Po amandmanu.
Zahvaljujem predsednice Skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani ministre, predstavnici Vojske Republike Srbije, dakle, upravo kao je i rekao gospodin Selaković, evo, sad bi se baš pozvao, jer se potpuno slažem sa vama.
Dakle, cilj vojske nije na ratu, makar ne cilj postojanja vojske u Republici Srbiji nije nikakvo ratovanje. Mislim da je negde tu suština da do rata ne dođe i tu se potpuno sa vama slažem. Međutim cilj treba da nam bude odbrana. I kao što je rekao kolega Meho Omerović, dakle, možemo nazvati odbrambeno, vojno, itd. vazduhoplovstvo, ali ne i ratno. Iz tog razloga mislim da ne bi bilo loše kada već mnoge poslaničke grupe ili predstavnici nekih političkih stranaka zaista smatraju da je nepotrebno da se ovaj prefiks stavlja nakon svega što nam se dogodilo 90-ih godina.
U tom smislu to remeti negde one poslanike koji su i u toku današnjeg dana rasprava i kada je Zakon o odbrani, sada i o vojsci, koji su imali negativna iskustva u pojedinim delovima, čak i Srbije, u onim ratnim godinama, da jednostavno ovo ratno izbacimo, jer smatramo da nije dobrodošlo u vremenima kada Vojska Republike Srbije služi radi odbrane.
Mislim da je veoma važno da potpuno budemo sigurni prema građanima da imamo jednu jasnu poruku, sve što je relikt prošlosti vremenal. Negde u istoriji možemo naći da je to ratno vazduhoplovstvo imalo opravdanje, ali ne zbog svega što se dogodilo devedesetih godina i ne nakon 2000. godine i ne zato što smo u 21 veku. kada se Srbija orijentiše na nešto što znači poboljšanje ekonomskih uslova i boljitka u tom smislu i mnogo snažnije privrede, nego što je to danas.
Smatram da Vojska Srbije koja je zaista jedna respektabilna institucija koja danas učestvuje i u mnogim mirovnim misija, a ne ratnim misijama, ne treba sebi da stavi naziv kao što Ministarstvo odbrane predlaže – ratno vazduhoplovstvo.
Na ovaj način se apsolutno ne rešava nije dan od suštinskih problema u vojsci, pre svega kada je vazduhoplovstvo u pitanju. Sami znate da imamo svega nekoliko aviona, i kada je u pitanju bezbednost našeg neba takođe se i to dovodi u pitanje sa ovakvom tehnikom. Mislimo da umesto u veća ulaganja da ste predlagali za Vojsku Republike Srbije, ovde se predlažu neke kozmetičke izmene koje iz odbrambenog, vojnog se stavljaju u ratno, što mislimo da nije prihvatljivo u ovom momentu za Srbiju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, narodni poslanici, kao bivši vojnik kopnene vojske sa obukom od 200 dana i kao pripadnik ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdušne odbrane, RV i PVO, kako se to zvalo, u Bihaću, a već znate šta je tamo bilo, za razliku od bivšeg ministra odbrane, ja neću govoriti o nečemu što može da bude i dan danas vojna tajna.
Samim tim što sam bio u Bihaću najmanje ovim oficirima je jasno koliko je vojska imala poverenja u mene i ja u vojsku. Kao pripadnik RV i PVO, moram prvo da kažem da se ovde upotrebljavaju već pogrešni termini. U zakonu ne piše ratno vazduhoplovstvo i protiv vazdušna odbrana, nego piše protiv vazduhoplovna odbrana, koliko sam čitao zakon. S toga bi bi dobro da insistiramo na onome što piše, a ne na onome što mislimo da stoji.
Ovde je spominjana i tradicija srpske avijacije Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, s tim u vezi u obavezi sam da kažem da su te tradicije svetle, bez obzira što su nas u istoriju učili da je to bila trula kraljevina. Posebno sam u moralnoj obavezi prema pripadnicima Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva zato što su u 1941. godini, u onih nekoliko dana oborili preko 100 neprijateljskih aviona i pri tome uspeli da bombarduju aerodrome u Mađarskoj, Austriji i Bugarskoj, odakle su poletali avioni koji su surovo bez objave rata bombardovali našu zemlju, većinom Beograd, a to bombardovanje se ponovilo nekoliko puta.
Isključenje ratnog vazduhoplovstva mi liči na redefinisanje uloge i zalažem se da RV i PVO ima najmodernije sisteme, uključujući one raketne, u kojima bi bili sila, ali da nikad ne doživimo ono što smo doživeli 1999. godine.
Ukoliko bi ostavili samo vazduhoplovstvo, onda bi to mogli da posmatramo na razne načine, pa bi tako mogli da tretiramo i poljoprivrednu avijaciju, i ona je neka vrsta vazduhoplovstva. Zato mi apsolutno odgovara termin ratno vazduhoplovstvo. Srbija neće ni sa kim da ratuje ali mora da ima ratno vazduhoplovstvo, najmodernije sisteme koje ćemo nadam se, posle oporavka ekonomije koju su uništili oni koji su vladali pre nas, da ćemo te sisteme nabaviti, da ćemo biti dovoljno sposobni da odvratimo sve one koji budu želeli da ponove ono što su radili 1999. godine. Tako da ovo RV i PVO meni apsolutno odgovara i zato sam protiv toga da se usvoji ovaj amandman. Hvala.

