Vreme, gospodine Babiću.

I vi nišanite nekoga i vi nekoga pokazujete, da li treba da sedi ovde u Narodnoj skupštini ili ne treba, sa listama koje ne možete ni da predate, zato što vas ljudi na lokalu neće ni na vašu listu, a kamo li da glasaju za vas. Stavite malo prst na čelo i počnite da se ponašate kao odgovoran čovek.

Zahvaljujem, gospodine Babiću.
Gospodine Veselinoviću, po kom osnovu?
(Janko Veselinović, s mesta: Pominjali su i predsednika stranke i mene.)
Gospodine Veselinoviću, prvo moram da vam kažem da ste vi svojim izlaganjem isprovocirali jedan niz replika. Na to se javila i ministarka, javio se kolega Babić, imali ste i vi pravo da im odgovorite, oni vama, i mislim da je vreme završimo sa tim i da nastavimo dalje sa radom.
(Janko Veselinović, s mesta: Njihovih pet, a moje dve. Dajte mi još jednu.)
Gospodin Babić je na vaše izlaganje imao tri replike, vi ste mu dva puta odgovorili, računajte da mu je prva replika koju je rekao bio dogovor na vaše izlaganje. Isto se dešava i sa ministrom Zoranom Mihajlović. Znači, potpuno ste ravnopravni bili.
Potpuno sam siguran da vi, kao vešt i iskusan poslanik, ćete već naći način da u nastavku diskusije da se javite i da nastavite.
(Janko Veselinović, s mesta: Ne želim da kršim Poslovnik.)
Verujte, ne kršim ga ni ja u ovom slučaju, dobili ste samo odgovore na pitanja koja ste postavili, a vi i gospodin Babić samo ste izmenjali međusobno optužbe. Tako ako hoćete možemo da nastavimo ceo dan, ali nema svrhe onda biti na ovoj sednici. Da ostavimo vas i gospodina Babića da rešimo taj problem .
(Janko Veselinović, s mesta: Dozvolite da budemo ravnopravni.)
Idemo dalje.
Pitam da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovana gospođo ministar, gospođo Mihajlović, poštovani predstavnici Ministarstva, gospođo Sojić, gospodine Kovačeviću, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, očigledno je da postoje neki poslanici nekih stranaka bivšeg režima koji se vode onom narodnom – ja zakon nisam čitao, ali zakon je takav i takav. Ali, to je nešto što govori o njima, ne bih trošio vreme na to.
Pred nama su tri važna zakona, dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi i Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama nastavlja se proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva i prakse sa transportnom politikom EU u oblasti vodnog transporta. Transponovanje propisa EU u domaćem zakonodavstvu i njihova primena u ovoj grani saobraćaja pokazao se kao izuzetno težak proces u našoj zemlji. Ovde prevashodno mislim na sektor lučkih usluga Republike Srbije, gde u periodu od 2001. do 2006. godine je sproveden potpuno neprimeren proces privatizacije lučkih preduzeća u kome su luke kao javna dobra tretirana kao i svako drugo preduzeća u privatizaciji, čime je napravljen jedan od najnegativnijih presedana u celokupnom uporednom pravu.
Problemi nastali takvom sprovedenom privatizacijom počeli su delimično da se rešavaju 2010. godine, usvajanjem Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Međutim, brojna pitanja ostala su nerešena u tom zakonu, što je prouzrokovalo zastoj u daljem razvoju lučkog sektora Republike Srbije.
S tim u vezi, ovim predlogom zakona predlaže se promena klasifikacije luka sa ciljem da luke koje su danas otvorene za međunarodni saobraćaj zadrže mogućnost da to i dalje ostanu, dakle, da i dalje ostanu otvorene za brodove svih zastava sveta, ali i da se istovremeno domaće zakonodavstvo harmonizuje sa zahtevima Uredbe EU 1315/2013, o smernicama za razvoj trans-evropskih transportnih mreža.
