Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Imate šest minuta i 11 sekundi. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvažena guvernerka, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege, ja ću govoriti o jednom malo drugačijem aspektu, nažalost u Srbiji se o njemu ne govori mnogo. Govoriću o javnim nabavkama kroz održivi razvoj i kroz zelene i ekološke javne nabavke. Neću ulaziti u polemike koje su bile u toku današnjeg dana.
Samo hoću da vam kažem da sve zelene partije, ekološke organizacije i borci protiv klimatskih promena će 13. i 14. februara pozvati svoje vlade, državnu upravu, lokalne samouprave u celoj Evropi da prestanu da ulažu u prljave tehnologije i da prestanu da ulažu ili da počnu da prestaju da ulažu u prljave tehnologije i u fosilna goriva.
Zelene stranke širom Evrope pozvaće, pre svega, svoje vlade da donesu zakone o javnim nabavkama koje ne favorizuju prljave tehnologije nego upravo koje stvaraju ambijenti, uslove za zelene javne nabavke koje bi mogle da podrže zelenu ekonomiju, koje bi mogle da podrže cirkularnu ekonomiju o kojoj se u Srbiji vrlo malo govori i naravno javne nabavke koje bi mogle da podrže otvaranje novih zelenih radnih mesta.
To će biti ove godine najveća ekološka akcija u celom svetu. Zbog toga, kao predstavnik Zelenih Srbije koristim skupštinsku govornicu da uputima i na vas, pre svega, gospodine ministre ovaj apel da pokušamo da makar malo ekonomiju Srbije ozelenimo i makar malo da joj damo održivosti u narednom periodu.
Država Srbija s razlogom razmišlja o uštedi u javnim nabavkama i kroz javne nabavke i naravno zaustavljanju, s razlogom razmišljamo o zaustavljanju korupcije u ovoj oblasti koja je veoma podložna, nažalost korupciji. Nemojte da imate, da kažem razmišljanje, Zeleni Srbije vas u tom naporu podržavaju.
Međutim, sa druge strani ni parlament kao zgrada ni parlament kao institucija ni naša Vlada, još uvek nažalost ne razmišljaju o održivosti i održivom razvoju. Moram da kažem da vrlo često u Vladi i oko Vlade i to se ne odnosi samo na ovu Vladu, nego na većinu prethodnih vlada, sede zastareli neoliberalni ekonomisti, a mi u 21. veku zaključujemo na osnovu dešavanja, pre svega u Americi, da je neoliberalni kapitalizam gotovo mrtav.
Nažalost, ti neoliberalni ekonomisti kojih još uvek ima u Srbiji ne shvataju da sve investicije i nabavke imaju zaboravljene troškove, ako tako smem da kažem, pod znacima navoda „zaboravljene troškove“, koji se ogledaju u zagađenju životne sredine, prekomernim emisijama štetnih gasova u atmosferu, gubitaka u poljoprivredi, sve većih zdravstvenih troškova koji ne ulaze u račun ni jednog proizvoda u Srbiji, pa ni električne energije, iako se koristim logikom uvažene guvernerke, čiju logiku vrlo podržavam. Nemojte da ostali građani Srbije ne plaćaju to što se deca u Obrenovcu razboljevaju zbog toga što struja nema stvarnu cenu i zbog toga što elektroprivreda ne misli o zaštiti životne sredine i o deci u Obrenovcu koja imaju astmu, bronhitis, imaju alergijska oboljenja. Tih gubitaka ima i u poljoprivredi i u pojavi, sada već možemo da kažemo epidemija teških oboljenja.
Kao predstavnik Zelenih daću vam nekoliko primera. Nažalost, složićemo se verovatno u tome. Naše škole koriste peći na mazut, naši vrtići koriste peći na mazut, naša deca se hrane brzom hranom, punom aditiva, šećera, hrane se hranom sa puno štetnih i transmasti i vrlo često sa sadržajima pesticida.
