Ne bih želeo da verujem da gospodin Pavićević insistira na tome da se danas izjasnimo o amandmanima zato što ne želi da u danu kada budemo raspravljali o amandmanima da ne dođe na Skupštinu i da ne zasuče rukave i da ne proba još nekim dodatnim argumentima da nas ubedi.
Ne može na pola puta. Ovo je prvo poluvreme o svakom zakonu, malo u načelu, malo u pojedinostima, pa ćemo do kraja nedelje, možda i početkom naredne nedelje doći do konačnog rešenja. Samo malo strpljenja.
Kada smo kod gospodina Selakovića i kod tih primedbi koje ste uputili, čini mi se da ste vi, gospodine Pavićeviću, ostali dužni Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije da kažete koji je to notar za kojeg ste rekli da postoji u Srbiji, da je zaradio 180.000 evra za mesec dana ili da priznate da ste izmislili. Nije to loše. Recite, ostali ste nam dužni te stvari koju ste izrekli za ovom skupštinskom govornicom.
Što se tiče akademske čestitosti, mogu da polemišem o njoj sa vama, ali čini mi se da je jutros gospodin Živković o tome govorio. Ja vas molim, apelujem na vas, ako neko ima toliki kontakt sa akademijama i akademskom čestitosti to što je možda nekada bio na Akademiji na nekoj žurci ili na nekoj svirci, ili pored Akademije prošao kad je išao na neke dobre svirke koje su se nekada, a i sada se obavljaju u Klubu studenata tehnike. Tu su blizu i fakulteti koje sam obišao i koje sam pohađao. Malo se devastira sama ta tema na taj način, iako poštujem i način i priliku i sve da se politički dogovaramo i ophodimo.
Što se tiče naše polemike, siguran sam da će se preliti i prihvatio sam pruženu ruku i prihvatio sam taj teniski izazov, tako da verujem da će za već nekoliko dana gospodin Pavićević biti daleko mirniji, čak i po tom pitanju.

Vreme. Zahvaljujem.
Gospodine Pavićeviću, vi to hoćete da nam kažete ko je taj notar, da li je tako?
Čekam sa nestrpljenjem. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Arsiću, uvažena gospođo Bošković Bogosavljević i poštovani gosti iz Ministarstva, tri napomene gospodinu Babiću, uz podsećanje da bi bilo dobro da gospođa Bošković Bogosavljević sada ovde nama kaže da li joj je prihvatljiva naša argumentacija za naša četiri amandmana povodom dva predloga zakona, jer smatram da nije neophodno da za ovakvu vrstu argumentacije čekamo dva dana da saznamo šta je odgovor.
Kažite gospođo Bošković Bogosavljević, slobodno ovde, kao ministarka u Vladi Srbije, argumentacija je dobra, prihvatamo i onda ja odmah mogu sada da pređem na prvu napomenu gospodinu Babiću.
Ako biste to uradili, pa čak ako ne uradite danas, nego za dva dana, na primer, ako budemo raspravljali u četvrtak o amandmanima, ja ću kao i do sada, poštovana gospodo, da dođem na sednicu Narodne skupštine. Vrlo sam mali broj sednica propustio. Sedim ovde mnogo vremena. Čitam sve predloge zakona. Spreman sam da ako gospođa Bošković Bogosavljević prihvati amandmane danas i gospodin Babić kaže – prihvatamo i mi, da u četvrtak dođem i svojih pet minuta posvetim proglašenju još jedne pobede ne samo opozicije, nego pobede demokratije u Srbiji, poštovana gospodo. Valjda to ovde treba da je nama cilj.
Gospodin Selaković, druga napomena, je sam, prihvatajući veliki broj izmena predloga zakona koji se tiču notara, priznao da je pogrešio, da je imao, da tako kažem, i neke svoje notare i nije smeo da dođe ovde prošle nedelje još jednom da se suoči sa svojom greškom, poštovana gospodo, a oko akademske čestitosti, svaki narodni poslanik ovde ima pravo da saopšti svoj stav, da glasa o predlozima i kud ćete bolju situaciju, nego da imamo narodne poslanike koji u…

Vreme, kolega Pavićeviću.

…sistem visokog obrazovanja žele da unesu akademsku čestitost što nisu narodni poslanici SNS, poštovana gospodo. Hvala.