Posledično, predloženo je napuštanje dosadašnje klasifikacije na luke otvorene za međunarodni saobraćaj i luke otvorene za domaći saobraćaj i ista se zamenjuje klasifikacijom od međunarodnog značaja, nacionalne luke od pokrajinskog značaja i nacionalne luke od lokalnog značaja, odnosno od značaja za lokalnu samoupravu, pri čemu će sve tri kategorije luka biti otvorene za međunarodni saobraćaj.
Zahteve Uredbe 1315/2013. o minimalnoj količini od 500 hiljada tona pretovara, kao i strožije infrastrukturne i druge zahteve moraće da ispune luke koje će biti klasifikovane baš kao luke od međunarodnog značaja.
Nadalje, ovim predlogom zakona napravljen je prvi korak u cilju usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa odredbama direktive EU 2014/23, o dodeljivanju koncesionih ugovora u delu koji se odnosi na dodeljivanje lučkih koncesija. S tim u vezi, izvršena je podela na dve vrste lučkih koncesija, i to – lučke koncesije za usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge, i lučke koncesije za javne radove, kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata. U skladu sa odredbama direktive 2014/23 Predlogom zakona propisana je procenjena vrednost usluga, odnosno javnih radova, koja obavezuje agenciju za upravljanje lukama na pokretanje postupka dodavanje lučke koncesije i to je onih pominjanih 5.186.000 evra.
Koristim ovu priliku da ukažem da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je pripremilo ovaj predlog zakona, pokazalo da ume da sluša i da ume da razume zahteve koji dolaze od strane privrede.
S tim u vezi, značajno je istaći da je ovim predlogom zakona smanjen broj lučkih naknada i to samo na dve naknade koje se naplaćuju u dnevnom poslovanju, umesto dosadašnjih četiri. Pored ove dve naknade, lučki operateri, koji će tek ući na tržište lučkih usluga Republike Srbije, plaćaće naknadu za operativnu upotrebu luke kao dobra u opštoj upotrebi i ležarinu kao posebnu vrstu lučke naknade plaćaće samo brodovi koji koriste operativnu obalu luke u neku drugu svrhu, osim ako je to slučaj sa pretovarom tereta.
Takođe, Predlogom zakona preciziran je postupak za utvrđivanje lučkih područja luka i pristaništa. S tim u vezi, instituta proglašenja lučkog područja, te mogućnost proširivanja lučkih područja u većini luka, koja je prepoznata Strategijom razvoja vodenog saobraćaja od 2015. do 2025. godine, koju je Vlada nedavno usvojila, 31. decembra 2014. godine, otvaraju mogućnost za ulazak novih lučkih operatera na domaće tržište.
Ovde je interesantno ukazati i na to da je Lučki sektor Republike Srbije izuzetno interesantan i za sve svetske lučke operatere. S tim u vezi, sa pažnjom smo pratili informacije o potencijalno velikom ulaganju kineskog konzorcijuma lučkih operatera, finansijskih institucija i konsultanata u izgradnji nove luke u Beogradu, gde se u medijima kao nova lokacija spominjala pozicija kod Pupinovog mosta. Takođe, u medijima smo mogli da vidimo da postoji zainteresovanost velikih lučkih operatera iz država članica EU, kao i Ujedinjenih Arapskih Emirata za ulazak na domaće tržište lučkih usluga.
U cilju preciziranja pojedinih odredaba predloga zakona, poslanička grupa SNS je podnela nekoliko amandmana na predlog zakona i verujemo da će isti biti prihvaćeni od strane predstavnika predlagača, zato što imaju za cilj poboljšanje ovih zakonskih predloga.
U odnosu na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, osnovni razlog za donošenje ovog predloga zakona jeste nastavak usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa Konvencijom o radu pomoraca, kako bi se rešio problem sa kojim se suočavaju domaći državljani koji rade kao pomorci.
Naime, poslednjih godina naši državljani se suočavaju sa problemom, da prilikom pristajanja pomorskih brodova na kojima rade ne mogu da privremeno napuste brod i izađu na kopno kao i ostali pomorci, jer ne poseduju identifikacionu kartu pomoraca u skladu sa navedenom konvencijom. Ovim predlogom zakona ovaj nedostatak će konačno biti otklonjen, te će državljani Republike Srbije uživati ista prava kao i pomorci iz ostalih zemalja.
