Sada mi je jasno. Ili je kolega Janko Veselinović prepisivao od vas, ili ste vi prepisivali od njega, nešto je sigurno, ili ste zajedno pripremali, pošto nigde ništa konkretno, nigde suštinska dilema ili pitanje, a opet iste stvari.
Da ponovimo. Ovako, hitnost postupka, niste vi imali tri dana da gledate ovaj zakon da bi građani Srbije to znali. Ovaj zakon je 15. decembra, jedan, drugi i treći, dakle izmene i dopune zakona su 15. decembra prošle godine predate parlamentu Srbije, tačno, pisalo je hitnost, upravo ste vi sklonili tu reč hitnost i od 15. decembra pa do današnjeg dana, danas je februar, imali ste vremena da pogledate zakon i jedan i drugi i treći. Naglašavam da jedan od tih zakona ima promenu samo u dva člana. Verujem da ste imali dovoljno vremena da se upoznate sa zakonom.
Zatim, da ponovimo oko konvencija. Konvencija je doneta 2006. godine, ratifikovana 2011. godine. Zašto nije od 2011. godine do danas stavljena? Zbog toga što imate promenu, odnosno amandmane 2013. godine, koji su takođe uključeni u izmene i dopune ovog zakona. Ponavljam još jednom, dakle, srpska Vlada je od Međunarodne organizacije rada za to pohvaljena, jer je jedna od retkih država koja je najnovije izmene stavila u izmene i dopune zakona.
Da se vratim na strategiju. Čini mi se da strategiju niste pročitali, jer da ste pročitali Strategiju vodnog saobraćaja, onda biste videli da tamo vrlo jasno piše i ko vrši nadzor i na koji način i koji je postupak. Dakle, i ministarstvo i Vlada i formiranjem odbora. Takođe biste pročitali da postoji akcioni plan koji se radi i sve što radi ovo Ministarstvo ne radi kao što su radile neke prethodne Vlade, da donese zakon, pa da jedan zakon stoji godinu, dve, tri bez svojih akata ili bez svojih akcionih planova, strategija, nego to radimo zajedno i uporedo.
Kada govorite o Agenciji, da nema nadzora, taj nadzor je trostruki. Opet niste obratili pažnju. Dakle, prvo Ministarstvo saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva vrši nadzor nad delatnošću, Ministarstvo finansija nad finansijskim poslovanjem, Ministarstvo rada nad sprovođenjem Zakona o radu i nad kancelarijskim poslovanjem. Dakle, trostruki je nadzor nad radom Agencije.
Kada pominjete direktora Agencije, onda postoji drugi zakon koji reguliše pitanje izbora direktora Agencije, a ne ovaj zakon, odnosno izmene i dopune ovih zakona koji su ispred vas.
U jednom trenutku ste, zapisala sam to, napisali - politička vizija zakona. Moram da kažem da ne razumem baš šta je to politička vizija zakona. Ovaj zakon se donosi da Srbiji bude bolje. Ovi zakoni, izmene zakona se donose zbog toga da povećamo učešće vodnog transporta u ukupnom transportu. Ovi zakoni se donose zbog toga da nam omoguće da budemo usklađeni sa svim evropskim direktivama, kako bismo mogli da koristimo sve puteve, odnosno pre svega koridor 7, na kome se vrlo malo radilo. Dakle, ovi zakoni nisu politički zakoni. Ovi zakoni su zaista zakoni koji treba da donesu dobro Srbiji i privrednom rastu Srbije.
Kada pominjete taj kanal i brigu o građanima Niša, vaša briga o građanima Niša i svim građanima bila je poznata u prethodnom periodu. Ne brinite, niko neće biti poplavljen. Dakle, o tome koji su prioritetni projekti vrlo jasno možete da vidite ne samo u izveštaju Vlade, u izveštajima ovog Ministarstva. Mi radimo samo trenutno na prioritetnim projektima.
Jedna mala dopuna, koju je vaš kolega pomenuo, to je da je Vlada Srbije platila izradu studiju izvodljivosti, što nije tačan podatak. Studija izvodljivosti urađena je bez naknade za taj kanal koji vi pominjete. Samo da se zna.
Mislim da sam ponovila još jedanput sve ono što je i vaš kolega pitao, što sam već jednom odgovorila i što ste i vi sada, takođe, pitali.

Zahvaljujem se potpredsednici Mihajlović.