Reč ima Vesna Rakonjac.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, drage kolege, mislim da je ovaj amandman potpuno neprihvatljiv. Zašto bismo mi izbegavali reči – ratno vazduhoplovstvo, ako u našem okruženju države koje su članice NATO, kao što je Hrvatska imaju ratno zrakoplovstvo?
Prema tome, ne znam zašto bi to nama smetalo, pogotovo od onih koji su našu avijaciju sveli na nivo poljoprivredne avijacije, a sada žele da ostane kako su osmislili, da se naša avijacija svede na to da obavlja poslove na nivou poljoprivredne avijacije, odnosno prskanja komaraca i bacanja mamaca za lisice.
To nećemo dozvoliti. Ovaj amandman je potpuno neprihvatljiv. Imamo svetu tradiciju našeg vazduhoplovstva i mislim da treba da ostane ovako kako je predloženo – ratno vazduhoplovstvo. Hvala.

Reč ima Vladimir Đukanović.

Hvala uvažena predsedavajuća.
Slažem se, ne bi trebalo ovo prihvatiti, moramo da budemo svesni nekih stvari. Prvo, mi sve te naše pilote u vojnim akademijama, pa čak i u rečnoj flotili ne obučavamo da voze turističke ture, nego ih obučavamo da brane zemlju i samim tim je potpuno neprihvatljivo da nekako njih izjednačavamo sa civilnim vazduhoplovstvom. Oni su deo ratnog vazduhoplovstva. Prosto, to mora da se prihvati.
Meni je krivo što nije uvedena ratna rečna flotila. Trebalo bi i to imati zato što su i oni deo odbrambenog sistema, ali to je već sada na ministarstvu.
Moramo da budemo svesni, pošto je neko spomenuo da je to retrogradan termin, da nije tačno. Imate grčko ratno vazduhoplovstvo koje je članica EU. Ratno vazduhoplovstvo Italije, koja je članica EU. Kada govorimo recimo o američkom vazduhoplovstvu, oni imaju moto – leti, bori se, pobedi. Prema tome, jasno su stavili do znanja i te kako taj deo odbrambeni ili ratni, pa čak i napadački u njihovom slučaju i te kako to imaju kao prezent.
Ne vidim zašto bi se mi stideli toga. Vojska je, i to mi je drago da je u samom zakonu navedeno konačno da je vojska zapravo institucija koja brani teritorijalni suverenitet, integritet ove države. Samim tim ne mogu to da brane, što je kolega Rističević rekao, poljoprivrednom avijacijom, nego to može samo da radi ratno vazduhoplovstvo i samim tim trebalo bi da ostane ovakav termin kakav je predložen. Tako da amandman nije prihvatljiv. Hvala.

