Uvažena predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana potpredsednice Vlade i ministarko sa saradnicima, dozvolite da na početku poštovana ministarko izrazim veliko zadovoljstvo što ste vi kao ministarka u prethodne tri godine jedna od onih ministara iz Vlade Republike Srbije koja često boravi u ovom visokom domu, što govori o vašem predanom radu i o ministarstvu koje vodite kao i čitavoj Vladi Republike Srbije, na tome vam izražavam duboku zahvalnost.
Poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, ovaj set zakona imaju svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je podneo nama narodnim poslanicima u ovom visokom domu 27. aprila 2014. godine. Dozvolite da vas podsetim, za one koji su zaboravili, to je najopsežniji, najprecizniji i najkonkretnije ekspoze od svih 72 prethodna ekspozea koji su predsednici vlada podnosili ovoj Narodnoj skupštini od 1805. godine, dakle, od vremena prvog predsedavajućeg, odnosno predsednika Prote Mateje Nenadovića, do danas.
Poštovani narodni poslanici, ovi zakoni imaju svoje uporište i u strategiji razvoja modnog saobraćaja koje je načinilo naše Ministarstvo i usvojila Vlada Republike Srbije. Upravo ovi danas zakoni koje mi pretresamo predstavljaju realizaciju zacrtanih zakona iz ekspozea predsednika Vlade, u cilju jačanja reformi koje su teške, koje su bolne, ali koje predstavljaju zaista alfa i omegu za budućnost naše zemlje i modernizaciju Srbije, za koju smo svi na kraju kao građani glasali.
Poštovana predsedavajuća, predsednice, poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici, dobro je što je Narodna skupština Republike Srbije 2011. godine usvojila Zakon o potvrđivanju konvencije Međunarodne organizacije rada o pomorstvu. Tu konvenciju je osim Srbije ratifikovala, kao što su koleginice i kolege rekli, 37 država. Vrlo dobro je što je Konvencija stupila na snagu juna 2012. godine.
Isto tako, odlično je što je Republike Srbije ovim predlogom zakona vrši dalje usavršavanje našeg srpskog zakonodavstva sa određenim odredbama Konvencije o radu pomoraca. Odredbama ovog zakona uređuje se rad osoba mlađih od 18 godina života. Dobro je što se ovim zakonom uređuju i obaveze brodara da zaključe polisu osiguranja ili neko drugo finansijsko jemstvo u cilju da se pokrije potraživanje u slučaju smrti ili povrede na radu pomoraca. Odlično je što je odredbama ovog zakona uvedena obaveza domaćeg poslodavca da o svom trošku osigura člana posade da pre stupanja na dužnost na brod obavi zdravstveni pregled. Poštovana gospodo, ne samo to, nego na osnovu rezultata tog predloga o svom trošku omogući periodične zdravstvene preglede.
Dobro je što je ovaj predlog zakona dalje precizirao da se pored zdravstvene ustanove vrši licenciranje lekova, lekara specijalista koji su ovlašćeni da vrše zdravstvene preglede pomoraca, te obavezu zdravstvenih ustanova da uvedu održiv sistem upravljanja kvalitetom. Dobro je što se ovim zakonom o pomorskoj plovidbi omogućava da naši državljani, tj. državljani Republike Srbije koji rade kao pomorci, nesmetano nastave sa obavljanjem poslova na brodovima stranih zastava.
Dobro je, dame i gospodo, što ovim zakonom u domaće srpsko državljanstvo, unose se odredbe konvencije i o identifikacionoj karti pomoraca međunarodne organizacije rada, broj 185, jer je usvajanjem zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, određeno da se pomorske knjižice ne mogu koristi kao putne isprave.
Poštovane dame i gospodo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, predvideo je izmenu člana 84. Zakona na način da se pomorska knjižica definiše kao javna isprava kojom se dokazuje osposobljenost pomorca za obavljanje određenih poslova na brodu, zatim, po kom osnovu je član posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.
Isto tako, dobro je što se ovim predlogom zakona uvode u pravni sistem identifikacione kartice pomoraca koje sadrže biometrijske podatke zasnovane na otisku prsta kao javnih isprava, kojima se dokazuje ne samo identitet, već i srpsko državljanstvo, sve u skladu sa odredbama konvencije.
