Zahvaljujem se. Mislila sam da ne odgovaram na diskusiju kolege Veselinovića. Pustila sam da priča ono što on misli da je pametno i da je dobro, ali ipak posle svega, moram da kažem nešto, zarad građana i zarad javnosti.

Apsolutno nije tačno da je stanje u životnoj sredini tako kako ste vi naveli i nije tačno da je ova vlada odgovorna za takvo stanje. Nije tačno da, ako vi mene ne vidite, ako sam za vas neprepoznatljiva, da ja zajedno sa svojim timom ne činim maksimum koji je moguć u datim okolnostima, da ovo stanje popravim.

Tačno je to da nemamo fond. Tačno je to da će ova vlada uprkos ekonomskoj krizi koja nas je snašla, prihvatiti predlog da se formira zeleni fond. Mi smo već postigli dogovor. Ja sam o tome danas pričala, zeleni fond će početi da funkcioniše od septembra meseca.

Iz tog fonda, izdvojićemo sredstva za one projekte koje smo nasledili kao nezavršene projekte, kao sporne projekte. Oni su nam sada kočnica da možemo dalje da radimo, da možemo da obezbeđujemo nova sredstva iz evropskih fondova, pošto je naš domaći nacionalni fond zaista osiromašen.

Radili smo mnogo. Radili smo maksimalno što smo mogli. Napravili smo plan i napravili smo program za ovih deset meseci. Stanje koje smo nasledili nije stanje od pre dve godine, stanje je od pre deset godina, a možda i više.

