Poštovana predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege iz Ministarstva poljoprivrede, poštovane kolege narodni poslanici, ponoviću već na početku ono što smo već i čuli, ali nije na odmete ponavljati da nam je danas evo na dnevnom redu izmena i dopuna Zakona o hemikalijama koji je donet 2009. godine, Zakona o izmenama i dopunama Zakona biocidnim proizvodima koji je isto donet 2009. godine, i zakon o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine donet 2004. godine kada je inače donet prvi set zakona iz oblasti životne sredine usklađivan i usklađen sa propisima EU.
Ono što je nekako zajedničko za ova tri zakona, odnosno razlozi za njihovo donošenje, su zapravo, za izmenu tih zakona, zapravo izmena ova dva prva zakona koja sam spomenula, zbog toga što je 2012. godine ukinuta Agencija, donet zakon o ukidanju Agencije koja je obavljala stručni posao za potrebe upravljanja hemikalijama i ovaj treći zakon koji se zapravo donosi zbog toga da bi se pomerio rok i da bi se opet prolongiralo nekakvo vreme za sprovođenje onoga što su obaveze iz ovog zakona, odnosno ono što je praksa pokazala da je neophodno.
U obrazloženju razloga za donošenje izmena Zakona o hemikalija i Zakona o biocidima se kaže da je cilj predloženih izmena zakona o hemikalijama pre svega uređenje osnova za naplatu taksi, za upravljanje hemikalijama koje sada postaju deo budžeta Republike Srbije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. S obzirom da kao što sam već rekla Agencija za hemikalije je ukinuta odlukom Vlade u septembru 2012. godine umesto naknada iz kojih se finansirao rad ove agencije uvode se takse koje su sada prihod budžeta Srbije.
Kaže se da se visina takse utvrđuje u tekućoj godini za narednu godinu primenom metodologije koju propisuje ministar finansija i ne može se povećavati tokom godine za tu godinu.
U obrazloženju za Predlog zakona se navodi da će projekcija očekivanih prihoda po osnovu plaćanja taksi zavisiti kako od visine takse koja će biti propisana, tako i od toga za koje upravne postupke će biti podnošeni zahtevi i u kom broju. Međutim, iznos ovih taksi u ovom trenutku nije moguće precizno navesti, jer će biti utvrđen, kao što sam rekla propisom.
U obrazloženju izmena Zakona o biocidnim proizvodima, navodi se da visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge i ne može se povećavati tokom godine.
Upada u oči da se u Predlogu izmena Zakona predviđa samo za upis hemikalija u registar plaćanja administrativne takse, a u svim drugim slučajevima plaća se taksa za koju se ne zna kolika će biti. U isto vreme, u obrazloženju se takođe navodi da se kao vid smanjenja s finansijskog opterećenja pravnih subjekata koji se bave proizvodnjom i prometom hemikalija, ukidanje plaćanja naknada za davanje stručne ocene i svojstvima i nameni određenih hemikalija. Znači, kao vid smanjenja finansijskog opterećenja, neće se naplaćivati ove procene.
Pomenuću samo član 20. Zakona o biocidima, znači onaj koji se sada menja, kojim je bilo predviđeno da se za proveru da li je tehnički dosije potpun i procena biocidnog proizvoda na osnovu tehničkog dosijea, plaća naknada, kako je sada postojala i što danas menjamo, brisanje stava 2. koji kaže da se - visina naknade određuje u zavisnosti od obima podataka za tehnički dosije, odnosno u zavisnosti od vrste aktivne supstance u biocidnom proizvodu, odnosno samog biocidnog proizvoda.
Samo ću da podsetim šta su biocidi kao supstance, prosto zbog gledalaca koji ovo prate, radi se dakle, da su biocidi supstance koji imaju negativno dejstvo na nepoželjne organizme, nazivaju se nepoljoprivredni pesticidi, imaju širok spektar primene, kao što je dezinfekcija, kao dezinfekciona sredstva, razni konzervansi, insekticidi, sredstva za zaštitu drveta itd. Koriste se u bolnicama, restoranima, mrtvačnicama, prostorijama gde se pere veš, u bazenima za kupanje, kupatilima, u preparatima za uništavanje pacova i insekata, itd.
Oni su u osnovi opasni i za njih je potrebno ispitati svojstvo da bi se znalo da li imaju štetno dejstvo na ljude i životnu sredinu, pre nego što se stave u promet. Ja pitam – gde je tu zaštita životne sredine i zaštita zdravlja građana ove zemlje?
