se upućuje na rad u inostranstvo na osnovu izvršavanja obaveza koje su preuzete zaključivanjem međunarodnih ugovora, itd.
Tu kao posebno važna tačka spada i materija koju treba bliže urediti, usaglasiti sa potrebama vojne službe, organizacije Vojske Srbije, specifična vojna služba i služba pod otežanim okolnostima, nadležnosti ministra odbrane, načelnika Generalštaba Vojske Srbije u komandovanju, rukovođenju Vojskom Srbije, uslovi za prijem u profesionalnu vojnu službu, rešavanja o stanjima u službi, prestanak službe po potrebi službe, plate, novčane naknade, prijem civilnih lica i slično.
U vezi sa tim ja bih jednu sugestiju uputila parlamentu, a ona se tiče ovlašćenja koje je sada po novom Predlogu zakona o vojsci, ministar odbrane dobio. Meni se čini kao profesoru prava da su ta ovlašćenja veoma široka, ona imaju i elemente diskrecionog, što naravno u ovim okolnostima koje postoje su nekad vrlo potrebna i nužna rešenja.
Ali, s druge strane vi sami znate da preširoka diskreciona ovlašćenja u sebi uvek kriju i jednu dozu opreza, da ne kažem opasnosti. Posebno bih apostrofirala, recimo, član 6. gde se kaže da profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije umesto zabrane se omogućava da uz prethodnu saglasnost ministra odbrane učestvuju u aktivnostima udruženja, ili član 7, kojim se jasno uređuje specifična vojna služba pod otežanim okolnostima i precizira ovlašćenje ministra odbrane da uz saglasnost Vlade odredi poslove itd, ili član 8. opet, slična sintaksa ovlašćenje ministra odbrane u komandovanju i rukovođenju Srbije donosi jak akt, znači on je ovlašćen da donosi akta, kojima se uređuje organizacija Vojske Srbije.
Čini mi se da je to veoma široko postavljeno. Tome bi dodala i član 14a, koji je koleginica Batić već pomenula. Znači, prosto mislim da bi možda trebalo uvesti neke parametre objektivnosti u ova po meni, dosta široka ovlašćenja ministra odbrane.
Dalje, vezano za uvođenje posebnog stručnog ispita koji bi polagala civilna lica na službi u Vojsci Srbije to mi se čini da je sasvim dobro rešenje. Postavljaju se uslovi koji treba da se obezbede licima, kvalifikacioni stepen da bi mogli da učestvuju i koja su neophodna za njihov rad, da se ona ne mogu steći samo državnim ispitima u okviru struke, već da ta lica moraju da imaju i dodatna obrazovanja. Dodatne uslove moraju da ispune da bi mogli da uspešno obavljaju poslove i zadatke na svojim radnim mestima u Vojsci, odnosno u poslovima odbrane.
Predlaže se utvrđivanje prava na produženo osiguranje i naknadu, znači jedno poboljšavanje ravnopravnog statusa lica koja su zaposlena u poslovima odbrane u Ministarstvu odbrane i u svim drugim pripadajućim institucijama, na primer zbog prestanka zaposlenja supružniku, premeštenog oficira, odnosno podoficira kome prestane radni odnos na neodređeno vreme itd, da sada ne ulazim u te detalje. Ali, po meni jedan vrlo dobar, jedan pozitivan, socijalni pomak u statusnom rešavanju ravnopravnih, odnosa lica koja su zaposlena u poslovima vezanim za odbranu i vojsku zemlje.
Sva ta postojeća rešenja koja su predložena jednim i drugim zakonom imaju u stvari za zadatak da kao što sam na početku rekla, otklone nedostatke, učine da se izvrše potrebna usaglašavanja, popune pravne praznine tamo gde su postojale i da se unapredi sistem Vojske, odnosno sistem odbrane. Na kraju da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije glasati za oba zakona i za Zakon o odbrani i za Zakon o Vojsci u danu koji je određen za glasanje. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, želeo bih da odgovorim i gospođi Batić i gospođi Besarović na ova pitanje vezano za član 6. i član 14a.