To utiče na njihovo zdravlje i ma koliko jedna nabavka brze hrane bila jeftinija nema opravdanja da podržimo tu javnu nabavku. Zgrade u kojima se nalaze državne institucije uglavnom se greju na fosilna goriva i mi kao predstavnici državnih institucija imamo obavezu da prvi podstaknemo zelene nabavke.
Mi moramo da počnemo da popravljamo svoje okruženje pre svega popravljajući nas same, da predupredimo klimatske promene time što ćemo početi odgovorno da se ponašamo. Hajde, da pokušamo da damo prioritet obnovljivim izvorima energije, da damo umesto peći na mazut, hajte da damo i izaberemo peći na pelet, ne biomasu, sa toplotnim pumpama, pa bar su danas toplotne pumpe tako reći beskonačna i beskonačno jeftina energija. Mogu da se koriste i zimi i leti. Hajte, da koristimo solarne panele sa led dijodama. Hajte, da nabavljamo organsku hranu i ako je za nijansu skuplja zbog naše dece u vrtićima i u obdaništima. I, hajde da se podrže ekološke inovaciju u Srbiji zbog toga što imamo veoma dobre ekološke inovatore.
Global Divestment Day, znači da treba oduzeti podršku i treba oduzeti podsticaj štetnim nabavkama. Zeleni Srbije će vas podsetiti 13. i 14. februara, uvaženi ministre na to i mislimo da je došlo vreme da podržimo zelenu ekonomiju, zelena radna mesta i cirkularnu ekonomiju pre svega menjajući Zakon o javnim nabavkama. Zahvaljuje se.

Hvala.
Reči ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovana guvernerko gospođo Tabaković, poštovani ministre, poštovani predstavnici Narodne banke i ministarstva, imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS drug Dejan Radenković kao ovlašćeni predstavnik kategorički potvrdio da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje i prihvatiti i glasati za ove zakone, ja ću se osvrnuti na samo jedan iz seta ovih zakona, a to je Predlog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava osiguranja i to sa nekoliko krajnje dobronamernih sugestija. Imajući u vidu nekakve situacije koje su se dešavale u dosadašnjoj praksi, imajući u vidu moj profesionalni deo posla u sudovima, a naročito u stečajnim predmetima.
Smatram da će te dobronamerne sugestije, kao i amandmani koje je poslanička grupa SPS doprineti da nakon analize tih amandmana ocene njihove opravdanosti i potrebe da se isti prihvate, naši amandmani postati sastavni deo predloženih zakona.
O čemu se radi? Pre svega, mi socijalisti polazimo od nečega što je suštinsko kada je u pitanju stečaj. Polazimo od zaštite poverilaca i to poverilaca svih banaka. Počev od regionalne razvojne banke, preko Agrobanke, do Univerzal banke i svih drugih banaka koje se nalaze u situaciji stečajeva po propisima o kojima mi danas raspravljamo.
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što se često u sudskoj praksi poverioci stavljaju u neravnopravni položaj, to jest jedni se privileguju, drugi diskriminišu, a mi u stečaju imamo jednu obavezu, a to je obaveza da se poštuje prevashodno osnovni cilj stečaja, jer ovde moramo poći od toga da imamo Zakon o stečaju kao jedan okvir, a zakon o kome mi raspravljamo ipak je „lek specijalis“ u odnosu na taj zakon, jer se primenjuje na banke i društva za osiguranje.
Šta je to cilj stečaja? Pa, to je onako kako to zakon kaže, najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine. Kako se postiže? Postiže se poštovanjem načela stečaja. Prevashodno zaštite stečajnih poverilaca kroz kolektivno i srazmerno namirenje i kroz jedna tretman i ravnopravnost.
Ja moram da skrenem vama pažnju jer znam da potpuno identično razmišljamo, da ova načela do sada nisu bila poštovana. I to posmatram kroz prizmu stečajnog upravnika kada su u pitanju stečajevi nad bankama, a to je Agencija za osiguranje depozita. Agenciji za osiguranje depozita nesumnjivo treba dati adekvatnu ulogu.