Konačno, Predlogom zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila izvršeno je usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima, te je uređena jedna specifična situacija u odnosu na rad pomoraca na domaćem pomorskom brodu. Naime, kako ovi brodovi nikada ne ulaze na teritoriju Srbije, propisano je da tim pomorcima nije potrebno odobrenje za boravak, u skladu sa Zakonom o strancima, kao i dozvola za rad, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju stranaca.
Želeo bih da se još malo zadržim na jednom dokumentu koji se zove Strategija razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine, koji je nedavno, kako smo i rekli, usvojila Vlada Republike Srbije. Strategija razvoja vodnog saobraćaja je obiman i sveobuhvatan dokument, koji predstavlja šansu koju Srbija može i mora da iskoristi da osnaži sve svoje privredne i infrastrukturne kapacitete u oblasti vodnog saobraćaja, a između ostalog i uz pomoć opredeljenih finansijskih sredstava EU. Sledeći korak, uz Strategiju razvoja vodnog transporta, je i donošenje pratećeg akcionog plana, koji ima zadatak da prepozna konkretne mere za dalje unapređenje ovih ciljeva.
Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SNS snažno podržava ova predložena rešenja i u Danu za glasanje će glasati za ove zakonske predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda.
Takođe, poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu. Sa radom nastavljamo u 14.00 časova.
(Posle pauze.)

 Nastavljamo sa radom po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, a neka se pripremi narodni poslanik Blagoje Bradić.
Izvolite, gospodine Steviću.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, razlozi za izmene i dopune Predloga zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama nastali su zbog potrebe da se prvenstveno otklone svi nedostaci koji su suočeni tokom primene zakona u praksi, a koji su neprecizno, dvosmisleno, a u nekim slučajevima nedostajale su adekvatne odredbe kako bi se zakon u potpunosti mogao primenjivati.
Pored toga, bilo je neophodno da se predlog zakona uskladi sa Zakonom o prekršajima, Zakonom o transportu opasnog tereta, Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama, kao i Zakonom o javnim nabavkama.
Poslednji, ali ne manje značajan element su i naše međunarodne obaveze koje se ogledaju kroz ratifikovani Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima, Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima, od međunarodnog značaja, kao Uredbi EU 1315 koja je doneta 2013. godine o Trans-evropskoj transportnoj mreži.
Koliko je značajan Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, želeo bih da pokažem kroz sledeće činjenice. Naime, kroz Srbiju prolaze dva evropska saobraćajna koridora, kopneni Koridor 10 i Koridor 11 koji povezuje deset evropskih zemalja koji izlaze na plovni deo reke Dunav.
Od granice sa Mađarskom do Beograda, Dunav teče praktično paralelno sa trasom evropskog auto puta i železničkom prugom, što taj prostor čini izuzetno vrednim i značajnim sa privrednog i svakog drugog stanovišta. To potvrđuje i činjenica da su u periodu od 2001. - 2009. na prostoru uz Dunav i u njegovim rubnim delovima strani investitori investirali više od dve trećine svih stranih investicija u Srbiji.
Srbija ima povoljne ekonomske i geografske karakteristike za teretni, putnički, turistički i vodni saobraćaj. Potencijali unutrašnjih plovnih puteva, reke i kanali sa ukupnom dužinom od 1677 kilometara, značajni su, a po gustini od 21,7 kilometra na 1000 kilometara kvadratnih su iznad EU gde je 27 kilometara na 1000 kilometara kvadratnih. Međutim, potencijali unutrašnjih plovnih puteva su neiskorišćeni.
Plovne puteve Srbije čine Dunav 588 kilometara, Sava 207 kilometara, Tisa 164 kilometara, Begej 77 kilometara, Tamiš 41 kilometar i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav 600 kilometara. Stanje unutrašnjih i plovnih puteva i prateće infrastrukture je nezadovoljavajući i potrebna su znatna ulaganja u njenu rehabilitaciju.
