Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojčić, a neka se pripremi narodni poslanik Mladen Lukić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi saradnici Ministarstva poljoprivrede, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, što se Srpske napredne stranke tiče, nema sumnje da će ona u Danu za glasanje podržati sve protokole i sve sporazume koje naša država treba da potpiše i koja, naravno, treba da realizuje.

Ja ću se u svom govoru fokusirati na dva protokola, a tiču se održivog razvoja Karpatske regije. Inače, Protokol o održivom sporazumu o održivom razvoju Karpatske regije potpisan je Kijevu 22. maja 2003. godine. Baziraću se na Protokol o održivom razvoju šuma i protokol o održivom razvoju turizma, pre svega što na neki način procenjujem da je on normalni sled možda jučerašnje i prekojučerašnje debate ovde u Skupštini, a koja je za osnovu i za cilj imala zaštitu čovekove životne sredine i zaštitu zdravlja ljudi.

Najpre ću se osvrnuti na Protokol o održivom razvoju šuma, pre svega iz razloga što šume i te kako imaju veliki značaj za očuvanje životne sredine. Znamo da u procesu fotosinteze šume ispuštaju kiseonik u vazduh i, prema nekim procenama, četiri stabla bukove šume u vremenskom periodu od 100 godina mogu da proizvode kiseonik koji je potreban za život čoveka, za starosno doba od 80 godina za čoveka.

Takođe, želim da naglasim da visoke šume na površini od jednog hektara godišnje proizvedu oko 800 tona kiseonika. Šume imaju veliki značaj i za sprečavanje erozije, za sprečavanje klizišta, za sprečavanje poplava i poznato je da su ona slivna područja koja se nalaze pod šumama, koja su obrasla šumom, da je kod njih vodostaj niži za 30% do 50% nego ona područja koja nisu obrasla šumom. Prema tome, direktno je u pitanju zaštitna funkcija šuma kada su u pitanju poplave, erozije tla, klizišta i druge vremenske nepogode.

Naravno da šume imaju i veliki uticaj na globalno zagrevanje i globalne klimatske promene, pre svega iz razloga zato što šume apsorbuju u velikim količinama ugljenik. Klimatske promene i šume su suštinski i direktno povezane.

Ono što posebno želim da naglasim što se tiče Karpatske regije na teritoriji Republike Srbije, jeste da su šume i planine u toj regiji, a tu spadaju i Homoljske planine i Kučajske planine i Stara planina, šume sa izuzetno očuvanim biljnim i životinjskim svetom i naravno da je cilj ovog protokola održivost biološke raznovrsnosti i održivost ovog biljnog i životinjskog sveta.

Takođe, moram da naglasim da se u Kučajskim planinama nalazi jedina prašuma u Republici Srbiji i u ovom delu Evrope, a to je Vinatovačka prašuma, čiji su najčešći posetioci studenti Šumarskog fakulteta. Moram da naglasim da u ovoj prašumi postoje stabla bukove šume koja su stara i preko 350 godina, da su ta stabla inače visoka i do 40 godina i da oni predstavljaju pravi prirodni rezervoar netaknute prirode.

Takođe, želim da istaknem i ogromno hidrološko bogatstvo ovog dela Srbije, kao npr. izvor Mlave, odnosno vrelo Mlave, koje je poznato kao kristalno bistri o čisto, jer je providnost na vrelu Mlave otprilike četiri metra. Prema nekim mojim informacijama, to je i najdublje vrelo u Evropi.

Želim da naglasim da se u ovom predelu nalazi i Homoljska potajnica, specifična reka, koja izvire, teče, onda presahne, pa posle izvesnog vremena ponovo otiče. Inače, Homoljska potajnica izvire u jednoj piramidi između tri drveta, i to bukve, hrasta i graba.

Znači, što se tiče šumskog bogatstva ovog predela, ono je zbilja jedno od najočuvanijih i najraznovrsnijih. Potpisivanjem ovog protokola svakako da se država obavezuje da će svojom strategijom, svojim planovima i svojim programima raditi na očuvanju šuma, odnosno raditi na očuvanju biološke raznovrsnosti, jer ovo područje ima i šume koje spadaju u tzv. kategoriju netaknutih šuma, odnosno netaknute prirode.

Ono što posebno želim da naglasim, to je da će se potpisivanjem ovog protokola države sporazumevati da i te kako preduzmu zakonodavne mere na bespravnom sečenju i uništavanju šuma kroz nezakonitu seču, kao da i preduzmu sve mere u pravnoj zaštiti nezakonite trgovine ovako isečenih stabala.

