Peto vanredno zasedanje, 30.01.2015.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peto vanredno zasedanje

01 Broj: 06-2/41-15

30.01.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 18:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

Srpski pokret obnove - Demohrišćanska stranka Srbije
Hvala, gospodine predsedavajući.
Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije su jako zainteresovani za ovu temu, budući da smo i u prethodnim vladama ukazivali na to da su posle 5. oktobra najbolje reforme sprovedene u oblasti fiskalne i monetarne politike, što je uslovilo i monetarnu stabilnost, makroekonomsku stabilnost i u oblasti Ministarstva odbrane.
Mislim da putem kojim je krenula Narodna banka Srbije, a i guvernerka Tabaković nastavila, treba da krenu sve ostale institucije sistema i naravno da smo mi na prošlim izborima, učestvujući na listi SNS, obećali snažne reforme u svim oblastima društvenog života.
Zbog čega? Zbog toga što su banke bile, da se ne vraćamo u neku daleku prošlost, u vreme Kraljevine Srbije dinar je imao zlatnu podlogu, u jedno vreme vredeo je i dva dolara. Ratovali smo šest godina, od 1912. do 1918. godine. Inflacija je bila 38% i to je bila ozbiljna država.
U ovom delu i merama koje vi sada preduzimate i ono što je jako pohvalno, u saradnji sa svetskim finansijskim institucijama, pre svega Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i MMF-om, vi preduzimate mere koje možda i niste u ovom momentu morali, da kažemo pod navodnicima, da preduzmete, ali u svakom slučaju, one su pre svega u interesu banaka, ali više od toga u interesu svih građana deponenata i u interesu države i u interesu potencijalnih investitora i stabilnosti jednog veoma ozbiljnog i značajnog sistema.
Kažem, bez nekog vraćanja u dalju prošlost, mi takvo ponašanje države nismo imali samo pre 16, 17 ili 18 godina. Očekivao sam i pratio da li će neko pomenuti iskustva naša iz skorije prošlosti. Imali smo organizovanu, banditsku državu koja je omogućavala kriminalcima da osnuju banke. Država nije kontrolisala poslovanje tih banaka, ojađeni su građani, a kriminalci nisu dobili zasluženu kaznu. Pomenimo samo banke - Dafina, Jezda itd.
Koliko se država upinjala u svojoj banditskoj delatnosti pokazuje, recimo, jedan prilog iz Drugog dnevnika, u kome je tadašnji visoki funkcioner SPS-a i direktor televizije omogućio gospođi Milanović Dafini da prikazuje sefove prepune novca, deviza, zlata itd. i država se upinjala da prevaru koju je organizovala prikaže kao stabilnost i građane ubeđivala da nema nikakve potrebe da se brinu za svoje novčane uloge. Epilog takvog ponašanja države svi znamo.
S druge strane, primera radi, da ne izlazim mnogo iz teme, tokom akcije „Sablja“ mi smo imali, što se tiče ekonomije, suzbijenu sivu ekonomiju. Pokazalo se da država, kada želi da interveniše i ozbiljno da zavrne rukave, da to može da se uradi u veoma kratkom roku.
Zbog toga ja želim prvo da pohvalim mere koje se preduzimaju ovim zakonskim rešenjima. Istovremeno, mislim da je dužnost svih predstavnika Vlade, svih političara i svih odgovornih ljudi da, budući da u našoj javnosti još uvek ima dosta tih negativnih predznaka kada se pomene pre svega MMF, imamo i stranku koja je i sada deo vladajuće koalicije koja se hvalila da je njihov predsednik pre dve godine rekao čuveno „ne“ MMF-u, pa se pozivao na države koje su to uradile, a vidimo, mislim da treba pošteno priznati, da bez saradnje sa MMF-om u svetskim finansijskim organizacijama, bez primena Direktive EU, mi ne bismo ni u ovoj oblasti izvršili ozbiljnije zahvate i pozitivne reforme.
Mislim da to treba pozitivno da deluje na razmišljanje javnog mnjenja koje je u velikoj meri okrenuto nekim državama koje uopšte ne mogu, po svojoj ozbiljnosti i strukturi i organizaciji institucija, da pariraju državama EU, a znamo svi da je naš krajnji cilj da budemo deo porodice evropskih naroda.
Šta se desilo sa bankama posle 5. oktobra, sa državnim bankama? Uglavnom stečajevi tih banaka nisu još uvek završeni. Apsolutno tada država nije postupala na način na koji sada postupa, niti je bilo preventivnog delovanja, niti je bilo mera upozorenja, niti je bilo onoga što nudi sadašnji zakon, a to je u procesu restrukturiranja prilagođavanja mera svakom konkretnom slučaju.
I danas danji u javnosti, čak i u stručnoj javnosti postoje kontradiktorni stavovi da li su neke banke zato da bi se otvorio prostor za delovanje i tržište stranih banaka jednostavno likvidirane, odnosno odvedene u stečaj a da za to nisu ni postojali uslovi.