Ja bih vas zamolila, vas zaista doživljavam kao jednog obrazovanog i odgovornog čoveka, kada ovakve ocene iznosite u javnost, zaista radi se o ozbiljnoj temi, o suviše osetljivim pitanjima. Molila bih vas da budete malo uviđajniji ne prema meni, ne prema Vladi Srbije, prema građanima, a ja vas, gospodine Veselinoviću pozivam da kada hoćete dođete u ministarstvo gde ću zajedno sa svojim saradnicima vama lično da prezentujem šta smo uradili i šta planiramo u narednom periodu, samo toliko bih vas zamolila zarad javnosti koja zaista ne zaslužuje kada se radi o ovim pitanjima da bude na ovaj način informisana i da joj samo delićem dovedete pod sumnju dobronamernost i sve ono što mi činimo, a činimo zaista maksimalno, bar kada se radi o sektoru zaštite životne sredine i sektoru poljoprivrede. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Veselinoviću, po kom osnovu tražite reč?
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Nemate pravo na repliku, vi ste postavili određena pitanja ministru, odgovorio je na vaša pitanja i zamolio vas je da kada budete imali vremena dođete u ministarstvo da se lično uverite u istinitost tvrdnji koje je dao ministar.
Znači, replika se daje ukoliko se neki poslanik uvredljivo izrazi o drugom poslaniku ili učesniku u diskusiji, u ovom slučaju ministar, ili ako jedan od učesnika u diskusiji bude pogrešno protumačen.
(Janko Veselinović, s mesta: Zašto da idem u ministarstvo kada je ministar tu?)
Očigledno je gospodine Veselinoviću da vama nije stalo onda do istine, nego do debate u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer kada odete u ministarstvo i uverite se ko je u pravu, onda nema debate, nema kamera, nema mikrofona.
Nastavljamo po prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Ako sam dobro razumeo, mogu da pričam o temi, da li je tako?
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa SPS podržati sva tri predložena zakona. O tome je detaljno govorio i obrazloženje dao ovlašćeni predstavnik SPS, ja ću samo se kratko zadržati na jednom od ta tri zakona, prosto da dodam još malo u smislu podrške predloženim zakonima.
Ono što želim na početku da kažem kada je uopšte u pitanju zaštita životne sredine, mislim da treba da imamo u vidu nekoliko stvari. Prvo, mi smo zemlja koja je u fazi očekivanja pregovora pristupanju EU, zemlja koja se opredelila da ispunjava standarde EU, pre svega zbog sebe, a ne zbog EU, ali tu samo da napomenem kada je u pitanju ova oblast zaštite životne sredine, prosto radi znanja da je, kažu stručnjaci, 30% propisa koje treba da uskladimo sa EU upravo se odnose na zaštitu životne sredine.
Dakle jedna, kako s pravom ministarka malo pre reče, mnogo ozbiljna materija je u pitanju. Ima li šta ozbiljnije, nego kada se govori o temi koja veoma utiče na bezbednost i zdravlje ljudi? Nema ozbiljnije teme od te, zato je ova tema veoma ozbiljna.
Drugo što želim da skrenem pažnju kada je u pitanju zaštita životne sredine, tu treba svi da znamo, tu su potrebna ogromna materijalna ulaganja i to je naša realnost, ono šta ima.
Treće, treba da insistiramo prosto u promeni svesti kod ljudi da je ta oblast razvojna šansa ekološke investicije, da to sve kada posmatramo, onda imamo u vidu celinu zaštite životne sredine, ali ja ne mogu da se otmem utisku a da ne kažem jednu rečenicu, govorio sam o njoj i pre deset godina - odnos čoveka prema životnoj sredini pomalo mi liči na odnos čoveka prema zdravlju, ceni ga tek onda kada ga izgubi, što znači u svemu svi moramo da menjamo naš odnos prema zaštiti životne sredine.
Ono što je najbitnije u propisima EU kada je ova oblast u pitanju i investiciono najzahtevnije i najkompleksnije za primenu, to je direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i to je ono o čemu razgovaramo, jer je ta direktiva preneta u Zakon o integrisanom sprečavanju i zaštiti kontroli životne sredine još 2004. godine i najbitnija mera u okviru sprovođenja Zakona o zaštiti životne sredine koji utvrđuje mere i uslove je upravo rad na preventivnom, na sprečavanju i zato se i zove Zakon o sprečavanju i kontroli zaštite životne sredine.
Zašto insistiram posebno na ovom zakonu? Iz prostog razloga što u stvari najbolji način za rešavanja problema u oblasti zaštite životne sredine je upravo kroz integrisani sistem sprečavanja i kontrole životne sredine. Najbolji način i ja sam uveren da Vlada upravo iz tog razloga je ušla u rešavanje ovog problema, kao što ni jedan ne gura pod tepih, tako i ovaj otvoreno i realno prikazuje, najvažnije pitanje je zdravlje i budućnost i sadašnjih, ali pre svega budućih generacija. Sve su to motivi, sve su to razlozi zbog čega treba da se na jedan odgovorniji način odnositi prema ovim pitanjima.
Zašto mislim da je važnije pitanje sprečavanja nego, apsolutno poštujem, zagađivač treba da plaća i uvek će morati da plaća, ali mi je mnogo bitnije da sprečimo preventivno, da sprečimo i da možemo da kontrolišemo posle zagađivanja životne sredine.
Šta znači integrisani sistem? To znači u stvari da svako onaj koji na bilo koji način, svako industrijsko postrojenje, bilo ko ko može da utiče, ko može da ugrozi život, zdravlje ljudi i okoline, mora da ima dozvolu, a da bi dobio dozvolu mora da ispunjava uslove, čitav niz uslova koji su potrebni za tako nešto, jer će, nabrojaću neke recimo mere zaštite vazduha, vode, zemljišta i da ne nabrajam dalje, a u pitanju su moćni industrijski giganti, veoma važni za ovu zemlju.
Uzmimo ako od postojećih treba da do 2000. godine kako je predloženo, dobiju dozvolu, samo u proizvodnji energije 32, 32 objekta, metala 21, minerala 28, hemijske 12, upravljanje otpadom 8 i ostali 95.
Uzmimo, ovo ministarka nije na vaš račun, bez obzira na to što ste, kako rekoše, zagadili čist vazduh, čiste potoke i sve ostalo, ovo je za period, osim ako niste bili tajni ministar pre ovih 10 meseci pa nismo znali, do 2014. od 196 zahteva za dozvolu predato je 166 a 10 datih dozvola, od toga samo tri na republičkom nivou. Šta bi onda značilo da niste predložili ovu promenu zakona danas?
Promena zakona se odnosi, prvo, na nove. Zakon je rekao – oni koji su novi, ne mogu da počnu sa radom dok ne dobiju dozvolu. A postojeći imaju rok do 2015. da donesu program prilagođavanja itd. Šta, da zatvorite Tent, Železaru, Bor, Pančevo, sve ostalo? Neću da pitam zašto to nije urađeno pre 10 godina.