Naravno da, sem očuvanja autohtonih sorti, moram da naglasim da se ovim protokolom države obavezuju, i to smatram vrlo važnim, da uspostave jedinstveni informacioni sistem koji se tiče zaštite, odnosno jedinstven informacioni sistem koji se tiče neke vrste popisivanja šumskog blaga koje postoji na ovom Karpatskom području. Takođe je vrlo važna i vrlo značajna međuregionalna saradnja, međudržavna saradnja između naše zemlje i drugih susednih zemalja.

Turizam i održivi turizam pre svega potpisivanje ovog protokola prepoznaje kao vrlo značajan sa socijalno ekonomskog aspekta, odnosno sa aspekta poboljšanja ekonomije i poboljšanja razvoja, a posebno ruralnih područja u ovom delu Srbije. Ruralni turizam je nešto što bi trebalo da predstavlja našu budućnost, odnosno budućnost u ovom delu turizma, i tu moram posebno da naglasim visoko učešće i visok procenat žena u dosadašnjem bavljenju ruralnim turizmom. Takođe, želim da naglasim da su i te ruralne sredine gotovo najbolji čuvari naše kulturne tradicije.

Prema tome, održivi turizam naravno da podrazumeva i održavanje i održanje, odnosno prenošenje tradicije, prenošenje kulture, prenošenje običaja pojedinih krajeva, a znamo da su ove zemlje i regionalna saradnja ovih zemalja i lokalnog stanovništva, da je u stvari njihovo kulturno nasleđe i da su oni jako bliski.

Takođe bih želela da istaknem, u delu koji se odnosi na turizam, da su se države obavezale da uspostave i standarde koji se tiču korišćenja usluga u turizmu, a ti standardi odnose se na smeštajne kapacitete, odnose se na procenu zadovoljstva korisnika pruženim uslugama itd. Smatram da su oba protokola od neprocenjive važnosti za održavanje biljnog, životinjskog sveta i za razvoj održivog turizma.