Ni u kom slučaju preširoku autonomiju s jedne strane, a s druge strane vrlo jasne i precizne nadležnosti kako se ne bi Agencija pojavila kao neko ko će da generiše probleme tokom trajanja stečaja. A ti su se problemi pojavljivali. I to ne mali, ja sam uveren da vi to znate, gospodine ministre, jer je Agencija determinator problema koji su sada uslovili angažovanje Ustavnog suda.
Na žalost, kako reče, sa pravom, gospođa Tabaković, Ustavni sud još uvek nije reagovao na neke probleme, na koje je morao da reaguje i to jako hitno. Ne samo kada je u pitanju Narodna banka, već kad su u pitanju zakonske procedure koje su sistematizovane u ovom zakonu. Pa posebno, kakva je uloga Agencije za osiguranje depozita.
Ja ću samo da podsetim da, kada se radi o supstituciji, a često se dolazi do supstitucije, i to jedno vrlo sporno pitanje, gospodine ministre, jeste praksa kada Agencija za osiguranje depozita ulazi na mesto deponenta kome je isplaćen osigurani iznos i na taj način ona ulazi faktički u legitimaciju stečajnog poverioca. Ali, to nije problem.
Problem je što se ona primarno naplaćuje i ona se namiruje zajedno sa troškovima stečaja znatno pre svih ostalih poverilaca. Pa kako će onda da celu ovu situaciju posmatraju poverioci Univerzal banke, Agrobanke, Regionalne razvojne banke i svih ostalih poverioca.
Da li su oni stavljeni u neravnopravni položaj u odnosu na Agenciju za osiguranje depozita? Pa jesu. I to je veliki problem ovog zakona, odnosno dosadašnjih zakonskih rešenja. Ja sam uveren da, s obzirom na ovaj problem, mi moramo da nađemo rešenje kako se to ne bi dešavalo.
Zbog čega ovo govorim? Poznato je da poslovne banke u skladu sa zakonom o osiguranju depozita imaju obavezu da kod Agencije za osiguranje depozita osiguravaju depozite fizičkih lica, preduzetnika i malih i srednjih pravnih lica, tako da osigurani iznos po svakom deponentu predstavlja iznos, koliko ja znam, do skoro je bio 50.000 eura. Ne znam da li je to tačno, možda grešim. Mislim da je tačno. Ovaj iznos, Agencija je dužna da isplati u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke. A potraživanje deponenta se u tom slučaju, po osnovu osiguranih depozita, prenosi na Agenciju. U praksi, ovakva situacija ne bi bila sporna kada bi Agencija imala potpuno ravnopravan tretman sa ostalim poveriocima. Ali nema. Ona je do sada imala privilegovan status, ili je pre svih ostalih poverilaca naplaćivala svoje potraživanje zajedno sa troškovima stečaja.
Kakav onda status imaju poverioci shodno odredbama Zakona o stečaju? Da li se narušava načelo ravnomernog namirenja poverilaca? Apsolutno da da. A ova Vlada Republike Srbije itekako, vodeći računa o interesima građana, mora da prepozna i znam da prepoznaje, znam da vi o tome vodite računa, upravo ovaj problem koji se pojavljuje kad su u pitanju neravnopravni statusi poverilaca, naročito u odnosu na Agenciju za osiguranje depozita.
Zato Poslanička grupa SPS podržava izmene kada je u pitanju Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, i podržava sve ono što predstavlja izlazak iz problema koji su do sada postojali u sudskoj praksi.
Sledeća krajnje dobronamerna sugestija, jeste da se Agenciji strogo i striktno odredi nadležnost, kada je u pitanju njena obaveza pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji stečajnog dužnika.
Zašto ovo govorim gospođo Tabaković i gospodine ministre? Osnovna uloga stečajnog upravnika u stečajnom postupku je da čuva stečajnu masu, da je unapređuje, da je uvećava, da preduzima pravne i druge radnje kako bi obezbedio prodaju stečajne mase na najpovoljniji način, uzimajući u obzir najpovoljniju ponudu kupaca, da postigne najpovoljniju cenu, i na taj način, što efikasnije izmiri poverioce srazmerno njihovim potraživanjima.