Dakle, vaši zahtevi su na potpuno realnim osnovama da se promeni zakon u te dve ključne stvari. Jedna je da oni koji su novi mogu da nastave i posle probnog rada, pod uslovom da testiranja merenja zagađenosti životne sredine odgovaraju standardu i da to pokazuje i tehnički pregled. Nema nikakvog razloga da neko ko je završio probni rad pa predaje dozvolu prestaje sa radom, iako ispunjava kriterijume zaštite životne sredine, do onih narednih 240 dana do kada treba da dobije dozvolu. Ja smatram da je to apsolutno ispravno što ste predložili i mi tu dajemo punu podršku.
Na kraju krajeva, šta znači da preduzeće ispunjava sve uslove? Jel sad treba da prekine rad posle probne dozvole, posle probnog rada, do dobijanja dozvole? Njima treba posle još više para da ponovo počnu da rade. Dakle, punu podršku dajem za to.
Takođe, kada su u pitanju oni drugi, postojeći operateri, mi smo zatekli takvo stanje da je 10 dozvola dobijeno za svih 11 godina. Šta sad da radimo? Dajte da damo još jedan period, i to smatram ispravnim, jer primena ovog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zaštite životne sredine traži velika materijalna ulaganja, a mnogo su bitne oblasti, grane koje podležu tome.
Malo pre sam pomenuo i završiću sa tim, samo oblast energetike. Pred vratima Beograda imamo jedan moćan rudarsko-energetski gigant koji snabdeva Srbiju sa polovinom, mislim da se radi o 50%, struje, i Kolubara i Tent. Ali, istovremeno su oni i najveći zagađivači, i vazduha i vode i zemljišta. Tu mora da se nađe rešenje. I ta dozvola, kada je budu dobili, do 2020. godine, će u sebi sadržati uslove koje moraju da ispunjavaju da bi mogli da rade. Da ne pominjem Pančevo, Bor, Smederevo itd.
Da ne govorim o industrijskom otpadu. Malo ljudi zna da su najveći procenat industrijskog otpada pepelišta, sa kojima još uvek nisu našli način kako da izađu na kraj.
Ono na čemu insistiram je sledeće. Mislim da je dobro što ste u ovoj oblasti ponovo skoncentrisali stvari na jednom mestu, uveli jednu koordinaciju inspekcijskih službi i što ste izašli sa ovim realnim merama. Ono na čemu prosto očekujem i verujem u ovu Vladu, da insistira da se ovaj zakon do 2020. godine doslovno primeni. Tada ćemo obezbediti našim budućim generacijama zdrav život, zdrav vazduh, zdravu vodu i zdravo zemljište. A to je cilj ove Vlade, da napravi bolju Srbiju, a to znači i zdraviju Srbiju. Mi ćemo dati punu podršku predloženim zakonima. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjom sednicom, gospodine Arsiću, uvažena gospođo Bošković Bogosavljević i poštovani gosti iz Ministarstva, imam četiri napomene koje želim pre svega ministarki, a i našim gostima iz Vlade, da saopštim povodom naše rasprave o prvoj tački dnevnog reda današnje sednice.
Najpre, poštovana gospodo, mi ćemo da glasamo za usvajanje ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i tu nemam bilo kakvu vrstu primedbi.
Druga stvar, poštovana gospodo, odnosno druga napomena, narodni poslanik Zoran Živković i ja podneli smo četiri amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama i na Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o biocidnim proizvodima i ja smatram da je veoma važno i za današnju raspravu, a i za amandmansku raspravu, gospođo Bošković Bogosavljević, da nam odmah danas kažete da li prihvatate sva četiri naša amandmana, jer od vašeg stava ovde zavisiće i naš stav u danu za glasanje o ovim predlozima zakona.
Evo da pokušam da vas ubedim u valjanost naših razloga za ove amandmane, a potom, naravno, i narodne poslanike u našoj Narodnoj skupštini. Vi ste predložili, gospođo Bošković Bogosavljević, da ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, kao i ovaj o biocidnim proizvodima stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a istovremeno ste u oba predloga zakona u prethodnim članovima saopštili da podzakonski propis, dakle, jednina je, koji se donosi na osnovu ovog zakona, da će se doneti u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vi ste, gospođo Bošković Bogosavljević, naravno saopštili argumentaciju zašto je neophodno da ovaj Predlog zakona, kada se usvoji, stupi na snagu narednog dana, ali je deo naše argumentacije sada ovde jedno saznanje, a vi ste to jutros i potvrdili, da je ovo polje naročito koje se tiče biocidnih proizvoda, dve i po godine na neki način neuređeno. Godina dana pripada skoro i vama, jer ste ministarka nepunih godinu dana u ovoj Vladi i sada, evo, ja kao narodni poslanik koji čita ove predloge zakona razmišljam ovako. Kako to da celu godinu dana, na primer, nije uočavana moguća šteta i sada je veoma važno da zakon stupi na snagu baš narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a godinu smo ovako propustili.
Poštovana gospodo, veoma je važno da se držimo nekih propisa koji pišu u našim zakonima. Po pravilu, zakon treba da stupi osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ i mi se sada pozivamo ne samo na ono što piše u našem zakonu, nego i na ono što piše, na primer, u najnovijoj rezoluciji Evropskog parlamenta, koja će se usvojiti uskoro, a gde piše da ovde imamo kod nas u našoj državi neprimerenu praksu usvajanja zakona po hitnom postupku i mi smo, oslanjajući se na to da valjda to što piše u rezoluciji Evropskog parlamenta nama treba da služi kao opomena, da reagujemo na to, a ne, gospođo Bošković Bogosavljević, da praksom potvrđujemo osnovanost kritika, podneli ova četiri amandmana kojim tražimo da zakoni stupe na snagu, kao što je reč u ovom trećem zakonu, osmog dana od dana objavljivanja, a za podzakosnki propis da imamo jedan mesec.
Molim vas, gospođo Bošković Bogosavljević, ako postoji bilo kakva vrsta straha ili dileme da li usvojiti amandman poslanika Nove stranke, nemojte da se plašite. Evo prošle nedelje poslanici Srpske napredne stranke, i gospodin Babić, i gospođa Tomić, i gospodin Arsić, i poslanici Socijalističke partije Srbije, evo, gospođa Vukomanović, gospodin Neđo Jovanović, svi su glasali za jedan naš amandman kojim se menja jedan zakon koji se ticao jednog člana, gospođo Bošković Bogosavljević.
Molim vas, tu dilemu, ako imate, da je stavite u stranu i da odmah sada kažete da li prihvatate našu argumentaciju i sva četiri amandmana.
Imao sam treću napomenu, primedbe oko jezika, na primer. Neka je praksa naših ministara, a gospodin Lončar je, na primer, tu šampion, pa i gospođa Mihajlović i drugi ministri, a i vi, da se ne čita predlog zakona u toj finalnoj verziji pre nego što dođe u Skupštinu, pa onda imamo nekakve propuste koji ostavljaju utisak neozbiljnosti i površnosti u radu. Evo, u ovom Predlogu zakona o hemikalijama na strani 17. u obrazloženju se kaže: „Odredbe ovog zakona iz Poglavlja VIII…“. Pa, to je verovatno 8. poglavlje, ali neko nije pročitao završnu. To je pretočeno.