Drugo što treba reći, to je da strane banke, u stvari nisu strane banke, da su to banke samo sa stranim kapitalom, da su to domaća pravna lica koja posluju po zakonima ove zemlje, a opet posle 5. oktobra imamo nešto što u nekoj meri podseća na ono što se dešavalo 90-ih. Imamo da propast banaka nastaje tamo gde ima upliva države, odnosno politike. Ni jedna banka sa privatnim kapitalom, sa stranim kapitalom, nije otišla ni u stečaj ni u likvidaciju, niti joj je oduzeta dozvola za rad. Tu sudbinu su doživele banke kažem, gde je politika imala svog interesa, gde je postavljala svoje ljude sa, čini mi se, sistemskom namerom da se očerupaju te banke i da se namerno gurnu u likvidaciju ili stečaj. Šta je krajnja mera? Ko plaća obaveze tih banaka? Plaćaju svi građani Srbije iz javnih sredstava, posebno posle donošenja Zakona po kome smo depozite svih fizičkih lica, deponovana novčana sredstva u bankama osigurali na iznos od 50.000 eura, što je mera koju mi u potpunosti podržavamo.
Šta je osnova zbog čega su doneti svi ovi zakoni koji su zaista međusobno toliko isprepletani da uopšte ne može da se govori o jednom zakonu, a da se ne pominju svi ostali? Zbog toga što je država shvatila da ne može da samo snosi posledice stečaja i likvidaciju banaka, već da treba, pre svega i pre dolaska banke u krizu, da propiše obavezu banke da donese svoj program u slučaju dolaska u krizu. To je tzv. to preventivno delovanje. Zatim, što ako se u fazama rane intervencije, ako i banka uđe u krizu, posebne jedince Narodne banke, stručne jedinice Narodne banke Srbije su dužne da propišu mere i da prate sprovođenje mera da bi došlo do ozdravljenja banke. I, treća faza, faza restrukturiranja u kome država na sličan način postupa sa ciljem da bolesni pacijent ozdravi. Čak ako se i to ne desi mislim da su odredbe koje su propisane za stečaj banaka mnogo bolje u odnosu na sve prethodne odredbe.
Ono što je takođe dobro, to je što će većinu u upravnim odborima Agencije za osiguranje depozita sada imati ljudi koji nisu, da kažemo partijski ili iz politike, već zato što su eksperti. Zatim, dobro je što se deli odgovornost između Agencije za osiguranje depozita i svih ostalih organa u kontroli poslovanja finansijskih organizacija, pre svega banaka, i što se ta sužena nadležnost Agencije za osiguranje depozita dodatno produbljuje.
Ministar Vujović je rekao da štediše nisu do sada mnogo obraćale pažnju u koju banku deponuju svoja sredstva, što je apsolutno tačno, posebno posle tih izmena i dopuna od pre neku godinu kada je država preuzela obavezu da odgovara za deponovana sredstva u iznosu od 50.000 eura. Ali, mislim da već građani sa ovim iskustvima koja imaju i sa Razvojnom bankom Vojvodine i sa Metals bankom i sa Agrobankom, i sa novom Agrobankom i sa svim ostalim bankama, koje su se ponašale kako su se ponašale, već sada mogu da procene koja je to banka koja pruža veći stepen stabilnosti, ulaganja njihovih depozita u odnosu na druge banke.
Takođe, jedna velika zabluda koju mislim da treba razbiti, često se u našoj javnosti od običnih građana i pitaju nas narodne poslenike, pitaju nas – pa zašto su likvidirane domaće banke, bez obzira što i naravno ima još uvek na našem tržištu banaka sa domaćim kapitalom, zašto nam ovi stranci ne daju povoljnije kredite nego su tako velike kamatne stope?
Moj odgovor je onaj odgovor za koji mislim da je tačan, da je naprosto naše ekonomsko i privredno stanje takvo da su rizici povećani da se to pravda visinom kamatnih stopa, da istovremeno i te pod navodnicima „patriotske banke“ sa kojima je većinski domaći kapital ili isključivi, takođe nude iste kamatne stope. To su naprosto uslovi poslovanja i mislim da i tu vrstu javne zablude koja postoji kod naših građana treba da razbijemo.
Ono što je takođe dobro kod seta ovih mera, to je budući da smo doneli Zakon o platnim uslugama, da naravno da je potrebno i sve organizacije koje se bave elektronskim plaćanjem kontrolisati i Zakon o Narodnoj banci propisuje i uslove pod kojima se izdaju dozvole za rad, oduzimaju licence, kako se vrši kontrola i tu su rešenja takođe dobra kao rešenja, što se tiče banaka. Znači, postoji jedna fleksibilnost mekoća, razumevanje za poslovanje i ne postoji ta vrsta rigidnosti. Naprosto je nemoguće da sada bilo ko, da li je to guverner NBS, ili Izvršni odbor NBS, da u kontroli nadzora naprosto nekim jednostavnim aktom pre vremena, pre svega bankama, oduzme dozvolu za rad.
