Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 130 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika.
Reč ima Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, drage kolege narodni poslanici, ja bih samo zamolio za malo pažnje.
Ono što bih želeo da pitam Vladu Srbije, odnosno Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo zdravlja, jeste jedno pitanje koje sam već ovde postavljao pre par meseci na plenumu, a to se tiče zdravstvenog osiguranja zemljoradnika.
Tada sam dobio odgovor da će do Nove godine se formirati određena komisija ispred dva ministarstva koja će izaći sa predlogom rešenja za ogroman broj porodica u Srbiji, zemljoradnika koja nemaju nikakvu mogućnost u 2015. godini da overe zdravstvenu knjižicu.
Zbog građana koji gledaju ovaj prenos a i zbog kolega narodnih poslanika samo da kažem u par rečenica. Nažalost, zemljoradnici su otprilike jedini građani drugog reda u Srbiji, jer jedini su trenutno u situaciji da ako žele da overe zdravstvenu knjižicu za sebe ili za nekog člana porodice moraju najpre da plate sva dugovanja iz prethodnih godina.
Pitam sve nas - da li je to normalno da neko ako treba da overi knjižicu za sebe ili za svoje dete da najpre se sukobljava da plati zatezne kamate iz 2010, 2011, 2012, 2013. ili 2014. godine?
Smatram to duboko nepoštenim, nekorektnim i mislim da je krajnje vreme da resorna ministarstva izađu sa jasnim predlogom na koji način će rešiti ove muke ako svi znamo da je 2014. godina bila za poljoprivrednike izuzetno loša, da smo imali sve elementarne nepogode, da ti ljudi, nažalost, stope za zdravstveno i socijalno osiguranje plaćaju 96.000 dinara na godišnjem nivou, da nažalost, isto je obaveza i za poljoprivrednika koji ima 50 ari, odnosno pola hektara zemlja i npr. 200 hektara zemlje.
Smatram da bi tu morala da se uvede određena skala na jasan način da se definišu obaveze da manji poljoprivrednici imaju manje obaveze, a naravno oni koji imaju preko 100 hektara, da imaju i više plaćanja.
Važno je da se ovo pitanje stalno poteže jer poljoprivrednici su i ovih dana, naročito stočari u izuzetno teškoj situaciji sa cenama koje su trenutno na tržištu mesa, tu se izjašnjavao Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije, pozvali smo i na odgovornost, pre svega ministra trgovine za trenutnu situaciju koja se dešava na tržištu, pre svega žive vage tovljenika i to su sve stvari koje dovode do toga da mi u drugom mesecu 2015. godine moramo da molimo i da apelujemo na nadležna ministarstva da se ljudima pomogne da bar mogu da ostvare svoje osnovno osiguranje, a to je zdravstveno osiguranje i pre svega da im se omogući, ako ne može da bude otpis iz prethodnih godina, da se bar taj dug zamrzne a da se da ljudima mogućnost da uplate u jednoj ili dve rate, osiguranje za 2015. tekuću godinu i da na taj način reše obaveze i sebe i svojih porodica.
Još jedno pitanje koje imam, pre svega za Ministarstvo zdravlja, to je – da li će se u toku 2015. godine rešiti uzajamnim priznanjem zdravstvenog osiguranja sa Švajcarskom konfederacijom, osiguranje penzionera, jer imamo veliki broj penzionera koji su stekli to pravo u Švajcarskoj, kao gastabajteri Srbije, danas žive u svim opštinama i gradovima u Srbiji, i nažalost, da bi stekli zdravstveno osiguranje moraju da izdvajaju negde oko 10,6% od svojih penzija?
Ono što je važno to građani treba da znaju da ljudi koji su stekli penziju u Austriji npr. ili Nemačkoj zbog uzajamne usaglašenosti između Srbije i ovih zemalja ne moraju da plaćaju nikakve dodatne dažbine niti osiguranja za svoje penzije i to se nažalost samo odnosi na Švajcarsku ili npr. SAD.
Pošto dolazim iz Topole, u kojoj je veliki broj švajcarskih penzionera, ja bih zamolio resorno ministarstvo da se o ovome povede računa i da se što pre sa Švajcarskom reše ova pitanja. Hvala.