Ovime smo želeli da napravimo bliže uslove učešća profesionalnih pripadnika Vojske u radu različitih udruženja i naravno da ćemo i pod bližim podzakonskim aktima da uredimo osnov, a zavisiće od njihove stručnosti, naravno kompetencije i ono što je najbitnije u Vojsci Srbije, a to je da će i stručna služba Vojske Srbije morati da da pre toga svoje mišljenje da li pripadnici Vojske Srbije mogu da učestvuju u tim udruženjima ili ne.
Naravno, saglasnost ministra odbrane je zadnji akt kojim se odobrava učešće pripadnika Vojske Srbije u tim udruženjima i naravno to mora da bude sagledano u stručnoj službi da se ne kosi sa pravilima vojne službe tj. ako nije sankcionisano Zakonom o Vojsci Srbiji i propisima u vojnoj disciplini, to je član 149. tačka 26. ako bi se tim učešćem povredila načela nepristrasnosti ili političke neutralnosti ili predstavljali izražavanje i zastupanje određenih političkih stranaka u tom kontekstu je taj član zakona 14a.
Ono što morate da znate, a rekli ste za član 6. u vezi sa članom 14a. Jeste, profesionalna vojna služba se zasniva, pre svega na principu jednostarešinstva i subordinacije, s toga profesionalni pripadnik Vojske Srbije ne može učestvovati u bilo kakvoj aktivnosti van službe bez znanja svojih pretpostavljenih starešina. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, članovi Ministarstva odbrane, pripadnici vojske, kolege poslanici, imamo danas izmene i dopune dva važna zakona i svi se slažemo da je posle više od pet godina vreme da se izvrše izmene i dopune Zakona o odbrani i vojsci, s obzirom da su u međuvremenu usvojeni neki zakoni koji su odredbe postojećeg zakona praktično izmenili ili ostavili nesprovodivim. Mislim da je dobro što su danas pred nama ova dva zakona.
Ono što nisam uspeo da čujem danas od ministra, niti da zaključim na osnovu onoga što piše u obrazloženju ova dva zakona jeste zašto su ova dva zakona podneta u Narodnu skupštinu po hitnom postupku? Osim, ako to nije, a očigledno da jeste politika Vlade Republike Srbije, da praktično svi zakoni, bez obzira na njihovu sadržinu dolaze u Skupštinu po hitnom postupku, raspravljaju se bez mogućnosti da se vodi neka javna rasprava o njima i da se poslanici dovode pred svršen čin da nešto moraju da usvoje onako kako je predloženo, bez mogućnosti da kvalitetno utiču na izmene i promene ili da čujemo da postoje i neka druga rešenja.
Ovo pogotovu govorim zato što je činjenica da su ove izmene i dopune plod javne rasprave koja je vođena u 2014. godini. Svestan sam toga i zato mi nije bilo jasno zašto je posle svega toga hitan postupak? U Zakonu o odbrani se uopšte ne kaže zašto je hitan postupak potreban, dok se u Zakonu o vojsci govori da postoji član 192. postojećeg zakona koji prestaje da važi sa 1. januarom 2015. godine, zapravo sa 31. decembrom 2014. godine.
Danas je koliko znam, 26. januar 2015. godina. Dakle taj član zakona ne važni već 26 dana i ono što se nama iz opozicije često ovde postavlja kao pitanje kada kritikujemo zakone koji se donose dan, dva, tri pre nego što neki rok treba da istekne - šta će biti ako se ne usvoje ove izmene, onda danas postavljam pitanje – šta se to desilo 1. januara zbog čega je ovaj zakon trebalo doneti do 1. januara i kakva je šteta nastala u ovih 26, 27, 28 dana, koliko će biti dok se ovaj zakon ne usvoji? Ništa od toga nismo čuli od ministra, ali sada već po navici, imamo ponovo hitan postupak kod donošenja zakona, pa tako i ova dva bitna zakona.