Kolega Pavićeviću, pošto stalno dolazite do onog dela koji se tiče predsedavanje i vođenje sednice, ja vas doživljavam kao legalistu i čoveka koji hoće da se procedure poštuju, tako da, ukoliko bi dozvolio ministru da se izjasni o vašim amandmanima ja bih prekršio Poslovnik, a siguran sam da vi to ne želite.
Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministre Bošković, kolege iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, danas imamo jedan set zakona na dnevnom redu koji je nepravedno zaboravljeni i jedan set protokola, odnosno predloga ugovora, koji su takođe vezani za oblast zaštite životne sredine, vezani su i za upravljanje šumama i za oblast veterine i za održivi turizam. To su sve neke oblasti koje praktično nadolaze sa određenim zakonskim predlozima koji idu u smeru evropskih integracija.
Ono što je dobro, a to je da ova tri zakonska predloga, koja imamo danas u vidu izmena i dopuna, suštinski daju mnogo veće mehanizme kontrole. Kontrole u smislu zagađenja, kontrole u smislu davanja dozvola u onom trenutku kada postrojenje počinje da radi, bez obzira što neće dobiti integrisanu dozvolu, 240 dana ima rok da bude pod nadzorom rada inspekcijskih organa i komisije koju formira Ministarstvo i time suštinski otvaramo mogućnost svim investitorima da svoj status, u krajnjem legalnim tokovima, definiše od početka svog poslovanja, bez obzira da li je on domaći investitor ili strani investitor. Sve one kritike koje su vam bile upućene, gospođo ministar, uopšte ne stoje.
Što se tiče hemikalija i biocida, tu to jačanje kontrolnog mehanizma suštinski pokazuje da mi idemo u jednom pravcu o kome ćemo razgovarati u jedno dogledno vreme, a to je nov zakon o inspekcijskom nadzoru. Potreba je očito da se uskladimo sa standardima, ne samo EU, nego i razvijenih ekonomija po pitanju inspekcijskog nadzora, a to je da pokušamo da grupišemo inspekcijski nadzor na lokalnim samoupravama, za sada samo u gradovima i opštinama, a kasnije, tek kada budemo razvili ekonomiju i kapacitete u tom inspekcijskom delu funkcionisanja različitih vrsta ministarstava, onda će to biti moguće i na nivou cele Vlade.
Kada pričamo o zaštiti životne sredine, ja bih danas govorila više o toj zelenoj ekonomiji koja je nama jako potrebna. Ona je u skladu sa određenim standardima i Strategijom o održivom razvoju EU do 2020. godine, koja podrazumeva da su svi ovi zakoni jedna vrsta mehanizama koji treba da otvore nova radna mesta, koji treba da primene nove tehnologije iz oblasti zaštite životne sredine, koji treba da obezbede stabilno funkcionisanje budžeta. To znači – održiva. Onoliko koliko prihodujete, toliko da trošite.
Zbog toga se u svim državama govori o tom zelenom fondu i principi na kojima oni funkcionišu. Znate, prošlost Srbije pripada neodgovornim političarima koji su do 2012. godine vodili ovaj fond na jedan način koji je 2012.
godine, kada vi niste bili ministar, ostao u dugu privrednim subjektima, a i nevladinim organizacijama, od sedam milijardi dinara. Od tih sedam milijardi dinara, oko dve milijarde dinara je dug reciklerima, koji je u dogledno vreme definisan i vraćen.
Onaj deo finansijskih sredstava o kojem je govorio moj kolega poslanik, predsednik Odbora za poljoprivredu, gospodin Marijan Rističević, govori o tom neodgovornom trošenju naših para, svih građana Srbije, i o 46 miliona dinara za potrebe medijske kampanje, i o milijardu dinara za potrebe kampanje koja je govorila o tome da treba očistiti Srbiju, a onda pored određenih kutija radila i papirnate lepeze i za to plaćala nekome, a na kojima je trebao da piše naziv te kampanje, ali je plaćala i nekih 2-3 miliona dinara nevladinim organizacijama koje su radili studiju „Kako utiče zaštita životne sredine i zagađenje kod žena u menopauzi“. Sećam se toga kada je bivši ministar bila gospođa Mihajlović, kada je govorila, kada je čitala spisak projekata koji su plaćeni. Nemamo ništa protiv da i takve studije budu finansirane, ali Srbija nije u poziciji da može da daje pare za takve projekte.