Vreme.

Izvinite, gospodine Arsiću, samo da završim rečenicu i ako mogu tačku da stavim.
Moramo da razlikujemo rimske i arapske brojeve, da znamo šta su pravopisna, gramatička pravila i da tako spremljene predloge zakona šaljemo u Skupštinu da o njima raspravljamo.
Jedna napomena mi je ostala, ali nema dovoljno vremena. Evo, pet i po minuta, zaista je gospodin Arsić bio tolerantan sada. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću na jednoj diskusiji gde ste se stvarno trudili.
Mogu da kažem da sam glasao za vaš amandman zato što kao narodni poslanik za mene ne postoje političke stranke kada je u pitanju državni interes i sve što pomaže državi uvek ćemo da podržimo.
Takođe, apelujem na redakcionu komisiju u Vladi Republike Srbije da ne daju više argumente gospodinu Pavićeviću, da on ne mora toliko da se trudi da pronalazi slovne i pravopisne greške u nekom budućem radu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Moram da primetim i da pohvalim razliku u komunikaciji između malopređašnjih uvreda SDS-a, gospodina Tadića i gospodina Veselinovića, i ophođenja mog kolege Pavićevića, sa mnogo više pažnje, sa mnogo više tolerantnosti, sa mnogo više kulture. Uostalom, takvu poruku bi morali da šaljemo i iz Narodne skupštine, ali i iz svih drugih organa i uopšte iz celog našeg društva.
Međutim, ono što mi je zasmetalo i što bih zaista napravio veliku razliku, svako ko radi - taj i greši. Dobro je što su greške u zakonu pravopisno - zarez, tačka, podtačka, možda neki put i progutano slovo. Ali, ono što jeste i što Vlada Republike Srbije čini, da pokušava i da uspeva u tome da svaku oblast reguliše, da ono što ide na teret, ako je to teret gospodina Lončara, nisu slovne greške, već to da je Zojin zakon usvojen u Narodnoj skupštini, iako većina narodnih poslanika koji sede ispred gospodina Pavićevića nije učinila ni takav teret da dođe na sednicu kada se glasalo i da pritisne jedan taster i da glasa za Zojin zakon. To je ministarstvo, to je Vlada Republike Srbije, to su uostalom narodni poslanici SNS i naše uvažene kolege iz drugih poslaničkih grupa uradili.
Da li je isto slovna greška u nekom zakonu i to da je oformljen Fond za lečenje dece od posebnih bolesti van granica naše zemlje? Nemojmo stavljati znak jednakosti tamo gde mu nije mesto.
Ja znam jer sam bio u opoziciji koliko je ponekad teško kritikovati nešto što ne može da se kritikuje, ali kada je reč…

Vreme, kolega Babiću.