Reka Dunav predstavlja značajan panevropski Koridor 7 i stratešku vezu sa Evropom i Evroazijom koja može i treba da podstakne razvoj trgovine, turizma i usluga u Srbiji.
Od ukupne plovne dužine Dunava, 2580 kilometara, 22,8% se nalazi na teritoriji Srbije. Ciljevi razvoja ovog koridora definisani su Memorandumom o razumevanju i razvoju panevropskog Koridora 7, čiji su potpisnici Nemačka, Slovačka, Austrija, Mađarska, Hrvatska, Jugoslavija, Rumunija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina i Evropska komisija.
Reka Sava je plovna celim svojim tokom kroz Srbiju u dužini od 207 kilometara. Okvirni sporazum o basenu reke Save potpisan je 2004. godine. Između Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije, a počeo je da se primenjuje 2005. godine. Tako je Sava dobila status međunarodne plovne reke. Deonica od Beograda do Siska uključena je u evropsku mrežu unutrašnjih plovnih puteva međunarodnog značaja i trenutno ima treću klasu plovnosti. Za reku ovog značaja minimalna je četvrta klasa.
Uspostavljanjem nesmetane bezbedne plovidbe na Savi podstakla bi se regionalna saradnja i razvoj, kao i povezivanje preko Dunava sa mrežom evropskih plovnih saobraćajnica. Sada se reka nalazi u tzv. prirodnom režimu. Međutim, za održavanje i unapređenje signalizacije potrebne su znatne investicije.
Reka Tisa protiče kroz Srbiju dužinom od 164 kilometara i uliva se u Dunav kod Slankamena. Sporazumom o plovidbi Tisom, zaključenim sa Mađarskom 1955. godine, omogućena je slobodna plovidba pod jednakim uslovima, a Tisa je proglašena međudržavnom rekom.
Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav je višenamenski vodoprivredni sistem, čija je glavna funkcija navodnjavanje i odvodnjavanje, ali postoje uslovi za plovidbu. Sastoji se od 12 plovnih kanala Bačke i Banata ukupne plovne dužine od 600 kilometara, koji su svrstani u četiri kategorije plovnih puteva.
Ovaj sistem predstavlja jedan od najvećih kanalskih plovidbenih mreža u Evropi koja pored plovnih kanala obuhvata i kanalisane reke Begej i Tamiš. Na kanalima Dunav-Tisa-Dunav izgrađeno je 16 brodskih prevodnica od kojih 12 mogu da prime plovila od 1000 tona nosivosti, a četiri do 500 tona nosivosti.
Neki od razloga relativno slabog korišćenja kanala Dunav-Tisa-Dunav za plovidbu su nedovoljna širina kanala, nedostatak markiranja navigacionih znakova, podvodna i obalska vegetacija itd. Domaća plovila uglavnom transportuju robu u jednom smetu i na malim rastojanjima, pri čemu plaćaju takse za korišćenje kanala, dok je za prelazak stranih brodova potrebna dozvola Ministarstva zaduženog za saobraćaj.
Svaka od ovih nabrojanih reka ima i svoje luke. Na reci Dunav ima osam luka od međunarodnog značaja, i to: Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo. Najveće luke na Savi su Šabac i Sremska Mitrovica. Na reci Tisi je Senta. Po kapacitetima i obimu prometa najvažnije luke su Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo, a samo Beograd i Pančevo imaju kontejnerske terminale.
Zajednička karakteristika svih naših luka jeste mala iskorišćenost postojećih kapaciteta, a to je u proseku oko 30%. Za tako malu iskorišćenost ima više razloga, a osnovni su: smanjena industrijska proizvodnja u Srbiji, slaba tehnološka opremljenost luka, neizgrađeni tehnološki sistemi za kombinovani i intermodalni transport i slično.
U cilju bolje transportne i energetske efikasnosti, smanjenja troškova u reprociklusu i poboljšanje ekologije treba raditi na izgradnji logističkih centara koji bi objedinjavali sve vidove transporta. Nadalje, naše luke su neuređene i neopremljene za turističke brodove, a marine za jahting, turizam nisu ni izgrađena i smatram da bi bilo neophodno u narednom periodu raditi na razvoju te grane naše vodne privrede.