Sada ovde imamo situaciju da smo u članu 14. Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava osiguranja, predvideli na pravi način obavezu Agencije da pobija pravne radnje i poslove, ako se pogoduju jedni poverioci ali se oštećuju drugi.
Ali, gospodine ministre, dozvolite da mi u Poslaničkoj grupi SPS, smo sagledali malo šire i došli do saznanja da se ovde pojavljuje jedan problem, zato što ova norma nije potpuna. Ako će se pobijati samo pravni poslovi i pravne radnje, i ako se pogoduju jedni, a stavljaju u inferiorni položaj drugi poverioci, onda to nije dovoljno.
Mi moramo obuhvatiti situacije kada se namerno oštećuju stečajni poverioci, kada se namerno pričinjava šteta, jer u praksi imamo takvih situacija. Zaključuju se štetni ugovori, pa nisu banke abolirane i amnestirane u praksi, u zakonu jesu, ali u praksi nisu, i tako se i ponašaju. Da nekad dođe do namernog oštećenja poverilaca, a mi u Zakonu o stečaju, u članu 122. imamo sistematizovanu normu koja ukazuje upravo na tako nešto da se sankcioniše namerno oštećenje poverilaca.
Mislim da smo i amandmanima na to ukazali, i da ćete vi znati da sagledate upravo ove probleme na koje vam ukazujemo.
Ja moram samo još jednom da skrenem pažnju. Kada je u pitanju Agencija za osiguranje depozita, treba reći da se svaki oblik diskriminacije sprečava upravo na ovaj način, sistematizovanjem normi koje zabranjuju diskriminaciju, jer Agencija za osiguranje depozita ima identično potraživanje kao i ostali stečajni poverioci.
I tu je zapravo reč o delu potraživanja stečajnih poverilaca, koji je samo prešao na drugo lice, s tim da to drugo lice, a to je Agencija za osiguranje depozita, svoje potraživanje naplaćuje prioritetno na teret stečajne mase.
Sad se postavlja pitanje – zašto na teret stečajne mase ako imamo fond? Pa treba da ide na teret fonda, a ne na teret stečajne mase. Zašto umanjujemo stečajnu masu? Zašto onemogućavamo poverioce da iz te stečajne mase namire svoja potraživanja?
Naravno, ovo ni u kom slučaju nije kritika. Ovo je najdobronamernije, ovo je jedan iskren pristup, uz maksimalnu podršku svim naporima koje čini NBS, svim naporima koje čini Ministarstvo, svim naporima koje čini Vlada RS, svemu onome što smo doprineli jednim dobrim Zakonom o stečaju koji je ovde nedavno usvojen i na koji način smo obezbedili investitorima da uđu u Srbiju, da investicije plasiraju uz određeni, ne mali, nego izuzetno veliki stepen pravne sigurnosti u odnosu na ono što je ranije bilo i sada je vreme da i u ovom zakonu intervenišemo na način koji podrazumeva i zaštitu poverilaca, a istovremeno i zaštitu investitora.
Zato gospođo Tabaković i gospodine ministre, Poslanička grupa SPS daje bezrezervnu podršku ovim predloženim zakonima, ovom setu zakona, naravno uverenju da ćete prihvatiti krajnje dobronamerne sugestije koje sam u ime Poslaničke grupe SPS istakao, i kako reče naš uvaženi drugi Dejan Radenković, imajući u vidu da zaista krajnje iskreno želimo da ne samo hodamo proevropskim putem, nego na tom putu da dođemo do konačnog cilja, a to je da uđemo na ona vrata gde nas Evropa očekuje, a to je da postanemo stalni član evropske zajednice. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Vi znate, četiri minuta i dve sekunde.

  Zahvaljujem.
