Vreme.

Da bi omogućili lokalnim samoupravama da preuzmu ovo, mi smo predložili ovaj zakon.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 156 od ukupno prisutnih 172 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, na osnovu člana 92. stav 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji su podneli Narodnoj skupštini 26. septembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Živković želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Poštovani građanke i poštovani građani Srbije, drage gošće, deseti put poslanik Pavićević i ja predlažemo zakon o dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Razlog je svima jasan, zato što je Srbija u poslednjih nekoliko godina postala država gde su plagirane diplome i zvanja vrlo česta pojava posebno u vrhu vlasti, kako lokalne, tako i državne vlasti.
Imamo bar nekoliko ministara, direktora javnih preduzeća i mnogih drugih ljudi koji su na javnim funkcijama koji su nesumnjivo sa činjenicama optuženi da su nosioci plagiranih diploma. Zato je potrebno da se ova oblast uredi i zato što sam ministar po svom iskazu septembra prošle godine je rekao da je nesposoban da to sam uradi. Poslanik Pavićević i ja smo mu obećali da će za 15 dana dobiti Predlog zakona, koji je dobio 26. septembra, kao i svi poslanici u ovom parlamentu, koji uvodi u srpsku zakonodavnu i životnu praksu akademsku čestitost.
Naime, član 2. ovog zakona predlaže da se posle člana 5. dodaje naziv član 5a koji glasi – akademska čestitost, a da član 5a glasi – akademska čestitost se zasniva na samostalnoj izradi pisanih radova, kao i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava.
Naravno da se ovo podrazumeva u civilizovanom svetu, ali naravno da i u civilizovanom svetu je neophodno da se ono što se podrazumeva stavi u neku normu, tako da, evo, po deseti put stavljam ovo zajedno sa kolegom Pavićevićem na odlučivanje u ovaj visoki dom.
Šta se desilo u međuvremenu? U međuvremenu je Odbor za spoljnu politiku Evropskog parlamenta usvojio Predlog rezolucije o Srbiji, koji će biti pred parlamentom za nekih mesec i po dana.
Postoji ocena stanja u mnogim oblastima. Pod tačkom 39. je data ocena stanja u oblasti visokog obrazovanja, odnosno u oblasti plagijata, pa kaže – Evropski parlament je zabrinut što se akademske institucije, zajedno sa državnim organima i javnim funkcionerima nisu mogli suočiti sa optužbama za postojanje plagijata na univerzitetima.
Danas je prilika da zaštitimo Srbiju od dalje bruke i sramote koju ova pojava nanosi našoj državi, posebno onim mladim ljudima koji ozbiljno rade svoj posao studiranja i koji su sada pod velikom sumnjom zbog mangupa u redovima aktuelne vlasti. Zato vam predlažem da usvojite ovaj predlog, da ga stavimo na dnevni red, za sreću i za dobru budućnost svih građana Srbije. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo – 153 od ukupno prisutno 151 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o slobodi od straha, koji je grupa od 19 narodnih poslanika podnela Narodnoj skupštini 20. novembra 2014. godine.
Da li narodni poslanik Borislav Stefanović želi reč?
Nije tu.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 159 od ukupno prisutnih 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović, na osnovu člana 92. st. 2. i 4. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe Boris Tadić podnela Narodnoj skupštini 25. februara 2015. godine.
Podsećam vas da smo upravo glasali da ne prihvatimo ovaj predlog i ovaj zakon se neće razmatrati po hitnom postupku i ne može da bude uvršćen u dnevni red u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.
Takođe, narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Ista situacija. Upravo smo glasali da se ne prihvata da se ovaj predlog razmatra po hitnom postupku i ne može da bude uvršćen u dnevni red u roku ne kraćem od 15 dana.
Narodni poslanik dr Branislav Blažić, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157 stav 2, člana 170. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
- zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koje je podnela Vlada 2. februara 2015. godine;
- zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske i Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja;
- zajednički jedinstveni pretres o: Zbirnoj listi kandidata za izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa SNS, Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa JS, Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa DS i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Nova Srbija i,
- zajednički pretres o: Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva 26. decembra 2014. godine (tačke 10, 11. i 12. predloženog dnevnog reda).
Da li narodni poslanik dr Branislav Blažić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 134, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 38 od ukupno prisutnih 172 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 131, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasao – 41 od ukupno prisutnih 172 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, u celini.
Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda i dostavi ga poslanicima.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine,
4. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata,
5. Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata,
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Istočne Republike Urugvaja o saradnji u oblasti veterine,
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske i Narodne Alžirske Republike u oblasti zdravlja životinja,
8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja,
9. Zbirna lista kandidata za izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje,
10. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,
11. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,
12. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,
13. Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
14. Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
15. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
16. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
17. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije,
18. Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Zoran Ibrović, načelnik Odeljenja za harmonizaciju propisa u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Nada Lukačević, načelnik Odeljenja za integrisao sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i Sonja Roglić, načelnik Odeljenja za hemikalije u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 1. 2. i 3, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Da li predstavnik predlagača prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, želi reč?
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, pripala mi je čast da u ime Vlade Republike Srbije i u ime Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine pozdravim narodne poslanike na Prvoj redovnoj sednici prolećnog zasedanja. Veliko mi je zadovoljstvo što ću danas biti u prilici da vam obrazložim set zakona iz oblasti zaštite životne sredine koje je pripremilo Ministarstvo na čijem sam čelu.

Želela bih da podsetim da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine od konstituisanja Vlade, pa do danas, imalo veoma intenzivnu zakonodavnu aktivnost sa ciljem da se stvori usklađen i kvalitetan okvir razvoja poljoprivrede i zaštite životne sredine.