Dobro je, poštovana gospodo, što se ovim zakonom podstiče privredni razvoj i rast naše zemlje, što će poboljšati životni standard naših građana.
Na kraju, vezano za to, jedan opozicioni narodni poslanik je jutros u okviru poslaničkog pitanja obmanuo građane Srbije, rekao je da je za potrošačku korpu građanina jednog, potrebno 60 hiljada dinara, što naravno nije tačno.
Tačno je da se radi o potrošačkoj korpi četvoročlane porodice, a ne jednog građanina, čime je namerno, tvrdim namerno, obmanuo građane Republike Srbije, što je nedostojno jednom narodnom poslaniku, pogotovo što se radi o univerzitetskom profesoru.
Zamolili su me studenti sa tog fakulteta da demantujem, što ovom prilikom i činim, a vama se gospodo studenti najtoplije zahvaljujem.
Na kraju, SNS će glasati za ovaj set zakona. Pozivam i vas gospodo, narodni poslanici iz opozicionih klupa, nažalost nema vas nego petoro, šestoro izvinjavam se, što obično činite skoro svake sednice, da i vi glasate za njih jer ćete tako bar malo pokušati, pa makar i na taj način dati mali doprinos reformama i modernizaciji Srbije, za koju se tako zdušno zalaže predsednik vlade, Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, potpomognuta od predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića, većine građana Republike Srbije, a i većine narodnih poslanika u ovoj Skupštini. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi.
Tradicija rečnog brodarstva je u Srbiji starija od železničkog načina prevoza robe i ljudi. Za Srbiju važi stereotip da je zemlja kontinentalnog mentaliteta, koja nikada nije imala more ni mornaricu, pa prema tome ni pomorsku istoriju. Međutim, činjenica je da su Srbi vekovima plovili morima, okeanima i jezerima širom sveta.
Savremeno rečno brodarstvo u Srbiji, započelo je 1862. godine, kada je ukazom Kneza Mihajla, od Rusije kupljen parobrod „Deligrad“, tako nazvan po Deligradskom šancu u Prvom srpskom ustanku.
On je izrađen u Francuskoj 1851. godine. Imao je nosivost od 275 tona i plovio je srećno i uspešno preko pola veka Dunavom, Savom i Tisom. Tako i danas svetskim morima i okeanima plove naši pomorci pod tuđim ili svojim zastavama. Ima ih negde oko pet hiljada, svuda rasprostranjenih i razasutih sa samo jednom idejom, da nam je more što mirnije i hleb sa sedam kora što prijatniji.
Upravo zbog tih ljudi, Vlada Republike Srbije će ovim predlogom zakona i njegovim izglasavanjem u Skupštini Republike Srbije, uspeti da omogući nesmetan boravak naših pomoraca na brodovima širom sveta, kao i njihovo slobodno kretanje van plovila na kojima su uposleni.
Uvođenjem pomorske identifikacione karte, našim pomorcima će biti omogućeno da nesmetano mogu da napuste brod i imaju slobodan pristup na tlo zemlje u koju su se ukotili.
Takođe, u slučaju vanredne situacije koja zahteva promenu plovila, a pri tome se mora preći preko teritorije zemlje u kojoj su neophodne vize za državljane Republike Srbije, identifikaciona karta koja će u sebi sadržati sve relevantne podatke vlasnika, izrađene po biometrijskom principu, omogući će nesmetan prolaz preko teritorije iste države.
Nesumnjivo da će se na taj način suzbiti i zloupotrebe pomorskih pasoša, kojih je nesumnjivo bilo i to u ne malom broju. Opšte je poznato da je Međunarodna pomorska organizacija još 2008. godine opomenula relevantne institucije u našoj zemlji, o pojavi lažnih pomorskih dokumenata i problemu pojave lažnih pomorskih isprava, svedočanstava kod državljana Srbije, ukrcanih na pomorskim brodovima stranih kompanija i da je postojala opasnost od skidanja naše zemlje bele liste Međunarodne pomorske organizacije.