Gospodine Bradiću, mislite li da imate pravo na repliku?
(Blagoje Bradić, s mesta: Gospođa ministarka se obraćala sve vreme meni.)
Ali, pitam vas, kako ste to znali u prvoj sekundi javljanja gospođe Mihajlović, jer ste odmah pritisnuli i javili se za reč? Znači, vi ste znali u prvoj sekundi da ćete imati pravo na repliku.
(Blagoje Bradić, s mesta: Čim se obraćala, obraćala se meni.)
Gospođa Mihajlović je sada završila, a vi ste se već u prvoj sekundi javili za repliku. Kako ste znali da će gospođa Mihajlović da se obrati vama? I nije se obratila ništa negativno, tako da nemate prava na repliku.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da i ovim putem još jednom izrazim podršku SNS predloženim zakonskim rešenjima, s obzirom da je danas mnogo toga rečeno, u par reči svega, još jednom da podvučem dobre stvari koje ova predložena rešenja, predlozi za tri zakona koji su pred nama, sadrže.
Na prvom mestu, kada je reč o Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, ovaj, kao i preostala dva zakona, sa predloženim rešenjima unose dodatni kvalitet u smislu novog reda, što je uvek i u svakoj prilici za pohvalu, davanje efikasnih odgovora na pitanja koja su pre svega pitanja problema prisutnih u praksi, razrešenje određenih pitanja i nedoumica, dakle, red, efikasnost, ogledani i u osnovnoj motivaciji, a koja se sastoji kako u usaglašenju sa domaćim zakonima, tako i sa najboljim svetskim standardima koje trenutno možemo pronaći.
Kada je reč o ovom drugom, odnose se, pre svega, na uredbe, direktive, dobre preporuke. Razgovarali smo već danas u ovoj sali o tome, po pitanju uredbe 1315 EU. Reč je o uvođenju nove, moderne klasifikacije luka. U ovoj sali smo i po pitanju drugih zakona, drugih oblasti, srodnih ili ne ovoj, uvek izražavali svoju podršku svim rešenjima koja su u duhu vremena i koja čine ovu državu i ovo društvo modernim. Tako je i ovaj put.
Kada je reč o efikasnosti i o postojanju dobrog sluha, i u tom smislu upućujem komplimente Ministarstvu, za ljude koji su profesionalno angažovani u predmetnoj oblasti. Pohvaljujem i činjenicu da smo smanjili broj naknada, što je takođe uvek dobra intencija, uvek dobra praksa i uvek nešto što će naići na podršku iz naših redova.
Po pitanju istog zakona, takođe pozdravljam i predložena rešenja koja se tiču procedura za utvrđivanje lučkih područja i pristaništa, kao dobar odgovor na potrebe prakse.
Takođe, bilo je danas reči na tu temu u ovoj sali. Ova rešenja predstavljaju i dobar odgovor za interesovanje, o kom je razgovaralo naše društvo, o kom su pisali naši mediji, potencijalnih novih aktera u sferi lučkih operatora. Kako primera radi Kineskog konzorcijuma lučkih operatora, tako i angažovanih aktera u ovoj oblasti iz evropskih zemalja, tako i onih koji dolaze iz UAE. Više nego vrlo dobar odgovor na potencijalno interesovanje i potencijalno otvaranje novih značajnih aktivnosti u ovoj sferi na teritoriji Republike Srbije.
Koristim priliku da još jednom uputim zahvalnost za dobro razumevanje za sve predložene amandmane koje je ispred naše poslaničke grupe formulisala i podnela koleginica Rakić.
Kada govorimo o uspostavljanju dobrih standarda, kako međunarodnih, tako i usaglašenja sa domaćim zakonima, u pratećim materijalima bili smo u prilici da nađemo dokaze da zaista stoje tvrdnje da se ovim izmenama i dopunama vrši usaglašavanje sa domaćim zakonima, kako sa pominjanim zakonom koji se tiče transporta opasnih materija, tako i sa zakonom koji se tiče prekršaja.
Ali, amandmanskim rešenjima i sa zakonima koje smo imali priliku, čast i zadovoljstvo da zajednički razmatramo pre samo dva meseca, primera radi, podsećam na više nego plodotvornu diskusiju kada je reč o problematici planiranja. Na ovaj način, razgovarali smo tada o objedinjenoj proceduri. Pronašli smo dobar put da sve ono dobro što proizilazi iz rešenja o kojima smo već razgovarali na nekom drugom nivou, ne tako davno, pronađu svoje mesto i u ovoj problematici.