Zbog toga kažem da je ta vrsta preventivnog delovanja, ta vrste fleksibilnosti, zaista nešto što je možda najveći kvalitet ovog seta zakona i ta ozbiljnost države da budući da banke raspolažu sa velikim finansijskim kapitalom, da je tu veliki investicioni kapital, da su to veliki ulozi privrednih društava, da su to veliki ulozi građana, da država naravno mora da bude zainteresovana kako se posluje i šta se radi sa sredstvima kojima upravljaju banke, a koja u velikoj meri nisu sredstva tih banaka, nego su sredstva građana ili pravnih lica.
To je takođe jedna odlična poruka koja se šalje svim sadašnjim i budućim investitorima, jer ozbiljni ljudi kada investiraju u neku zemlju, oni pre svega gledaju ovu vrstu stabilnosti o kojoj smo danas pričali i to je nešto što je sasvim prirodno. Dok država ne uspostavi ovakav sistem, naravno da tamo gde je sistem neuređen privlačimo neke druge vrste investitora koji žele da posluju, pre svega na ivici zakona ili polukriminalna i ta iskustva je naša zemlja imala u skorijoj prošlosti.
Zbog toga SPO – Demohrišćanska stranka Srbije zaista kao kod Zakona o osiguranju, vi ste skoro bili gospođo Tabaković u Narodnoj skupštini Republike Srbije, žele zaista da iskažu jedno veliko zadovoljstvo što je NBS sa Ministarstvom finansija, ovim problemima prišla na jedan zaista i stručan i životni način. Mislim da će pored toga što će korist od ovoga imati i bankarski sistem, i NBS, i Ministarstvo finansija i što će biti znatne uštede javnih sredstava, mislim da će najveću korist od ovoga imati investitori i svi naši građani. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Jedinstvena Srbija
Gospođo guverner, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.
Ja ću vam objasniti zašto će Poslanička grupa JS podržati ovaj set od šest zakona i mogu da kažem, možda jedini koji se nije uklopio u današnju temu, ali svakako vrlo bitan da se donese i zakon o javnim nabavkama, tako da ću prvo početi od njega da bih ostalo vreme posvetio setu zakona.
U ovom zakonu možemo da vidimo da je došlo do tih brojčanih iznosa u smislu pondera koji silaze sada, smanjuju se sa 10 na 5% i procenata koji sa 15 silaze na pet. Ja kažem zašto Poslanička grupa JS podržava ovaj zakon. Zato što je gospodin Dragan Marković predsednik Poslaničke grupe JS, više puta izneo šta su mane zakona o javnim nabavkama. Ovo što danas, ovu izmenu koju danas imamo, ne vidim kao veliku manu iz prostog razloga jer našim proizvođačima i dobavljačima koji se nadmeću u tenderima sa kolegama iz iste branše iz inostranstva, nikada nije bila problem cena, nego mogućnost da uopšte stanu u red i da budu u mogućnosti da učestvuju u javnim nabavkama. Tako da i ovaj momenat je nešto što mislim da utiče svakako na 1.5 milijardi uštede, koliko ste planirali da ćemo izmenom ovog zakona da ostvarimo i da uštedimo, a obzirom da smo duboko već zašli u reforme, ovo nije ni malo beznačajna cifra i pre svega zato podržavamo ovaj zakon.
Ostali zakoni, ili set zakona, ne bih se složio sa kolegama da nisu trebali da idu svi zajedno, prosto oni moraju da se donose zajedno zato što su uzajamno povezani i naslanjaju se jedan na drugi. Kao prvi po nekom našem dnevnom redu je bio i zakon o dopuni Zakona o ministarstvima, kao kruna svih ovih zakona. To je zakon koji se, pre svega, usaglašava sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita, a onda se sve ostalo lančano i dešava. Ovom dopunom propisani su novi poslovi državne uprave koje obavlja Ministarstvo finansija. Pored ostalog, učestvovanje u upravljanju bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbija, kao i organizovanje i sprovođenje postupaka prodaja akcija istim. Ono što je bitno da u jednom vremenu, ajde da kažem svetske ekonomske krize za koju niko sa sigurnošću ne može da kaže da li još traje ili je prošla, svakako je najveći udar iza nas. Mnoge banke su posrnule u tom trenutku, a upravo zakoni o kojima danas raspravljamo i mehanizmi kojima su oni raspolagali bili su dovoljno uspešni da mogu da sačuvaju poverenje građana u finansijski sistem Srbije.