Uvođenjem identifikacionih kartica koje će inače izraditi NBS, sprečiće se eventualna kompromitacija Republike Srbije zbog navedenih pojava, falsifikovanja pomorskih knjižica i dokumenata. Samim tim smatram da će se i značajno povećati broj uposlenih naših pomoraca u svetu.
Pri tome smo i sami svedoci postojanja agencija koje nude zaposlenje uglavnom mladim ljudima na kruzerima angažovanima na poslovima ugostiteljskog i animatorskog tipa, što će u svakom slučaju pospešiti priliv deviznog novca u našu zemlju, a isto tako olakšati i zainteresovanim licima boravak na teritoriji stranih država. U buduće će nadležno ministarstvo voditi računa o broju izdatih pomorskih knjižica i vršiti kontrolu njihovog korišćenja i trajanja.
Značajno uređenje zakona se odnosi i na lica ispod 18 godina, kojim se poslodavcu nalaže da oni ne bi smeli biti uposleni ukoliko uslovi na plovilu mogu bitno da naruše njihovo zdravstveno stanje. Takođe i obaveza poslodavca da o svom trošku obezbedi adekvatan zdravstveni pregled pri stupanju lica na dužnost kao i proveru zdravstvenih sposobnosti posle određenog vremenskog perioda predviđenog zakonom.
Smatram da je Predlog zakona veoma afirmativan i da posebnu pažnju pridaje građanima Republike Srbije uposlenim na proveri širom sveta, kao što i u potpunosti vodi računa o interesima Republike Srbije, a da je u isto vreme u celosti kompatibilan sa zakonima EU. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući gospodine Arsiću, poštovana gospođo Mihajlović i poštovani gosti iz Ministarstva, ja smatram da ko god da dođe u ime Vlade u našu Skupštinu, a gospođa Mihajlović je naša gošća danas ovde, i predloži, kao što je gospođa Mihajlović ovde i uradila, da usaglasimo domaće zakonodavstvo sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada o radu pomoraca, da je to u redu.
Saglasan sam i da treba da se omogući našim državljanima da nesmetano nastave obavljanje poslova na brodovima stranih zastava, kao što sam saglasan, poštovana gospodo, da predlozima zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i državnoj pripadnosti i upisu plovila treba obezbediti usaglašavanje sa odredbama Zakona o prekršajima.
Ali, poštovana gospodo, i poštovana gospođo Mihajlović, pre svega, nisam saglasan i kao jedan od narodnih poslanika ovde ne pristajem na to da bilo ko u ime Vlade Srbije, pa i gospođa Mihajlović, u Narodnu skupštinu šalje predloge zakona koji gramatički i pravopisno nisu usaglašeni sa srpskim jezikom, poštovana gospodo.
Sada se usmeravam i ka narodnim poslanicima, od kojih postoje očekivanja ovde da pažljivo pročitaju svaku rečenicu svakog predloga zakona. Predsednik Vlade, gospodin Vučić, a evo njegov potpis se nalazi na ovim predlozima zakona koji su upućeni u Narodnu skupštinu, poslao nam je za današnju raspravu tekstove koji su jednim delom gramatički i pravopisno neispravni.
Evo poštovana gospodo, ja to ovde i da pokažem. U razlozima za donošenje zakona, evo na primer ovog zakona koji nam je sada ovde prvi na dnevnom redu, o dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, četvrti paragraf, pazite rečenicu, poštovana gospodo, kaže – nakon usvajanja zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, zapeta, ovim zakona predviđeno je usaglašavanje sa odredbama ovog zakona.
Poštovana gospodo, gde je ovde neki red reči? U jednoj rečenici, poštovana gospođo Mihajlović, ili u sledećoj rečenici, hajde da kažemo da je jedna, pa omakne se, ali sledeća kaže – kako bi se domaćim državljanima koji rade kao pomorci omogućilo da nesmetano nastave sa obavljanjem poslova na brodovima stranih zastava, zapeta, ovim zakona se u domaće zakonodavstvo unose… Ili, poštovana gospodo, ako hoćemo da zaobiđemo ovaj paragraf, da odemo na sledeći paragraf, jesmo li mi čitali ovo ovde?
