Završavam.
Određena prava nose i određene obaveze, mislim da smo ovo dobro razjasnili. Hvala.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva odbrane, koleginice i kolege, poštovani građani, član 5. predlaže izmenu člana 14. stav 2. kako bi se zabrana članstva u političkim strankama odnosila jednako na sve profesionalne pripadnike Vojske Srbije, to je obrazloženje koje je dalo ministarstvo, a mi smo predložili još dve izmene u članu 14.
U stavu 1. izvorni zakon kaže – vojnom licu je zabranjeno prisustvovanje skupovima političkim stranaka u uniformi i svaka politička aktivnost, izuzev korišćenja aktivnog biračkog prava, tj. da glasaju.
Mi smo predložili i mislimo da je to bolja definicija i bolja odrednica. Kaže – vojnom licu je zabranjeno prisustvovanje skupovima političkih stranaka u uniformi. Svaka politička aktivnost u političkim strankama, kao i kandidovanje na izborima i učestvovanje u izbornoj kampanji za državne organe, organe teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave, izmena preciznije definiše krug zabrana u pogledu političkih aktivnosti vojnih lica, polazeći od ustavne zabrane, to ste rekli član 55. stav 5, da li je tako, da pripadnik vojske ne može biti član političke stranke, smatramo da zabranu političkih aktivnosti treba u tom duhu i postaviti pa je ograničiti na zabranu političkih aktivnosti u političkim strankama, kao i na zabranu pasivnog biračkog prava.
Sledeći stav smo saglasni sa predlogom Ministarstva odbrane, da „profesionalno vojno lice“ se zameni rečima „profesionalni pripadnik Vojske Srbije“, ali u sledećem stavu u stavu 4. koji kaže – profesionalni pripadnici Vojske Srbije imaju pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa propisima Vlade. Mi smo predložili da ti „propisi“ Vlade se zamene reči „zakonom“ pa bi glasio ovaj stav – profesionalni pripadnici Vojske Srbije imaju pravo na sindikalno organizovanje u skladu sa zakonom; i mislimo da je to smislenije od propisa Vlade.
Stav 4. govori o predmetu sindikalnog udruživanja i pročitaću vam. On kaže – predmet sindikalnog udruživanja, organizovanje i sindikalnih aktivnosti ne mogu da budu odredbe i primene zakona i drugih propisa koji se odnose na sastav, organizaciju i formaciju Vojske Srbije, operativnu i funkcionalnu sposobnost, upotrebu i popunu Vojske Srbije, pripravnost i mobilizaciju, opremljenost naoružanjem i vojnom opremom, komandovanje i rukovođenje u Vojsci Srbiji i upravljanje sistemima odbrane.
Mi smo predložili da se kao mogućnost sindikalnog razmatranja ili dogovora ili razgovora, ostavi opremljenost naoružanjem i vojnom opremom i rukovođenje, jer mislimo da bi to bilo na korist Vojsci Srbiji, a ne na štetu, da može i sindikalno da se raspravlja o ovim temama, pa se nadam da ćete kao predlagači da razmislite, naročito vi ministre Selakoviću i da ćete prihvatiti ovaj naš predlog izmena.

Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.

Hvala, predsedavajući.
Ja ću se nadovezati na diskusiju koju je imao moj kolega Bradić.
Mi smo u ovom amandmanu pokušali da utičemo na član, da ga menjamo, koji se odnosi na pravo vojnih lica, između ostalog i na sindikalno organizovanje.
Naime, sindikalno organizovanje jeste zakonom omogućeno. Međutim, mi smo ovde smatrali da je neophodno da se pitanja vezano sa tim urede zakonom i u to nas je posebno uverio ministar odbrane gospodin Gašić kroz svoju diskusiju u raspravi o ovom zakonu u načelu kada smo mu mi predočili zahteve sindikata Vojske Srbije, koji su ukazali da nisu učestvovali u javnoj raspravi, da su neka rešenja na štetu vojnih lica itd, itd, kada je gospodin Gašić rekao – da, ali ne postoje vojni sindikati, ne postoji nijedan sindikat koji je ispunio uslove da bude reprezentativan.
