Samo dva kratka pojašnjenja i jedno mišljenje.
Znači, zbog pravilnog informisanja naših gledalaca i da ponovim pred kolegama, odnosno pred poslanicima i kolegama iz tima Narodne banke i Ministarstva finansija. Kolege iz Ministarstva finansija su u susednoj prostoriji rade na amandmanima, prate ovo na ekranima, znači, ne pozivam se na duhove.
Znači, vaš kolega je pomenuo oduzimanje nečega. Reč je o vraćanju, a ne o oduzimanju. Svojevremeno je funkcija upravljanja akcijama koje su u vlasništvu države, akcijama banaka koje su u vlasništvu države, poverena Agenciji za osiguranje depozita, u novom kontekstu izmenjenih uloga nadležnosti funkcija Agencija za osiguranje depozita. Ta funkcija više tamo ne pripada i ne može tamo da se realizuje. Zbog toga se ona vraća Ministarstvu finansija. Ja bih voleo da nemamo tu dopunsku odgovornost, pravo i obavezu, ali se ona konzistentno i u skladu sa svim drugim zemljama u svetu vraća Ministarstvu finansija kao Ministarstvo koje je zaduženo da upravlja tim delom državne imovine.
Znači, na osnovu toga će Ministarstvo finansija morati da sudeluje u upravljanju bankama u kojima država ima svoje akcije i odlučivaće o tome šta će sa tim akcijama biti. Kao što znate, usvojena je prošle godine strategije države u kojoj država smatra da onog momenta kada finansijski sektor bude funkcionisao dovoljno efikasno, država treba da izlazi iz vlasništva akcija u komercijalnim bankama i da to prepusti kvalitetnom menadžmentu i tržištu.
Prema tome, ovo je u skladu sa našom dugoročnom tendencijom. To se nažalost ne može ostvariti ni preko noći, nijednim korakom. Ovo je jedan od važnih koraka da se to prvo vrati na državu, a da onda država upravlja i postepeno izlazi iz vlasništva državnih banaka. Isto tako je jako važno da naglasimo da se na ovaj način menja kvalitet upravljanja svim rizicima.
U tom kontekstu, to što je uređeno da u okviru, pod okriljem, pod krovom NBS funkcioniše posebno specijalizovano, pre svega, stručno telo koje će više od standardnog praćenja gledati situaciju u bankama i predlagati mere reagovanja, restrukturiranja itd, naglašavam, biće odvojeno zidom od ostatka Narodne banke i Narodna banka neće imati pravo da administrativno ili na druge načine utiče na rad tog tela osim u onom delu gde će ono izveštavati Narodnu banku i sve druge koje su zainteresovani, bilo svojom pozicijom u sistemu odlučivanja, bilo vlasništvom u situaciji u pojedinim bankama i predloženim merama gde će se mere koje su najjeftinije i najcelishodnije primenjivati, a ne mere koje su nekome najpodobnije ili najzgodnije ili daju najbolje efekte za nekog pojedinačnog učesnika u tom procesu ili pojedinačnog vlasnika u tom procesu.
Znači, time se sistematski stvara prostor, kao što su neki diskutanti pre primetili, da se izbegavaju situacije rizika i još važnije, da se spreči situacija da rizik vidimo tek onda kada se šteta već dogodila.
Znači, ovo treba da obezbedi sistem ranih upozorenja u finansijskom sektoru, a kao što znate to pretpostavlja izuzetno dobru bazu podataka koju samo Narodna banka ima iz direktnih i supervizija na terenu i supervizija na osnovu podataka u knjigama i na osnovu izuzetno stručnog rada provere, testiranja modela, praćenja dešavanja na domaćem tržištu i u okruženju.
Prema tome, čitav niz stvari koje danas primećujemo kao probleme bi ovaj novi sistem trebalo da primeti, otprati i predvidi.
Konačno, zahvaljujem se na tonu i pozivu da se konstruktivno sve stvari rešavaju. Ja sam kod javne rasprave, nisam govorio o javnoj raspravi nego sam govorio isključivo o dostupnosti dokumenata.
Drugim rečima, dokumenti su na sajtu i mislim da svi mi kao što mi odlazimo na sajt Skupštine da gledamo koji zakoni su usvojeni, šta je usvojeno i koji je konačni tekst zakona koji je usvojen, mislim da bi isto tako bilo u redu da očekujemo da će svi poslanici da prate sredstva modernih komunikacija i saznaju šta su ministarstva stavila na svoje zvanične sajtove. Hvala.