Ja koristim priliku samo da postavim možda jedno pitanje ministarki, u stvari, izvinjavam se, guverneru - da li je MMF nama izašao u susret kroz pomoć sa 200 miliona dolara, ili je to bio kredit da bi mogli da zaključimo „stend baj“ aranžman, tj. da uopšte dobijemo jedan rok u kome smo trebali da donesemo sve ove zakone. Da li je to bio kredit ili je to bila njihova pomoć našem monetarnom sistemu?
Sledeći zakon je zakon o osiguranju depozita, i ovim zakonom uređuje se obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikromalih srednjih lica kod banaka radi zaštite depozita istih tih lica.
Preuzeti rok ili obaveza za usvajanje ovog zakona od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne banke za obnovu i razvoj upravo zbog ovog momenta koji sam malopre postavio kao pitanje je kraj 2014. godine, a sada i novi rok, a to je kraj januara 2015. godine, i dokaz da ovo trebamo da uradimo, pre svega, ne u kratkom roku, ne bih se sa tim složio. U ovom roku u kom i donosimo, jeste, opet ponavljam, taj momenat da smo ušli u reforme i da su pred nama obaveze i rokovi koje moramo da poštujemo da bi i na tom putu reformi istrajali.
Ono što je najbitnije za građane Srbije, to je momenat da, kada su u pitanju osiguranja depozita fizičkih lica do 50.000 eura, ništa se naravno nije promenilo. Ja još jedan put mogu da pohvalim i Narodnu banku i Ministarstvo finansija zato što su u teškim trenucima ekonomske krize uspeli da zaštite svoje građane i kako je to ministar finansija malo pre i rekao, da sačuvamo poverenje svih tih građana i da to malo štednje, možda je nekom puno, možda je nekom malo, u vremenu u kome živimo, 50.000 je ozbiljan iznos. Prosto, damo dodatnu sigurnost ljudima da i dalje imaju poverenje u Narodnu banku Srbije, da i dalje imaju poverenje u ovu državu, Ministarstvo finansija.
Izglasavanjem ovog zakona, ponavljam, dobijamo efikasnosti, bolje osiguranje, poverenje istih tih deponenata kroz neke mehanizme koji do sada nisu bili dostupni.
Što se tiče zakona o stečaju, likvidaciji banaka i društava za osiguranje, ovaj zakon je opet kao i ovi svi prethodni uslovljen, inicirana je njegova izmena upravo svetskom ekonomskom krizom, u kojoj su finansijske institucije i bankarski sektori mnogo većnijih i moćnijih sistema i zemalja, kao što je kolega Bauer malo pre i rekao, svima naneo određene poteškoće, ali svako se na svoj način borio sa tom krizom i ja još jedan put kažem, mogu da pohvalim način na koji se sa mnogo skromnijim sredstvima i Republika Srbija, tj. naša Narodna banaka Srbije izborila sa tim problemom.
Ponavljam, ono što povezuje sve ove zakone, to je upravo taj momenat efikasnosti i stabilnosti i održivosti funkcionalnog sistema našeg bankarskog sistema. Jedan od bitnijih efekata za dovođenje investitora u Srbiju je naravno i upravo sistem o kome pričamo, sistem finansija. On mora da uliva sigurnost svakom investitoru koji dolazi u Srbiju i zato trebamo da budemo svesni i momenta zašto se ovo radi, kojom brzinom se radi, i kakvu sigurnost svim tim investitorima ovaj zakon donosi. Ja kao i uvek ponavljam da nije premijer jedini koji trba da se bavi dovođenjem investitora, da to ne trebaju da rade ni samo ministri, da to trebaju da rade svi oni koji se nalaze na funkcijama izvršne vlasti, mislim i na gradonačelnike, i na predsednike opština.
Jedan od primera kako to treba dobro da se radi, upravo je gradonačelnik Jagodine, predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Dragan Marković Palma. Ovih dana smo imali, dozvolićete mi da samo malo skrenem sa teme, gospodine predsedavajući, najnovija istraživanja koja su pokazivala i pokazala popularnost ljudi koji se bave politikom u Srbiji.
Na prvom mestu po popularnosti je gospodin Aleksandar Vučić, iza njega na drugom mestu je gospodin Dragan Marković Palma. To je još jednom dokaz da se rezultati u ovoj zemlji prepoznaju i da svakako trebamo da podržimo i ovo što vi danas radite, jer to niko ne radi zbog neke svoje lične promocije, kao što imamo priliku da vidimo da neke određene kolege u sali rade. Ovo se radi za dobrobit svih građana Srbije i pre svega, ovim dokazujete da ste ozbiljni i odgovorni u poslovima koje vi sprovodite.
Zakon o agenciji osiguranja depozita je svakako zakon koji u ovom setu nije uopšte manje bitan od svih prethodnih zakona, a zašto, vraćam se na činjenično stanje i situaciju kroz koju smo prošli, a to je da zbog delom ekonomske krize, a delom i zbog nekog neodgovornog vođenja poslovne politike određenih banaka, imali smo situaciju da su neke banke ostale bez licence i da su im oduzete dozvole za rad.