Zakon za koji ću pokušati obrazloženje da zasluži vašu pažnju, tiče se Agencije. U suštini, o čemu se radi u ovom zakonu? O tome da se regulacijom ustanovljava mehanizam, da ako se zovete Marijan Marić to je vaš ulog u dinarima ili u evrima ili u francima siguran, ako imate javni novac tamo, da je to sigurno, ako imate zarade tamo, da je to sigurno, jer tu je država koja će to da kontroliše i da procenjuje rizike i sanira štetu. To je sistem kontrole u koju svi moramo da imamo poverenja.
Kako izgleda kad nema kontrole? To je `90.-tih kada vam pokradu deviznu štednju, kada hiper inflacijom opljačkamo sve nas, kada država podrži piramidalne banke, kada deviznim kursom omogućite da neki ljudi zarade, kada u bankama nema novaca, kada ulazite godinama u banke i pitate – jel imate para? Zato što banke nisu likvidne.
Ja sam za tih godina čula četvoro ljudi koji su govorili o kontroli i o javnosti. Ti ljudi su bili: Dragoslav Avramović guverner Narodne banke, Boško Perošević predsednik Izvršnog veća Vojvodine, Milan Beko savezni ministar, Jorgovanka Tabaković republička ministarka za privredu i privatizaciju. Naši vrednosni sistemi su se razlikovali ali ja sam uvek imala dovoljno oštro uvo da čujem da govore o kontroli i o javnosti, jer je to ključni problem kojim se još uvek bavimo.
Zašto i na koji način sada ja smatram da će izmenama Zakona o agenciji ono malo kontrole koju smo postigli biti porušeno? Ja razumem razloge, zašto su ovakve izmene i dopune i razumem i okolnosti u kojima se donose i imajući iskustvo pažljivog čitanja i propisa i pažljivog gledanja ponašanja i u situacijama kada ima mehanizama kontrole da bi moj novac bio siguran i kada ih nema, ja vam tvrdim ovo neće biti dobro.
Igrarija sa nezavisnim članovima Upravnog odbora može da prođe, zato što ima većine ali neće dati dobre posledice. Ja vas molim da o tome razmislite, da u situaciji da Vlada menja Zakon o ministarstvu, jer je bila Vlada ta koja je kontrolisala pa nije valjalo, pa je izašla, pa je ušla u Agenciju, pa kaže – ne valja ni kada Agencija radi, pa ćemo da se vratimo u Ministarstvo, pa ćemo posle opet da izađemo pokazuje vam šta treba da budete da bi varali ljude u sistemu gde ima kontrole.
Godina 90-tih, trebali ste samo da nema kontrole, da imate neograničenu moć. Sada, pravi prevaranti nisu u Srbiji i oni moraju da imaju završen Harvard, Mit, Viston, Oksford da bi zaista mogli da prevare. Ovim i svima njima idete na ruku.
Ja ću kada budem razgovarala o amandmanima detaljno obrazložiti zašto smatram da nijedno rešenje iz agencije i zakona i da je bolje da onda potpuno stavite van snage Zakon o agenciji, nego da na ovakav način stvarate ogroman prostor za prave prevarante, ne za one kojima samo nedostatak kontrole za 10 godina u Srbiji je omogućio da bahato rade šta hoće i da opljačkaju ljude i unište sve što je i ličilo na zdrav finansijski sistem.
Molila bih vas da u toku rasprave o amandmanima zaista pažljivo slušamo jedni druge, jer ja mislim da mi delimo zajednički cilj, a to je da objasnimo na kraju ove rasprave na koji način će se sistem ranih upozorenja za rizike ovde ostvariti kada niko nije umeo od raznih eksperata sa Harvarda, Kembridža, Mita i Prinstona, da nas upozori na noć u kojoj je skočio švajcarac. Srbija dovoljno kasni da bi mogla sebi da dozvoli da ne ponavlja tuđe greške. Hvala vam.

Vreme.
Reč ima guvernerka Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Ja ću vrlo kratko da prokomentarišem ovu, neko bi je mogao nazvati sumnju unapred, koju ima gospođa Čomić, a ja bih je nazvala sumnjom iz iskustva i rekla bih stihom jedne pesme – kad ti jednom srce slome, ne veruješ nikome. Ili što bi rekao Oskar Vajld – ljudi imaju običaj da svoje greške nazivaju iskustvom.