U proteklih deset meseci, ovo ministarstvo je parlamentu na razmatranje dostavilo preko 20 akata, uključujući i tri zakona koja danas raspravljamo.

Uvaženi narodni poslanici, pred vama je set zakona izmena i dopuna zakona kojima se regulišu izuzetno značajna pitanja u oblasti zaštite životne sredine. Iako se radi samo o izmenama, one su višestruko značajne za zaokruživanje oblasti upravljanja hemikalijama i biocidnim proizvodima, a posebno u oblasti integrisane zaštite životne sredine.

Godina iza nas bila je izuzetno teška kada je reč o zaštiti životne sredine. Preuzimajući ovaj resor, mi smo preuzeli i mnogo problema koji su nastajali godinama, a možemo reći i decenijama unazad.

Mnogi će reći da je zaštita životne sredine privilegija bogatih i razvijenih država. Ja se sa tim ne bih složila. Reći ću da je zaštita životne sredine privilegija naše generacije za generacije koje dolaze.

Svi mi smo u obavezi da našoj deci i unucima ostavimo bolju i zdraviju Srbiju. Sa tim ciljem smo moj tim i ja pristupili ovom zadatku koji je značajniji od nas samih. Od trenutka formiranja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine posvetili smo se uspostavljanju jednog celovitog sistema u ovoj oblasti. Nadam se da smo uspeli da postavimo solidne temelje.

Podsetiću vas da je, u godinama koje su iza nas, oblast zaštite životne sredine bila podeljena u dva resora. Jedan deo je pripadao ranijem Ministarstvu energetike i zaštite životne sredine, a drugi Ministarstvu prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja. Ova dva dela trebalo je spojiti u jedan resor. Danas, posle deset meseci od formiranja ovog ministarstva, imamo jednu funkcionalnu održivu i zaokruženu celinu zaštite životne sredine. Sa istim elanom i energijom sa kojima sam prišla izazovima sa kojima se suočava srpska poljoprivreda prišla sam i izazovima zaštite životne sredine sa kojima se suočava naša zemlja.

Ovi izazovi nisu ni malo laki i jednostavni, a ova oblast je jedna od najsloženijih oblasti na putu evropskih integracija naše zemlje. Ovo je oblast koja dotiče, ne samo naše ministarstvo, već i nadležnosti mnogih drugih ministarstava, jer kao što znate životna sredina ne zna za granice i nadležnosti, jer su faktori ruiniranja životne sredine mnogostruki. Jasno je da je oblast zaštite životne sredine oblast koja iziskuje velike troškove, ali ovo je i oblast koja može biti jedna od najvećih razvojnih potencijala naše zemlje.

Iskreno se nadam i verujem da ćemo zajedničkim snagama uspeti da od zaštite životne sredine napravimo razvojnu šansu za generacije koje dolaze.

Srbija može biti ekološka država, u pravom smislu te reči, i lider u regionu kada je reč o zdravoj čovekovoj okolini. Primera za dobro uređene ekološke države u svetu ima dosta. Većina takvih država se nalazi na našem kontinentu i evropskoj porodici naroda kojoj teži i naša zemlja. Na putu ka tom cilju mi moramo u naš pravni sistem da inkorporiramo primere dobre prakse i dobra zakonska rešenja do kojih su došli oni koji su taj put prešli pre nas.

Iz tog razloga, danas se pred vama, uvaženi narodni poslanici, nalaze izmene i dopune ova tri izuzetno važna zakona – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima i zakon o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Najpre bih se osvrnula na Zakon o hemikalijama. Ovaj zakon donet je 2009. godine i njime je uveden novi način jedinstvenog upravljanja hemikalijama u Republici Srbiji. Ovakav način upravljanja u skladu je sa propisima EU i njima se osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine i poboljšava slobodan promet hemikalijama sa drugim zemljama.

Ovaj zakon je posebno pohvaljen od strane Evropske komisije tokom bilateralnog skrininga za poglavlje 27.

Izmenama Zakona o hemikalijama, izvršenim 2012. godine, ukinuta je Agencija za hemikalije i ukinute su nadoknade za izdavanje odobrenja i svih upravnih akata u oblasti upravljanja hemikalijama. Umesto naknada trebalo je uvesti takse koje, sa jedne strane, predstavljaju uvođenje novog budžetskog prihoda, odnosno novog oblika naplate troškova, administrativnih, odnosno upravnih postupaka i usluga koje resorno ministarstvo pruža pravnim licima koja se bave proizvodnjom, prometom i korišćenjem hemikalija. Od ukidanja naknada 2012. godine naplaćivane su samo simbolične administrativne takse u visini od 480 dinara, jer nije odmah popunjena ova pravna praznina. Zato je bilo nužno što pre Zakon o hemikalijama uskladiti sa Zakonom o budžetskom sistemu, koji upućuje na reviziju naknada i taksi u posebnim zakonima, uključujući i Zakon o hemikalijama. To pitanje taksi zato rešavamo ovim izmenama Zakona o hemikalijama.

Naime, na to nas obavezuje i član 17. Zakona o budžetskom sistemu kojim je propisano da se takse mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu. Polazeći od te obaveze, ovim zakonom uvodimo takse za najsloženije postupke koji se sprovode na osnovu Zakona o hemikalijama, a za koje ne postoji ekonomsko opravdanje da njihovo finansiranje padne na teret građana Republike Srbije. Dakle, uvodi se novi zakonski model po kome će troškove dobijanja upravnih akata i odobrenja u vidu taksi plaćati pravna lica koja se bave proizvodnjom, uvozom i prometom hemikalija. Logično je da troškove snosi onaj ko od proizvodnje i prometa hemikalija ostvaruje dobit.