Najveći deo izmena i dopuna ovog zakona smatramo da su dobri i podržaćemo te izmene naravno uz nekoliko sugestija koje smo dali kroz amandmana.
Da ovi zakoni nisu idealni ili najbolje mogući, govori sam postupak Vlade, koja je, a to ovde nije rečeno, sama dala pet amandmana na izmene i dopune Zakona o Vojsci 20. januara. Znači, 15. decembra prošle godine Zakon je usvojen, a onda je Vlada nešto malo više od mesec dana kasnije shvatila da je nešto pogrešno napisala u tom Zakonu o Vojsci, pa nam je dala amandmane. Tako da to ponovo govori o tome koliko je neozbiljno kada se zakoni donose po hitnom postupku i koliko sve to nema smisla. Da bi bilo mnogo bolje da radimo onako kako je predvideo i Ustav i Poslovnik ove Skupštine, da zakoni dolaze po redovnoj proceduri, da o njima može da se vodi rasprava, da se organizuju javna slušanja, pa tek onda da ulaze u Skupštinu.
Ali, dobro, imamo to što imamo danas i ja želim da se osvrnem na neke stvari za koje mislim da nisu dobre. Iako je ministar objašnjavao da nije dobro da ostane član 14. u zakonu, koji govori o tome da pripadnici Vojske i službenici ministarstva sada ne mogu da učestvuju u nekoj saradnji sa nevladinim sektorom, odnosno da o tome ministar daje saglasnost, jer to ostavlja mogućnost arbitriranja ministra da nekome da, da nekome neda, pogotovu što postoji član zakona gde se pripadnicima Vojske i ministarstva omogućava saradnja sa stranim nevladinim organizacija i sa stranim organizacijama, pa nije jasno zašto se to ograničava na domaće.
Takođe, smatramo da je potrebno na drugi način definisati ograničenje prava vojnih lica i pripadnika ministarstva na njihovu političku aktivnost. Smatramo da politička aktivnost ne treba da bude dozvoljena, ali mislimo da postoji i drugi način njihovog učešća u društvenom životu zajednice koji ne treba da bude predmet zabrane niti odobrenja ministra.
Takođe smatramo da postojeći član 63. Zakona o Vojsci treba da ostane. Nije nam jasno da je razlog za brisanje određenih tačaka na osnovu kojih može da se pokrene postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti je činjenica da se to do sada u praksi nije pojavilo. Mislimo da treba da ostane mogućnost, to govori o tome da vršenjem dužnosti u pravnom licu, bez odobrenja nadležnog organa, osnivanje privrednih društava, neprenošenje upravljačkih prava, a to sve može da dovede do eventualnog sukoba interesa, da to treba da ostane u zakonu, bez obzira što se to do sada u praksi nije pojavilo. Možda će se pojaviti, pa će se onda pojaviti problem što u zakonu ne postoji to ograničenje.
Takođe smatramo da termin - vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana, treba da stoji. Ne slažemo se da se uvede termin - i ratno vazduhoplovstvo. Mislimo da je istorija Srbije u poslednjih 20-ak godina toliko opterećena i da je pacifikacija na svakom mogućem mestu nešto što će doprineti boljoj budućnosti građana Srbije i naše dece. Smatramo da termin - ratno vazduhoplovstvo, ne treba da se uvodi da je primereniji termin i današnjem trenutku i budućnosti koju želimo za našu zemlju i našu decu da ostane termin - vazduhoplovstvo.
Zakon o odbrani uvodi jednu važnu novinu. To je inspektorat odbrane i nadležnosti inspektorata odbrane i mi to podržavamo, ali smatramo da inspektoru odbrane treba zakonom omogućiti da se u određenim slučajevima može obratiti i nadležnom odboru Skupštine Srbije, kao što imamo slučaj da se inspektor, koji kontroliše rad VBA i VOA, može u određenim situacijama obratiti i nadležnom odboru Skupštine. Mi smo predvideli našim amandmanom da se ta mogućnost uvede, kao i da se uvede mogućnost da se jednom godišnje, ne mogućnost, nego obaveza da inspektorat odbrane jednom godišnje podnese izveštaj nadležnom odboru.