Kada je reč o usaglašavanju sa domaćim zakonima, ovaj motiv možemo pronaći i u obrazloženju za predložena rešenja po pitanju Zakona o izmeni i dopuni Zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila. Pored njega, dodatno, još jedna pohvala sa moje strane za rešenja koja su u konkretno ovom zakonskom predlogu usmerena na relaksaciju formalnih obaveza, ponovo za ljude koji su profesionalno angažovani kao akteri u ovoj predmetnoj oblasti. Dakle, još jednom, nova efikasnost.
Istu vrstu motivacije bili smo u prilici da pronađemo i u rešenjima koja su predložena i u zakonu koji se tiče pomorske plovidbe. Međunarodni standardi, dobra regulativa. Bili smo u prilici da čujemo i komentare vezano za Konvenciju Međunarodne organizacije rada, ali opet, još jednom napominjem i na ovom mestu, dobri odgovori na pitanja praktičnih potreba ljudi koji su neposredni akteri. Ovde, kada govorimo o pomorcima, misli se na njihove potrebe u sferi osiguranja, na njihove potrebe u sferi zdravstvene zaštite. I jedno i drugo, složićemo se, uveren sam, samo su i isključivo stvari za pohvalu.
Na samom kraju dame i gospodo, s obzirom da smo postigli vrlo dobar konsenzus po pitanju svega onog dobrog i korisnog što proizilazi iz ovih rešenja i po ovom poslednjem zakonu. Takođe zahvaljujem za dobro razumevanje, s obzirom da su amandmani koleginice Rakić takođe bili usmereni u davanje našeg doprinosa za dalje i šire usaglašavanje sa visokim standardima.
Mislim da ne postoji baš nijedan razlog da ne postignemo i razumevanje i zajednički pozitivan, ohrabrujući pristup koji će podržati sva ova rešenja kada dođemo do dana za glasanje.
U još svega rečenici ili dve. osvrnuo bih se na ono što smo danas bili u prilici da čujemo na temu eventualnih zamerki, kako ovim zakonima tako i dinamici po kojoj su se našli u ovoj sali danas.
Mislim da smo već dovoljno rekli, više nego dovoljno po pitanju datuma kada su ovi zakoni stigli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, 8, 23, odnosno 31. decembar. Ne moramo na to više trošiti našu energiju, ali podsećam čak i one kolege koji su se u dosadašnjoj raspravi tokom ovog dana izjasnili kao oni koji ne podržavaju ove zakone i ova rešenja i koji su se pod jedan, u tim svojim kritikama obazirali na vreme posvećeno pripremi i raspravi, da su upravo upotrebili reči – zašto ova rešenja nisu bila realizovana ranije.
Dakle, ako u isto vreme imamo zamerku u smislu da se previše žuri i pozivamo da se ipak požuri malo više, verujem da ćemo se razumeti da tu zapravo preteranog motiva za kritiku i nema, do jednog logičnog odnosa nekoga ko trenutno ne čini vladajuću većinu, nekoga ko ne participira, ko ne učestvuje u radu Vlade i samim tim oseća potrebu da ipak kritikuje, jer je to neka prirodna pozicija sa realnim stanjem i realnim mišljenjem koje može da ima po ovim zakonima i njihovim rešenjima.
Kada je reč o troškovima bilo je danas diskusije, čini mi se pre nekih sat ili dva na temu onoga što je prikazano u pratećim materijalima. Pozvao bih na preciznost i dobro razumevanje svega onoga što smo bili u prilici da pročitamo u obrazloženjima koji prate ove zakone.
Dakle, kada se kaže da ne postoje troškovi za državu i za sistem, ne treba tražiti kontra argumente u slobodnom tumačenju onoga što se dalje prikazuje, a u tom smislu ukazujem na prateći materijal i na troškove koji su konstatovani kao izvesni troškovi za građane, ne za državu, ne za sistem, a vezano za izdavanje nekih novih dokumenata.
