Gospodine Pavićeviću, upravo ste vi sad ponovo, ja nisam hteo, zato što je reklamiranje Poslovnika, da vam skrećem pažnju. Član 104. se odnosi na pravo na repliku, ni na šta više.
Što se tiče procedura, Vlada upućuje zahtev po hitnom postupku, ili predlagač zakona, Narodna skupština je ta koja se izjašnjava hoće li ili neće. Neki saziv 2011. godine se izjasnio da neće. He vidim šta je tu sporno. Neki drugi saziv 2013. godine takođe se izjasnio da neće po hitnom postupku predlog. Ne vidim u čemu je urušeno dostojanstvo Narodne skupštine. Znači, kažete sami da procedure moraju da se poštuju i mi ih poštujemo.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko, poštovani građani, radi javnosti, ja sam juče bio poslednji govornik koji je govorio o ovim tačkama dnevnog reda. Pošto uvažene kolege iz opozicije nisu bile prisutne, nije bilo moguće dalje voditi raspravu pa je gospodin Arsenović odložio sednicu do današnjeg dana. Čisto zbog građana da znaju da sednica nije prekinuta zbog neprisustva poslanika većine, već zato što poslanici koji su bili na redosledu govornika nisu bili prisutni u sali, bilo ih je možda dvoje ili troje. Iz tog razloga je gospodin Arsenović, sasvim opravdano, želeći da izađe u susret opozicionim poslanicima, odložio sednicu za danas, pa i moj uvaženi prethodni kolega…

Molim da se vratite na diskusiju, u skladu sa članom 106. Poslovnika Narodne skupštine.