Smatramo da je demokratska civilna kontrola Vojske vrlo važan segment našeg društva i bezbednosti svih nas. Smatramo da se nažalost ono što je predviđeno trenutno zakonskom regulativom ne sprovodi do kraja i da bi bilo bolje da se zakonima uvedu mogućnosti obaveze većeg učešća Narodne skupštine kao centralnog mesta u kome sede predstavnici građana, svi mi, jer da je to slučaj i da se na tome više radi i insistira, verovatno ne bi imali situaciju koja se dešava u poslednjih nekoliko dana, gde imamo sukob ministra odbrane sa jednom Ustavom definisanom državnom institucijom, institucijom Zaštitnika građana, gde se koriste krajnje neprimerene reči i optužbe od strane ministra na izveštaj i primedbe koje je Zaštitnik građana u skladu sa svojim ovlašćenjima dao.
Da postoji i da se više radilo na demokratskoj i civilnoj kontroli rada Vojske i vojnih službi bezbednosti, da su se koristili svi mehanizmi kontrole koje ima ova Skupština, Odbor za kontrolu službi bezbednosti, verovatno bi već bio sazvan i tražio da se istraži sve ono što stoji u izveštaju Zaštitnika građana. Takođe, ministar odbrane bi, verujem, trebalo da ima više poštovanja prema Skupštini, pa bi ispunio svoju obavezu koju mu nalaže Poslovnik Skupštine, da tromesečne izveštaje podnosi nadležnom odboru, a ja kao član tog odbora želim da vas obavestim da ministar odbrane od jula meseca prošle godine nije bio na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove i nije nam predočio izveštaj tromesečni za drugo, za treće ni za četvrto tromesečje 2014. godine. Šta je razlog toga da on izbegava da izvrši tu svoju obavezu - ne znam. Da li je želeo da izbegne da na odboru razgovaramo o svim onim pitanjima koja su bila interesantna za građane u prethodnih šest meseci? Ja ne znam i ne znam da li će ministar danas nešto od toga reći, ali u svakom slučaju, mesto za to je nadležni odbor.
Da je nadležni odbor raspravljao, npr. o svemu onome što se dešavalo krajem septembra na dan kada je organizovana parada ponosa u Beogradu, verovatno ne bi danas u januaru vodili polemiku o tome, nego bi čekali. Slažem se u jednom delu da sud treba da utvrdi svačiju odgovornost, ali postoje pitanja koja nisu za sud. Na primer pitanja – ko je dao naređenje pripadnicima Vojske da budu pored brata premijera i brata gradonačelnika Beograda, ko je potpisao to naređenje, po kom osnovu i da li je tu bilo nekih zloupotreba?
Naravno, kada ministar neće da poštuje parlament, kada nema kvalitetne demokratske civilne kontrole, onda imamo raspravu u medijima, onda imamo optužbe koje idu na neki lični nivo, potpuno su neprimerene jednom demokratskom dijalogu i zato pozivam ministra, prvo da prihvati naše amandmane, jer smatramo da će oni poboljšati predložene predloge zakona i nama omogućiti ove izmene i dopune zakona, a zatim i da poštuje zakone koje danas usvojimo, odnosno usvojimo za dva-tri dana, kada će već biti glasanje, ali i one zakonske odredbe koje se sada ne menjaju i koje važe, a koje podrazumevaju da on kao ministar ima određene obaveze da odgovara parlamentu Republike Srbije koji ga je izabrao za tu funkciju, a ne glavni odbor ili predsedništvo njegove stranke i da ima obaveze da jača demokratsku i civilnu kontrolu Vojske, jer je to preduslov za dalji razvoj Vojske Srbije kao bitnog segmenta našeg društva.
