Zahvaljujem.
Član 5. Predloga izmena zakona govori o tome da dosadanji izraz: „Profesionalno vojno lice“ zamenjuje rečima: „Profesionalni pripadnik Vojske Srbije“.
Mi tražimo da se ovaj član briše, iz najmanje dva razloga koji otvaraju jedno polje tumačenja ovog člana za budućnost. Prvo je da civilno lice, po tumačenju i obrazloženju koje smo dobili od Vlade da se amandman odbija, kaže da, prema članu 55. stav 5. Ustava Republike Srbije, pripadnici Vojske Srbije ne mogu biti članovi političkih stranaka, a pripadnici Vojske Srbije, u smislu člana 6. Zakona o Vojsci, su vojna lica i civilna lica na službi u Vojsci Srbije, odnosno, u smislu člana 8. Zakona o Vojsci Srbije, za ove kategorije određen je termin: „Profesionalni pripadnici Vojske Srbije“.
Imam potpuno jednostavno pitanje za koje bih molila ministra da mi odgovori, i sebe radi i svih ovako definisanih pripadnika Vojske Srbije, jer je važno, jer se radi o pravu garantovanom Ustavom da budete član neke političke stranke, pri čemu ne dovodimo u pitanje da profesionalna vojna lica ne budu članovi političkih stranaka, to se podrazumeva. Za koga će da glasaju, to je njihova stvar, ali da se stranački aktivizam podrazumeva.
Kada ste ovako izjednačili civilna lica, ne komandni kadar, ljudi kojih ima u Vojsci Srbije, dva pitanja su meni otvorena. Da li, znači, svaki civil ima ista prava kao i vojno lice? To je vrlo ozbiljna stvar.
Drugo, kako se u pravima i obavezama razlikuje Marija Marić, koja je civil u Vojsci Jugoslavije, po definiciji ovog zakona je sada profesionalni pripadnik Vojske Jugoslavije, i Jelena Jovanović, koja radi u Ministarstvu odbrane na sličnim poslovima? Kako vi pišete ovaj zakon, Marija Marić nema pravo na članstvo u političkoj stranci, a Jelena Jovanović ima. Ili, nema ni Jelena Jovanović, koja obavlja poslove u Ministarstvu odbrane, ni Marija Marić. To ne može. Zato što je Jelena Jovanović službenik državne uprave, oni imaju prava.
Način na koji ste definisali, uopšte ne sumnjam u lošu nameru, da ne bude nesporazuma, kada sumnjam u nešto, ja kažem da sumnjam. Meni je važno da bude jasno jer se svaki zakon odnosi na neko ljudsko biće, menja mu kvalitet života. To je, ministar je verovatno zaboravio, jedan od dijaloga u kojima sam imala zadovoljstvo da učestvujem sa njim, od nas mnogo. Sigurno je mene zaboravio. Ali, ja sam rekla – država smo mi, građani. To je nepovratno. Tako zakoni moraju da imaju u centru građanina svakog. Ovaj Zakon o Vojsci mora da ima u centru i nas, građane, i pripadnike Vojske Jugoslavije. Na nekog će ovaj član da ostavi direktnu posledicu.
Volela bih da je nesporno, ko je ovim članom definisan kao profesionalni pripadnik Vojske Srbije, ali čitajući propise nije nesporno. Jedan ogroman broj ljudi, dakle civilnih lica, koja su na službi, ja neću da izgovaram vrste poslove koje oni obavljaju, to je njihova stvar, ali prosto mi to znamo zato što donosimo budžet i kada nismo zainteresovani, ja jesam zainteresovana za zaposlene i u službama Vojske i policije, jer mislim da je to važno. Mislim da su to ljudi koji rade posebnu vrstu posla za koju od mene imaju uvek podršku, jer zbog moje sigurnosti stavljaju glavu u torbu. Ne mora da bude rat, može da bude poplava, vanredna situacija, može da bude pomoć civilnoj zaštiti, može da bude pomoć borbe protiv terorizma, neko stavlja glavu u torbu da ja ne bih imala o čemu da brinem.