Znači, u trenutku kada ste vi imali problem sa održivošću budžeta, da li ćete isplatiti socijalna davanja, penzije, da li će radnici državnih institucija primati plate, niste u poziciji da podižete kredite i da plaćate promašene projekte. Da ne pričamo o tome da ta prošlost, ta neodgovornost pripada ljudima koji su radili potpuno neprimerene strategije, strategije u kojima predviđa Srbiji 26 komunalnih deponija, od kojih po kapacitetu jednostavno su neisplative, jer toliki broj projektovanog otpada po glavi stanovnika je bio toliko veći nego što je zaista realna suština odlaganja otpada građana Srbije. Samim tim vi ste dali mogućnost da zadužujete duplo više novca nego što je potreba, a verujte mi da su ovi 10 milijardi jedna projekcija u kojoj, ako budemo pametni, neće biti potrebe da se zadužujemo, nego će biti potrebno duplo manje para, jer će to biti jedna vrsta zajedničkog ulaganja sa svim zainteresovanim domaćim i stranim investitorima.
To je ono o čemu je govorio moj kolega Blažić. Ukoliko budemo dovoljno pametni, organizovani, sa mnogo manje finansijskih sredstava moći ćemo da se nosimo sa poglavljem 27. Znate, i naše kolege u regionu nisu slavno prošle u pregovorima sa poglavljem 27. Njihov ulazak u EU danas košta za otpad 27 miliona dinara. Znači da nisu zatvorili sve divlje deponije koje su projektovane do ulaska u EU i zbog toga plaćaju određena finansijska sredstva, kao jednu vrstu taksimetra koji vam stalno kuca. Oni su sebe obavezali da treba da zatvore do sledeće godine još 16 deponija.
Prema tome, na nama je da stremimo određenom cilju. Cilj kaže i projektuje, otprilike, EU sa Strategijom održivog razvoja. U toj Strategiji, pored zelene ekonomije, imamo i održivi turizam, imamo i deo koji se odnosi na očuvanje kulturne baštine. Znači, određene delatnosti koje su prateće delatnosti u odnosu na zaštitu životne sredine, a mogu mnogo toga u odnosu prihodne strane budžeta da donesu.
Drugo, kada govorimo o budućnosti, onda sigurno treba da kažemo da je za ovu oblast potreban jedan konsenzus, ali ne samo konsenzus političkih stranaka, nego konsenzus svih relevantnih subjekata u društvu. To znači da je pored političkih partija potreban i nevladin sektor koji zaista aktivno učestvuje u radu Odbora za zaštitu životne sredine i uvek su dobro učestvovali. Na kraju krajeva, iz izveštaja iz Brisela, jednog i drugog skrininga, vidimo da smo zaista bili spremni da razgovaramo sa EU. Iako mnogo toga nismo uspeli da dostignemo, mi smo bili relevantan sagovornik po pitanju poglavlja 27. Nama su postavljena pitanja i davali smo odgovore, ali smo i mi postavljali pitanja na koja EU nije imala odmah odgovor, nego je sačekala da nam napiše i u dogledno vreme dostavi. To pokazuje da ipak imamo određeni nivo svesti o svemu tome.
Još nešto ću vam reći, ovaj suštinski saziv do 2012. godine imao je određene sednice koje su se nazivale – zelene sednice, koje su donele preko 200 zakonskih rešenja, koje su imale preko 1500 amandmana i to se zvala jedna tzv. – zelena sednica. Mi smo otprilike sada na nekih 300 zakonskih rešenja potrebnih za poglavlje 27. Mi smo na putu, a da bi dostigli zatvaranje poglavlja 27. još 500 zakonskih i podzakonskih akata.