Nadam se da će današnja diskusija i rešenja koja će biti usvojena doprineti da se Vojska Srbije dalje razvija, da bude jedan segment društva kojim RS može da se ponosi, koji, pre svega, ispunjavanjem međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela prethodnih godina i učešće pripadnika naše Vojske u mnogim međunarodnim misijama, preko 500 pripadnika učestvuje i rizikuje svoje živote svakog dana kako bi međunarodni ugovor Republike Srbije, pre svega, bio povećan, da će se na tome nastavku rada i dizanja tog ugleda u budućnosti nastaviti, ali, ponavljam, preduslov za to je dalja demokratska i jača demokratska i civilna kontrola rada Vojske. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Apsolutno poštujem ovu Skupštinu, sve poslanike u njoj, apsolutno poštujem Odbor, o kome vi pričate da ja nisam bio prisutan, znači, Ministarstvo odbrane je, na sve ono što je i kada je bilo pozvano na Odbor za kontrolu službi bezbednosti, uvek bilo prisutno. Nisam bio prisutan zadnji put zato što sam bio na službenom putovanju. Sve izveštaje koji su traženi od nas, mi smo uvek i na vreme predavali ovoj Skupštini.
Javna rasprava, kada je ovaj zakon, kada su oba zakona u pitanju, prošla je prošle godine i skinuti su samo zbog nemanja vremena Skupštine da o njima raspravlja krajem 2014. godine. Ono što se nama desilo je upravo taj diskontinuitet člana 192. i onda se desio i veliki odliv pripadnika Vojske Srbije krajem 2014. godine, u decembru mesecu. Da smo tada usvojili ovaj zakon, mi bi obezbedili jedan miran odliv kadrova.
Što se tiče amandmana koje je Vlada predala, ja vas molim, a oni su ovde, radi se samo o pravno-tehničkoj redakciji koja je izmenjena u tome, znači, ne radi se da je Vlada videla da nešto ne valja, pa je menjala. Molim vas da o tome, ako pričamo, ne koristimo se veštim političkim zamkama, nego da konkretno pričamo, sa papirima.
Inspektorat odbrane je i do sada postojao. On se ne uvodi kao novi institut u Vojsku Srbije, ali do sada, po starom zakonu, njegove preporuke, njegovi nalazi nisu bili primenjivi. Oni su nalagali, za to nije postojala odgovornost ako se ne sprovedu odluke inspektorata. Upravo ovim zakonom i uvodimo inspektoratu odbrane jednu drugu nadležnost, da njegove preporuke moraju da budu jasno definisane i moraju da budu sprovedene u jedinicama koje su oni kontrolisali.
U javnosti je bilo puno spekulacija oko toga šta je to inspektor odbrane, a šta je to Inspektorat odbrane. Inspektor odbrane je nezavisni organ koga postavlja Vlada Srbije, da kontroliše zakonitost u radu vojnobezbednosne i vojnoobaveštajne agencije i Ministarstva odbrane, a Inspektorat odbrane je drugo telo, molim vas.
Kažem vam, sve izveštaje koji su bili traženi od nas, mi smo bez ikakvih problema, i uvek ćemo, naravno, držeći se Ustava, pre svega, i zakona Republike Srbije, uvek predati. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Gospođo Filipovski, pre nego što vam dam reč, samo da pitam dr Dragoljuba Mićunovića, po kom osnovu ste se javili?
Gospodine Mićunović, po kom osnovu ste se javili?
U sistemu ste, prijavili ste se.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ne radi sistem.)
Ne, gospodine Šutanovac, sistem u ovom trenutku dobro radi. Moguće da je gospodin Mićunović slučajno pritisnuo.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, pozdravljam odluku današnju da, pored vas, državnog sekretara, na ovoj raspravi u parlamentu o izmenama i dopunama zakona o odbrani i Vojsci Srbije prisustvuje gotovo ceo vojni vrh. Mislim da je to za svaku pohvalu, da to treba da bude i praksa ubuduće.