Time što sam istakla da je na ovom zakonu radio pravni tim iz NBS, iz Ministarstva finansija, Agencije za osiguranje depozita uz stručnu i ekspertsku pomoć, ali ne uz naloge i ne uz prećutno prihvatanje bilo kog saveta, ja vam već time dajem garanciju da ovo može da bude samo pesma i da nemate razloga, iako su vam slomili srce ti mladi, stručni iz, ne samo vama, nego svima nama, da zaista imate puno razloga da verujete u neke nove, mlade, a i stare iskusne ljude koji neće, i sebe ubrajam u njih, koji neće da dozvole tu grešku da se ta kontrola u stvari samo zove kontrolom i da budemo još jednom prevareni, jer mi na to zaista više nemamo prava. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana guvernerko Tabaković, gospodine ministre Vujoviću, kolege poslanici, pa ja bih se možda i nadovezala na ovu diskusiju guvernera, da nije samo sumnja iz iskustva.
Znate, neko ima i realno iskustvo. Moje realno iskustvo 2006. do 2011. godine što se tiče stambenog kredita u švajcarcima i verujte mi, taj povraćaj kredita je iznosio 20% više na kursnim razlikama plus otplaćenih 56% sa porastom rate za 100% u dinarskoj protivvrednosti.
Tada nije bilo medija da se tako glasno jave da kažu da su ugroženi deponenti jer je tada stalo tržište nekretnina. E, to je rezultat jedne neodgovorne politike, a ono kada govorimo o tome šta se dešava od formiranja Vlade 27. aprila kada je u ekspozeu premijer Vučić rekao da je potreba da jednostavno privredu pokrenete zahvaljujući tome što ćete izdvojiti ta nenaplativa potraživanja i odgovornost jedne političke stranke koja je na izborima izašla i rekla narodu da je situacija u finansijama katastrofalna.
Mi smo jedina država koja je u tom bankarskom sektoru dozvolila sebi da permanentno, kroz osam godina vršimo finansijsko rastakanje, ne samo finansijskog sistema, nego i monetarnog sistema. To su sada sve posledice. Na nama je ostalo da formiranjem nove Vlade rešavamo probleme koji su ostali za nama, a problemi su pokazali jednostavno da tim rastakanjem u prethodnih osam godina, odnosno 12 godina do 2012. godine neki neodgovorni ljudi, ne samo na političkim mestima koji su sedeli, nego i zauzimali odgovorna mesta u bankama koje je učešće imala država su davali velike kredite bez određenih garancija, te svoje obaveze prebacivali na budžet Srbije. Budžet Srbije se na osnovu ne realnih prihoda iz privrede zaduživao i doterao da se zaduži po kamatnim stopama čak do 8% na godišnjem nivou.
Kada smo došli do toga da jednostavno moramo da rešimo, ne samo finansijski sistem da ustrojimo i uspostavimo određenu disciplinu, došli smo do toga da su potrebne ekonomske reforme. Te reforme jednostavno nisu samo Zakon o planiranju i izgradnji i nisu samo Zakon o radu i nisu samo Zakon stečaju i nisu samo Zakon o privatizaciji, nego su i zakoni koji podrazumevaju uređenje monetarne i fiskalne politike Republike Srbije.
Doneli smo budžet u skladu sa novim zakonom o budžetskom sistemu. Doneli smo zakone ovde u Skupštini koji treba da otvore taj investicioni ambijent i dozvole i stranim i domaćim investitorima da posluju ovde pod istim uslovima, ako ne i boljim ili možda malo gorim nego što to funkcioniše u zemljama u okruženju, a i onim koji funkcionišu kada govorimo o zemljama nerazvijenim, odnosno manje razvijenim zemljama EU.