Smatramo da je bilo veoma štetno ukidanje Agencije za hemikalije i ponoviću po ko zna koji put, ukidanje Fonda za životnu sredinu, koji je u isto to vreme ukinut. Želim upravo da se osvrnem na obrazloženje Zakona iz 2009. godine, kada je ovaj zakon donet i kada je osnovana, odnosno uspostavljena Agencija.
U ovom se obrazloženju kaže da je osnovni cilj donošenja tog zakona tada, uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama Evropske unije i drugim zemljama, osiguravajući konkurentnost privrede, što je veoma važno, složićete se, a podstičući razvoj bezbednijih alternativa.
Dakle, pravilno upravljanje hemikalijama je osnovni cilj donošenja tada zakona o hemikalijama, a jedan od instrumenata za ostvarivanje tog cilja bilo je osnivanje Agencije za hemikalije.
Kaže se tada u obrazloženju – na taj način rasteretilo bi se Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja od usko specijalizovanih i stručnih poslova, a stvorilo bi se specijalizovano telo koje bi ubuduće na stručniji i organizovaniji način sprovodilo obaveze iz ovog zakona, kao i druge obaveze koje se nameću u našem približavanju Evropskoj uniji.
Nadzor nad primenom zakona o hemikalijama ostao bi u nadležnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, jer tada je životna sredina bila zajedno sa prostornim planiranjem, sada je sa poljoprivredom, ne znam sa kim će u narednom periodu biti. O tome ćemo valjda negde u nekom kasnijem periodu pričati, a delom se oslanja na tržišnu inspekciju, odnosno inspekciju jedinice lokalne samouprave.
Kaže se, da će formiranje agencije za hemikalije stvoriti uslove da ona kasnije preraste u centralizovanu agenciju koja bi se bavila bezbednosnim aspektima svih hemikalija koje se stavljaju na tržište, a koriste se u različite svrhe, pa bih samo podsetila da postoje hemikalije koje se koriste za opštu i profesionalnu upotrebu, biocidi, sredstva za zaštitu bilja, kozmetički proizvodi, deterdženti, a da se nadzor nad primenom propisa o pojedinim hemikalijama organizuje od strane različitih inspekcija. Danas smo već čuli koje su sve ovde inspekcije uključene.
Kaže se, takođe – uspostavljanjem ovakve agencije, primenilo bi se pravilo da se problemi najbolje rešavaju ako se stave pod isti krov.
Bez obzira na to što stoji u obrazloženju da ovakve agencije postoje u skoro svim novim zemljama Evropske unije, jer je to bio preporučeni, institucionalni model za nove zemlje, kao što je recimo u Sloveniji osnovan Ured za upravljanje hemikalijama. U Poljskoj postoji Biro za hemikalije, u Slovačkoj postoji Centar za supstance i preparate, u Švedskoj postoji Švedska agencija za hemikalije i drugo.
Novim propisima o integrisanom upravljanju uspostavlja se Evropska agencija za hemikalije u Helsinkiju. Takođe, u studiji švedske Agencije za hemikalije, koja je inače pripremljena za svrhu naše međusobne saradnje i obuka kadrova za rad u ovoj agenciji bila je finansirana od strane Švedske, preporučeno je formiranje ovakve agencije.
U obrazloženju je tada rečeno da su izvori finansiranja ove agencija bila bi sredstva od naknada, budžet i donacije.
Kaže, takođe da s obzirom da se za ovu vrstu delatnosti u državnoj administraciji potrebno vrlo stručno znanje, kao što su znanja iz regulatorne toksikologije i procene rizika, kao i činjenice da za ovom vrstom kadra u Evropskoj uniji postoji veoma velika potražnja zbog usvajanja novih propisa.
Nije dobro vezivati ove službenike, odnosno ovako visoko stručan kadar za državne službenike koji bi bili obučeni uz pomoć projekta međunarodne pomoći i kada bi se njihove plate podvele pod administrativno smanjenje, kako se to inače i radi sada kod nas. Onda bi to uticalo na njihov odliv.
Mi smo kada smo razmatrali na Odboru u načelnoj raspravi o ovim zakonima čuli da je došlo do određenog, ja sam to pitanje tada postavila, da je došlo do odlaska određenog broja specijalizovanog kadra koje je napustilo Ministarstvo i mi evo danas razmatramo uvođenje taksi koje neće biti više sredstva koja će se ulivati u agenciju, ili bi se davala nekim stručnim kadrovima, nego će biti deo budžeta Republike Srbije.