Čisto radi javnosti sam izneo da je sednica odložena u korist opozicionih poslanika, a ne zbog nekih drugih razloga.
Takođe, ovde je rečeno da nam ne treba oprostiti ni njihove greške. Ovde je prethodni govornik rekao da ratifikacija ide po nekom hitnom postupku, po nekoj proceduri. Sad ja pitam – zašto ovi sporazumi i protokoli nisu ratifikovani, s obzirom da su potpisani 27. maja 2011. godine - dva sporazuma i protokol, 20. septembra 2011. godine je potpisan Sporazum između Republike Srbije i Urugvaja. Sporazume su potpisivali gospodin Ćirić i gospodin Jeremić. Ukoliko je prethodni govornik želeo nešto da zameri na ovim sporazumima, trebalo je da zameri to svojim vršiocima izvršne vlasti za vreme vlasti bivšeg režima. Dakle, sporazume su potpisivali Vuk Jeremić, gospodin Ćirić i ukoliko nešto nije valjalo u sumama, taj sporazum i protokol je potpisan 27. maja 2011. godine.
Dakle, današnja vladajuća garnitura, današnja Vlada, nije imala nikakvu ulogu u protokolima i sporazumima, nije uticala ni na Protokol o šumama na Karpatima, niti je imala bilo kakvu ulogu o održivom turizmu na Karpatima.
Dakle, te sporazume o pošumljavanju, kao što je rekao prethodni govornik, potpisali su predstavnici one liste, predstavnici sa liste na čijoj je on listi sam izabran. Ukoliko ima neke zamerke na protokole i sporazume treba da ih uputi sopstvenoj izbornoj listi i da pita neke svoje kolege kakve sta vi to sporazume o pošumljavnju potpisivali.
Kad smo već kod stručnosti i akademske čestitosti, ja sam mislio da su predstavnici te organizacije stručni za vinovu lozu a ne za šume, ali očigledno da je dijapazon njihovog interesovanja prešao sa vinograde, sa vinove loze, da je prešao na šume i bojim se da ne budu opet deljene neke subvencije za pošumljavanje kao što su deljene na Fruškoj gori za rašumljavanje, odnosno za sadnju vinove loze.
Takođe, prethodni govornik, kad se već dotakao tih tema, trebao je malo govoriti i o veterini i pitati svoju izbornu listu - kako su to suzbijali svinjsku kugu, klasičnu kugu svinja koja i dan danas sprečava, zbog te pojave sprečava našu zemlju da izvozi svinjsko meso u EU, ne samo da ga ne možemo izvozimo, ne možemo ni da provozimo svinjsko meso kroz teritoriju EU, zato što nije suzbijena klasična kuga svinja, odnosno da nam objasni na koji način su to radili u Surčinu kod svog stranačkog prijatelja, mislim da se Ekoorganik zvala farma, kako su umesto da su uništili klasičnu kugu svinja, to suzbijali iz više puta, pa je određeni broj grla završio i na pijaci tih godina od 2008. do 2012.
Kada smo već govorili o sporazumima sa Karpatima itd, trebali smo i o malim farmama, trebali su nam nešto reći, posebno govornik koji je govorio pre mene, trebao je reći razloge zbog kojih je dozvoljen uvoz bundi u Srbiju. Verujem da sem što su stručni za vinovu lozu da su stručni veoma i za krzno, pa mi nije jasno zašto je za vreme vlasti koju je vršila izborna lista na čijoj listi su i sami izabrani, zašto je bio dozvoljen uvoz bundi, a zabranjena je proizvodnja krznašica, činčila, nerčeva i nutrija, zašto su to zabranili, a pri tome su dozvolili da se nesmetano i dalje uvoze bunde, a da se zabrani unutrašnji promet i proizvodnja krzna na našoj teritoriji? Time su ugrozili nekoliko stotina farmera koji su ovoj zemlji donosili značajne prihode i demotivisali ostale uzgajivače da pristupe ovom unosnom poslu za male farmere.
To su odgovori koje nam je mogao pružiti bivši režim, predstavnici te izborne liste koji su izabrani na poslednjim izborima 2014. godine zajedno sa njima i umesto da sami vide, pogledaju i pročitaju da su sporazumi i protokoli koji su sada na dnevnom redu i ratifikaciji, potpisali upravo predstavnici one stranke na čijoj ste listi izabrani, oni, bojim se neće da nam oproste ni vlastite greške i nalaze zamerke na sporazumima koje su oni potpisali, nalaze greške i pokušavaju da pripišu Vladi koja te sporazume nije potpisala.
Po meni to je, na neki način, s obzirom da je moj uvaženi kolega, prethodni govornik, veoma cenjen u akademskim klubovima, akademski čestit, po meni je to neprihvatljivo da se na ovakav način iznose činjenice i da se greške jedne Vlade pokušavaju da stave u kontekst i pripišu da su to greške sadašnje Vlade.
Mislim da nam u najmanju ruku duguju objašnjenje zbog nekih postupaka koje sam već ovde naveo, znači verujem da su građani razumeli da nam zameraju i zbog toga što njihovi amandmani ne mogu da se nađu u ovim predlozima. Koliko ja znam na sporazume, a ja sam poslanik jedno sedam-osam godina, na ovakvu vrstu međunarodnih sporazuma nije dozvoljeno predlagati amandmane, ali naši građani treba da znaju da se neko veoma vešto retorički pokušava da izrazi na takav način da greške koje su učinili njegovi stranački saborci pripiše nekoj drugoj stranci, nekoj drugoj Vladi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać, a neka se pripremi narodna poslanica Aleksandra Tomić.
Izvolite, gospođo Hasanović Korać.

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.

Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda objedinjena je rasprava o dva predloga zakona o potvrđivanju protokola i tri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma. Neću navoditi pune nazive jer je to učinjeno već nekoliko puta od kada razmatramo ovu tačku dnevnog reda.

Svih pet predloga zakona koji su na dnevnom redu su vezani za oblast zaštite životne sredine i nadovezuju se na prethodnu tačku dnevnog reda sa ove sednice. Oblasti zaštite životne sredine je od ogromnog značaja i zato zaslužuje komentarisanje i analizu.

Pažnju ću zadržati na prva dva predloga zakona, na Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom turizmu u okviru Konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama u okviru Konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Oba ova protokola se zasnivaju na Konvenciji o zaštiti i održivom razvoju Karpata koja je usvojena u Kijevu 22. maja 2003. godine i kojom je obuhvaćeno sedam zemalja i to: Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Ukrajina i Srbija.

Oba protokola sadrže opšte ciljeve i principe koji treba da se realizuju u području Karpata, primenom ovih protokola i kojih moraju da se pridržavaju potpisnice u realizaciji protokola. Obaveze potpisnica protokola sistematizovane su u poglavlja, opšte obaveze i posebne mere. Postavljeno je nekoliko prioriteta. Kao prvi bih navela razvoj ovog područja i razvoj održivog turizma, kao i povećanje površina pod šumama i kvaliteta šuma.