Znači, sada u Vojsci Srbije, makar po rečima gospodina Gašića, ne postoje sindikati i oni ne mogu da se organizuju da na adekvatan način po ovome postave pitanje svojih plata, primanja svih ostalih vezano za to.
Mi smo tražili da se ovde kao pravo koje uključuje sindikalno organizovanje uvrsti i pravo da vojni sindikati mogu da raspravljaju i da postavljaju pitanja koja se tiču opremljenosti.
Možda je moguće da se ovo precizira usmeno ili kroz dopunu amandmana. Dakle, opremljenosti koja se tiče bezbednosti vojnih lica. Dakle, nije svejedno da li vojna lica imaju opremu koja utiče na njihovu bezbednost, da li mesta u kojima obavljaju vojnu službu, kasarnama, itd, skladištima u kojima se nalazi municija, da li su na adekvatan način ona opremljena? Imali smo, nažalost, vrlo loših iskustava gde su neka lica i poginula, nastradala baš zbog toga što nije na adekvatan način, verovatno i od rukovodećeg kadra, na adekvatan način rukovano sredstvima i verovatno nije bila bezbednost na adekvatnom nivou i u tom smislu smatramo da bi vojni sindikati, sindikati u Vojsci Srbije imali mogućnost i trebali imati mogućnost da raspravljaju i da postavljaju pitanje koje se tiču opremljenosti, a vezano za njihovu ličnu bezbednost. Hvala.

Hvala.
Na član 5. amandman je podnela Vlada.
Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, akademik Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, poštovani gosti, koleginice i kolege, član 14a govori o sindikalnom organizovanju u vojsci. Ja ću pročitati da bi i građanima bilo jasno o čemu ćemo pričati.
Znači, profesionalnom pripadniku Vojske Srbije po staroj verziji nije bilo dopušteno, a sada ministarstvo kaže – može se uz prethodnu saglasnost ministra odbrane odobriti učešće u aktivnostima udruženja kojima se ostvaruju sledeći ciljevi: reforme sistema dobrane i Vojske Srbije, usklađivanje propisa opšteprihvaćenim standardima i propisima EU, izgradnja strategije odbrane i doktrina Vojske Srbije, kojim se utvrđuje sastav, organizacija i formacija Vojske Srbije, operativno i funkcionalna sposobnost, upotrebe i popuna Vojska Srbije, pripravnost i mobilizacija, opremljenost naoružanjem i vojnom opremom, komandovanje i rukovođenje u Vojsci Srbiji i upravljanje sistemom odbrane, učešće u multinacionalnim operacijama i unutrašnji odnosi u vojsci.
Mi smo predložili da se ovaj amandman briše i, evo, da vam dam naše obrazloženje. Članom 6. Predloga zakona je predložena izmena člana 14a zakona. Članom 14a zabranjeno je profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije da učestvuju u aktivnostima udruženja koja su osnovana radi ostvarivanja ciljeva koji su u vezi sa vojno-odbrambenim pitanjima.
Predlagač je predložio da se pripadnicima Vojske Srbije dozvoli učešće u aktivnostima ovakvih udruženja, ali uz prethodnu saglasnost ministra odbrane.
Budući da Ustav ne sadrži izričitu zabranu, niti postavlja bilo kakvo ograničenje u pogledu učestvovanja u aktivnostima udruženja kada su pripadnici Vojske u pitanju, ne vidimo razlog da se ovakva ograničenja postavljaju u zakonu.
Rešenje koje predlagač nudi otvara mogućnost arbitrarnosti u odlučivanju ministra. Zbog svega navedenog smatramo da je potrebno član 14a izbrisati.