Da bi što više razvijali i unapredili našu vodnu privredu, neophodno je pomoći preduzećima koja se tom delatnošću bave. Preduzeća u Srbiji koja se bave vodnim transportom imaju 396 polovnih sredstava, što čini kapacitet od 403.853 tone.
Preko 77% čine plovila za prevoz rasutih tereta, a ostalo su plovila za prevoz tečnih tereta. Sva rečna flota je dosta stara, tehnološki zaostala sa ovakvom flotom Srbija participira u ukupnoj Dunavskoj floti svega sa 10%. Putnički i vodni saobraćaj u Srbiji ima uglavnom, tranzitno-turistički karakter, koji organizuju turističke agencije, pretežno iz Nemačke i Austrije u vidu krstarenja ka Crnom moru. Ova vrsta saobraćaja ima stalni trend rasta i predstavlja važnu ulogu u razvoju trgovine i turizma.
Iako imamo sve ove prednosti, kako prirodne, tako i geografske, smatram da je neophodno i dodatno unaprediti i zato ohrabrujemo Ministarstvo saobraćaja da učini sve kako bi u potpunosti iskoristili ovaj potencijal u punom razvoju naše zemlje.
Poštovani narodni poslanici, što se tiče konkretno izmena i dopuna Zakona, ja bi se u ovom obraćanju usredsredio na ključne izmene i dopune. Konkretno izmenama i dopunama propisuje se. Pod jedan, saglasnosti koje izdaju agencije za upravljanje lukama i ministarstvo prilikom izrade tehničke dokumentacije za izgradnju luka i pristaništa. Pod dva, kada lučka kapetanija izdaje odobrenje za uplovljavanje stranog broda u brodogradilište. Pod tri, brodovi koji su povučeni iz upotrebe se moraju ukloniti i sa obale po nalogu lučke kapetanije. Pod četiri, da uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu izdaje odobrenje domaćim proizvođačima opreme za brodove na osnovu podzakonskog akta koji donosi ministar. Pod pet, kao da uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, vodi evidenciju o izdatim ispravama koji će biti dostupan na internet stranici.
Ono što bi posebno istakao je član 66. kojim je izvršeno usklađivanje odredaba zakona sa Zakonom o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja i Uredbom EU 1315 koja je doneta 2013. godine. Pre svega u smislu promena, klasifikacije luke otvorene za međunarodni saobraćaj i luke otvorene za domaći saobraćaj koje se zamenjuju klasifikacijom na luke od nacionalnog značaja i na luke od pokrajinskog značaja, odnosno značaja za lokalnu samoupravu pri čemu će obe ove vrste luka biti otvorene za međunarodni saobraćaj.
Zahtevi Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja i Uredbe 1315/2013, o minimalnoj količini od 500.000 tona pretovara, kao i strožije infrastrukturne i druge zahteve, moraće da ispune luke od nacionalnog značaja, i samo će one imati pristup kohezionom i drugim fondovima EU, jer će ispunjavati zahteve propisane Uredbom 1315 od 2013. godine.
Takođe, istakao bih i članove 86. i 87. kojima je izvršeno detaljno normiranje materije davanja lučkih koncesija, u skladu sa odredbama Zakona o javnom privatnom partnerstvu i koncesijama i Zakona o javnim nabavkama. Izvršena je podela na dve vrste lučkih koncesija i to koncesija za usluge, kada se koncesija daje za obavljanje lučke usluge i koncesija za javne radove. Kada se koncesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata.
U skladu sa zahtevima učesnika na tržištu smanjen je broj lučkih nadoknada i to samo na dve nadoknade, koje se naplaćuju u dnevnom poslovanju, a to su, pod jedan, naknada za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa koje se plaća za dobijeno odobrenje, za obavljanje lučke delatnosti i koji plaćaju lučki operateri koji tek ulaze na tržište lučkih usluga Republike Srbije nakon prethodno sprovedenog postupka za javno prikupljanje ponuda. Pod dva, ležarina koja se plaća samo ako brod koristi operativnu obalu u neku drugu svrhu osim za pretovar tereta.