Takve banke su bile Poljoprivredna banka, Agrobanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka. Upravo da nije bilo jednog ovakvog sistema koji je uspeo da sačuva deponente i da obezbedi sigurnost njihovih depozita u ovim istim bankama, nastao bi jedan, slobodno mogu da kažem, tehtonski poremećaj u finansijskom smislu na tržištu.
Država je, ponavljam, stala iza svojih deponenata, uspele su i agencija i sve institucije koje su imale direktnu vezu sa očuvanjem tog sistema da svoj posao odrade na najbolji mogući način.
Zajedno sa ovim zakonima, mi danas imamo izmenu Zakona o NBS, i izmenu i dopunu Zakona o bankama. Opet dolazimo na to da je ovo uzročno posledično sve vezano. Ovim se daje jedno veće ovlašćenje NBS što je sasvim normalno da, pre svega može pojedinačno da se bavi slučajem svake banke da od situacije može da reaguje, da prosto ne postoji jedan sistemski način po kome reaguje, nego u odnosu na to s kakvim problemima se sreću banke pojedinačno. Izglasavanjem tog zakona NBS će pre svega kao telo nadležno za restrukturiranje raspolagati takvim instrumentima koji omogućavaju taj individualan pristup.
Još jednom ponavljam, Poslanička grupa JS će u Danu za glasanje podržati set ovih zakona o kojima sam pričao. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Vujović. Izvolite.

Dušan Vujović

Samo jedno kratko pojašnjenje. Ja sam pomenuo kredit Svetske banke, odnosno od Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji je već iskorišćen. Znači, on je u evro protivvrednosti bio 145,3 miliona evra. To je bilo za popunjavanje Fonda za osiguranje depozita, od toga je 110 miliona već povučeno.
Nije bio uslov za korišćenje kredita donošenje ovih zakona ali se i Svetska banka i evropska banka za obnovu i razvoj koja je dala dopunskih 200 miliona ali kao rezervna sredstva koja se neće povlačiti ako to ne bude potrebno. Prema tome, nadamo se toplo da to nikada neće biti potrebno. One stoje tu u rezervi i jedan i drugi kredit su tražili da se bolje uredi sistem kojim će biti stabilniji, ceo finansijski sistem biti stabilniji i da se verovatnoća povlačenja, odnosno korišćenja Fonda za osiguranje depozita smanji na normalne komercijalne rizike, a ne na ove vanredne rizike koje smo imali u prethodnim godinama. Već ste pomenuli banke koje su posegle za tim sredstvima.
Prema tome, fond je popunjen ovim sredstvima. Dopunska sredstva koja stoje na raspolaganju ovih razlika od 110 do 145 miliona evra i celih 200 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj su na raspolaganju za ne daj Bože, što naš narod kaže, a, kažem, mi smo se obavezali u sklopu tih pregovora da ćemo unaprediti sistem. To je kod IBRD uslov efektivnosti zajma, a kod Svetske banke to je bilo dogovoreno da će biti sastavni deo unapređenja institucionalnog okvira.
Pored toga smo se u sklopu šireg dogovora kao program Vlade, deo programa Vlade mi obavezali da ćemo do kraja januara, sami smo to rekli, usvojiti ovaj set zakona na kojima se radi od polovine prošle godine, da bismo mi stvorili bolje uslove za funkcionisanje, stavili rizike pod kontrolu, imali bolje preduslove da rešavamo druge probleme koji uključuju ove kredite koji se ne finansiraju i sve ostalo. To nam je jedna od strukturnih mera koje smo sebi postavili kao cilj, a Fond je podržao i sada će to biti odraženo u pismu, to se zove Memorandum ekonomske i finansijske politike koji će biti potpisan, čini mi se, negde sredinom sledeće nedelje. Znači, u roku, da bude predat sa setom dokumenata za Savet direktora međunarodnog valutnog fonda, Međunarodnog monetarnog fonda. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima guvernerka Jorgovanka Tabaković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Ne samo zato što ste smatrali da ja treba da vam odgovorim, već bih i inače dodala da nikakvo uslovljavanje Međunarodnog monetarnog fonda, ni novcem, ni pomoći, ni bilo čime nije predstavljalo uslov za razgovor o ovim zakonima koje je život nametnuo kao nepohodnu potrebu da izmenimo regulativu zbog uočavanja preplitanja, praznina i ne efikasne, u stvari, zaštite akcionara, poverilaca, depozitara i građana u slučaju preuzimanja prekomernog rizika od strane banaka i nemogućnosti regulatora, što je Narodna banka da se u tome uključi.