Zbog toga je važno da bude potpuno jasno, kroz ovaj primer, da li se sada profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, što mislim da ne bi smelo, smatraju svi zaposleni u Ministarstvu odbrane, naravno, ili se profesionalnim pripadnicima smatraju civili koji su na službi u Vojsci Srbije? To je moje pitanje za Mariju Marić, koja radi tamo i za Jelenu Jovanović, koja radi isti ili vrlo sličan posao, pošto ih ima nužno, preklapaju se u ministarstvu i u Vojsci. Zašto Marija Marić ne može da bude članica, a Jelena Jovanović bi morala da bude? Hvala vam.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo odbrane je jedno, a Vojska Srbije nešto drugo. Rad lica zaposlenih stalno, ne upućenih, ne premeštenih, nego zaposlenih stalno u Ministarstvu odbrane, ukoliko oni nisu oficiri, dakle kada pričamo o službeničkom i namešteničkom kadru, regulisan je Zakonom o državnim službenicima i nameštenicima i to je apsolutno i nedvosmisleno jasno.
Takvim licima, izuzev onima koji su državni službenici na položaju, gde im je ograničeno pravo obavljanja rukovodećih partijskih funkcija, stranačkih funkcija, kada pričamo o običnim državnim službenicima i nameštenicima nije ograničeno i ne može biti ograničeno.
Kada pričamo pak o Vojsci Srbije, pripadnici Vojske Srbije uživaju status definisan Zakonom o Vojsci Srbije. Evropske pravne tekovine regulišu na identičan način ovu materiju kao što je definiše odnosno predlaže ovaj Predlog zakona. Suština jeste da, ako je neko pristao da ima status pripadnika Vojske Srbije, on je, da li je vojni službenik, da li je vojni nameštenik, da li je vojno lice, dakle profesionalni vojnik ili oficir, on je pristao na specijalni status koji nosi određena prava, ali i određene obaveze odnosno dužnosti. Jedna od tih dužnosti, po ovome predlogu jeste depolitizacija i ne unošenje političkih elemenata u rad i funkcionisanje Vojske Srbije.
Prošli smo kroz različita vremena kada je pripadnik Vojske bio obavezan da bude partijski angažovano lice. Sećamo se tih vremena, neki sa osmehom na licu, sa radošću, neki ne sa baš tako lepim osećajem, ali ovde je stvar potpuno jasna. Dakle, onaj koji ima status državnog službenika ili nameštenika da li administrativno-tehnički sekretar u Ministarstvu odbrane, koji je nameštenik u tom ministarstvu ima pravo na partijsko organizovanje. Ne možete mu ga ograničiti. Neko bi možda rekao i to bi trebalo ograničiti, ali takvih službenika u celom Ministarstvu odbrane, dakle službenika i nameštenika imate 93 ukupno i to nije tajna.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po amandmanu.

Zahvaljujem.
Nije važan broj i da je jedan, koncepti nam se razlikuju, 93 – 93, oni će imati prava. Neko koga vidite kao civilno lice u Vojsci Srbije, neće imati ta prava, ali neće imati ni prava koja imaju vojna lica, o tome se radi.
Dakle, ja ne sporim vojnim licima, profesionalnim vojnicima, dakle ja njih ne spominjem, ja govorim o civilima u Vojsci Srbije. Oni su sada zaposleni, sasvim sve jedno, nije ni važno koliko ih ima. Nije to meni važno. Meni je dosta jedan, da mislim da mu je ugroženo pravo. Vi ovim zakonom samo tu grupu ljudi stavljate u poziciju u kojoj oni, sada zaposleni, nisu bili. Vi njima menjate prava. Oni do sada, ako su civili, mogli su da budu članovi političkih stranaka. Pošto ih sada definišete kao pripadnike Vojske Jugoslavije, više ne mogu. Samo hoću da ostavim van svake sumnje da oni samo ta prava gube, ali ne stiču neka nova prava koja, za razliku od njih, potpuno prirodno, to ne sporim, imaju vojna lica u istoj toj Vojsci, kao pripadnici Vojske Srbije.