Reč ima dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažena predsednice, uvažene kolege poslanici, zastupnici interesa građana Srbije, zamoljen sam od strane grupe intelektualaca i književnika iz Novog Pazara da podsetim na jedan tragičan događaj u kome je život izgubio jedan divan čovek, koji je zadužio kompletnu kulturnu javnost ove države. Reč je o Huseinu Derdemezu, učitelju koji je ceo svoj radni vek proveo obrazujući se, ali i prenoseći znanje u jednom seoskom mestu, u jednom selu u opštini Sjenica, koje se zove Bare.
On je upamćen kao neko ko je ne samo učitelj, već ko je sakupio, kako oni kažu, najveći broj narodnih umotvorina, anegdota, lepih priča sa terena u zadnjih 100 godina.
Moram da kažem da je to čovek koji je zadužio kraj i posebno je obeležio i zadužio bošnjački kulturni etos, ali zadužio je i srpsku tradiciju. Moram da vam kažem da se, zahvaljujući njemu, danas čitaju, danas postoje i danas se zna za neke od najlepših pripovesti o Svetom Savi, koji je, znate i sami, živeo i koji je rođen na tom terenu.
Ono što je izuzetno bitno jeste da, pored tog grandioznog učinka na zajedničkom kulturnom biću i zajedničkoj kulturnoj ostavštini, on nije ostao neplodan. Napisao je nekoliko zbirki pripovedaka i pesama izuzetno velikog kvaliteta i lepote. Nažalost, moram da kažem da je on 2011. godine, u tragičnoj pljački svoga doma, teško povređen i da gubi život i da do dan danas nije nađen pljačkaš i ubica.
O vrednosti njegovog rada i njegovog značaja za kulturu ove države govori i činjenica da danas na državnom univerzitetu u Novom Pazaru dva rada, dve doktorske studije su posvećene i rade se na temu njegovog doprinosa i njegovog književnog i stvaralačkog prikupljačkog korpusa.
Želim da stoga upitam Ministarstvo unutrašnjih poslova dokle je stigla ova istraga i da zamolim ministra Stefanovića, u čiju iskrenost i sposobnost duboko verujem, da se lično angažuje da se ovaj slučaj što pre razreši.
Ljudi koji su zadužili ovu zemlju i sve nas ne smeju ostati zaboravljeni. Nepravde načinjene ovim ljudima imaju posebnu težinu i posebno gorak ukus ostavljaju u našim ustima. Davno je rečeno da se oči žrtava neće zatvoriti dok se ne ostvari pravda.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Dame i gospodo kolege poslanici, moje prvo pitanje postavljam Ministarstvu finansija, a da kažem da je to zajedničko pitanje i zajednički predlog nevladine organizacije Trag fondacija i 114 udruženja.
Predlog je sledeći: da se Zakonom o porezu na dobit pravnih lica izmeni član 15. stav 1. Zakona, kako bi se izjednačili pružaoci socijalnih usluga, tu mislim i na institucije i na udruženja, i kako bi se ovaj zakon uskladio sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, sa kojim je u koliziji.
Naime, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, izjednačeni su pružaoci socijalnih usluga, dok ovim drugim zakonom oni ne uživaju jednaka prava i postoji prava kolizija kada su u pitanju i udruženja i institucije koji pružaju socijalnu zaštitu.
Ova inicijativa podrazumevala bi u isto vreme i izmenu člana 44. istog zakona, koja bi povećala prihod na rashodima, koji je ostvaren na tržištu sa 400.000 na 600.000 dinara.
Imajući u vidu da Zakon o porezima na imovinu još nije bio na dnevnom redu zasedanja Skupštine, ovo je dobra prilika da se o ovom predlogu ozbiljno razmisli. Moje pitanje je - da li ovakva inicijativa može da prođe i da li Ministarstvo finansija razmišlja ozbiljno o ovom predlogu i kada bi mogli da imamo odgovor na ovaj propust koji smo imali do sada?