Pominjana je Narodna banka, pa i da tu iskoristim priliku da pozovem na preciznost, ukoliko pogledamo na koji način i kojim rečima. Samo i isključivo kroz konstataciju da ona kao institucija poseduje odgovarajuće tehničke mogućnosti, da zadovolji visoke standarde, najviši mogući kvalitet i da zadovolji zahteve vezane za personalizaciju tih ličnih dokumenata. To su dame i gospodo samo stvari kojima mi kao društvo možemo da se ponosimo, da imamo instituciju koja je u stanju da takve standarde zadovolji. O troškovima tu nije bilo ni reči.
Sve u svemu uzev, kada se podvuče crta verujem da ćemo, bez obzira na to kako se načelno izjasnili da li podržavamo ova zakonska rešenja ili ne, ipak u danu za glasanje pokazati da nemamo ama baš ništa protiv, naprotiv, da ih smatramo više nego korisnim svi zajedno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Orlić.
Reč ima Ivan Jovanović, a neka se pripremi Nikola Jolović.
Izvolite gospodine Jovanoviću.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih želeo na početku da pohvalim, pored ove hitnosti u proceduri koja verujem da je mogla da bude izbegnuta i da postoje mnogi drugi zakoni koji su važniji danas za građane Srbije, hteo bih da pohvalim Ministarstvo, naročito kada se radi o Zakonu o upisu plovila i Zakonu o pomorskoj plovidbi, pošto se ovim izmenama usaglašava naše zakonodavstvo sa Zakonom o prekršajima i sa međunarodnim konvencijama, čiji smo obveznici.
U tom smislu i kao član Odbora za privredu u prošlom sazivu, imao sam pohvale na račun ministarke što se tiče usaglašavanja u tom sektoru zakona, ali nisam imao pohvale kada je u pitanju bila primena i to je ono što mislim da je najveći problem generalno države Srbije, zato što mi donosimo previše zakona koji se uopšte ili samo delimično primenjuju. To je po meni veliki problem koji tišti i građane Srbije i nadam se da ove izmene koje danas donosimo neće ostati u tom smislu mrtvo slovo na papiru.
Kod ovog trećeg zakona koji govori o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, čini mi se da je dobro i za državu Srbiju i za građane što je prestalo da se govori o čuvenoj studiji za kanal Dunav-Egejsko more i to više nije tema na nivou vica, pošto su prestale tri godine besmislene priče o nekakvom kanalu koji može doprineti fenomenalnom razvoju Srbije i privrednom rastu. Mislim da je vreme da se okrenemo realnim temama.
Kada u obrazloženju vi kažete da je dobro da Agencija više nije na teretu budžeta i da 150 miliona više nije nešto što direktno uplaćuju građani Srbije, ja smatram da je to u redu samo ako teret koji će sada učesnici, korisnici i privreda koja se bavi plovnim putevima i unutrašnjim vodama imati korist i benefit od tih izmena, jer, ako ne ostvare prihode makar u tom nivou veće u kojem mi njima pripremo nove namete, onda nismo postigli uspeh. Ako ne ostvarimo rast u ovom sektoru kakav ostvarujemo po pitanju novih troškova koje im namećemo, onda nismo ostvarili uspeh. Ako ne ostvarimo novi kvalitet u tom smislu nismo ostvarili uspeh.
Ja bih voleo da mi kažete da li ste obavili neko istraživanje, da li je spremna neka nova intervencija države, neka investicija koja će pogurati ovaj sektor, omogućiti realan rast i da li imamo nešto novo osim puke regulacije, jer smo svedoci da prethodnih godina, da mi neprekidno donosimo novu regulaciju koju ne primenjujemo, a onda sama država ne upotrebljava finansijske i druge instrumente da tu regulaciju aktivira. Sama regulacija radi sopstvenog postojanja ničemu ne služi. Ako nešto regulišemo, a to dalje ide u recesiju i nema nikakav rast, onda ništa nismo uradili.
Mislim da treba da nastavite na ovaj način da usaglašavate regulativu, ali vas molim da i vi i ostali ministri Vlade Republike Srbije odgovarate na pitanja narodnih poslanika, jer sve ređe se odgovara na ta pitanja, a ta pitanja upravo služe da se zakoni koje mi donosimo ovde primenjuju u korist građana Republike Srbije. Ja se zahvaljujem.

Reč ima dr Zorana Mihajlović.

Evo samo nekoliko stvari, da krenem od kraja – odgovori na pitanja, može samo da se desi da eventualno nešto još uvek nije došlo, inače Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zaista odgovara na sva pitanja.             Ako slučajno nešto nismo odgovorili, najlepše vas molim da ponovite. Dakle, uvek smo odgovorili na svako pitanje.