Samnom nemate spor, ja sam oduvek imala protiv da Vojska ima političku boju, to je bilo loše po Vojsku i nažalost, mi smo videli koliko je to loše po Vojsku. Mi smo stradali kao zemlja, ali prvi su stradali oni zbog toga što je Vojska negovana kao ideološka i politička, a ne kao profesionalna, koliko god sjajnih ljudi i sjajnih rezultata i naučnih istraživanja je bilo u toj Vojsci.
Dakle, ja znam kolika je cena gorka, koju je platila Vojska zato što je bila ideologizovana ili politizovana, prvo ona. Moje insistiranje je samo da budemo svi sasvim jasni, da se jednom broju ljudi, nije važno koliko, zato što ih sada zovete pripadnici Vojske Jugoslavije, oni nisu postali vojna lica, oni su i dalje civilna lica koja su u Vojsci Jugoslavije na nekim poslovima raznim, nemaju veze sa vojnim poslovima, takvih ljudi ima koliko hoćete, njima smanjujete ta prava.
Ako se pojavi neko pred vama od njih pa kaže, izjednačili ste me rečenicom – pripadnik Vojske Jugoslavije sa vojnim licima, i ako traži neka prava koja proističu samo iz toga što ste vojno lice, šta će onda biti? To je meni jednaka briga kao i da bude potpuno jasno zašto im se smanjuju ova prava.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani pripadnici i predstavnici Vojske Srbije, poštovani ministre Selakoviću, mislim da je vrlo zgodno što ste vi sada ovde, jer je pitanje i ustavno i zakonsko i tiče se zapravo preciznog definisanja i tumačenja izvesnih prava i izvesnih lica.
Poštovani generali predsedavajući, gospodine Arsenoviću, ja sam se javio ovde zato što je ovo, mislim, jedna tačka kojom treba da obiluju po sličnosti naše skupštinske rasprave, poštovana gospodo, jer se radi o tome da moramo precizno da utvrdimo ovde šta neka izmena jednog Predloga zakona, proizvodi kao posledicu i da li je ta posledica u skladu sa onim što su zakoni i Ustav naše Republike.
Smatram, pošto sam pokušao pažljivo da ispratim ovu raspravu, uz napomenu da sam ovde u načelnoj raspravi se saglasio, uglavnom sa obrazloženjima ministra Gašića oko neophodnosti izmene ova dva zakona i u skladu sa tim, narodni poslanik Zoran Živković i ja čak, nismo podneli nijedan amandman na ove predloge zakona.
U ovom slučaju smatram da treba da se usvoji amandman narodne poslanice gospođe Čomić i njenih kolega iz DS. Evo, da pokušam da obrazložim, možda dodatno poštovanim gostima ovde, ali i narodnim poslanicima koji će na kraju da glasaju za ovo ili za ono. Dakle, kao jedna vrsta podsećanja, menja se član 5. gde se izvesne reči zamenjuju rečima „profesionalni pripadnik Vojske Srbije.“
Predlog gospođe Čomić je da se briše ova izmena u Predlogu zakona koji je poslala Vlada, jer gospođa Čomić smatra da ono što je stajalo prethodno u tom stavu jeste preciznije i bolje.
E sada, šta se desilo? Imamo dakle predlog Vlade, imamo amandman, imamo Ustav. Ustav u član 55, na koji se poziva i predlagač u obrazloženju za odbijanje amandmana, taj član 55. ima pet stavova. Ja bih se tu sada zadržao na prvom i na petom. Prvi stav kaže – jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja. To je u redu. Naravno, Ustav.
Ali, stav 5. – sudije ustavnog suda, sudije, javni tužioci, zaštitnik građana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka.
U obrazloženju Vlada kaže, ministar Selaković, u ovom slučaju, u ime Vlade, odnosno ministar Gašić, kaže – ne prihvata se amandman zato što prema članu 55. stav 5, to je ovaj što sam poslednji pročitao, pripadnici Vojske Srbije ne mogu biti članovi političkih stranaka. Ja sada dolazim tu do dva, ja mislim, dobra argumenta u prilog amandmana gospođe Čomić. Ali, evo, voleo bih da čujem još jednom i obrazloženje ako se zaključi da ne treba da se prihvati. Jedno je, mi i dalje nemamo identičnu kovanicu u Ustavu i u ovom predlogu zakona. Dakle, u Ustavu piše – pripadnik vojske, u Predlogu zakona sada kaže – profesionalno vojno lice ovde. Naravno, u Zakonu o Vojsci, na koji se poziva predlagač, kaže da u smislu člana 6. Zakona o Vojsci Srbije, vojna lica i civilna lica su na službi u Vojsci Srbije.
