Hvala, gospođo predsedavajuća.
Vlada je u pravu kada je odbila moj amandman jer sam napravio previd gledajući osnovni tekst zakona, bez kasnijih izmena i dopuna.
Ali, vezano za ovaj amandman samo želim nešto da kažem, što mislim da treba da se ponovi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Naravno, predložio sam da se u okviru obaveza pripadnika Vojske Srbije u vršenju službe donosi i kodeks vojničke etike, koji je već i donet. Ali, mislim da je, kada se priča uopšte o vojsci i o našoj tradiciji, retko se mi tom jednom od najvažnijih institucija, jednom od najboljih institucija, jednom od institucija za koju su mnogi mislili da je začaurena i ideološki ostrašćena itd, pokazala se u reformama posle 2000. godine da je daleko i najdalje otišla i kamo sreće da su tako postupale sve ostale institucije. Zbog čega je Vojska Srbije taj nivo dostigla? Pre svega zbog toga što rade stručni ljudi, što su školovani, što poštuju standarde, što imaju odlične resurse.
Sada, zbog čega je potrebno naglasiti to što je načelnik Generalštaba već doneo Kodeks časti? Upravo zbog onoga što imamo u našoj vojničkoj tradiciji, a što stalno treba da ističemo, crna je još uvek dosta slika o Srbiji zbog sukoba 90-ih godina. Ali, oni koji tu sliku nabolje menjaju su u velikoj meri pripadnici Vojske Srbije, kroz učešće u mirovnim misijama. Drugi koji tu sliku na bolje menjaju su, recimo, naši teniseri i sportisti, pa tek možda svi političari i državni funkcioneri. Sada, ako smo od Karađorđevog ustanka imali poštovanje neprijatelja uz prikazan veliki stepen patriotizma, lične hrabrosti, poštovanja države, imali smo i poštovanje neprijatelja. Karađorđe je znao da kazni svoje vojnike, i to na najsuroviji način. Tri je vojnika u Beogradu javno obesio zbog toga što su krali tursku imovinu, imovinu neprijatelja.
Ministar finansija Lazar Paču, sa Vladom sa Krfa je neprijateljskoj Nemačkoj tada, sa kojom smo bili u ratu i koja nas je sa Austrougarskom monarhijom isterala iz zemlje, otplaćivao kredite uzete pre rata. Nemački ministar finansija tada je izjavio da će to ući u svetske anale finansija, da smo sa jednom zemljom u ratu a da nam ona sve vreme otplaćuje kredite.
Mnogi istoričari, poput Leopolda fon Rankea, mnogi humanitarci, mnogi lekari, mnogi neprijateljski oficiri i vojnici kažu da je u Prvom svetskom ratu u Nišu, recimo, u jednom bolničkom odeljenju bolji bio tretman neprijateljskih vojnika nego naših. To je ona čast i hrabrost tradicionalna srpskih oficira i vojnika kojom mi treba da se ponosimo.
Moj je deda bio zarobljenik Kraljevske vojske, četiri godine rata je proveo u Nemačkoj. Trojicu dedova su mi Nemci streljali. Jedan protestantski pastor je u maju 1945. godine održao misu u protestantskoj crkvi u Nemačkoj posvećenu velikoj pobedi hrišćanske ljubavi i srpskih oficira. Zbog čega? Oko 350 hiljada naših vojnika i pet hiljada oficira je bilo u Nemačkoj. Za vreme dok su oni obnavljali nemačku privredu i radili u robovskim uslovima rada, ovde su stradala njihova deca, braća, unučići od tih istih Nemaca. Pastor je rekao u toj propovedi da su se sa puno opravdanja plašili šta će se desiti kada puknu zarobljeničke žice, da li će im srpski oficiri vratiti milo za drago, sa puno opravdanja. Ali, šta se desilo? Kada su izašli na slobodu, naši oficiri i vojnici su nemačku decu tretirali kao našu decu, pevali su im pesme, davali bombone, držali u krilu, ljubili i milovali. Pastor je rekao da takva pobeda hrišćanske ljubavi vojnika i oficira do sada nije viđena. Isto su se naši ponašali u svim sukobima, i u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu i tokom NATO agresije 1999. godine.
Zbog toga sam samo, uz puno uvažavanje da je Vlada u potpunosti u pravu što je odbila ovaj moj amandman, imao potrebu samo ovo da naglasim. Hvala.