To su iskustva i dobra praksa mnogih članica EU, tako da je jedan od ciljeva donošenja ovog zakona upravo i usklađivanje sa relevantnim propisima EU. Zakonom se uređuje, pre svega osnov za naplatu taksi za upravljanje hemikalijama, dok će sama visina taksi biti propisana posebnim aktom Vlade, a na predlog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u čijoj je nadležnosti administrativni aspekt upravljanja hemikalijama. Dakle, izdavanje upravnih akata, ali i obezbeđivanje uslova za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama u svim fazama od proizvodnje, skladištenja, prometa i korišćenje hemikalija u našoj zemlji.

Takođe, pored ovog, mi smo predložili izmene i dopune zakona, vođeni iskustvima iz dosadašnje primene zakona i onoga što se dešavalo na terenu. Želeli smo da unapredimo rešenja koja se odnose na inspekcijski nadzor, da jasno preciziramo nadležnosti različitih sektora inspekcije, sanitarna, tržišna i inspekcija zaštite životne sredine, za vršenje inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem Zakona o hemikalijama.

Predložena podela nadležnosti inspekcija ujedno predstavlja najznačajniju novinu koju uvodi Predlog ovog zakona. Dosadašnjim zakonskim rešenjima nije u potpunosti bila razgraničena nadležnost inspekcija za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanje hemikalijama. Sve ovo, inspekcije su nam u sastavu različitih ministarstava, trebalo je u skladu sa novim zakonom se dobije objedinjen inspekcijski nadzor nad upravljanjem hemikalijama.

Dakle, objedinjen inspekcijski nadzor, tri ministarstva, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva zdravlja i Ministarstva zaduženog za promet, odnosno trgovinu, ova tri ministarstva trebala su da obrazuju tripartitni sporazumom posebno zajedničko telo u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, a što je predviđeno članom 88. Zakona o hemikalijama.

Međutim, dosadašnja praksa ovog instituta nije dala željeni efekat, upravo zbog ne postojanja precizne podele nadležnosti. Pokazalo se da zbog široke oblasti i kompleksnosti inspekcijskih nadzora u oblasti hemikalija ovo telo u suštini nije moglo da za živi. Sastalo se samo jednom radi formiranja.

Prema postojećem stanju, realno je da će se desiti da i inspektor zaštite životne sredine i sanitarni i tržišni inspektor vrše pregled kod istog privrednog subjekta, po istom pitanju i vode tri upravna postupka. Ovo, ne samo da predstavlja sukob nadležnosti, već je i ekonomski neisplativo.

Došli smo do zaključka da je postojeći sistem neodrživ i da je neophodno zakonom precizno i jasno definisati svake inspekcije, nadležnosti svake inspekcije, a ne to ostavljati sporazumevanju tri navedena ministarstva. Smatramo, mnogo kvalitetnijim rešenja predložena ovim izmenama Zakona o hemikalijama, jer će jasna podela nadležnosti omogućiti da kontrola sprovođenja Zakona o hemikalijama bude efikasnija i svrsishodnija, a ciljevi kontrole upravljanja hemikalijama ostvarljiviji, pogotovu što se oslanjaju na postojeće okvire inspekcijskih nadležnosti.

Naime, sanitarni inspektori, u skladu sa svojim nadležnostima već vrše sanitarnu kontrolu predmeta namenjenih za opštu upotrebu, tako da će kontrola zakonskih zabrana i ograničenja prema ovom predlogu biti prirodan sled postojeće kontrole. Na ovaj način će se najcelishodnije iskoristiti postojeći resursi i veliko iskustvo sanitarnih inspektora u ovoj oblasti. Takođe, tržišni inspektori, u skladu sa svojim nadležnostima već vrše kontrolu maloprodajnih objekata, tako da će se ovim zakonom precizirati obaveze kontrole ispunjenosti uslova za držanja opasne hemikalije u prodajnom prostoru i način obeležavanja tog prostora uklopiti u već postojeće kontrole.

Ostale kontrole prema Zakonu o hemikalijama sprovodili bi inspektori za zaštitu životne sredine. To su, pre svega, inspekcijski nadzor nad klasifikacijom, pakovanjem, obeležavanje i oglašavanje hemikalija, sadržajem i dostavljanjem bezbednosnog lista, obezbeđivanjem savetnika za hemikalije. Zatim, nadzor nad upisom hemikalija u registar hemikalija, stavljanje u promet, naročito opasnih hemikalija i detergenata, uvozom i izvozom određenih opasnih hemikalija i nad sprovođenjem drugih odredbi Zakona o hemikalijama koje nisu u nadležnosti sanitarnog, odnosno tržišnog inspektora.

Inspektori zaštite životne sredine, prema nadležnostima predloženim ovim zakonskim rešenjem imaće najviše obaveza, a takav inspekcijski nadzor mora biti svrsishodan, efektivan i ekonomski isplativiji sa manjim budžetskim troškovima. Zbog toga, ovakvo rešenje je kvalitetnije.

Iz više razloga, a prvenstveno što se razni akti koje se donose u skladu sa ovim zakonom, donose od strane Ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine. Ovo znači da je inspektorima za zaštitu životne sredine najlakše da pristupe potrebnoj dokumentaciji.

Sa druge strane, najveći broj pregleda je koji se vrše kod velikih kompanija, velikih postrojenja hemijske industrije, fabrika, uvoznika, proizvođača itd. sa čijom kontrolom inspektori za zaštitu životne sredine već imaju iskustva u vezi sa kontrolom sprovođenja drugih propisa iz oblasti zaštite životne sredine.

Verujemo da će predložene izmene Zakona o hemikalijama omogućiti odgovorno i efikasno upravljanje hemikalijama, kako od strane pravnih lica koja se bave proizvodnjom, uvozom, skladištenjem i prodajom hemikalija, tako i od strane našeg ministarstva i inspekcijskih organa, nadležnih za kontrolu svih postupaka i procedura.