Kao drugi prioritet je harmonizacija politika što podrazumeva da se potpisnice obavezuju da razmotre i koriste alate i metodologije koje se primenjuju na međunarodnom nivou za planiranje, razvoj i upravljanje turizmom, posebno u ranjivim područjima koja su ograničena na štedljivo korišćenje. I, da harmonizuju nacionalne alate i okvire za planiranje kao i da su potpisnice obavezne da razmenjuju informacije među vladinim institucijama na svim nivoima i među svim interesnim grupama u najboljim praksama koje su postignute po ovim pitanjima i u ovoj oblasti.

Treći važan prioritet jeste integrisanje ciljeva, očuvanja i održivo korišćenje biološke i predeone raznovrsnosti Karpata u sektorske politike, kao i održivog upravljanja i zaštite Karpatskih šuma. Ovo podrazumeva da se potpisnice obavezuju da uzmu u obzir ciljeve ovih protokola pri izradi svojih politika, ne ograničavajući se samo na prostorno planiranje i upravljanje zemljišnim resursima, očuvanje biološke i predeone raznovrsnosti, upravljanje vodenim i rečnim bazenima poljoprivrede i šumarstva, transporta i infrastrukture, industrije i energetike.

Ovo bi za nas moglo da bude od posebnog značaja, pogotovo za razvoj ekonomije, a naročito za razvoj poljoprivede jer predstavlja šansu za našu zemlju, za odbranu od pritisaka da se uvedu u proizvodnju genetski modifikovani proizvodi, za proizvodnju zdrave hrane i plodova iz prirode, lekovitog bilja, meda i slično, zatim, za održanje zdravih i ne zagađenih pašnjaka na kojima bi se vršila ispaša stoke od koje bi mogli da dobijemo zdravo i organsko mleko i meso, sa kojim bi mogli da pokrijemo i naše tržište i da konkurišemo za izvoz.

Ali, ovo treba pre svega implementirati da bi do toga došli i ja ću da iskoristim prisustvo vas, uvažena ministarko, da postavim pitanje, da li je istina ono što sam čula da se sada događa da mlekare otkupljuju 20% manje mleka i da proizvođači prosipaju višak mleka, jer je nekome bio interes da uvede mleko u prahu i da mlekare moraju, odnosno uzimaju da koriste to mleko jer je jeftinije?

Mislim da, pogotovo kada počnemo da primenjujemo ove protokole, a i inače, ako vodimo računa o našim proizvođačima i razvoju naše ekonomije, a posebno poljoprivrede, do ovakve situacije ne bi smelo da dođe.

Znajući kako funkcionišu ministarstva, želim i da vam postavim pitanje – da li su ministarstva spremna na međusobnu saradnju i koordinaciju i da li imate plan kako da realizujete ovu saradnju i koordinaciju među ministarstvima u svim ovim oblastima koje sam malopre navela?

Iskreno, mislim da će realizacija integrisanih ciljeva ići dosta teško. Četvrti prioritet jeste učešće regionalnih i lokalnih vlasti zajednica i drugih interesnih grupa.

Ovo podrazumeva da je svaka potpisnica obavezna da u okviru svog institucionalnog okvira uključi relevantne institucije regionalnih i lokalnih vlasti, kao i druge interesne grupe koje se bave pripremom i implementacijom politika.

Da li imate razrađen plan kako da obezbedite učešće svih ovih faktora? Lokalne vlasti imaju značajnu ulogu u ovome.

One imaju mogućnost da preko graničnim projektima obezbede sredstva za implementaciju ovih protokola.

Mislim da zato treba vršiti tu koordinaciju između lokalnih vlasti i državnih organa kako bi se protokoli što bolje implementirali. Tim prekograničnim projektima mogu da se povuku značajna sredstva iz EU.

Što se tiče učešća drugih interesnih grupa, vrlo sam skeptična, znajući odnos ministarstava i ove Vlade prema javnim raspravama, javnim slušanjima i posebno prema civilnom sektoru u kome ima najviše organizacija koje se bave u pravo zaštitom životne sredine.

Peti prioritet i peta obaveza je da se vrši promocija ciljeva i rezultata predviđenih ovim protokolom. Zatim, kao šesti zadatak, predviđena je i edukacija, kako subjekata koji će raditi na realizaciji protokola, tako i celokupnog stanovništva.

Neophodno je početi sa edukacijom o značaju zaštite životne sredine, od obdaništa, preko predškolskog i školskog uzrasta, studenata, preko organizacija i radnih mesta gde ljudi rade, preko mesnih zajednica, a naravno i preko medija, kao i putem održavanja seminara okruglih stolova i drugih vidova neposrednih kontakata sa građanima.