Ono što je dragocena pomoć i novina u Republici Srbiji danas jeste, da je pomoć Međunarodnog monetarnog fonda predstavljena tehničkom i ekspertskom pomoći u sačinjavanju ovih zakona, a po prvi put u delu ovih poslova bez ikakvih posrednika, zvučnih, bučnih, agencija, advokatskih kancelarija, itd, već u punom doprinosu ljudi koji sede ovde iz Ministarstva finansija i Narodne banke i onih koji ne sede ovde, ljudi koji primaju platu u Agenciji, Narodnoj banci i Ministarstvu finansija, pravnici su mladi, kreativni i oni sa više iskustva, bez ikakvih dopunskih troškova.
Posrednicima koji se u mnogo slučajeva po principu ostavljanja jedne dobro ne izmalterisane i uglavljene cigle u građevinu sutra, kada više nisu u dobroj komunikaciji sa ljudima po državnim organima i javnim institucijama, pojavljuju kao branioci onog drugog interesa, one druge strane koja izvlačenjem te jedne cigle od tih takvih vrsnih eksperata u stvari prave državi krupne i ozbiljne probleme i štete. Znači, imate pred sobom zakonsku regulativu koje su radili ljudi koji mogu da vam odgovore na svaki stav i član zakona o razlozima i efektima. I ono što je najvažnije, a meni najdragocenije, to je što svima vama mnogo znači da su ovi zakoni doneti u saradnji, neposrednoj saradnji državnih institucija, Narodne banke, ministarstva, agencije i svih za to nadležnih i pozvanih, što garantuje ne samo minimalne troškove i najveću odgovornost, nego i najbolju i najmaksimalniju efektivnost u primeni ovih zakonskih projekata u kojima, da kažem samo kolegi koji je pomenuo diskreciju, da Narodna banka ima diskreciono pravo, ali i vrlo precizno propisanu proceduru primene određenih instrumenata i mera za restrukturiranje banaka koje mogu i zapadnu u probleme.
Znači, diskreciono pravo se nikako ne može identifikovati ili izjednačiti kao arbitrernost ili bilo kakva proizvoljnost u preduzimanju određenih mera. To je pristup sa kojim mi na ovim zakonima započinjemo i koji će sigurno biti nastavljen i u radu drugih organa unutar države Srbije.
Hvala poslanicima što to ističu kao jedan od najvažnijih rezultata ovih zakona koji su danas pred nama, a to je da smo svi na istom poslu tako da se zahvaljujem na mogućnosti da ovo istaknem kao jedan bitan rezultat.
...
Srpska napredna stranka

Igor Bečić

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Samostalni poslanici
Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana guvernerko, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama sedam zakona, gotovo da bi se moglo reći da oni koji su pravili unutrašnje uređenje Narodne skupštine, nisu predvideli ovakve mogućnosti pa mi na našim klupama nemamo mesta dovoljno da stavimo sve te zakone.
Naravno, kolega Đurišić je rekao da su zakoni iz različitih oblasti. Malo pre je i ministar Vujović rekao da Zakon o javnim nabavkama nema gotovo nikakve veze sa ovim ostalim zakonima i nije jasno zbog čega ste spojili ove zakone.
Zbog čega, guvernerko, zbog čega ministre opet po hitnom postupku? Zbog čega opet pred narodne poslanike dostavljate ovu hrpu zakona, propisa po hitnom postupku kako ne bi mogli ni na adekvatan način da ih pročitamo i da na adekvatan način pomognemo da ih popravim, ako se oni uopšte mogu popraviti?
Čemu hitnost kada svi ovi zakoni stupaju na snagu 1. aprila, osim dva, koji stupaju na snagu 1. jula. Da li slučajno ili ne, ovaj 1. april ste izabrali za stupanje na snagu vaših zakona, čija realizacija odgovara tom zakonu, makar kakav je do sada bio slučaj.
Dobro je što će ovi zakoni biti po prvi put posle ne znam kog vremena objavljeni, odnosno stupiti na snagu osmog dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“ Republike Srbije. Nadam se da neće biti nikakvih problema oko štampanja tog „Službenog glasnika“ i da će to funkcionisati kako treba.
Zašto su ovi zakoni loši za građane Srbije? To je ključna stvar. Pored činjenice da su došli po hitnom postupku, dužnost mi je da kažem zbog čega su ovi zakoni loši po građane Srbije, kakvi su bili u ostalom svi do sada, što se vidi i po standardu građana Srbije.
Oni će omogućiti da budu produbljeni problemi i kriza u našoj državi. Daću primer za prvi od njih ili jedan od njih, baš pomenuti Zakon o javnim nabavkama.
Očekivali smo kada smo dobili Zakon o javnim nabavkama da će u njemu biti ključne stvari koje će rešiti probleme koji se pojavljuju u javnim nabavkama. Koji su to problemi? To je zastoj u javnim nabavkama, pa ne moguće je nabaviti aparate bitne teško obolelim licima u zdravstvenim ustanovama.