Ono kada pričamo sada o setu zakona koji nam je predložen, možemo da kažemo da ovaj set treba da uredi finansijski sistem i dobro je da postoji veza između NBS i razumevanje i Ministarstva finansija i ja ne vidim da tu dolazi do nekih preuzimanja nadležnosti, nego jednostavno dolazi do definisanja tačnih poslova kroz određene nadležnosti NBS, ali i Ministarstva finansija.
Ono što je još važno reći, da je zaštita javnog interesa danas pokazuje viši kvalitet uopšte finansijskog sistema u društvu. Kako? Do sada su znači naše štediše bile praktično zaštićene u tom nivou do 50 hiljada evra i uvek je postojao neki strah ako dođe do problema na finansijskom tržištu kada banke se uplaše zbog određenih promena, one će vam isplatiti isključivo taj depozit do 50 hiljada. Nekako su se štediše uvek kretale da štede u tom domenu i jednostavno ne samo da je došlo do smanjene ponude i potražnje finansijskih potreba, odnosno rada banaka, došlo je na neki način i do umrtljavanja kompletnog tržišta kapitala.
Ja ću vas podsetiti da se mi kao država zalažemo da otvorimo određena poglavlja. Jedno od prvih koje je i ova Skupština usvojila, na predlog Vlade, je Poglavlje 32. To je poglavlje koje se odnosi na finansijsku kontrolu.
Mi želimo da uđemo sa Evropskom unijom u otvorene pregovore po ovom pitanju, pa onda moramo da primenjujemo, odnosno da usaglašavamo sva svoja poslovanja i vođenje i monetarne i fiskalne politike sa ovim direktivama.
Tako smo došli i do toga da javne nabavke, o kojima danas pričamo i o tom spornom članu 86, jednostavno donose nam direktivu koja kaže da ono što smo mi zvali kao podršku, subvencije kroz određeno ponderisanje prilikom javnih nabavki domaćih firmi, gde mi njih pomažemo 10% do 15%, u ovom delu smanjujemo na 5%. Zbog čega? Zato što ta direktiva kaže – izrazite tu svoju pomoć kroz cenu, odnosno kroz samu ponudu i ta cena ima svoju neku numeričku vrednost. Znači, ona se izražava u dinarima. Zbog toga gospodin Vujović kaže da u određenim budžetskim stavkama nama to predstavlja mnogo veća davanja kroz budžet i, jednostavno, dolazimo u situaciju da transponovanjem ovakvih direktiva mi pravimo mnogo veće troškove nego što treba. Upravo je to razlog zbog čega ovakav član 86. se daje praktično u nadzor Narodnoj banci Srbije, ali se i smanjuju troškovi kada govorimo o samom budžetu.
Kada pričamo uopšte o efektima Zakona o javnim nabavkama, čuli smo ovde od kolega iz opozicionih stranaka da se u tom numeričkom delu pojavljuje da izgleda kao da su kao efekti manji. Jesu možda manji, ali karakteristika da je manji broj ugovora nije relevantna karakteristika zbog koje treba vratiti zakon kakav je bio. Zašto? Zato što broj ugovora pokazuje da nema više malih nabavki, nema zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama, nego se on striktno poštuje onakav kakav je jednostavno napravljen u skladu sa evropskim standardima, da se neće više dešavati da se male nabavke javljaju svega po dve do tri firme, nego se podiže taj nivo standarda koji se odnosi na zemlje Evropske unije koji kažu da je prosek javljanja kompanija na javne nabavke između 7 i 8.
Prema tome, sve ovo pokazuje da ipak napredak Srbije po pitanju uopšte monetarne politike i politike koja se odnosi na kreiranje novog budžeta, odnosno takozvanog planskog budžeta, ide u smeru razvoja.