Gospođo Mihajlović, da li ste vi pročitali? Ne znam da li je bolje da kažete da ste pročitali ili da niste pročitali.
Evo, sledeći paragraf kaže, prva rečenica – Predlog zakona se detaljnije uređuje postupak priznavanja ovlašćenja za rad pomoraca. Gospodo, pa kako? Reči nisu usaglašene sa rečima u jednoj rečenici, poštovana gospodo.
Gospođo Mihajlović, ja predajem na fakultetu, kao i vi. Ja sam za studente prve godine FPN pripremio jedno uputstvo za pisanje eseja – esej, kratka forma, tri stranice teksta, opšti problem se obrađuje. Poslednji pasus tim studentima glasi ovako – pre predaje rada treba uraditi završne ispravke, npr. da iza zapete i tačke postoji razmak, da su reči pravilno podeljene na slogove pri prenosu u novi red, da međunaslovi ne ostanu da vise na dnu stranice, da proverite da li su rečenice gramatički ispravne i jasne, jer propusti ovakve vrste ostavljaju utisak neozbiljnosti i površnosti u radu.
Koliko god ja bio saglasan sa delom pristupa, o čemu sam govorio na početku, ja ne mogu da zanemarim ovu neusaglašenost sa srpskim jezikom, koji je nama u Skupštini važan, poštovana gospodo. Koliko puta da se podsećamo da nam je Skupština centralna politička institucija? Stalno ovde govorimo – svetilište političkog života. Jezik mora da bude primeren tome. Mi ovde treba da budemo uzor u svemu građanima naše Republike, poštovana gospodo, pa i u korišćenju jezika.
Gospođo Mihajlović, mi smo podneli 16 amandmana. Predlažem da prihvatite svih 16. Većinom se tiču jezika, dakle, ne samo obrazloženja, nego i sadržine članova Predloga zakona, ne računajući ovaj drugi. Ovaj drugi je veoma dobro napisan, o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Tu nemamo dileme.
Poštovana gospođo Mihajlović, predlažem da pročitate i ovo uputstvo za pisanje eseja. Pripremio sam dva primerka. Pošto predsednik Vlade šalje u Skupštinu predloge zakona, potpisuje to, imam jedan primerak i za predsednika Vlade i njemu da uručite, pa da eliminišemo propuste ove vrste.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Poštovani gospodine Pavićeviću, hvala vam na uputstvima. Potpuno ste u pravu. Ne može da dolazi u parlament ništa što je gramatički i pravopisno netačno.
Potpuno ste u pravu i pored uputstva koje ste dali, hvala vam na tome, ali i pored toga da takvih grešaka više ne bude, potrudiću se maksimalno da takvih grešaka više ne bude. Potrudiću se maksimalno da takve stvari ne dolaze u parlament. Naravno, jako mi je žao ako zbog toga, zbog pravopisnih i gramatičkih grešaka koje ste sada izneli ne budete glasali za ove izmene i dopune zakona za koje ste u početku rekli da su odlične i da se sa njima slažete, ali ste ovde u pravu.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, cenim napredak gospodina Pavićevića. Nadam se da smo zauvek ostavili iza sebe one tone amandmana „briše se“ i da smo konačno počeli da govorimo o konkretnim stvarima. Podržavam tu evoluciju u parlamentarnom radu gospodina Pavićevića. Mislim da je dobar i kvalitetan, kao što je dobar i kvalitetan odnos Vlade Republike Srbije, što je i gospođa Mihajlović, potpredsednik Vlade, rekla da o svim stvarima koje dolaze i koje su kvalitetne zašto da ne raspravljamo i zašto o njima da se ne glasa, uz jednu malu opasku. Od gospodina Pavićevića, kao autohtonog Kotoranina, sam više očekivao da će govoriti o pomorskoj plovidbi, nego o srpskom jeziku. Ali, dobili smo o srpskom jeziku, a manje o pomorskoj plovidbi.
Da ostavimo tu debatu o pomorskoj plovidbi nekoga ko je i plovio i pecao na moru, kao što smo videli iz nekih sredstava javnog informisanja, verujem da će gospodin Pavićević o tome govoriti po amandmanima, a manje o srpskom jeziku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, pravo na repliku.