Ne manje važno je i to da je i pored zahteva propisanih tehničkim pravilima za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe kao i brodovi za teret opasnog tereta i drugi brodovi za koje je to propisano međunarodnim sporazumom, da moraju da ispunjavaju zahteve utvrđene pravilima za klasifikaciju priznatih klasifikacionih društva.
U delu kojim se uređuje sposobnost broda za plovidbu, izvršene su određene dopune članova zakona kojima se, između ostalog, uređuje način isticanja baždarske oznake, obavezno nošenje kopija brodskih isprava i knjiga na potisnicama i tegeljicama kao i važenje privremenog svedočanstva o sposobnosti plutajućeg objekta za premeštanje u svrhu posebnog prevoza.
Zbog svega navedenog, Poslanička grupa SPS, će u Danu za glasanje podržati sva tri zakonska projekta i glasati za iste. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite dr Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, uvaženi gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani  građani Srbije, pre nego što u ovoj načelnoj raspravi budem rekao nešto o ova tri zakona o kojima raspravljamo, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, zatim  Predlog Zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upis u plovila i treći zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Poštovani građani ja bih da vam objasnim u par reči oko čega se vodila tako žučna rasprava oko vremena zakazivanja ove sednice.
Dakle, ona osnovna zamerka koju smo mi kao opozicioni poslanici imali prema skupštinskoj većini i predsedavajućima što je ova sednica zakazana suprotno članu 86. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji kaže, a da bi vam bilo jasnije ja ću vam ga pročitati – sednicu Narodne skupštine saziva predsednik Narodne skupštine pisanim putem, po pravilu, najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice. Sednica Narodne skupštine može se sazvati i u roku kraćem od roka iz stava 1. ovog člana, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak. Saziv za sednicu Narodne skupštine sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda. Predsednik Narodne skupštine može da odloži čas, odnosno dan početka sednice Narodne skupštine, o čemu blagovremeno obaveštava narodne poslanike, s tim što je dužan da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Pročitao sam čitava ovaj član da ne bi bilo da čitam ono samo što odgovara opoziciji, a ne ono što piše u Poslovniku o radu Narodne skupštine, ali i pored toga, predsedavajući i skupštinska većina je imala pravo da zakaže početak sednice u periodu kraćem od sedam dana, ali mi mislimo da ovakve zakone i ovako ozbiljne teme zahtevaju malo više vremena kako bismo mogli da kvalitetnije o njima diskutujemo.
Sugestija predlagača gospođe ministarke, predsedavajućeg i kolega koji su se javljali iz skupštinske većine bilo je da je to ušlo u proceduru pre dva, tri meseca. Samo želim da napomenem da onog trenutka kada se sazove sednica predlagač može da povuče, da dopuni, da izmeni predlog zakona i zbog toga mislimo da bi trebalo imamo tih sedam dana koji će koristiti i skupštinskoj većini, a i nama iz opozicije da kvalitetnije sagledamo predložene zakone.
Samo ću u načelu u par reči, pošto je dosta bilo priče o ovom setu o ova tri zakona da kažem nešto o predlogu zakona i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Pa, mi mislimo da zakon predstavlja usklađivanje određenih instituta sa Konvencijom o radu pomoraca koji je donela međunarodna organizacija rada koju smo mi ratifikovali 18. oktobra 2011. godine.
Reći ću vam prvo neke pozitivne sugestije i ono što su zapažanja imali u vezi ovog zakona u protekla tri dana koliko smo imali na raspolaganju. Predlogom zakona usaglašava se domaće zakonodavstvo tako što se uređuje rad lica mlađih od 18 godina, obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja za slučaj smrti ili povrede na radu pomorca, što mislimo da je izuzetno dobro i to treba podržati. Obavezu domaćeg poslodavca da omogući i plati zdravstveni pregled i periodični pregled pomorca. Mislim da i to treba svi da podržimo i da je to dobro u ovom predlogu zakona.