Znači, oni treba da čine 30% ukupne zakonske regulative po svim oblastima. To znači da mi zaista idemo jednim određenim putem u kome smo svesni toga koliko ne znamo i to je veliki značaj, pre svega i ove Vlade Srbije, koja, bez obzira što stoji tamo crveno u izveštajima da jednostavno nismo dostigli određen nivo, mi nismo ni bili u mogućnosti, jer smo se dve godine bavili konsolidacijom javnih finansija, zaista imali sporazum sa MMF. Za taj sporazum smo se jako borili, izvršili ekonomske reforme, doneli određene zakone, a ta zakonska rešenja, pogotovu sada kada pričamo o Zakonu o planiranju i izgradnji, direktno vezan za zakone za zaštitu životne sredine. Zbog toga taj zakon danas nije u ovom setu zakona i to je dobro, zato što pokazuje da suštinski mnogo toga moramo da menjamo.
Pre svega moramo da menjamo iz mnogo razloga, kao što vidite i naša bezbednosna politika je u regionu i u EU se menja. Vidite da se ratovi vode ne samo iz verskih pobuda, već i iz ekonomskih odnosno lakše dostupnosti energenata. Znači, energetska politika EU se menja. Formirana je tzv. energetska unija od 37 zemalja od strane Evropskog parlamenta, gde će biti i članice EU i zemlje zapadnog Balkana i Turska. Kao što vidite, koncept je primena obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u toj oblasti. To je sve vezano sa zaštitom životne sredine. Ti tzv. pametni gradovi treba da se sastoje od pametnih zgrada, koje će sve ovo imati, ali imati i sistem za upravljanje otpadom, inseneracijom i to je ono na čemu ćemo mi u budućnosti morati da radimo.
Ono što sam ja predložila konkretno i u Ministarstvu za evropske integracije, to je da možda oko ovakvih pitanja ne samo da se politički možemo složiti svi kao političke stranke, nego mislim da i u okviru određenih implementacija Briselskog sporazuma, kao Srbija možemo zaista u opštinama u kojima preti veliko zagađenje možemo na određeni način zaista da rešimo mnoge probleme zajednički sa svim nacionalnim manjinama, što jednostavno pokazuje da ova tema prevazilazi i granice država i regiona i sveta.
Prema tome, Srbija se ovde krajnje odgovorno ponaša i ova Vlada. Normalno i vi kao resorni ministar, jednostavno imate jedan veliki resor u kome su mnogi poslanici iz opozicionih stranaka napravili jednu sumnju zbog čega se spajaju ti resori, ali upravo spajanjem ovakvih resora vama je mnogo lakše da danas, kada razgovarate o ovim zakonima obuhvatite i veterinu i šumarstvo i održivi turizam i sve ono što praktično možete mnogo lakše da rešite na taj integrisani koncept. Zbog toga i govorimo o integrisanom upravljanju zaštitom životne sredine.
Pročitaću, Agencija za zaštitu životne sredine dala da je koncentracija suspendovanih čestica koje se odnose na zagađenje koje utiče na kvalitet vazduha danas na minimalnoj vrednosti u gradu Beogradu, što pokazuje da zaista, znači ova Vlada i Agencija kao deo vašeg ministarstva suštinski radi svoj posao na najbolji mogući način. Da li je to dovoljno? Sigurno da nije. Sigurno da svi želimo da to bude mnogo bolje.
Što se tiče zelenog fonda o kome toliko govorimo, sve zemlje u regionu su definisale određeni fond na način na koji su bile u mogućnosti. Neke su vezale za energetsku efikasnost, neke za deo ministarstva, neke za Agenciju za životnu sredinu. Jedino Rumunija, kao i Makedonija nema fond, ali ima kolektivnog operatera. Znači, država daje određene subvencije tom operateru koji će da radi posao kompletno za nju. Ono što treba reći da je podrška našoj reciklažnoj industriji u ovo vreme, u ovakvom stanju gde su naše finansije zaista vrlo teško bile održive, zaista ispoštovala, koliko je mogla, na kraju krajeva i vratila sva ona dugovanja u kojima se našla 2012. godine.
Srbija je danas na putu evropskih integracija, poglavlje 27 je pred nama. Na nama je da radimo, na nama je da se borimo. Dobro je što čujemo danas da ćemo imati budžetski fond, dobro je što će taj fond biti pod kontrolom, praktično Ministarstva finansija i pod kontrolom cele Vlade, tako da nam se greške iz prošlosti više nikada neće ponoviti.