Poštovani narodni poslanici, drugi predlog zakona koji je danas pred vama je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima. Važeći Zakon o biocidnim proizvodima uveo je i jedinstven sistem stavljanja u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. Ovaj sistem je uveden u postupku usklađivanja domaće legislative sa propisima EU, a osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa biocidnih proizvoda sa zemljama EU i drugim zemljama.

Cilj donošenja ovog zakona jeste usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o hemikalijama, sa Zakonom o budžetskom sistemu, sa relevantnim propisima EU. Kao i kod izmena Zakona o hemikalijama, tako i ovde imamo obavezu uređenja osnova za naplatu taksi, za upravljanje biocidnim proizvodima.

Posebno obaveze jeste zakonsko obezbeđivanje uslova za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanje biocidnim proizvodima. Vežećim zakonom o biocidnim proizvodima, između ostalog određeni poslovi državne uprave koji se odnose na upravljanje biocidnim proizvodima povereni su agenciji za hemikalije.

Međutim, izmenama Zakona o hemikalijama, donetim 2012. godine, ukinuta je agencija za hemikalije. Njene nadležnosti u okviru upravljanja hemikalijama preuzelo je najpre Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a potom Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Međutim, osnovnim Zakonom o biocidnim proizvodima je i dalje kao organ nadležan za postupanje ostala definisana Agencija za hemikalije, tako da se u sprovođenju zakona javio formalno pravni problem. Zato je bilo neophodno uskladiti rešenja u ova dva zakona u delu koji se tiče prestanka rada agencije za hemikalije.

Takođe, kao i kod Zakona o hemikalijama i osnovni Zakon o biocidnim proizvodima neusklađen je u delu naknada sa novim Zakonom o budžetskom sistemu. Rešenja koja su predviđena ovim zakonom upućuju na reviziju naknada i taksi u posebnim zakonima, uključujući i Zakon o biocidnim proizvodima.

Osim toga, važećim Zakonom o biocidima kao i kod Zakona o hemikalijama nije razgraničena nadležnost inspekcije za zaštitu životne sredine, sanitarne inspekcije i tržišne inspekcije u vršenju inspekcijskog nadzora nad upravljanjem biocidnim proizvodima.

Predložene izmene i dopune preciziraju nadležnosti različitih sektora inspekcije, sanitarne, tržišne i inspekcije za zaštitu životne sredine i uvode dodatnu inspekciju, veterinarsku inspekciju za vršenje inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem Zakona o biocidnim proizvodima.

Ista situacija koju smo imali kod primene Zakona o hemikalijama, kada je reč o inspekcijskom nadzoru, javlja se i kod primene Zakona o biocidima. Razgraničenjem nadležnosti četiri inspekcije obezbeđuje se jasna podela nadležnosti, odnosno ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora. Nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine.

Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora vrši inspekcijski nadzor nad korišćenjem biocidnih proizvoda u objektima i delatnostima koje su u skladu sa već postojećim propisima, pod sanitarnim nadzorom tj. kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovanih delatnosti, osim nad korišćenjem biocidnih proizvoda u objektima u kojima se obavlja veterinarska delatnost u skladu sa posebnim propisima.

Inspekcijski nadzor vrši veterinarski inspektor nad korišćenjem biocidnih proizvoda kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovane veterinarske delatnosti, kao i u oblastima, objektima i delatnostima koje su pod veterinarskim nadzorom.

Predložene nadležnosti će sanitarnim i veterinarskim inspektorima biti prirodan sled postojećih kontrola. Verujemo da će se na ovaj način, takođe, najcelishodnije iskoristiti veliko iskustvo sanitarnih i veterinarskih inspektora.

Ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora vršiće inspekcijski nadzor nad ispunjenošću uslova za držanje opasnog biocidnog proizvoda u prodajnom prostoru i načinom obeležavanja tog prostora. Tržišni inspektori u skladu sa svojim nadležnostima već vrše kontrolu u maloprodajnim objektima, tako da će im kontrola ispunjenosti uslova za držanje opasnog biocidnog proizvoda u prodajnom prostoru i načina obeležavanja tog prostora se već uklopiti u već postojeće kontrole.

Ostale kontrole prema Zakonu o biocidnim proizvodima sprovodili bi inspektori za zaštitu životne sredine kao što je to slučaj i kod sprovođenja Zakona o hemikalijama.

Izmene ova dva zakona prate jedna drugu i na taj način se zaokružuje zakonodavni okvir, odnosno sistem upravljanja i hemikalijama i biocidnim proizvodima. Ove zakone smatramo izuzetno značajnim sa aspekta sveobuhvatne zaštite životne sredine od mogućih zloupotreba koje mogu izazvati nestručno upravljanje i neadekvatan nadzor nad upravljanjem hemikalijama i biocidima.

Poslednji, ali ne i manje važan Predlog zakona je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, donetim 2014. godine, uređeni su uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra .

Drugim rečima, regulišu se sva važna pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Razlog za predlaganje izmena i dopuna ovog zakona je obezbeđivanje usklađenosti određenih zakonodavno-pravnih rešenja sa primenom u praksi, a u cilju sprečavanja ugrožavanja i zagađivanja životne sredine i kontrole eventualnih zagađivanja i zagađivača.

Sadržaj predloženih izmena i dopuna ovog zakona je usklađivanje odredbi zakona koje se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako bi se omogućio kontinuitet u radu postrojenja.

Primera radi, izmenom zakona preciziraju se slučajevi kada novo postrojenje može da započne sa radom i pre dobijanja integrisane dozvole, odnosno nakon probnog rada, a najduže još 240 dana. Preciziranje shodne primene Zakona o opštem upravnom postupku na pitanja pokretanja, vođenja i okončanja postupka izdavanja integrisane dozvole koja nisu uređena ovim zakonom, omogućavanje operaterima da podnesu uredan zahtev za pribavljanje integrisane dozvole.