Što se tiče zakona o odbrani i vojsci, izmena i dopuna zakona o odbrani i vojsci, mislim da su dva osnovna cilja za predložene izmene. Prvi je efikasnije funkcionisanje Vojske, a drugi je da se njime preciziraju određene odredbe koje postojećim zakonom, to nisu.
Ovom prilikom želim da vam kažem da će Poslanička grupa NS u Danu za glasanje podržati i izmene i dopune zakona o Vojsci i o odbrani.
Na početku svog izlaganja, u ime Poslaničke grupe NS, o izmenama i dopunama oba ova zakona, želim da istaknem, zbog građana Srbije, istraživanje jednog respektabilnog internet portala – „Global firepower“, koji prilikom rangiranja armija sveta uzima u obzir više od 50 različitih faktora da bi im izmerio snagu svake armije pojedinačno. Vojska RS je rangirana na 60. mestu od ukupno 106 država Sveta, čije armije su uopšte zavredele pažnju da budu u fokusu ovog istraživanja.
Imajući u vidu činjenicu da smo od 2008. godine u ekonomskoj krizi i da je i Ministarstvo odbrane imalo smanjenje u budžetu zbog toga, mislim da ne treba da budemo nezadovoljni ovim mestom i da, po mom mišljenju, ono daje određenu nadu i optimizam da će se stvari popraviti u budućnosti. Ukoliko napravimo poređenje samo sa našim najbližim okruženjem, Vojska Srbije je, recimo, bolje rangirana od tri zemlje u okruženju koje su članice EU. To su Mađarska, Bugarska i Slovenija, dok, recimo, armije Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije nisu uopšte u fokusu, ne nalaze se na listi. Jedino su Hrvatska, Rumunija i Grčka nešto malo bolje rangirane od nas.
Takođe, mislim da je veoma važno da je, uprkos činjenici da se vojni budžet procentualno svake godine sve više smanjuje, za ovu godinu iznosi nekih 63 milijardi dinara, mislim da su se stvari u Vojsci Srbije znatno popravile, što je rezultat bolje unutrašnje organizacije. U tom smislu ću navesti samo nekoliko osnovnih parametara: potrošnja budžeta je sada 99,7%, dok je ranije bila manja za nekih 12%, takođe, popunjenost naftom i naftnim derivatima, kao i rezervama hrane je 70%, što je mnogo više nego ranije. Radi se i na snabdevanju novim kvalitetnim uniformama, dok je broj sati naleta borbenih aviona podignut sa dva na 40 sati u godini. Ovo su, naravno, relativno skromni rezultati, ali s obzirom na ukupnu ekonomsku i finansijsku situaciju u zemlji, nisu zanemarljivi i pokazuju da se u Vojsci i Ministarstvu odbrane počelo sa domaćinskim postupanjem, što je, svakako, za svaku pohvalu.
Kada pogledamo šta se svakodnevno dešava u našem relativno bliskom okruženju, mislim da uloga Vojske dobija još više na značaju. Najnoviji teroristički akt u Parizu i ratovi koji se vode na prostoru Sirije, Iraka, Libije i Ukrajine govore nam da nam predstoji velika nepoznanica u pogledu daljeg razvoja događaja u svetu i to nas tera da se maksimalno fokusiramo na dalje jačanje ukupnih odbrambenih kapaciteta društva u celini, pa samim tim i Vojske Srbije.
Nemamo samo ove spoljne rizike, imamo i unutrašnje rizike. Poplave koje su bile prošle godine u maju mesecu su pokazale veliko angažovanje Vojske Republike Srbije, jer je ona prva priskočila u pomoć, što je nekako i tradicija u našem društvu. Tako da, ni ovaj segment u ukupnoj ulozi vojske se nikako ne sme zanemariti kada se opredeljuju sredstva za njenu modernizaciju i operativno funkcionisanje.