Sada vladajuća većina često kritikuje pa se čak i podsmeva akciji „Očistimo Srbiju“.

Ako je neko i zloupotrebio sredstva namenjena za ovu akciju, postoje nadležni organi koji to treba da ispituju, i ako postoje krivci da ih kazne. Ali ne možemo da sporimo da je ova akcija dala dobre rezultate.

U vreme sprovođenja ove akcije održavane su radne akcije koje su angažovale i mlade i škola i zaposlene u okviru svojih preduzeća gde rade, da očiste svoja okruženja i time stvore navike da treba da žive u čistoj i zdravoj sredini.

Nije slučajno, i meni bar, nije smešno to što su bili postavljeni i bilbordi po ulicama, što su išli spotovi na televiziji i na elektronskim medijima, što su bili oglasi u pisanim medijima, jer su oni stalno podsećali građane i bilo je vidljivo na ulici da kada neko po običaju hoće da baci opušak ili papirić, omot od žvake, od čokolade, pa vidi bilbord, ili se seti spota, potraži korpu za otpatke.

Bile su očišćene mnogobrojne divlje deponije u to vreme i nisu se dovoljno brzo punile. Takođe su bili očišćeni i kanali, međutim, kako je ta akcija prestala, polako je i ta svest kod stanovništva počela ponovo da pada na niži nivo i ponovo su zatrpane sve divlje deponije i stvorene nove i zatrpani svi kanali koji su doprineli poplavama koje smo imali prošle godine.

Juče, u Jutarnjem programu na „Studiju B“, sam baš gledala prilog o divljoj deponiji na Avalskom putu, pored jedne nedovršene kuće. Nebrojeno puta su već i Gradska čistoća i drugi nadležni organi čistili i odnosili smeće sa te divlje deponije i ona se ponovo jako brzo stvori i građani koji žive u okruženju stalno apeluju.

To pokazuje da je neophodno da se radi edukativno i da se poveća svest građana od neophodnosti održavanja životne sredine i, pre svega, higijene i čistoće, a to će onda pomoći i implementaciji ovih protokola.

Poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS i ZS, podržava potpisivanje ratifikacije ovih protokola, ali imamo zaista sumnju i apelujemo da se učini sve da oni budu i implementirani i realizovani, jer realizacijom ovih protokola ne samo potpisivanjem, nego realizacijom, digli bi standard u našoj zemlji i približili bi se zemljama EU i drugim razvijenim zemljama u svetu. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar u Vladi, Snežana Bogosavljević Bošković. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, osetila sam za potrebu da na nekoliko konkretnih pitanja narodnoj poslanici koja je prethodno govorila i dam odgovor.

Vi ste više pitanja pokrenuli. O nekima smo juče dosta govorili. Ja se slažem sa vama da bi bilo dobro da imamo ponovo sredstava i novaca kao što je to nekada bilo u Fondu i da opet imamo tako jednu dobru akciju, kako je vi zovete, dobru akciju. Imali ste i za edukaciju, ali edukacija je očigledno kratko trajala.

U svakom slučaju, ne bih ponovo da otvaram teška pitanja i teške teme od juče, ali, mi dobro znamo šta bi moglo da se uradi da ste nam ostavili nešto u kasi. Ovako sad ništa, moramo da tražimo nova sredstva.

Sa druge strane, ja bih, kada se tiče o problemu uvoza mleka, odnosno mleka u prahu. To je pitanje koje zaokuplja našu pažnju i pitanje koje opet je od vas, na neki način, uzrokovano. Kako? Godine 2008. kada je potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i o tome sam juče govorila, nisu se dobro procenili rokovi kada ćemo biti mi spremni da uđemo u tržišnu utakmicu sa evropskim poljoprivrednicima.

Kada će naši poljoprivrednici biti dovoljno spremni? Pošto su bili predviđeni, sada vidimo kratki rokovi, nastupila je liberalizacija u trgovini poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima i to je za nas sada jedan problem. Dodatan problem su nam i poremećaji na evropskom tržištu, globalno na evropskom tržištu, koji je uzrokovan političkim dešavanjima i trgovinskim embargom između Rusije i EU.

Pošto je EU značajne količine mleka i proizvoda od mleka plasirala prema Ruskoj Federaciji i Carinskom savezu, sada jedan deo te količine dospeva i na tržište Srbije. Dospeva zato što imamo slabe zaštitne mere, ali to ne znači da mi to posmatramo s mirom i da ne preduzimamo sve ono što se u ovom momentu može preduzeti.