Moje drugo pitanje bih mogao da postavim u isto vreme i Ministarstvu finansija i Ministarstvu privrede, ali ipak je najbliže resornom ministarstvu, Ministarstvu kulture i informisanja, i zato ga postavljam gospodinu Tasovcu i nadležnom ministarstvu - šta se dešava sa imovinsko-pravnim statusom „Vojvođanskog dnevnika“ i da li će se ovaj problem rešavati u paketu sa politikom kojom se bavi, da kažem, posebna komisija?
Pitanje „Dnevnika“ kao glasila i brenda je od iste pokrajinske važnosti kao što je i „Politika“ na nivou Republike. Kao neko ko dolazi iz Vojvodine ne mogu a da se ne setim koliku je važnost „Dnevnik“ nekada imao, bar kada su u pitanju Vojvođani, imajući u vidu da je ovo posle „Politike“ najstariji štampani mediji u zemlji.
Iskoristio bih još vreme koje mi je preostalo, nadam se da će ovo poslanici, moje kolege, a i svi ostali drugi funkcioneri, ozbiljno shvatiti, živimo u izuzetno teškim vremenima, u vremenima gde gotovo svaki dan na naslovnoj strani u medijima imamo decu koja čekaju pomoć da bi mogla da prežive i da ostanu živa. Nažalost, svedoci smo raznih teških priča i raznih teških događaja u prošlosti koji su uznemirili sve nas koji živimo u ovoj zemlji. Zbog toga bih želeo da pozovem sve svoje kolege, svoje prijatelje i sve one koji su javne ličnosti, koji u politici imaju mogućnosti da pomognu, da učine jedan mali korak, koji je mali za sve nas, ali velik za one kojima bi ta pomoć mogla da bude značajna nekada.
Mali korak se sastoji u tome da svi zajedno svojim ličnim primerom pokažemo koliko su nam važna naša deca i da zaveštamo organe i na taj način pokažemo koliko stvarno mislimo i o svojim porodicama i o deci i, na kraju krajeva, o svojoj državi.
Mislim da je to nešto najmanje što možemo učiniti, a siguran sam da će svaki građanin to ceniti, bez obzira iz koje političke stranke dolazi. Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, imam jedno pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Vučića, odnosno ministra finansija Republike Srbije. To je pitanje koje postavljam u ime građana Republike Srbije.
Pre neki dan objavljena je lista analiza „Kejto“ instituta iz Vašingtona, po kome je Srbija na listi najsiromašnijih zemalja sveta, na sedmom mestu, dakle, među sedam najsiromašnijih zemalja sveta. Ispred nas su, recimo, Venecuela, gde više nije Hugo Čavez na vlasti, Argentina, Sirija, u kojoj se ratuje, Ukrajina, Iran i Sao Tome i Principe. Dakle, siromašnija smo zemlja gotovo od svih evropskih zemalja, odnosno njeni građani i jedna od najsiormašnijih zemalja sveta.
Pitam predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Vučića, imajući u vidu da ne živimo, građani Srbije na ružičastim televizijama, već u okruženju u kome život, prosečna potrošačka korpa košta po poslednjim podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija 66.119 dinara. Dakle, svakom građaninu Republike Srbije je potrebno da bi prehranio svoju tročlanu porodicu 66.119 dinara, a prosečna plata, dakle, ovo su podaci poslednji iz meseca novembra, a prema istim podacima istog Ministarstva, prosečna plata u Republici Srbiji je 44.206 dinara.
Pitam predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Vučića - kako da jedna porodica koja prima prosečnu platu od 44.206 dinara, a sada ću pitati građane Srbije koliko je njih koji prima takvu platu, iz kog izvora da nadoknadi ove 22 hiljade koje im nedostaju da bi prehranili svoju porodicu? Pitam to naročito iz razloga što je jedna i po plata potrebna za potrošačku korpu prema podacima Ministarstva za trgovinu.
Međutim, milion i 50 hiljada penzionera, to je podatak koji je dao gospodin Vučić, prima penziju manju od 25 hiljada. Pitam gospodina Vučića, kako misli da milion i 50 hiljada penzionera, kojima su potrebne četiri penzije da bi prehranili svoju porodicu, kako misli da oni prežive od 1. do 30? Posebno pitam predsednika Vlade gospodina Vučića i ministra finansija kako misle da radnici koji primaju platu od 20 do 30 hiljada, a takvih je po nekim procenama 60% u Srbiji, kako da prehrane svoju porodicu kada im mesečno nedostaje 30 hiljada? Ko će im tih 30 hiljada dati i kako će oni dočekati kraj meseca sa svojom porodicom?