Još jedan podatak. Pre ove sednice na odboru je bilo polemike oko ovoga člana i rečeno je da se u principu to ne dovodi u pitanje, ali, evo, da podelim razmišljanje sa kolegama poslanicima, pošto će ministar odlučivati o svakom zahtevu ponaosob, to je prvo pitanje tehničke izvodljivosti, a ono što smo čuli od državnog sekretara, da je potrebno da u Ministarstvu, tj. ministar i vrh rukovođenja Vojske zna gde se ko od pripadnika Vojske nalazi i na kakvim udruženjima je aktivan. Ja sam to shvatio da treba da bude obavešten od tih ljudi koji žele da se angažuju negde. Ne pretpostavljam i ne želim da mislim da u zemlji Srbiji postoje organizacije koje deluju protiv unutrašnjeg uređenja, taman posla. Računam da svi pripadnici Vojske koji se angažuju u nekim udruženjima, da to rade iz najbolje namere, a i ta udruženja rade na dobrobit ove zajednice, pa zbog toga mislim da bi trebalo da prihvatite ovaj naš amandman. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Što se tiče ovog navedenog amandmana, ja ću prvenstveno da ostanem dosledna stavu koji sam iznosila u načelnoj raspravi. Drago mi je što sam na neki način kao prvi ovlašćeni po prijavi za reč i nametnula temu o celishodnosti ovog člana 14a, bar u ovom obliku u kojem se predlaže izmenama i dopuna Predloga zakona o Vojsci.
Naime, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o Vojsci, donete 2009. godine, tada je upravo najviše primedaba izazvala polemika oko uvođenja još uvek važećeg, naravno, u ovom momentu člana 14a, a kojim je jednom imperativnom odredbom u potpunosti bila predviđena zabrana pripadnika vojske u organizacije građanskog društva, a koje se neposredno ili posredno bave pitanjima odbrane i bezbednosti. U tom momentu, govorim o 2009. godini, u još uvek važećoj zakonskoj odredbi, kada tome dodate i strana udruženja koja se isto bave takvim pitanjima, koja pak nisu osporena, te je udruživanje u tako nešto moguće, što samo ukazuje na protivpravnost, protivustavnost takve jedne odredbe zakona, koja je egzistirala. Nadam se da u buduće neće. Bila sam stava, i u načelnoj raspravi to sam vrlo jasno i iznela, da je potrebno brisanje takvog jednog člana 14a.
Naravno, ovako predloženim izmenama i dopunama nije došlo do potpunog brisanja člana 14a, već je predviđeno da se profesionalnom pripadniku Vojske Srbije može, uz prethodnu saglasnost ministra odbrane, odobriti učešće u aktivnostima.
Naime, kada god postoji nekakva odredba kojom se daju diskreciona ovlašćenja koja se nalaze u rukama samo jednog lica, mislim da se time povećavaju mogućnosti zloupotreba i nikada onaj element selektivnosti ne možete da isključito.
Prihvatamo ono što je ministar Gašić u raspravi u načelu, a povodom člana 14a rekao, da će se takvo jedno pitanje urediti podzakonskim aktima. Smatram da je to ispravno rešenje, ali mislim onda da u tom smislu takav jedan podzakonski akt treba da bude i naveden u samoj ovoj odredbi, pa u smislu da član 14a bude potpuniji i precizniji, te kaže da on glasi da se profesionalnom pripadniku Vojske može, uz prethodnu saglasnost ministra odbrane, odobriti, pa onda sve ovo šta je navedeno, pa onda umesto tačke da bude zarez, a sve na osnovu podzakonskih akata u kojima će se precizirati i taksativno navesti u kojima to profesionalni pripadnik vojske može da bude, odnosno u kojim udruženjima može da pripada, a u kojima ne. Mislim da sve suprotno. Naravno, kada je ovako nešto u pitanju, može se osporiti.
Protivnik sam uopšte opstanka i egzistiranja i dalje ovako postojećeg člana koji je, naravno, bolji od onog prethodnog važećeg. Jednostavno, kada se god ranije dovodila, u istoj rečenici ste imali reč „vojska“ i reč „udruženje građana“, znate, to je bilo prilično retrogradno, pa je asociralo na one nesrećne devedesete, gde se apriori smatralo da ako ste pripadnik nekog udruženja građana, vi ste zapravo državni neprijatelj.
Kažem, ovim članom 14a, čini se jedan pomak, ali umesto tačke trebalo je dovršiti rečenicu do kraja, pa reći ono što je i sam gospodin Gašić rekao - a u skladu sa podzakonskim aktima, i onda lepo da se taksativno navedu koja to udruženja i gde je to pripadnost moguća, a gde nije moguća, upravo iz razloga da bi ovakav jedan član zakona bio precizniji, bio potpuniji i na kraju krajeva, da bi dao potpuni smisao ono što cilj predlagača jeste, a ja taj smisao nikada nisam dovela u pitanje, niti sporim. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković. Izvolite.