Na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine operateri postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole uz zahtev za izdavanje iste prilažu odgovarajuću dokumentaciju, čiji obavezan deo čine i rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku trajanja probnog rada, kao i izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu. To znači da operateri postrojenja mogu podneti uredan zahtev tek nakon završenog probnog rada tj. pribavljene upotrebne dozvole.

Da bi postrojenja mogla da počnu sa radom moraju imati i integrisanu dozvolu za čije je pribavljanje potrebno još 240 dana. Da bi postrojenja mogla nesmetano da nastave sa radom posle probnog rada od pribavljanja integrisane dozvole, ukoliko su im rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine u toku trajanja probnog rada u skladu sa propisanim, dozvoljenim vrednostima i ukoliko je izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu pozitivan, predložena je ova izmena u zakonu kako bi se prevazišao ovaj vremenski period. Na taj način bi se otklonio i negativan ekonomski efekat na rad pomenutih postrojenja.

Obezbeđivanje nadležnom organu odgovarajući stepen dinamike rešavanja po podnetim zahtevima za izdavanje integrisane dozvole, odnosno postrojenja za koje će Republika Srbija pregovarati tranzicione periode za EU. Naime, izmenama zakona precizira se dinamika izdavanja integrisane dozvole koja obezbeđuje nadležnom organu da integrisanu dozvolu izda za postrojenja i aktivnosti najkasnije do 31. decembra 2020. godine.

Imajući u vidu dinamiku izdavanja integrisanih dozvola, kao i proces, složenost i praksu izdavanja integrisanih dozvola predviđeno je da će nadležni organ izdati integrisanu dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020. godine. Ovo produžavanje roka omogućiće operaterima da podnesu uredan zahtev za pribavljanje integrisane dozvole, a ujedno i nadležnim organima vreme da izdaju dozvole za podnete zahteve obzirom da samo potpun zahtev na osnovu zakona može ući u zvaničnu proceduru za dobijanje dozvole.

Duži rok za izdavanje integrisane dozvole, posebno tranzicioni period za postojeća postrojenja za usaglašavanje sa opštim uslovima opravdan je nakon sticanja statusa kandidata Republike Srbije za članstvo u EU.

Poštovani narodni poslanici, verujem da će predložene izmene ova tri važna zakona dobiti vašu podršku, kako bi u što kraćem periodu mogli da ih implementiramo, odnosno primenimo u praksi, uz očekivan razvojni i ekonomski efekat.

Na samom kraju, dozvolite mi da dodam da će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i sutra biti predlagač pet zakona o ratifikaciji izuzetno značajnih međunarodnih sporazuma iz oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik mr Đorđe Kosanić. Izvolite.