Nemoguće je nabaviti na vreme lekove. Nemoguće je bilo koji infrastrukturni projekat, malo ih je, ali gotovo da nijedan ne počne pre oktobra meseca.
Evo, ja sam svedok, u Novom Sadu i svi koji žive u Novom Sadu mogu da vide na čega liči grad sada trenutno. Juče sam prošao pored Socijalnog. Vi, gospođo guvernerka, znate gde je Socijalno, tamo su ulice raskopane, neobeležene. Počeli su radovi u oktobru ili novembru, nezavršeni, baš zbog toga što Zakon o javnim nabavkama ne funkcioniše. Ne funkcioniše zato što postoji usko grlo u Komisiji za javne nabavke, zato što veliki broj primedbi koje stižu ne mogu da budu obrađene i ništa od onih ušteda od milijardu evra po javnim nabavkama.
Gde su te pare? Zbog čega ste smanjili plate zaposlenima, penzionerima penzije, kada su ostvarene te uštede? Ne, vi sada kažete da će se ovim zakonom uštedeti milijardu i po dinara. Dakle, sa milijardu i po evra ste došli na milijardu i po dinara.
Evo slikovito ću vam reći zbog čega je ovaj zakon štetan po građane i zbog čega ga je trebalo menjati u drugom smislu. Dakle, nije samo loše ono što piše u njemu i što će biti oštećene domaće kompanije bez razloga, jer nije bilo nužno da se taj zakon izmeni i još nekih pet-šest meseci imamo mogućnost da se poštuje sadašnji zakon.
Recimo, u Kruševcu teški bolesnici koji imaju probleme sa zgrušavanjem krvi moraju da kupuju lekove, recimo „Sinkum 4“ u privatnim apotekama zato što ne funkcioniše sistem javnih nabavki. U Nišu nema lekova, deficitarni su lekovi, a i sanitetski materijal u Kliničkom centru, zato što ne funkcioniše Zakon o javnim nabavkama. U Novom Sadu pacijenti ne mogu da dobiju „PCR testove“ koji su bitni za utvrđivanje hepatitisa C zato što ne funkcionišu javne nabavke, itd. Ne rade aparati za zračenje.
Imamo sada problem, evo sada čitamo, da su se žalili i bibliotekari ne mogu da nabave knjige zato što javne nabavke onemogućavaju nabavku, pa tako ako je neka knjiga bitna da se nabavi, ona može da se nabavi u nekim objedinjenim javnim nabavkama kada više nije interesantna.
Međutim, pored ovog Zakona o javnim nabavkama vrlo je interesantno i kada smo dobili Zakon o ministarstvima, mi smo se iskreno obradovali. Pomislili smo da će u tom zakonu u ministarstvima doći do značajnih promena i da će to na neki način otkočiti rad ove Vlade koja je ovakva kakva jeste. Njena ocena je jedinica ili ako ima neka niža ocena od jedinice, nula. U stvari, iskreno da kažemo, nismo očekivali da ćete vi umesto Zakona o ministarstvima, da će predsednik Vlade predložiti promenu ministara, promenu nesposobnih ministarstava, jer nema ministarstva u kome ima bilo kakvog napretka.
Iskreno da kažem, ja lično smatram da čak je u pitanju i sastav tima. Obično kada stvar ne funkcioniše, a ne funkcioniše već tri godine, onda se menja selektor, a selektor se zna ko je. To je Aleksandar Vučić. Bilo bi normalnije da je umesto ovog Zakona o ministarstvima došlo pitanje promene ministara ili promena selektora. Naravno, gospođo Tabaković, ne bi ni vi u toj selekciji ostali na toj funkciji, jer smatramo da je stanje u oblasti koju vi uređujete i kojom se vi bavite katastrofalno.
Sada prelazim na ove ostale zakone. Mi smo danas ovde očekivali da ćemo pričati o tome koje ste mere preduzeli da ih dostavite pred narodne poslanike kako bi se rešilo pitanje naglog skoka švajcarskog franka, kako bi 20.000 porodica koje su se zadužila u švajcarskim francima, najčešće da bi rešili stambene potrebe, dobili mogućnost, kao u drugim zemljama, da ih ne pogodi taj cunami iz Švajcarske, kako bi mogli da reše to pitanje i kako bi mogli da nastave normalan život, jer se ne radi samo o finansijskoj krizi tih porodica, tu se radi o teškim stanjima u tim porodicama, jer imali smo primer neki dan jednog građanina koji nam se javio. Reko je da mu je za 100 evra porasla rata za njegov kredit i da jednu celu svoju platu i pola plate od bračnog druga daje za otplatu kredita koji je, iako ga isplaćuje svakog meseca, sve veći.