Mi ćemo ponovo pričati nažalost o potrebi jačanja kapaciteta za sprovođenje zakona u procesu približavanja Evropskoj uniji, a upravo na ovom primeru se vidi koliko se štete može napraviti donošenjem ovakve odluke o ukidanju Agencije, koja je imala upravo ulogu da započne uvođenje reda u oblasti upravljanja hemikalijama.
Samo kao poređenje, imamo primere gde kod nas agencije nisu ukinute pod izgovorom štednje ili prevelike administracije kao što je to inače i bilo u jednom periodu, prosto neka vrsta hajke protiv agencija.
Jedan od primera je recimo Agencija za upravljanje lukama, koja je ostala u Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, čiju smo dopunu upravo usvojili tu nepunih deset dana kako je od tada prošlo.
Njeno finansiranje je predviđeno iz naknada kao što je bilo finansiranje ove Agencije za hemikalije koja je ukinuta i zbog čega mi danas, uzgred budi rečeno raspravljamo o izmenama ova dva zakona.
U mom ličnom stavu radi se o jednom neshvatanju zaštite životne sredine i jednom prostom maćehinskom odnosu prema ovoj temi, a neprekidno slušamo kako je najteže i najskuplje Pglavlje 27. u procesu našeg približavanja Evropi, a to je poglavlje zaštite životne sredine.
Na osnovu nekih studija koje su urađene, to je negde procenjeno na 10,5 milijardi evra, koje će biti potrebno da ovu oblast uredimo, pa između ostalog i ovo što se odnosi na hemikalije.
Navodi se drugi bitan razlog za izmenu ovog zakona, je kaže – potreba da se razgraniče nadležnosti inspekcija za zaštitu životne sredine i drugih inspekcija koje, to su već moje kolege i pominjale.
Prema postojećem Zakonu, predviđeno je da ova ministarstva u kojima se nalaze inspekcije koje su navedene, da obrazuju zajedničko telo radi obavljanja inspekcijskog nadzora u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.
Ali je, kaže se u obrazloženju dosadašnja praksa pokazala da je rad ovog tela bio neefikasan, jer kako se kažu nisu bile precizno navedene nadležnosti svakog resora.
U članu 50. ovog prethodnog zakona kada su agencije ukinute, navodi se da se agencijama dostavljaju informacija o rezultatima i nalazima izvršenih inspekcija i ona je zapravo vršila administrativne i stručne poslove za potrebe ovog tela, pa, ako grešim molim da to obrazložite ako to nisam dobro razumela.
Dakle, postavlja se pitanje, ono što mene zapravo zanima, da li je ovo telo bilo neefikasno pre ili posle ukidanja agencije? Smatramo da će ovako kako je i sada zamišljeno i sa preciznim obavezama svakog učesnika, odnosno svake inspekcije ovo telo i dalje biti neefikasno ako se ne definiše ko koordinira i prati njegov rad i sa tim u vezi poslanički klub LSV je i podneo amandmane.
Treći zakon koji se danas razmatra je zakon o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Kao što sam već i spomenula i kao što smo već čuli donet je 2004. godine i njime se uređuju vrste, aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola, nadležnosti za izdavanje tih dozvola, uslovi za izdavanje, sadržaj zahteva za izdržavanje, postupak izdavanja, nadzor, kazne i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja, i normalno uz ovaj zakon bile su donete i prateće uredbe i pravilnici.
U obrazloženju se kaže da je razlog za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona obezbeđivanje usklađenosti određenih zakonodavno pravnih rešenja sa primenom u praksi, a u cilju sprečavanja i kontrole zagađenja životne sredine. Praksa je pokazala da je neophodno predložiti određene izmene ovog zakona.
Naime, prema pravilnicima, postojeća postrojenja su na osnovu člana 34. Zakona o integrisanim dozvolama bili u obavezi da pribave dozvolu do 2015. godine, a predlog ovih izmena je upravo da se njima taj rok produži najkasnije do 31. decembra 2020. godine.
Uredbom su predviđeni rokovi za podnošenje zahteva, odnosno bili su predviđeni za podnošenje zahteva za postojeća postrojenja koja imaju obavezu da podnesu integrisanu dozvolu u periodu 2009. do 2014. godine u zavisnosti od delatnosti kojom se bave, pa na primer klanice i farme su bile u obavezi da podnesu zahtev do marta 2011. godine, cementare su bile u obavezi do februara 2010. godine itd.