Pitam ministra finansija i predsednika Vlade - da li znaju koliko košta litra jogurta? Litra mleka košta 107 dinara. Da li znaju koliko košta pakovanje pelena? Ja ću im reći - 1.690 dinara. Pitam ministra finansija i predsednika Vlade - da li znaju koliko pakovanja pelena treba jednoj porodici od 1. do 30? Pitam predsednika Vlade, da li zna koliko košta kilogram šarenog pasulja? Kilogram belog pasulja košta 339 dinara. Neko mi on kaže - kako jedna porodica sa 20 ili 30 hiljada platom, i da ima dve takve plate, može da sastavi 1. sa 30. u mesecu? Šta misli da preduzme? Na koji način misli u narednom periodu da vodi ovu Vladu kako ne bi preživljavali?

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč za pitanja? (Da)
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, jedno od pitanja koje sa razlogom zabrinjava sve pripadnike nacionalnih manjina, a verujem i Vladu Republike Srbije, jeste i stepen etničke distance između većinskog srpskog naroda i manjinskih zajednica.
Socijalna distanca koja se definiše kao mera bliskosti ili udaljenosti pojedinca ili pojedinaca u odnosu na neku društvenu ili etničku grupaciju zavisi od emotivne komponente etničkih stavova, za koje se smatra da utiču na javljanje predrasuda.
U svom trećem izveštaju za Srbiju, Savetodavni komitet Okvirne konvencije posebno ističe međuetničke odnose između pojedinaca u Srbiji su takođe značajan predmet zabrinutosti Savetodavnog komiteta. Posledice raspada Jugoslavije i krvavi sukobi koji su se tim povodom dogodili stvorili su snažan i, nažalost, uporan osećaj etničke udaljenosti među različitim nacionalnim grupama.
Savetodavni komitet zabrinuto primećuje da ksenofobija i verska netoleranicija postaju relativno rasprostranjeni. Najveći stepen etničke distance se izražava prema etničkim Albancima, Hrvatima, Romima i Bošnjacima.
Socijalna distanca kao promenljiva kategorija koja je često pod uticajem sredstava masovnog komuniciranja, ali i drugih činilaca, siguran sam da se nije smanjila ni danas, posebno ne prema Albancima prema kojima veliki broj sredstava masovne komunikacije, ali često i izjave visokih državnih funkcionera, odnose se u sklopu već poznatih predrasuda i stereotipa.
Etnička distanca, između ostalih činilaca, predstavlja ogromnu prepreku u afirmaciji i ostvarenju individualnih i kolektivnih prava. Zato moje pitanje za Vladu Republike Srbije glasi – da li Vlada Republike Srbije već ima ili će sačiniti posebnu strategiju za smanjenje etničke distance?
Moje drugo pitanje je za ministra prosvete – kada će biti objavljen konkurs za prijem prosvetnog inspektora sa znanjem albanskog jezika za školski okrug Leskovac, obzirom da je prethodni prosvetni inspektor penzionisan u maju 2014. godine? Samo da podsetim, ministar je lično ovde ispred nas obećao da će to pitanje rešiti početkom školske godine, što je značilo u septembru 2014. godine. Sada je februar 2015. godine, a to pitanje nije rešeno.
Moje treće pitanje se odnosi na ministra unutrašnjih poslova. Januara 20. 2013. godine žandarmerije uklonila i konfiskovala spomenik poginulih boraca bivše OVPMB postavljen ispred zgrade SO Preševo. Razlog ovakve akcije, kako je tada zvanično prenešeno, jeste nesprovođenje administrativnih procedura. Obzirom da sam spomenik nije predmet krivičnog dela, već kako se kaže nesprovođenja administrativnih procedura, te se on neopravdano smatran drži u nama nepoznatoj lokaciji.
Moje pitanje ministru policije glasi – kada će MUP vratiti oduzeti spomenik opštini Preševo, kako bi se stvorili uslovi da se sprovedu administrativne procedure i legalizuje postavljanje tog spomenika? Hvala.