Poštovana ministarka sa saradnicima, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas je pred nama set zakona iz oblasti zaštite životne sredine, Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Ne treba mnogo govoriti da ukažem na izuzetnu važnost ovih tema i svakako u Danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržaće pomenute predloge zakona.
Na samom početku, govoreći o Predlogu zakona o hemikalijama, treba reći da hemikalije ne poznaju granice i moraju se kontrolisati. Rekao sam za izuzetnu važnost ove teme, a zašto sve ovo govorim? Najpre, hemikalije i proizvodi koji sadrže hemikalije predstavljaju nužnost modernog života. Hemikalije se nalaze u gotovo svim proizvodima, odeći, obući, dečjim igračkama, mobilnim telefonima, nameštaju, kreditnim karticama, da ne pominjem, spisak bi bio mnogo dug. One su praktično svuda u našem organizmu, ulaze putem hrane, vode, udisanjem prašine, gasova, čestica iz vazduha.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je istraživanjem ustanovljena jasna veza između izloženosti ljudi, naročito dece hemikalijama i svakodnevne potrošnje i porasta broja različitih vrsta oboljenja, među kojima su kancerogena oboljenja, urođeni deformiteti, astma i drugo. Da hemikalije ne poznaju granice, treba reći da je industrija hemikalija jedna od najbrže rastućih u svetu. U ovom trenutku procene su da ona čini čak 10% svetske ekonomije.
Dakle, od Dugog svetskog rata do danas količina hemikalija u upotrebi je porasla za čak 500 puta, od milion tona do čak 500 miliona tona godišnje. Danas zaista ne postoji zemlja u svetu koja se može pohvaliti da ima u potpunosti bezbedno i regulisano tržište hemikalijama i proizvoda koji sadrže hemikalije. Stoga, zaista nisu retki apeli da se upotreba i promet hemikalija moraju kontrolisati. Isto tako, odsustvo sistema bezbednog upravljanja hemikalijama može da izazove velike ekonomske gubitke za jednu zemlju, uključujući i kompletne troškove za zdravstvo, socijalnu zaštitu, kao i zaštitu životne sredine.
Vraćajući se na sam Predlog zakona o hemikalijama, on je omogućio uspostavljanje, održavanje i unapređenje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na čitavoj teritoriji Republike Srbije. Zatim, osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine, kao i poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama i proizvoda sa zemljama kako EU, tako i sa drugim zemljama, kao i osiguranje konkurentnosti privrede i podsticanje razvoja bezbednijih alternativa.
Predlogom zakona koji je pred nama ne dira se suština Zakona o hemikalijama, već se sa jedne strane obezbeđuju uslovi za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalijama, a sa druge strane uređuje se sam osnov za naplatu taksi, kako bi se zakon uskladio sa budžetskim sistemom, kao i sa propisima koji vladaju u EU.
Inače, kad sam već pomenuo EU, da kažem i o tome nekoliko reči. Evropska unija, što se tiče hemikalija, razvila je poseban sistem koji propisuje postupak registracije, evaluacije, autorizacije i restrikcije. Ukratko, propisuje upravljanje hemikalijama na tržištu. Jedno od osnovnih razloga za uvođenje ovog sistema je to što je jako veliki broj hemikalija, a u velikim količinama, stavljen na tržište EU, a da su informacije o opasnostima koje one predstavljaju u odnosu na njihovo dejstvo na zdravlje ljudi i životne sredine bile zaista minimalne ili nedovoljne.
Ovim sistemom se, između ostalog, zahteva od proizvođača i uvoznika da prikupe podatke o opasnim svojstvima hemikalija i da te podatke unesu u centralnu bazu podataka, koju vodi Evropska agencija za hemikalije koja se nalazi u Helsinkiju. Svakako da je osnovni cilj ovog poboljšanje zaštite zdravlja ljudi i životne sredine preko pravovremene i adekvatne identifikacije opasnih svojstava i upozoravanje korisnika na bezbednu upotrebu hemikalija. Istovremeno se insistira na podsticanju razvoja bezbednosnijih alternativa i kompetitivnosti Evropske hemijske industrije.
Isto tako, odredbe ovog sistema se ne odnose na hemikalije koje su uređene drugim specifičnim propisima, kao što su biocidni proizvodi, a reći ću nešto kasnije i o tome, kozmetički proizvodi, radioaktivni materijali, hrana i drugi proizvodi.
Vraćajući se na sam Predlog zakona treba reći da će njegovim donošenjem on imati prvenstveno pozitivne uticaje na proizvođača, uvoznika, izvoznika ili daljeg korisnika hemikalija. Zatim, važna stavka što se tiče budžeta Republike Srbije, ukinute su naknade za izdavanje rešenja, odnosno odobravanja, a uvode se takse, čime će se ostvariti javni prihod, odnosno plaćanje u korist budžeta Republike Srbije. Inače, ono što je važno, treba reći da je ovo u skladu sa evropskim propisima i praksom.
Šta se praktično postiže ovim? Postiže se da teret administrativnog upravljanja hemikalijama snosi onaj ko stavlja hemikalije u promet i ostvaruje dobit.
Što se tiče inspekcijskog nadzora, tu svakako da smo imali jednu veliku nelogičnost. Što se tiče ovih inspekcija, imamo tri inspekcije: tržišnu inspekciju, sanitarnu inspekciju i inspekciju za zaštitu životne sredine. Ali, moram reći da kod biocidnih proizvoda imamo i veterinarsku inspekciju.
Dakle, sada se stvara jasna podela nadležnosti i ovlašćenja između ovih inspekcija. Neću komentarisati, pošto ste vi već o tome govorili, šta su po novom zakonu njihove nadležnosti, ali na samom kraju, vezano za hemikalije, želim da naglasim da se preventivnim pristupom u upravljanju hemikalijama pre svega čuvaju životi ljudi, životna sredina i takođe se stvaraju uslovi za unapređenje produktivnosti ekonomije, povećanja obima investicija i trgovine.
Ukratko, što se tiče preostala dva predloga zakona o biocidnim proizvodima, najpre treba reći da se izmene odnose na promenu nadležnosti u oblasti upravljanja biocidnim proizvodima. Praktično, koje su to izmene koje donosi ovaj predlog zakona? Ukidaju se naknade koje su do sada bile prihod Agencije za hemikalije, propisuju se takse koje su prihod budžeta Republike Srbije i praktično lica koja od stavljanja biocidnih proizvoda u promet ostvaruju dobit snosiće deo troškova upravljanja biocidnim proizvodima, čime se rasterećuje i sam budžet Republike Srbije.