Mislim da je naša komparativna prednost u odnosu na vojske zemalja u okruženju i činjenica da smo mi očuvali našu namensku industriju koja bi, zahvaljujući svom dugogodišnjem iskustvu i dobrim referencama, trebala da predstavlja, ne samo logistički oslonac naše vojske, već treba da bude i jedna od najbitnijih elemenata u popravljanju našeg spoljnotrgovinskog salda.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna zakona, mislim da je dobro novo rešenje u članu 104. Zakona o odbrani, kojim se predviđa da Ministarstvo odbrane pod uslovima propisanim zakonom ima javno-privatna partnerstva, odnosno može da zaključi javno-privatna partnerstva, jer ti dugoročni sporazumi o uspostavljanju saradnje sa privatnim partnerima mogu da budu od velikog značaja za odbranu radi obezbeđivanja, ne samo finansiranja, već i izgradnje, rekonstrukcije, održavanja vojnih objekata, kao i pružanja usluga na osnovu usvojenih programa i projekata razvoja sistema odbrane.
Pozitivan pomak u ovom zakonu je, po mom mišljenju, i preciziran sistem nadzora. Naročito je važno uvođenje izričite obaveze nadzora materijalnog i finansijskog poslovanja, kao i namenskog i zakonitog korišćenja sredstava korisnika u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
Prema važenjem rešenju, obaveza inspekcije materijalno finansijskog poslovanja u okviru Ministarstva odbrane i Vojske Srbije naložena je samo indirektno u članu 18. Zakona o odbrani. Sada su preciznije regulisana ovlašćenja i dužnosti inspektora, kao i drugih lica ovlašćenih za obavljanje poslova inspekcijskog nadzora. Važno je što im je eksplicitno dato ovlašćenje da pregledaju i opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju, zatim, da pregledaju poslovne prostorije, objekte postrojenja, uređaje, predmete, robu i da uzimaju izjave i po potrebi pisana izjašnjenja od rukovodilaca i nadležnih službenih lica.
Takođe, novi član 17a ovog zakona naglašava samostalnost u radu inspektora i ovlašćenih lica u granicama utvrđenim zakonom. Inspektorat odbrane povrh svega izveštava ministra odbrane o pojavama narušavanja samostalnosti, kao i nezakonitog uticaja na rad inspektora i drugih lica ovlašćenih za poslove inspekcijskog nadzora.
Kao članica Ženske parlamentarne mreže u Narodnoj skupštini Republike Srbije, želim da kažem da mi je veoma drago što pojedina nova rešenja u Zakonu o Vojsci Srbije imaju za cilj da poprave ravnopravni i svaki drugi položaj žena, bilo da su one aktivno angažovane u profesionalnoj vojsci, a sve nas je više i u tom segmentu, bilo da su supruge profesionalnih oficira i podoficira. Tako, recimo, novim članom 72b propisuje se da supružnik premeštenog oficira, odnosno podoficira, ima pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i na naknadu zbog prestanka zaposlenja u periodu od maksimalno šest godina u slučaju da u novoj sredini nema mogućnosti da se zaposli, a naravno pod uslovom da mu je prethodni radni odnos na neodređeno vreme prestao kao posledica premeštaja bračnog druga.
Takođe, nova odredba u članu 75. kaže da se profesionalno vojno lice, koje je sprečeno da vrši dužnost zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta ili posebne nege deteta, ne razrešava o dužnosti i ima sva prava u skladu sa opštim propisima o radu. U istom smislu dopunjuje se i član 112. zakona, tako da se sada profesionalnom pripadniku vojske koji je u radnom odnosu na određeno vreme ovaj rok produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
Na kraju ovog svog izlaganja, uz obaveštenje da će poslanička grupa Nove Srbije podržati obe ove izmene i dopune zakona, želela sam da vas pitam da li će se ove godine steći uslovi da Srbija dobije prvu ženu generala? Hvala.