Zatim se licenciraju lekari, specijalisti koji će vršiti te specijalizovane specijalističke preglede ove specifične grane privrede, ljudi koji rade u ovoj specifičnoj grani privrede. Licenciranje zdravstvenih ustanova koje će primati takve osiguranike, da ne kažem pacijente na pregled i održavnje tih ISO standarda koji moraju da usvoje zdravstvene ustanove da bi mogle da vrše takve sistematske preglede.
Dalje u zakon se uvode odredbe Konvencije o identifikaconoj kartici pomoraca, broj 185 po moru, i to pomorska knjižica kao javna isprava kojom se dokazuje sposobnost pomorca, zdravstveno stanje, svojstvo člana posade kao i trajanje zaposlenja na brodu.
Ovim se otklanjaju problemi naših pomoraca kao, na primer, zabrana privremenog izlaska na kopno, problemi zabrane transfera, odnosno tranzitnog prelaska bez vize u slučaju repatricije, a preko države koja zahteva posedovanje vize u pasošu za takvu vrstu prelaska. Osim toga, uvodi se biometrijska identifikaciona karta pomorca kojom se dokazuje identitet i srpsko državljanstvo.
Detaljno se uređuje postupak priznanja ovlašćenja za rad pomorca, zatim zakon se usaglašava sa Zakonom o prekršajima i sada je to vrlo interesantno, koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine.
U par navrata se i u obrazloženju ovih zakona, ovih predloga zakona, pošto nemam mnogo vremena ja ne želim sada to da čitam da vas ne bih zamarao, ali se poziva da je hitnost i neophodnost donošenja ovih zakona usaglašavanje sa Zakonom o prekršajima koji je stupio na snagu 1. marta 2014. godine, ja vas podsećam sada je februar mesec 2015. godine i ja mogu samo da pitam gospođu ministarku - šta se čekalo do februara meseca 2015. godine? Ako je to hitno i ako je potrebno, zašto to nije do sada urađeno? Ako je nečiji propust, ja bih vas zamolio da nam kažete, da podelite to sa nama ovde čiji je to propust i kako ste vi to kao resorno zadužen ministar sankcionisali?
Sada da vam postavim iz ove oblasti nekoliko pitanja. Zbog čega odredbe citiranih konvencija nisu ugrađene u ovaj zakon ranije? Naime, Zakon o pomorskoj plovidbi donet je 2011. godine, a noveliranje je 2013. godine? To je prvo pitanje.
Zašto nije sprovedena javna rasprava? Vi kao predlagač navodite da nije bilo te obaveze jer se predlogom zakona ne menjaju bitno odredbe važećeg zakona. Sa time se ne slažemo. Nije tačno, mi mislimo da se uvode novi instituti, uređuju se procedure i organi, dodatno se proširuje korpus prava i obaveza pomoraca kojih sada u zemlji Srbiji ima po nekim podacima oko pet hiljada. Zatim, obaveze zdravstvenih ustanova, Lučke kapetanije Beograd, mnogo pitanja iz ove oblasti rešiće se, kao što ste vi i napomenuli, uredbom Vlade Republike Srbije.
Neprihvatljivo je vaše obrazloženje jer samo jedan, govorim o onom delu koji se odnosi na hitnost, jer samo jedan član ovog predloga zakona se odnosi na Zakon o prekršajima tako da to nije bilo po meni razlog da vi u svim ovim zakonima, a to je po objašnjenju predsedavajućeg 10. decembra ili 15. decembra odlukom Skupštine skinuta hitnost, ovo što je bilo malopre polemike, a vi na vašim dokumentima ste to dali da se donose po hitnom postupku. Zbog toga je i ovaj moj komentar.
Još važnije od prethodnog, a vezano za hitan postupak, to je odredba člana 14, tj. člana 15. Obaveštenje Evropske komisije o osposobljenosti treće države. Primenjuju se danom pristupanja Srbije EU i tako da to isključuje hitnost, a član 16. stav 6. – Uvođenje ISO standarda za zdravstvene preglede pomoraca i član 20. - premeštaj pomoraca iz noćnog u dnevni rad na osnovu tih specijalističkih pregleda primenjuje se od 1. januara 2018. godine. Tako da, što se tiče ovog zakona bih vas zamolio da date tih par odgovora.