Ono što treba pohvaliti to je sigurno da mehanizmi apsorbovanja gubitaka koji su dati ovde praktično kroz ove zakonske predloge i uvođenje jedne posebne jedinice koja će se baviti time je dobro rešenje. Zašto? Zato što i IBRD i Svetska banka imaju svoje takozvane mentore koji uvek prate određene svoje klijente od početka kada određeni klijenti imaju probleme, ne dajući da padnu u svom poslovanju. Takav model je Narodna banka Srbije primenila. Znači, daje jednu jedinicu koja će od početka to pratiti, ali razdvaja, što kažete, kao Kineski zid praktično poslove koji će davati efekte takvog poslovanja. Tu zaista treba da postoji jednostavno razmak između toga ko projektuje poslovanje od onoga ko kontroliše i to vam je jednostavno kao i u inženjerskom poslu. Projektant kada projektuje određeni objekat ne može da izvodi te radove, ali može da bude u onom delu kontrola, odnosno revizija celog posla.
Ono što treba još pohvaliti to je da instrumenti koji su dati idu u prilog zaštite akcionara i poverenika za 100%, a oni se odnose kada se govori o bankama o prodaji akcija imovina i obaveza, kada se govori o prenosu akcija da je to jedan od instrumenata, kao i kada govorimo o otpisu dugovanja i konverziji duga.
Znači, sve su to tačno definisani instrumenti koji do sada su poznati i kod poslovanja drugih centralnih banaka razvijenih ekonomija.
Ono što se pojavljuje kao jako pozitivan efekat u Zakonu o Narodnoj banci je što treba izvršiti licenciranje ljudi koji će zaista to raditi. Praktično treba obuhvatiti mnogo veći broj mera kod nadzora i postupanja. Zašto? Zato što do sada NBS nije uvek mogla da reaguje kada su privredni subjekti bili oštećeni u različitim prevarama od strane banaka. Jednostavno je morala da čeka na neki način kako će se sud izjasniti po određenim predlozima i prolaze dani i godine i prolaze problemi, nadolaze sve veći i veći troškovi, privredni subjekti su praktično ekonomski potpuno bili ruinirani, a Narodna banka nije mogla da reaguje na adekvatan način. Sada se ovim rešenjima i primenom evropskih direktiva i direktnom transpozicijom daje mogućnost da Narodna banka može u tom početnom trenutku, kada jednostavno banka može da izađe iz zakonskih rešenja, može da reaguje i da vrati stvari u zakonske tokove.
Ono što na kraju treba takođe pohvaliti to je da se ovakvim rešenjem, kada govorimo o javnim nabavkama, uvodi ta liberalizacija tržišta, ali negde smo svi zaboravili, a članovi smo i Odbora za evropske integracije i za spoljne poslove, da smo potpisnici i praktično implementaciju imamo Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji EU od 1.9.2013. godine i da praktično time ove direktive nas obavezuju da moramo da ih primenjujemo striktno.
Ono što je bitno, do kraja 2018. godine sva davanja koja idu iz budžeta u vidu subvencija jednostavno će nam biti nametnuta da ne mogu da postoje. Do te 2018. godine, za koju smo se obavezali da ćemo sprovoditi SSP, mi dolazimo u situaciju da jednostavno postupno, korak po korak, pripremamo našu ekonomiju za trenutak kada više država neće moći da isplaćuje bilo kakvu pomoć iz budžeta. Zbog toga kažemo da mnogo kvalitetniji sistem finansija dobijamo sa uvođenjem ovakvih direktiva.
Dobro je što ovakve obaveze sada neće važiti samo za republički nivo vlasti nego i za lokalne samouprave. Oni moraju da se spremaju da uče, isto kao što svi republički organi uče i prilagođavaju se novim evropskim direktivama i njihovi budžeti moraju da se prilagođavaju u pripremanju programskih budžeta i to je ono što pokazuje da je zaista ova Vlada okrenuta suštinskim reformama, što kaže ministar Vujović, po dubini. Zbog toga danas i govorimo o tome da jednostavno mi nemamo korak nazad i ne možemo više da zaustavimo promene koje projektujemo za budućnost, koje će nas odvesti tamo gde smo zacrtali, gde su građani Srbije u prošloj godini preko 50% dali saglasnost i gospodinu Vučiću i SNS i zbog toga ćemo u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.