Potpuno ste u pravu da sve izmene i dopune zakona koje radimo, radimo zbog toga da bismo poboljšali privredni ambijent. Jedna od odredbi Zakona obavezala je agenciju da od svih sredstava koje skupi je dužna da to uloži upravo u razvoj i u lučku infrastrukturu.
Dakle, ne može tek tako novac koji je skupila putem naknada da investira gde ona hoće, nego samo u razvoj i lučku infrastrukturu. Tako da u tom smislu verujem da to jeste bolje nego što je bilo i da naravno, takođe, se slažem sa tim da je vrlo važno kako se zakon primenjuje, da je vrlo važno da se stalno vrši monitoring i kontrola. Zbog toga imamo inspekciju. Ona i ovim zakonom a i ostalim zakonima koje donosimo ima sada mnogo veće ingerencije nego što je imala ranije i to je naša da tako kažem pod znacima navoda udarna pesnica kada govorimo i kada pričamo o primeni zakona. Inspekcije moraju da rade svoj posao, a mi ih imamo dovoljno da mogu da urade u tom smislu svoj posao. Toliko.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik, Nikola Jolović.

Uvažena predsednice, uvažena ministarsko, kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, jer Republika Srbija je svakako država koja nema more, ali to ne znači da ne može da ima i pomorce i brodove trgovačke mornarice koji nose našu državnu zastavu.
Velike i značajne pomorske zemlje, kao što su Portugalija ili Španija i takozvane treće države, odnosno države koje nisu članice Evropske unije, ovoj oblasti kao jednoj od delatnosti na koju su se države stvarale, širile i razvijale i koja je bila okosnica ekonomske i vojne moći, dale su joj mesto koje joj pripada i definisale su je zakonima koji oblikuju sve elemente i mogućnosti plovidbe.
Isti su u potpunosti usaglašeni odgovarajućim odlukama, poveljama i konvencijama EU ili u međusobnim ugovorima sa trećim državama i to od mora i pod morem preko svih vrsta plovila do odnosa između država koji se ostvaruju kontaktima broda i brodske posade kako u lukama tako i na morima.
Zanimljiva je definicija pomorske plovidbe. Pomorska plovidba jeste plovidba koja se obavlja na moru i rekama do granice do koje su one plovne sa morske strane. Jasno je da pomorsku plovidbu mogu obavljati plovni objekti koji ispunjavaju odgovarajuće uslove za plovidbu. Iz navedenog proizilazi da naša država može imati plovne objekte i posadu koja obavlja pomorsku plovidbu, a naši pomorci mogu biti i članovi posada brodova koji nisu označeni našom zastavom.
Dosadašnji Zakon o pomorskoj plovidbi objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 87/11 i 104/13 u okviru uvodnih odredaba je u članu 1. definisao sledeće: Član 1 – Ovim zakonom uređuju se uslovi i način za bezbednu plovidbu na moru pomorskih brodova koji nose zastavu Republike Srbije i drugih plovila upisanih u jedan od domaćih upisnika, njihova sposobnost za plovidbu, posada, zaštita mora od zagađenja sa brodova, nadzor i druga pitanja koja se odnose na bezbednost pomorske plovidbe.
Sledeći rečeno, uz uvažavanje ciljeva i politike koji vodi lider SNS i premijer Srbije Aleksandar Vučić, a to je razvoj države i ulazak u EU koji se u domenu zakonodavstva postiže analizom i usaglašavanjem normi, pravila i zakona sa zakonodavstvom EU, normalno uz uvažavanje naših specifičnosti, država Srbija radi usaglašavanja i olakšavanja rada naših pomoraca, kojih da podsetim u ovom trenutku ima više od 5.000, treba da usvoji i ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi.
Ceneći činjenicu da je Konvencija međunarodne organizacije rada o ispravama pomoraca broj 108. usvojena 1958. godine i da je ista sadržana u postojećem zakonu iz 2011. godine, a da je Međunarodna organizacija rada usvojila 2006. godine Konvenciju o radu pomoraca, koju je do danas ratifikovalo 38 država članica Međunarodne organizacije rada i koja je stupila na snagu juna 2012. godine, te da se ovim zakonom vrši dalje usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa odgovarajućim odredbama Konvencije o radu pomoraca kojima se uređuje rad lica mlađih od 18 godina i obaveza brodara da zaključi polisu osiguranja ili drugo finansijsko jemstvo u cilju potraživanja za slučaj smrti ili povrede na radu pomoraca.