Reč ima dr Janko Veselinović.

Postoji ona izreka – zovi me kako hoćeš, samo me nemoj razbiti.
Ovde se radi o zameni teza kada je u pitanju ovaj amandman. Dali smo predlog da se umesto – ratno vazduhoplovstvo koristi termin – vazduhoplovstvo. Čak smo u raspravi u načelu rekli da bi odustali od ovakvog predloga i da bi dali moguću izmenu ovog amandmana u smislu da se zove – vojno vazduhoplovstvo kako bi se razlikovalo od civilnog vazduhoplovstva. Smatram da bi to bilo sasvim primereno. Ne mislim da je potrebno da pravimo bilo kakve paralele sa američkim vazduhoplovstvom, pa čak ni da se pozivamo na ratno zrakoplovstvo Republike Hrvatske.
Mislim da smo mi suverena država i da mi imamo, vreme od ovlašćenog predstavnika, svoju i unutrašnju i spoljnu politiku koja nije NATO politika kakvu imaju SAD i Republika Hrvatska i neke druge zemlje koje su ovde navedene kao primer zato što oni imaju, tačno je, u svojim programima, u svojim strategijama ponekad i agresivnu politiku, agresivnu vojnu politiku, mi smo to mogli i na svojoj koži da osetimo. Srbija je prošla kroz to 1999. godine. U tom smislu, mislim da su nepotrebna ta poređenja.
Smatram da ugled institucije, pa time i Vojske Srbije i vazduhoplovstva vojnog ili ratnog, kako vi želite da se zove, se ne gradi nazivima već samim integritetom i sposobnošću te institucije da funkcioniše time da li pilot kada dođe kući sa posla razmišlja o tome da li će imati on i njegova porodica dovoljno da plati stan, da li mora možda čak i u vazduhu da razmišlja o svojoj egzistenciji.
Gospodo, bilo bi logično da ste vi podigli plate tim ljudima i da ste onda dali i kroz ovo jedan novi autoritet Vojsci, odnosno u ovom slučaju vazduhoplovstvu. Ne, vi ste im smanjili plate i sada im dajete naziv a nećete imati mogućnosti iz budžeta da kupite nove avione. Svi bi mi voleli da imamo nove avione, super savremene avione, najnovije avione. Nećemo moći jer naša ekonomija to niti je bila u mogućnosti niti će sada jer se zadužila previše, preko osam milijardi ova Vlada, i teško da ćete moći gospodine Selakoviću da kupite nove avione.
Zaista mi je žao što danas, sada ovde nema ministra vojnog. Znam da je na vrlo važnom sastanku koji se tiče pitanja oko prekoračenja nekih ovlašćenja. Videćemo, dobićemo tačno tamo odgovore.
Nismo uspeli da dobijemo odgovore recimo na pitanja koja smo postavljali prošli put, a tiču se ovoga konkretno. Pitao sam – koliko je recimo koštala vojna parada? Koliko su koštali naleti tih aviona jer tri, četiri hiljade evra može da košta samo jedan uzlet. Međutim, ministar je izbegavao odgovor na to pitanje. Kako sam prošli put rekao kružio je sa odgovorom po tom pitanju kao kiša oko Kragujevca, odnosno kako se to moderno sada kaže – kao avioni oko Bajčetine. Tako da nismo dobili odgovor na to pitanje. Hvala.

Gospodine poslaniče, malo ste otišli od ratnog vazduhoplovstva i vazduhoplovstva. Tu ništa nismo čuli da ubedite većinu. Molim vas da svi vratite na amandmane.
Reč ima Mirko Čikiriz.