Isto kao i kod prethodnog Zakona o hemikalijama, o kome sam govorio, takođe i ovde važeći Zakon o biocidnim proizvodima nije razgraničio nadležnosti inspekcija, s time što je ovde razlika da, pored sanitarne i tržišne inspekcije za zaštitu životne sredine, kao što sam malopre rekao, imamo i veterinarsku inspekciju koja vrši nadzor nad korišćenjem biocidnih proizvoda kod profesionalnih korisnika koji koriste biocidne proizvode za obavljanje registrovane veterinarske delatnosti, kao i u oblastima, objektima i delatnostima koje su pod veterinarskim nadzorom. Praktično razgraničavanjem nadležnosti četiri inspekcije obezbeđuje se jasna podela ovlašćenja, odnosno nadležnosti inspekcija koje vrše inspekcijski nadzor.
Na samom kraju, ovim zakonom ne odstupa se od rešenja koja su u evropskim propisima.
Na samom kraju, govoreći o Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, želim reći da je cilj izmena Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine je usklađivanje odredbi koje se odnose na početak rada postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Praktično, tim novinama u Zakonu će se promeniti dinamika rešavanja i izdavanja industrijskim postrojenjima integrisanih dozvola koje se svakako odnose na zaštitu životne sredine, za šta će rok biti produžen sa 2015. na 2020. godinu. U Srbiji, praktično, želim reći, postoji trenutno 196 postrojenja koja moraju da imaju integrisane dozvole. Prema nekim mojim informacijama, zahtev je podnelo 166, ako se ne varam, ali je na republičkom, pokrajinskom ili na lokalnom nivou do kraja 2014. godine izdato samo 10 ovakvih dozvola.
Na samom kraju, poslanička grupa Jedinstvene Srbije, u Danu za glasanje podržaće sve predloge zakona o kojima sam i govorio. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica dr Ljiljana Kosorić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, gosti, kolege narodni poslanici, pred nama su danas tri bitne izmene zakona iz oblasti ekologije, izmene i dopune ovih zakona. Poslanici SPO i Demohrišćanske stranke smatraju da njihovo usklađivanje sa propisima EU i, naravno, poštovanje i sprovođenje u praksu predstavlja i korak ka otvaranju Poglavlja 27. Zaštita i unapređenje životne sredine, kao i očuvanje zdravlja ljudi.
Prvi od ovih zakona, Zakon o hemikalijama, donet je u izvornom obliku 2009. godine, a pretrpeo je izmene i u 2010, 2011. i 2013. godini. Osnova njegovog donošenja jeste u Ustavu Republike Srbije, kojim se i garantuje obezbeđenje zdravlja i unapređenje životne sredine i zaštita zdravlja ljudi.
Ovim zakonom utvrđuje se, pre svega, klasifikacija hemikalija, pakovanje, obeležavanje, integrisano upravljanje hemikalijama, izdavanje dozvola, uvoz i izvoz određenih hemikalija, posebno opasnih, sistemsko praćenje hemikalija, kao i procena evaluacija, dostupnost podataka, nadzor i, istakla bih, institucija savetnika za hemikalije.
Šta je suština današnjih izmena i dopuna ovog zakona? Pa, pre svega uvodi se, kao što smo čuli, taksa za najsloženije postupke koji se sprovode na osnovu Zakona o hemikalijama, a za koje nije bila ekonomska opravdanost da njihovo finansiranje pada na teret građana, tj. da ide iz budžeta, i obezbeđuju se uslovi za efikasno vršenje inspekcijskog nadzora nad upravljanjem hemikalija. Suština je, znači, da se ne dira u sama rešenja zakona, data u izvornom obliku, već samo promene u plaćanju taksi jer je i sasvim logično da troškove postupka snosi pravno lice, odnosno preduzetnik koji ima i koristi od stavljanja u promet.
Poslanici SPO i Demohrišćanske stranke Srbije u Danu za glasanje glasaće za ova rešenja jer smatramo da su ispravna i korektna.
Međutim, moram skrenuti pažnju na postojanje, po nama, najmerodavnije institucije i zapitati se da li se ona pridržava zakona, tj. koliko obavlja svoju funkciju savetnika za hemikalije? Savetnik za hemikalije je, u suštini, svaki pravni subjekt, po zakonu, u lancu snabdevanja i mora da angažuje savetnika, odnosno lice koje će posebno biti obučeno i zaduženo da se stara o hemikalijama i sprovodi obaveze i tehničke zahteve koji proističu iz propisa.
Pre nepunih desetak dana u javnost su izašle krajnje uznemiravajuće informacije, a mediji naširoko se bavili njima. Pojava kancerogenih materija u pelenama, cuclama, prostirkama, igračkama za novorođenčad i decu. Ni manje ni više, ftalati, kancerogeni koji remete hormone, smanjuju plodnost - u bodiju, u prostirkama, natracen i naftalen, koji je nađen u pelenama, koji mogu biti mutageni i kancerogeni, i bisfenol A, štetan za mozak, u cuclama.
Slate su poruke da se radi o dozvoljenim količinama, pa i do apela građana da kada kupuju proizvode gledaju deklaracije. Stava smo da su to neprihvatljivi odgovori i da i najmanje količine ovih materija, ovih hemikalija, u ovakvim proizvodima, pa makar bile u tragovima, mogu biti vrlo opasne. Da li su građani ti koji bi trebali da poseduju informacije i imaju znanje o opasnim hemikalijama ili je to zapravo ovaj savetnik za hemikalije?
Istakla bih da još nismo saznali, nemamo informaciju da li je ovih proizvoda bilo na našem tržištu, ko su proizvođači pomenutih proizvoda i da li je sproveden nadzor od strane odgovarajućih institucija po dospelim informacijama. Odgovor moramo dobiti i rešiti ove dileme, a evo, sticajem slučajnosti, danas u Narodnoj skupštini upravo i raspravljamo o Zakonu o hemikalijama.
Drugi, ne manje važan, zakon jeste Zakon o biocidnim proizvodima i donošenje ovog zakona je uvelo jedinstven sistem, kao što ste i rekli, stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije.
Zbog čega je važno da biocidni proizvodi budu regulisani preciznim zakonskim procedurama? Prvenstveno zbog njihovog hemijskog sastava jer oni uništavaju štetne žive organizme, tj. namenjeni su za suzbijanje nepoželjnih organizama čije neželjeno prisustvo ili štetan efekat utiče na zdravlje ljudi, njihove aktivnosti i životnu sredinu, a ne treba mnogo da isti budu i okrenuti protiv zdravlja ljudi i životne sredine.