Ja se onda poštovana gospodo, vraćam na ključni argument gospođe Čomić. Ako mi u ovom smislu izjednačavamo vojna i civilna lica na službi u Vojsci Srbije, pa i jedna i druga lica sada nazivamo profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, ja se onda vraćam na sledeće pitanje. U redu, smatra se dakle, da civilno lice na službi u Vojsci Srbije, ne sme da bude član političke stranke. Ja sam tako to razumeo. Ali se onda ja pitam da li to znači, i gospođa Čomić se, koliko sam ja razumeo, isto to pita, da li to onda znači da civilno lice na službi u Vojsci Srbije ovom izmenom sada dobija ista ona prava koja ima i vojno lice u Vojsci Srbije? Drugim rečima, da li se ovde radi samo o tome da jedna vrsta lica gube jedno pravo ili zapravo posledica ovakvog predloga izmene jeste da ta lica sada dobijaju neka prava koja imaju i vojna lica?
Ja mislim, poštovana gospodo, poštovani gosti iz Vlade RS i iz Vojske Srbije, da je to za nas relevantno pitanje. Ne smemo da dozvolimo da se nekim licima oduzimaju prava, da se to pravda malim brojem tih lica, na primer, a da zanemarimo da to kao posledicu može da ima i oduzimanje i dodavanje nekih drugih prava, poštovana gospodo. Hvala.

Hvala.
Izvolite, ministre Selaković.

Hvala uvaženi  predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, takođe izražavam zadovoljstvo zbog kvaliteta rasprave, ali ja bih ovde da razjasnim upravo ovo što ste rekli.
Da li znači da civilno lice, ne u Ministarstvu odbrane, nemojte da mešamo to. Znači, koji god da je broj ljudi koji rade kao državni službenici i nameštenici u Ministarstvu odbrane, oni podležu Zakonu o državnim službenicima i nameštenicima.
Mi ovde govorimo o pripadnicima Vojske Srbije. Da li to znači da, ako danas imate civila koji je pripadnik Vojske Srbije, on dobija prava koja imaju i vojna lica?
Odgovor imate u posebnim odredbama, u članu 134. Zakona. Pogledajte jednu stvar, to su lica koja dobijaju privilegije u platama koje im se obračunavaju i isplaćuju. Zašto se ne posmatra na takav način?
Ja bih razumeo vašu raspravu da ste vi rekli, a niste se toga dotakli, vi imate lica koja dobrovoljno služe vojni rok danas. Jesu li to pripadnici Vojske Srbije? Jesu. Da li su oni obuhvaćeni ovim predlogom? Nisu, i ne treba da budu. Oni su nekoliko meseci pripadnici Vojske Srbije dok odslužuju vojni rok.
Da li je u slučaju ne daj Bože mobilizacije svako od nas koji smo vojni obveznici, pripadnik Vojske Srbije? Jeste. Zato je vrlo važno da se definiše ono što je Ustav dao. Ustav vrlo jasno kaže – pripadnici vojske. To može biti i civilno lice, to može biti i vojno lice, ali to civilno lice koje je u vojsci, svojim ulaskom u sistem Vojske Srbije, prihvatilo je određene uslove obavljanja tog posla.
Vi tu imate civilna lica koja ostvaruju određene beneficije. Državni službenik ili nameštenik, odnosno državni službenik koji radi u Ministarstvu odbrane, on ne zasniva svoj radno-pravni odnos na osnovu ugovora o radu, već na osnovu rešenja koje donosi ministar odbrane.
Kada je u pitanju civilno lice koje radi u Vojsci Srbije po ugovoru o radu…

Vreme gospodine ministre.