Nadam se da u budućnosti, zaista kada budete dolazili ovde više ćete dolaziti zbog zakona iz oblasti životne sredine, nego iz oblasti poljoprivrede. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević, a neka se pripremi narodni poslanik Nikola Jolović. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, u svom današnjem izlaganju u okviru prvog zajedničkog načelnog pretresa o zakonima iz oblasti poljoprivrede i zaštiti životne sredine, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima.
Izmene i dopune zakona nastale su kao rezultat uočenih nedostataka u dosadašnjoj primeni zakona, tehničko-administrativnih promena, kao i finansijskih obaveza i sveopštih reformi koje Ministarstvo poljoprivrede i zaštiti životne sredine sprovodi.
Upravo zbog značaja zakona a i važnosti za građane ukazaću na neke od osnovnih preduslova za upotrebu biocidnih proizvoda, pre samog izlaganja o Predlogu zakona.
Pod biocidnim proizvodom smatra se svaka aktivna supstanca ili smeša koja sadrži jednu ili više aktivnih supstanci, pripremljen u obliku u kome se snabdevaju korisnici, a čija namena da hemijski ili biološki uništi, odvrati i učini bezopasnim, spreči delovanje ili kontroliše nepoželjne organizme.
U nepoželjne organizme ubraja se svaki organizam čije je nepoželjno prisustvo ili štetan efekat utiče na zdravlje ljudi, njihove aktivnosti i proizvode koje koristi ili proizvode na životinje ili životnu sredinu.
U skladu sa tim, vrste biocidnih proizvoda grupisane su na sledeći način, pod jedan: dezificijensi i biocidni proizvodi za opštu upotrebu; pod dva: konzervansi; pod tri: biocidni proizvodi za suzbijanje štetočina i pod četiri: ostale vrste biocidnih proizvoda.
Da bi se biocidni proizvodi mogli koristiti, neophodno je da su upisani u registar hemikalija koji predstavlja bazu podataka o hemikalijama koje se nalaze u prometu na teritoriji Republike Srbije. Cilj registracije hemikalije jeste njihovo praćenje i minimizacija štetnih efekata po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Izuzeci od upisa u registar su hemikalije koje se u finalnom obliku stavljaju na tržište kao biocidni proizvodi, sredstva za zaštitu bilja, lekovi i medicinska sredstva koja se koriste u humanoj i veterinarskoj medicini, kozmetički proizvodi, hrana, prehrambeni aditivi i arome i hrana za životinje i aditivi za tu hranu.
Zakonsku obavezu za registraciju hemikalija imaju, pod jedan: proizvođač; pod dva: uvozni i pod tri: dalji korisnik, pravno lice ili preduzetnik koji hemikalije koristi za proizvodnju smeša koje se stavljaju na tržište.
Biocidni proizvod se može staviti u promet ako je izdato odobrenje za stavljanje u promet ili doneto rešenje o upisu tog biocidnog proizvoda u privremenu listu za dostavljanje tehničkog dosijea i ako je klasifikovan, obeležen, upakovan i ima bezbednosni list.
Izuzetak od navedenih pravila može biti samo u slučaju nepredviđene pojave štetnih organizama koji ne mogu biti suzbijeni biocidnim proizvodima za koje je doneto rešenje o upisu u privremenu listu ili izdato odobrenje. Može se izvaditi prijemna dozvola za stavljanje u promet, rok važenja privremene dozvole nije duži od 120 dana.
Biocidni proizvod za koji nije izdato rešenje za upis u privremenu listu ili odobrenje može da se stavlja u promet samo radi korišćenja za naučno istraživanje i razvoj. Većina ovih propisa iz oblasti biocidnih proizvoda je implementirana ili usklađena sa propisima Evropske unije koja je ovu oblast počela regulisati još 1998. godine usvajanjem direktive o biocidnim proizvodima kojom je uspostavljanjem dvostepeni sistem odobravanja biocidnih proizvoda.
Prvi stepen je procena aktivne supstance i odobravanje njenog korišćenja u određenoj vrsti biocidnog proizvoda na nivou EU, a drugi stepen procena konkretnog biocidnog proizvoda i njegova autorizacija tj. izdavanje odobrenja za stavljanje tog biocidnog proizvoda u promet na nivou zemlje članica EU.