Upravo suština donošenja današnjih zakona i dopuna jeste da nadležnost za propisivanje vrste biocidnih proizvoda vrši ministar nadležan za poslove životne sredine. Ukida se Agencija za hemikalije jer ova odluka je prestala 2012. godine. Predlogom zakona utvrđuje se da umesto naknade koje su bile prihod Agencije za hemikalije, taksa i prihod idu budžetu Republike Srbije. Meni lično nije bilo jasno u vašem izlaganju, za hemikalije ste rekli, ne znam da li je ista situacija i ovde kod biocidnih proizvoda, šta se zbilo 2012. godine, kada je Agencija ukinuta, sa taksom koja je ubirana i ove dve-tri godine čija je ona prihod bila.
Još nešto, istakla bih da je ovaj zakon jasno definisao i generalije, kako o samim biocidnim proizvodima tako i o proizvođaču, uvozniku i aktivnu supstancu. Jasno je definisano i držanje opasnih biocidnih proizvoda u prodajnom prostoru, u načinu obeležavanja, ovlašćenja inspektora, vršenje inspekcijskog nadzora i stavljanje u promet biocidnih proizvoda, gde proizvođač ili uvoznik može da stavi i u promet na osnovu donetog rešenja o upisu tog biocidnog proizvoda u privremenu listu, a rokove određuje ministar, na osnovu toga da li je aktivna supstanca sadržana u biocidnom proizvodu ili ne. U isto vreme ministar može i da, ako se radi o biocidnom proizvodu koji ima neprihvatljiv rizik za zdravlje ljudi, povuče i zabrani stavljanje u promet tog biocidnog proizvoda.
U razlozima za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost, navedeno je da Zakonom o biocidnim proizvodima preuzimaju se rešenja iz Direktive 98/8 Evropske komisije, o stavljanju biocidnog proizvoda na tržište i da se pozitivna lista aktivnih supstanci preuzima iz tog propisa. Postupak uključivanja aktivne supstance na listu je dosta skup, tako da ponavljanje odnosno paralelno sprovođenje ovog postupka u Republici Srbiji nije racionalno. Tako je navedeno u obrazloženju.
Međutim, ovde postoje nedoumice. Činjenice su da se u Srbiji biocidni proizvodi uređuju Zakonom o biocidnim proizvodima i podzakonskim aktima i da je ovaj zakon u velikoj meri harmonizovan sa EU i Direktivom 98/8 Evropske komisije, ali i procedura autorizacije, odnosno procena rizika na osnovu tehničkog dosijea za biocidne proizvode se trenutno ne sprovodi po modelu EU. S obzirom da je u ovom zakonu propisana i tranziciona procedura, tj. upis biocidnog proizvoda u privremenu listu. Na taj način, propisano je postepeno uvođenje postupka izdavanja odobrenja za stavljanje u promet, po modelu EU ali se daju par godina duži rok nego u EU.
S obzirom da se lista aktivnih supstanci preuzima iz EU, gde postoji najava da će ovaj proces biti završen do 2024. godine, verovatno će, po nekoj mojoj slobodnoj konstataciji i upis u privremene liste dugo ostati procedura kojom se omogućava stavljanje u promet biocidnih proizvoda i tu je naša dilema.
Privremene liste ostaju u najboljem slučaju do 2024. godine, a možda i duže, zavisno koliko smo rešeni da poglavlje 27, zaštite životne sredine, kao i druge zahteve EU dosledno sprovodimo, a čeka nas dosta posla, i nema sumnje da upis biocidnih proizvoda u privremene liste u Republici Srbiji jednog dana mora prerasti u liste koje imaju trajan karakter po merilima EU i zašto konstatacija da je proces dosta skup, zašto ga odlagati, jer taj posao nas i onako čeka i po nekom našem viđenju je potrebo i početi ga što ranije.
Na kraju, imamo i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Upravo ovaj zakon i predstavlja krupan korak u rešavanju i rešenosti ka potpunom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine, pogledu na razvijene zemlje EU i krupan korak u regulisanju i integrisanu uslova za rad i postrojenja i proceduru izdavanja integrisanih dozvola. On je donet 2004. godine, sa još tri zakona iz oblasti ekologije. Od ukupno 196 postrojenja koja podležu izdavanju integrisanih dozvola, podneto je 166 zahteva, s tim da je do kraja 2014. godine, u Republici Srbiji, izdato 10 integrisanih dozvola, tri na republičkom, pet na pokrajinskom i dve na nivou lokalne samouprave.
Gde je problem za ova postrojenja? Da li je to što su neka pitanja pokretanja vođenja i okončanja postupka izdavanja integrisanih dozvola, nisu neka pitanja uređena ovim zakonom, ili što ista ta postrojenja se nisu od samog početka ponašali društveno odgovornim i tako našli za potrebno da posluju po principima očuvanja i zaštite životne sredine. Rekli bismo i jedno i drugo, jer neka postrojenja su i dobila dozvole.
Kako ne bi bila nejasnoća u primeni zakona, posebno od člana šest, da rad novih postrojenja ne započne pre dobijanja dozvole, osim u slučaju probnog rada, odobrenog u skladu sa ovim zakonom, dopunom se i definiše da i nakon probnog rada, najduže još 240 dana, pod uslovom da su u toku trajanja probnog rada svi rezultati merenja zagađenja životne sredine u skladu sa propisanim dozvoljenim vrednostima i da je to potvrdila Komisija za tehnički pregled. Ta postrojenja mogu da nastave sa svojim radom, znači ne moraju ga prekidati. Predviđeno je da će za postrojenja i aktivnosti, nadležni organ izdati integrisanu dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020. godine.
Hoću iskreno da verujem da do 2020. godine će i proces izdavanja integrisanih dozvola biti završen za ovih svih 196 postrojenja u cilju zaštite životne kao i zaštite i očuvanja zdravlja stanovništva prevshodno buđenja svesti o društvenoj odgovornosti koja je godinama unapred nedostajala. Kada govorimo o društvenoj odgovornosti moram navesti i primer fabrike cementa Kosjerić koja je od svog osnivanja 1976. godine pa narednih, skoro 30 godina bila najveći zagađivač Kosjerića i okoline, kako vazduha tako i zemljišta, reka, podzemnih voda, sa dugoročnim posledicama. Nisu vredeli ni apeli građana, a ni udruženja civilnog društva koja su skretala pažnju i pokušavala da pomognu.
Međutim, promenom vlasnika, a prevashodno odgovornim menadžmentom Titan cementare Kosjerić, ona je 2011. godine na osnovu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine dobila integrisanu dozvolu za rad postrojenja za proizvodnju cementa i ispunila sve zadatke i zadate obaveze pre predviđenog roka. Integrisana dozvola za rad Titan cementare Kosjerić, je zavedena pod rednim brojem 1, 2011. godine i mislim da takav primer treba da slede i druga postrojenja. Hvala lepo.