Hvala.
Mogu da dozvolim širu raspravu, ali, samo da znate, svima se oduzima vreme od grupe. Ako nećete da diskutujete o amandmanima, nemam ništa protiv.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Mislim da imam pravo na repliku, jer je spomenut predsednik moje stranke.

Imate pravo.

Hvala vam.
Mi smo sve vreme govorili o amandmanu koji u principu nije politički i smatrali smo da sasvim sigurno ne može da se kaže da nije u skladu sa Ustavom, a onda smo ovde dobili raznorazne optužbe i priču ko je šta zadužio, ko je kao ministar vojni bacao naoružanje, ko je naoružanje prodavao.
Činjenica je da je sadašnji predsednik Vlade kao ministar odbrane u onom prvom mandatu, kada je promenjena vlast u Republici Srbiji, rekao da je Vojska najuređeniji sistem u državi. Ne znam kako je to bio najuređeniji sistem ako je rađeno sve to što je rađeno u 2003. i 2004. godini i svim godinama do 2012. godine?
Možemo takođe da govorimo o tome ko je koliko zemlju zadužio. Znate, možete da vidite, ima ona tabela, da su svi predsednici naše države, od Tita do gospodina Tadića, zadužili za sve te godine zemlju za pola od onoga što je ova Vlada za dve i po godine zadužila. Znači, 14 milijardi je bio dug 2012. godine, a sada je dug 23 milijarde evra. To je jasna matematika.
Ali, samo da kažem još nekoliko reči o ovom amandmanu. Ja bih pozvao poslanike da pročitaju sadašnji član 4. tačka 5) Zakona sadašnjeg, koji važi, koji kaže: „Vojska Srbije je organizovana oružana snaga koju brani Republiku Srbiju“. Pa, kako su sada te reči problem? Da li je ovaj zakon koji važi sada ustavan ili ne?

Hvala vam.
Ministar Selaković, replika. Izvolite.

Upravo tako.
Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam u prilici često i da budem u Skupštini i da pratim skupštinska zasedanja putem televizije i nije mi jasno šta je to potrebno više da se dogodi da bi se ovde znalo ko je državu Srbiju najviše zadužio, takoreći zavio u crno i ostavio nam da bukvalno na zgarištu pokušavamo da obnovimo, izgradimo i vratimo sve ono za šta su nas prethodne vlasti u dugom nizu godina zadužile. Hajde budite jednom korektni pa recite sa kolikim kamatama ste uzimali kredite koje mi danas treba da vraćamo. Ne mi danas, nego decenijama unapred generacije u Srbiji biće pod teretom tih dugova i tih gotovo lihvarskih kamata na koje je Srbija pristajala i prihvatala ih.
Hajde jednom da budemo korektni i da kažemo, recite lepo - radili smo to jer nismo mogli da obezbedimo jeftinije kredite, radili smo to jer nismo imali izlaza, radili smo to jer je bila svetska ekonomska kriza, radili smo to zato što su nam išli izbori, pa je bilo potrebno, demagoški, ko što neko malopre reče, povećavati nerealno i plate i penzije. Odakle? Od koje nove proizvedene vrednosti? Od čega?
Zaduživali ste se kod komercijalnih banaka da biste isplaćivali povišice na penzije. Pazite, to u Evropi niko nije radio. Za takve stvari, u nekim uređenim sistemima, pojedincu se oduzima poslovna sposobnost, jer ne može da rukovodi ni sopstvenim imanjem, a kamoli državom. Hvala.

Hvala.
Daću reč dr Vladimiru Orliću, po amandmanu, a molim da se vratimo na definisanje vojne odbrane i civilne odbrane, dakle, da ne širimo priču.

Hvala, gospođo predsednice.
Dakle, definitivno će biti po amandmanu i u skladu sa pozivom kolege jednog od predlagača ovog amandmana da pogledamo važeći sadržaj tačke 5. Upravo tako, kada to uradimo, ne možemo ništa drugo do da se podsetimo reči kolege Martinovića – buka ni oko čega.
Dakle, kada se pogleda tačka 5, važeći tekst, kada se pogleda s druge strane ono što se predlaže amandmanom, jedina razlika koja postoji u odnosu na ono što je već sadržano u tekstu, to je deo koji se odnosi na principe međunarodnog prava koji postoje kao obaveza prilikom izvršavanja zadataka, jedina razlika. To što je neki drugi predlagač amandmana u svom uvodnom izlaganju pogrešno naveo čitavu raspravu na temu da li treba ili ne treba da bude vojska organizovana, potpuno je druga stvar.
Hajde da se ponovo vratimo na suštinu i da se samo njom bavimo. Već postoji obaveza da se poštuju principi iz međunarodnog prava. Već postoji, ne uvodi se ovim amandmanom. Menja se bukvalno isključivo jezički time što se dodaje kovanica – opšte priznati, što nam ni na koji način ne utiče na kvalitet, na sadržaj, na posledice, dakle, samo buka ni oko čega. I sve to apsolutno nema ama baš nikakve veze ni sa paravojnim strukturama, što je takođe postojalo kao ideja da se kandiduje za temu rasprave, ni sa visinama primanja, apsolutno nikakve veze.
Ukoliko je već kao odgovor Vlade stiglo obrazloženje da je trenutni izbor reči jedan na jedan identičan onom koji se koristi u članu 139. Ustava, hajde, molim vas, da pokažemo dobru volju, pa da to uvažimo ako stoji, a stoji crno na belo, u članu 139. Ustava naći ćemo od reči do reči, do poslednjeg zareza identičnu formulaciju kao što se nalazi u predlogu teksta zakona. Ko ne veruje, ima apsolutno pravo da se uveri. Ja tekst držim pred sobom. Član 139. Ustava, mala pomoć, nalazi se na stranici 71. u ovoj knjizi koju koristimo tokom svog rada. Mislim da nema potrebe da na ovo dalje gubimo vreme. Hvala vam najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto jedna ispravka. Član 139. govori o Vojsci Jugoslavije, a član 16. govori o spoljnoj politici, odnosno međunarodnim odnosima.
Kad jedan doktor prava pomeša član 139. vojsku, pa napravi kombinovani amandman sa međunarodnim odnosima i spoljnom politikom, onda dovodi u pitanje da se Vojska upotrebljava isključivo za odbranu od vojnog i ugrožavanja spolja.
Kakve veze ima vojska sa spoljnom politikom zemlje i međunarodnim odnosima, meni nije jasno, nisam doktor prava, ali čisto da se zna da kad neko podnese protivustavan amandman protivustavno, radi se o članu 139. i onda pokuša da se vadi na član 16. na međunarodne odnose i na spoljnu politiku, a pri tome je doktor prava i predavač profesor na fakultetu, ja sam onda sa pravom, kao zemljoradnik, kao laik, zabrinut za studente koji pohađaju taj fakultet i ne znam šta još treba da se desi da konačno ova država donese neka nova pravila da profesori makar dokažu svoje znanje polažući makar prijemni ispit na fakultetu na kome vrše predavanje. Hvala.