Već smo čuli da je ukupno 196 postrojenja bilo u obavezi da podnesu zahteve za integrisane dozvole. Podneto je ukupno 166 zahteva, a do kraja 2014. godine izdato je samo 10 od kojih je pet na pokrajinskom nivou, tri na republičkom i tri na nivou lokalne samouprave. Pošto znam podatke koji se odnose na pokrajinski nivo, ukupan broj zahteva u Vojvodini podneto je 33 koji su podneti, pet za nova postrojenja i 28 za postojeća. Izdato je od toga pet dozvola i dve se očekuju za naredni nekoliko dana, a radi samo jedan zaposlen službenik.
U ministarstvu koliko ja imam informaciju rade tri osobe na izdavanju dozvole, a evropski standard je takav da tri dozvole se izdaju po jednom zaposlenom na godišnjem nivou. Znači, jedan službenik može tri dozvole obraditi u jednoj godini.
Na opštinskom nivou u Vojvodini još 35 zahteva je podneto što je ukupno oko 70 zahteva za postojeće integrisane dozvole. Međutim, ni jedan lokal u Vojvodini, odnosno ni jedna lokalna samouprava do sada nije izdala dozvolu.
I što se tiče novih postrojenja, omogućava ovim predlogom izmene zakona da započne period dobijanja integrisane dozvole, odnosno da oni rad mogu da započnu tako da posle probnog rada neajduže do 240 dana pod uslovom da su rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine u skladu sa pripisanim vrednostima.
Zašto je ovaj proces ovako spor? Ja sam to pitanje postavila i na odboru – da li nadležni organi nemaju dovoljno ljudi koji rade na izdavanjima ovih dozvola, a videli smo iz ove statistike, molila bih vas ako grešim, da li je ona tačna, jer ona po meni izgleda zastrašujuće i ovakvim tempom sa ovako malo zaposlenih koji rade na izdavanju ovih dozvola nećemo dostići ni do 2020. godine dobre rezultate. Da li operateri postrojenja koja podnose zahtev za ovu dozvolu nemaju dovoljno znanja da pripreme sve elemente zahteva ili postoje smetnje i sporost od strane drugih organa u pribavljanju potrebnih elemenata, ili prosto ne žure sa ispunjavanjem uslova, računajući na pomeranje rokova.
Takođe, javna rasprava povodom ovoga nije sprovedena. U obrazloženju se kaže – nije sprovedena na osnovu odluke nadležnog odbora Vlade od 13. decembra 2013. godine, s obzirom da je nacrt zakona stavljen na sajt 2012. godine i kako kažu, bio je dostupan za one koji su se interesovali.
Naime, javnost odnosno građani imaju pravo da znaju kakve izmene se prave i kako će to uticati na životnu sredinu, odnosno na njihovo zdravlje i život,a sve opet kažem u skladu sa Arhuskom konvencijom gde građani imaju pravo na informaciju o stanju životne sredine, imaju pravo da odlučuju kada u pitanju njihov interes i njihovo zdravlje i imaju pravo da traže zakonsku zaštitu kada je njihova životna sredina ugrožena.
Navešću samo primer, jedno pitanje, da li je gospodinu Grujić Tomislavu iz Kostajnika, da li je obavešten da na svojoj njivi ima zagađeno zemljište zato što je prisutan arsen, olovo, kadmijum zbog izlivanja jalovine iz rudnika „Stolice“?
Ja sam ovo pitanje postavila kao poslanica i dobila ovaj odgovor, ali ja ne znam da li je gospodin Grujić Tomislav i obavešten šta se na njegovoj njivi nalazi, a kao rezultat ekološkog, prosto mogu da kažem ekološke katastrofe.
Ovakvo pomeranje granica i ova procedura praktično ide na ruku „lošim đacima“, kako ja to volim da kažem, i predviđamo osnovni razlog za sprovođenje ovog zakona, a to je zaštita životne sredine, odnosno svih medijuma kao što je voda, vazduh, zemljište, pravilno upravljanje otpadom, a time i zaštita zdravlja građana.
Poslanička grupa LSV je predložila amandmane na ova prva dva zakona u želji da se popravi šteta napravljena zakonom iz 2012. godine kada je ukinuta agencija, iako bi za neke od predloženih izmena dali predlog „briše se“. Hvala.