Nova uredba o biocidnim proizvodima 528 od 2012. godine usvojena je 22. maja 2012. godine, a primenjuje se od 1. septembra 2013. godine. Osnovni koncept nove uredbe je sličan kao i kod prethodne tj. svi biocidni proizvodi koji se stavljaju na tržište EU moraju biti autorizovani, a aktivne supstance sadržanog u bicidnom proizvodu moraju biti prethodno odobrene za tu vrstu biocidnog proizvoda, s tim da pored autorizacije biocidnih proizvoda na nacionalnom nivou za tržište pojedinih zemalja članica se uvodi mogućnost autorizacije za celo tržište EU, kao i druge novine u cilju poboljšanja funkcionisanja EU tržišta biocidnih proizvoda.
Poštovani narodni poslanici, razlog za donošenje zakona sastoje se u potrebi za usklađivanjem Zakona o biocidnim proizvodima sa Zakonom o budžetskom sistemu i obezbeđivanje funkcionisanja budžetskog sistema. U skladu sa tim, suštinski sistemske reformske izmene odnose se na rešenja predviđena Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu po kojem se umesto ranijih naknada koje su bile prihod Agencije za hemikalije sada će biti propisane takse koje će biti prihod budžeta Republike Srbije i na usklađivanje sa Zakonom o hemikalijama, odnosno sa odlukom o prestanku važenja odluke o osnovanju Agencije za hemikalije i preuzimanje nadležnosti u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima, najpre od strane Ministarstva energetike, razvoja, zaštitu životne sredine, a sada od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Konkretno u članu 5. i 12. Predloga zakona utvrđeno je da se umesto nadoknada koje su bile prihod Agencije za hemikalije plaćaju i takse koje predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije. U članu 8. Predloga zakona definisano je držanje opasnog biocidnog proizvoda u prodajnom prostoru i način obeležavanja tog prostora. U čl. 13, 14. i 15. Predloga zakona preciziran je nadzor nad primenom Zakona o biocidnim proizvodima. U čl. 16. i 17. Predloga zakona precizirano je ovlašćenje inspektora u vršenju inspekcijskih nadzora. Članom 25. Predloga zakona propisana je prelazna odredba kojom se precizira na koji način će se okončati započeti postupci čime se smanjuje pravna nezavisnost za privredne subjekte po čijim zahtevima su započeti postupci pre stupanja na snagu ovog zakona.
Naglasio bih da sve predložene izmene i dopune ne odstupaju od rešenja koje postoje u evropskim propisima. Takođe, predložene izmene i dopune zakona imaće pozitivan uticaj na, pod jedan, budžet Republike Srbije koji će se od taksi direktno puniti, pod dva, na samostalnost obavljanja poslova upravljanja biocidnim proizvodima preko organizacionih oblika državne uprave bez poveravanja poslova državne uprave drugim pravnim licima, odnosno javnim agencijama i pod tri, na rad inspekcijskih službi, inspekcije u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne, veterinarske i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora.
Razgraničenjem nadležnosti četiri inspekcije obezbeđuje se jasna podela nadležnosti, odnosno ovlašćenje inspektora u vršenju inspekcijskih nadzora. Inspektor za zaštitu životne sredine vrši inspekcijski nadzor nastavljanjem biocidnog proizvoda u promet, upisom biocidnog proizvoda u privremenu listu, klasifikacijom, pakovanjem, obeležavanjem i oglašavanjem biocidnog proizvoda, izradom i dostavljanjem bezbednosnog lista biocidnog proizvoda, kao i nad sprovođenjem odredaba ovog zakona koje nisu u nadležnosti sanitarnog, veterinarskog, odnosno tržišnog inspektora.
Sanitarni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad korišćenjem biocidnih proizvoda kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovane delatnosti, kao i u oblastima, objektima i delatnostima koje su pod sanitarnim nadzorom, osim korišćenja biocidnih proizvoda u objektima u kojima se obavlja veterinarska delatnost u skladu sa posebnim propisima.
Veterinarski inspektor vrši inspekcijski nadzor nad korišćenjem biocidnih proizvoda kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje, registrovane veterinarske delatnosti, kao i u oblastima, objektima i delatnostima koje su pod veterinarskim nadzorom.
Tržišni inspektor vrši inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasnog biocidnog u prodajnom prostoru i načinom održavanja tog prostora.
Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati predložene zakone koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović, a neka se pripremi narodna poslanica Gordana Topić.