Mi od oktobra već razgovaramo interresorno ministar trgovine, ministar privrede i ja, proizvođači mleka i prerađivači mleka, zajedno sa našim stručnim službama, kako da amortizujemo povećane količine mleka koje bi mogle značajnije da ugroze naš i tako osetljiv sektor, sektor proizvodnje mleka.

Evo, ja mogu da vas obavestim o onome šta smo mi do sada preduzeli i šta smo uradili. Pre svega, mi poštujemo sporazum koji je potpisan. Poštujemo odredbe sporazuma i znamo za jednu mogućnost u tom sporazumu da u određenim uslovima možemo da uvedemo i zaštitne mere, pa smo s tim u vezi razgovarali sa predstavnicima Evropske komisije i rekli im da je povećana količina pojedinih proizvoda mlečnih na našem tržištu sada između ostalog rezultat i njihove visoke subvencionisanosti ovih proizvoda sada kada je nastupio na njihovom nivou poremećaj, s obzirom da njihovi proizvodi ne mogu sada da se plasiraju, kako je to ranije činilo se.

Znači, oni su zaštitili svoju proizvodnju, ali s druge strane nama su napravili problem i mi smo uspeli sa njima da to dogovorimo, da mi sada na svoj način, onako kako sada možemo da zaštitimo, da to i učinimo.

U tom smislu, dogovorili smo zaštitne mere, prelevmane za pojedine vrste sira i za maslac, i to za maslac od pakovanja do jednog kilograma. Sada ćete vi verovatno pitati zašto samo do jednog kilograma, zašto ne ukupna količina, odnosno i veća pakovanja? Zbog toga što moramo da štitimo sada i konditorsku industriju, znate? Konditorska industrija isto tako ima problem. Ako ona kupuje skuplje mleko u prahu u odnosu na konditore u EU, onda svakako njihov proizvod će biti skuplji, pošto je tržište za tu vrstu proizvoda sada potpuno otvoreno. Znači, sada njih praktično ugrožavamo.

Sve ovo vam govorim da shvatite koliko su kompleksni problemi sa kojima se mi ovog momenta suočavamo, koliko je potrebno uz sve one ostale probleme, ali i ne samo probleme, mi moramo da idemo i unapred, koliko nam je sada potrebno da tražimo rešenja i da spašavamo u ovom momentu ono što se spasiti može.

Dakle, mi činimo što je moguće, verujem da ćemo uspeti i verujem da ćemo maksimalno koliko je moguće ono što onda nije dobro predviđeno, uspeti da zaštitimo, jer ja sam sasvim sigurna da kao i vi, kao i većina naših građana, da znate da mi moramo po svaku cenu braniti prehrambenu sigurnost svog stanovništva, svojih građana i da svaka odgovorna zemlja tu prehrambenu sigurnost štiti kroz domaću proizvodnju. Toliko kada se radi o mleku i naši građani da budu sigurni da mi zaista sve što budemo mogli ćemo i učiniti da taj sektor spasimo i spasićemo ga.

Druga pitanja koja ste podstakli, to su ova pitanja regionalne saradnje. Mi zaista i na tom međunarodnom planu i posebno na planu saradnje u regionu smo mnogo toga učinili u prethodnim mesecima, jako nam je stalo da ta saradnja bude na visokom nivou, prepoznajemo sve te mogućnosti u smislu apliciranja za projekte koje podstiču fondovi EU i u maksimalnoj mogućoj meri ih koristimo. Tako da i sa te strane možete biti potpuno mirni i bezbrižni i verujte da znamo i da ih prepoznamo, da znamo a i naše kolege iz regiona, isto tako su zainteresovani, tako da u toj jednoj dobroj međusobnoj sinergiji, mi ćemo izvući opet maksimum. Nadam se da će tako biti. Hvala puno.

Zahvaljujem gospođo ministar.
(Blagoje Bradić, s mesta: Poslovnik.)
Blagoje Bradić po Poslovniku, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Evo, ja se drugi put u mojoj poslaničkoj karijeri javljam za povredu Poslovnika.
Mislim da ste gospodine Bečiću povredili član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine; kada niste gospođu ministarku upozorili da ne edukuje narodne poslanike.
Ja koliko znam da svi oni koji dolaze u …