Znajući da je Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, ovim predlogom predviđeno je usaglašavanje sa odredbama ovog zakona, te propisivanje da pomorske knjižice ne mogu da se koriste kao putne isprave, a da bi se domaćim državljanima koji rade kao pomorci omogućilo da nesmetano nastave sa obavljanjem poslova na brodovima stranih zastava i ujedno prevaziđu probleme zabrane transfera u slučaju repratrijacije ili zabrane privremenog izlaska na kopno, ovim zakonom se u domaće zakonodavstvo unose odredbe Konvencije o karti pomoraca. Imajući u vidu da su Konvenciju o identifikacionim kartama pomoraca ratifikovale uticajne pomorske obalne države i konačno Predlogom zakona predviđeno je usaglašavanje sa odredbama Zakona o prekršajima, koji je usvojen u martu 2014. godine, a što je ujedno i osnov za donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Nabrojao sam najznačajnije promene u odnosu na postojeća zakonska rešenja, ali posebno želim da istaknem činjenicu da se ovim izmenama stvaraju neophodni preduslovi za uspešniji i kvalitetniji rad pre svega pomoraca, jer se njihovim usvajanjem dobijaju kao konačni benifiti.
Pod benifitima podrazumevam formiranje elektronske baze podataka o pomorcima, čime se onemogućava crno tržište u ovoj delatnosti i ujedno naši pomorci na osnovu dokaza i izdatim certifikatima postaju jednaki takmaci sa svim drugim pomorcima sveta, naravno, u konkurisanju za pomoračke poslove, a to će svakako uticati na povećano angažovanje i procena je da će broj pomoraca sa 5.000 porasti na 7.000 ljudi. Njihove novčane doznake porodicama u Srbiji će porasti, čime dolazi i do porasta standarda i BDP. Definišu se organizacije koje mogu vršiti osposobljavanje pomoraca i pravila njihovog rada, te obaveza da se sa svakim pomorcem potpiše ugovor o radu.
Možda je i najznačajnije to što će se uvesti potpuni red u osiguranje pomoraca, posebno ceneći činjenicu o broju i vrsti pomorskih nesreća i profesionalnim oboljenjima pomoraca, a zdravstvena zaštita se podiže na značajno veći nivo i precizno se definiše rad sa osobama mlađim od 18 godina.
Normalno je da se delovi ovog zakona, koji definišu pomorsku identifikacionu karticu ne mogu primeniti odmah zbog tehničke nepripremljenosti organa, koji će im izdavati istu, pa će se oni primenjivati od 1.1.2018. godine, a da će ministarstvo aplicirati za sredstva iz raspoloživih fondova EU u cilju tehničkog opremanja i osposobljavanja administracije za izdavanje ovih isprava, a ujedno se nakon usvajanja ovog Predloga zakona moraju doneti u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odgovarajući pravilnici.
Zbog značaja pravila iz pomorske plovidbe citiraću član 3. aktuelnog zakona – na odnose koji nisu uređeni ovim zakonom i drugim propisima koji su doneti na osnovu ovog zakona, primenjuju se običaji u pomorskoj plovidbi. Naime, običaji imaju veliki značaj i mnogobrojni od onih koji su postali sastavni deo prvoformiranog bontona i kao primer je ulazak ili izlazak broda u luku definisan pravilima izbegavanja sudara na moru, kojim je određeno da uvek prednost ima onaj brod koji se nalazi u luci jer mu je izuzetno smanjen manevarski prostor, pa tako i u pravilima finog i prihvatljivog ponašanja, prednost uvek ima onaj ko izlazi iz prostorije u odnosu na onog ko za isto vreme želi da uđe u tu prostoriju.
Dakle, na osnovu iznetog obrazloženja smatram da su ponuđena rešenja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi veoma kvalitetna, a neophodna sa aspekta usaglašenosti sa normama i zakonima EU, pa smatram da imamo samo benefite, a da ne postoje nikakve prepreke za usvajanje ovog Predloga zakona i u Danu za glasanje SNS će glasati za ove zakone. Hvala.

Reč ima Mirjana Đoković, a neka se pripremi Zoran Bojanić.