Očekivali smo da ćete dati rešenje, gospođo Tabaković, i za sve one koji imaju kredite u evrima. U suštini, očekivali smo da ćete nam danas doći i predstaviti mere za stabilizaciju dinara. Šta se dešava sa dinarom? Kako ga vi pohvalite, evro odleti u nebo. Mi smo očekivali u tom smislu da ćete vi predstaviti mere koje bi zaštitile građane, a ne mere koje se tiču izdavanja kovanog novca. Predstavili ste to danas i u svom dosta podugačkom ekspozeu i to da ste uredili pitanje izdavanja kovanog novca. Sada Narodna banka ne samo što štampa, odnosno kuje novac, Narodna banka izdaje novac i ona odlučuje o tome koji novac će izdati, koji će se likovi na tom kovanom novcu naći zajedno sa Vladom Republike Srbije.
Poštovana gospođo Tabaković, bilo bi vrlo interesantno da nam date odgovor na pitanje zbog čega niste, po Zakonu o Narodnoj banci, predvideli bolju zaštitu klijenata banaka? Ona sada gotovo i da ne postoji. Zbog čega niste predvideli, umesto tog kovanja novca sa likovima znanim i neznanim, zaštitnu ulogu NBS po pitanju građana koji budu bili pogođeni nepredvidivim merama koje se dese na međunarodnom finansijskom tržištu? Vi ste imali mogućnost i prema starom Zakonu da nešto uradite, pa je bilo rečeno da Narodna banka obavlja poslove zaštite prava i interese korisnika usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje i društva za upravljanje dobrovoljnim finansijskim fondovima u skladu sa zakonom.
Ista takva odredba u članu 4. stavu 11. postoji sada. Mi smo dali predlog da se dopuni taj Predlog zakona sa jednom odredbom u kojoj bi bilo predviđeno da Narodna banka ima ovlašćenje da reaguje u ovako kriznim situacijama, jer nisu građani Srbije štediše krive za to, kao što nisu krivi ni za poplave, zato što je došlo do poremećaja na finansijskom tržištu. Radi se o višoj sili.
Gospođo Tabaković, imamo mi za vas brojna pitanja. Narodna banka je 2014. godine poslovala sa gubitkom. Kako to? Otkud gubitak NBS?
Imamo da vam postavimo jedno vrlo važno pitanje – koliko je, recimo, vaša plata i da li je tačno da primate 586.000 dinara kao platu za guvernera Narodne banke Republike Srbije i da li je tačno da ste ovih dana raspisali javni tender za nabavku držača za noge za vaše zaposlene, dok građani jedva preživljavaju, između ostalog i zbog činjenice da kurs dinara, odnosno kurs evra leti u nebo? Nije u pitanju samo nabavka tih držača. Imali ste vi tendere i za sportske terene, teniske terene, za golf, za kuglanje. Raspisivali ste tendere koji su se ticali i nekih drugih stvari, usluga lečenja, ginekologa itd.
Gospođo Tabaković, mi nemamo ništa protiv da zaposleni u Narodnoj banci imaju zdravstvenu zaštitu, ali tu zdravstvenu zaštitu, gospođo Tabaković, ne treba da plaćaju građani Srbije, jer, gospođo Tabaković, vaši zaposleni imaju duplo veću platu od prosečne zarade u Republici Srbiji, ako ne duplo veću zaradu i u odnosu na javni sektor. Zašto bi, gospođo Tabaković, vaši radnici imali plaćene usluge teniskih terena, iako imate vaše sportske terene, zašto bi vaši radnici imali pravo na besplatno lečenje, besplatne preglede, dok ostali građani Srbije nemaju mogućnost ni da nabave lek… Džaba se obraćate predsednici ne može vas predsednica Skupštine zaštititi jednostavno se ovde radi o istini na koju morate dati odgovor.
Dakle, umesto da ste predložili mere kojim bi povećali kontrolnu funkciju NBS i zaštitili građane od monopola banaka, vi ste predvideli neke mere koje u suštini utvrđuju taj monopol, ali u suštini vi ste prema ovim zakonima Narodnu banku stavili u ulogu i onog koji donosi propise, sprovodi propise i kontroliše sama sebe i kontroliše ostale. Ne samo to, postoji nekoliko zakona koji se tiču, recimo, Zakona o osiguranju depozita, rekli ste, oduzeli ste praktično ovlašćenja koja se odnose na tu agenciju, Agenciju za osiguranje depozita, da ćete na taj način omogućiti jednostavnije poslove. Kaže se – pojednostavljuju se poslovi Agencije za osiguranje depozita. Pojednostavljuju se tako što ste im oduzeli ovlašćenja i ta ste ovlašćenja dali gospodinu Vujoviću njegovom Ministarstvu finansija, da li je tako? I sad će Ministarstvo finansija od svih svojih muka i problema.
(Dušan Vujović, s mesta: Neću da slušam ovo.)
Molim vas, gospodine Vujoviću, da ne dobacujete.