Sada bih par reči rekao o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Mislimo da su mnoga rešenja u ovom zakonu koji ste predložili tj. izmeni zakona nedorečena i kontradiktorna.
Na primer, odredbe predloga o strategiji razvoja vodenog saobraćaja, zapravo vodnog, ja se izvinjavam, vodnog saobraćaja, nije jasno u toj odredbi ko vrši nadzor nad sprovođenjem strategije i akcionog plana koji proističe iz strategije i koje proizilazi iz strategije koju ćete doneti, ne postoji rok za donošenje akcionog plana. On je bitan jer bez rokova koji mogu da budu prolongirani ako nisu precizirani strategija je neupotrebljiva i gubi smisao.
Dalje, prema nadležnostima i delokrugu rada Agencije za upravljanje lukama, agenciju ne možemo smatrati javnom agencijom u smislu Zakona o javnim agencijama.
Naime, agencija je ta koja odlučuje o lučkim koncesijama, zaključuje ugovore o koncesijama, izdaje odobrenja za obavljanje lučke delatnosti, utvrđuje visinu koncesione naknade, itd, što su poslovi državne uprave o nama, a ne agencije, to bi više odgovaralo da vrši državna uprava.
U tom smislu smo pokušali amandmanima, gospođo ministar, da definišemo pravnu supstancu agencije, pa se nadam da ćete obratiti pažnju na te amandmane i ako se nešto uklapa u vašu političku viziju rešavanja ovog problema, da prihvatite.
Mislimo da je predlog zakona nedorečen u smislu nadležnosti upravnog odbora agencija, naročito nedostatak je da nije uredio način i uslov za izbor direktora agencije niti njegove nadležnosti, što mislimo da je trebalo da bude precizirano u ovom zakonu i tu smo dali par amandmana da uz saradnju sa skupštinskom većinom pokušamo po nama da uredimo bolje taj deo zakona.
Odavanje lučkih koncesija, nesumnjivo je da su to pravni poslovi velike vrednosti. Tu vidimo nedostatak zakona u pogledu stepena kontrole agencije. Naime, predlog zakona predviđa da se srednjoročan plan lučkih koncesija agenciji dostavlja tek na zahtev ministarstva. Znači, nema obavezujuće ograničenje, tj. uputstvo.
Mi smatramo da ovaj srednjoročni plan mora obavezno da se dostavlja Vladi, kako bi Vlada imala permanentnu kontrolu u radu agencije, kažem, koja ima veliko ovlašćenje i donosi vrlo bitne odluke i vrlo skupe, naročito kod izdavanja vrlo skupih koncesija, po ovome koliko sam ja pročitao, to je preko pet miliona i sto šezdeset i nešto hiljada evra, vi me ispravite ako grešim. To je ovako otprilike ono što sam imao u načelu da kažem o ovom setu predloga zakona.
Još nešto da vas pitam, vi ste ostali dužni malo pre odgovor na jedno pitanje, nije konkretno u vezi sa ovim zakonima, ali se tiče luka. Kolega Janković je pitao da li će biti realizovan, najavljivan projekat plovnosti Dunav, Morava, Vardar, Solun, to je Egejsko more, pitam iz prostog razloga što taj kanal bi kao plovni put prolazio pored Niša. Mnoge Nišlije imaju imovinu u priobalju reke Morave i da bi ljudi znali kako da se postave prema budućoj investiciji, jer to, priznaćete i složićete se sa mnom, je izuzetno velika investicija i izuzetno je veliki to građevinski poduhvat. Jeste da malo to treba da se kopa uzbrdo i jeste da imamo malo vode, ali verovatno ti ljudi koji su to smislili imaju ta rešenja, pa bih vas molio da mi odgovorite, a to interesuje građane Niša, da li je to izvesno? Ako jeste, kada je plan tih početka radova, jer logično je da to nije nešto što se radi godinu-dve, verovatno je to zahtevno višedecenijski posao, jer je ogroman građevinski posao? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bradić.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.