Već sam rekla da ćemo u Danu za glasanje podržati sve sporazume.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i svoje ime pozdravim učenike Prve beogradske gimnazije koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Molim vas da aplauzom pozdravite goste.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mladen Lukić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Uvažena ministarsko, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, u okviru svog današnjeg izlaganja osvrnuću se na Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom upravljanju šumama, uz okviru Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
Maja 2003. godine u Kijevu, na panevropskoj ministarskoj ekološkoj konferenciji, uvažavajući činjenicu da područje Karpata predstavlja jedno od posebnih vrednosti u srcu Evrope, ne samo blaga najvećeg područja netaknutih šuma, bogatstva prirode, lepote pejzaža, a stoga i ekoloških vrednosti, usvojena je od strane svih prisutnih delegacija, između ostalih i naše koja je prisustvovala, Karpatska konvencija.
Ona predstavlja nastavak i elaboraciju davno donesenog iz 1991. godine strateškog dokumenta tzv. Dogovora iz Dobrisa, tj. panevropske inicijative „Životna sredina za Evropu“, koju je inicirao tadašnji ministar ekologije Čehoslovačke gospodin Varvušek, upravo pripremajući osnove održivog i ujednačenog razvoja celokupnog kontinenta, ekološki, ali i socioekonomskog međusobno uslovljenog prostora.
Posle uspešno inicirane i sprovedene Konvencije o zaštiti područja Alpa, Karpatska konvencija, viđena kao nastavak i uspešna replikabilnost saradnje evropskih zemalja koje dele tako značajna dva evropska planinska masiva, koja su pored bogatstva biodiverziteta, značajna i u kontekstu globalne inicijative zaštite planinskih područja i resursa voda, kao jednog od najugroženijih današnjih razvojno-egzistencijalnih resursa čovečanstva.
Ovo područje, pored ekološkog, predstavlja i vrlo značajan ekonomski, kulturni i potencijalno rekreativni prostor kojeg dele nekoliko velikih evropskih država i njihovih naroda, sa posebno raznovrsnim i bogatim kulturnim tradicijama, ali još i značajnim tradicionalnim načinima življenja. Kao takvo, ovo područje predstavlja ogroman potencijal interregionalne saradnje, posebno jer se nalazi kao most na rubovima danas već proširene Evrope, a u funkcionalnom smislu, u budućnosti neophodne organske, ekološke i ekonomsko-kulturološke veze sa celinom kontinenta.
Ovo područje istovremeno je izvorište nekoliko velikih reka srednjeg i centralnog evropskog toka pa, kao takvo, neposredno utiče i na sprovođenje druge velike panevropske strategije vezane za Deklaraciju o životnoj sredini i održivom razvoju Karpata i Dunavskog sliva, doneseno u Bukureštu 2001. godine.
Ova konvencija, pored pomenute podrške Evropske unije i moguće saradnje sa alpskim zemljama, u svojim osnovnim ciljevima i merama strateškog upravljanja i zaštite opredeljuje se za sprovođenje principa obazrivosti i zaštite, principa - zagađivač plaća, participacije javnosti i uključivanja tzv. stakelo holdera, prekograničnu saradnju, integrisano upravljanjem teritorijom, zemljištem i vodnim resursima, za principe programskih inicijativa i protokola, principe ekosistemskog pristupa.
Dodatna podrška obezbeđena je osnivanjem Sekretarijata Karpatske konvencije u Beču, sa kojim naša zemlja, preko UNEP-a, ima izuzetnu saradnju. Odluka vlada sedam zemalja potpisnica Karpatske konvencije doprineće kroz Protokol o šumama da se zaštiti najvredniji šumski kompleks u Evropi, koji uključuje najveće preostale prašume i prirodne šume van Rusije. Tako su ministri vlada Češke, Mađarske, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovačke i Ukrajine potpisale Protokol o održivom upravljanju šumama Karpatske konvencije 27. maja 2011. godine na Trećoj konferenciji potpisnica Okvirne konvencije o zaštiti i održivom razvoju Karpata – Karpatska konvencija.
Cilj protokola je održivo upravljanje i zaštita karpatskih šuma, kao i identifikacija i zaštita prirodnih šuma, naročito onih netaknutih. Protokol takođe ima svrhu da održi ili poveća površinu pod šumama, a isto tako i da poboljša zaštitne funkcije šuma, kao što su sprečavanje poplava, klizišta i uopšte regulacija vodenih tokova.
U međunarodnoj godini šuma, vlade sedam karpatskih država obavezale su se da štite i očuvaju najveće šumsko blago Evrope, uključujući i najveće preostale oblasti prirodnih i netaknutih šuma na kontinentu izvan Rusije, a koje zahtevaju hitnu zaštitu. Veruje se da u karpatskim planinama postoji oko 300 hiljada hektara starih ili prašumskih kompleksa, to uključuje preko deset hiljada hektara veličanstvenih šuma breze u istočnoj Slovačkoj i zapadnoj Ukrajini, koje su uvrštene na UNESKO listu svetske baštine, kao i oblasti u južnim Karpatima, u Rumuniji, koje sačinjavaju evropsko najveće celovito šumsko područje.
Nažalost, mnoge od ovih oblasti se krče i šume se seku. Samo 18% od 250 hiljada hektara rumunskih starih šuma nalazi se u granicama zaštićenih područja. U Slovačkoj se samo 0,47% šuma može smatrati starim šumama, kako je pokazala temeljna terenska studija izvedena tokom 2010. godine. Pre izvođenja studije mislilo se da se za bar 2% šumskih terena može smatrati starim šumama. Za Srbiju još uvek ne postoje precizni podaci o površini teritorije na kojoj se nalaze stare šume, tj. prašume. Kompleksi starih šuma složeni su sistemi koji pružaju brojne koristi ljudima, a to obuhvata i bitne usluge kakve su regulacija lokalne klime, upravljanje vodama i zemljištem, kao i deponovanje ugljenika.
Protokol o šumama Karpatske konvencije objedinjuje veliki broj zakonskih mehanizama i političkih obaveza, uključujući i novo zakonodavstvo Evropske unije o nelegalnoj seči, kao i direktive Evropske unije o staništima i pticama, kako bi se povelo računa o gubitku tog šumskog blaga. Od suštinske je važnosti da se te obaveze sada primene i u praksi.
U strategiji razvoja šumarstva Republike Srbije jedan od važnih ciljeva je očuvanje i unapređenje biodiverziteta u šumskim područjima. Srbija je zemlja sa bogatim biodiverzitetom, posebno u šumskim ekosistemima i koncept održivog razvoja sektora šumarstva i održivog upravljanja šumama doprinosi očuvanju prirodnih bogatstava naše zemlje. Novo zakonodavstvo Evropske unije, koje se bavi problemom nelegalne seče, zahteva od zemalja članica Evropske unije da preduzmu posebne mere kako bi se nosile sa problemom nelegalne seče, koji je glavni problem u karpatskom regionu.
Jedna alatka za onlajn praćenje drvne građe, koju je osmislila rumunska agencija za šume „Romsilva“, može da podrži primenu Protokola o šumama i zakonodavstvo Evropske unije, a pruža i dobar primer za druge zemlje. Rumunija je takođe bila među pionirima u regionu Karpata, promovišući odgovorno upravljanje šumama, sa nekih dva miliona hektara šuma koji očekuju sertifikaciju Saveta za brigu o šumama.
Ovim zakonom o kome danas govorimo potvrđuje se protokol o održivom upravljanju šumama uz Okvirnu konvenciju i zaštitu održivom razvoju Karpata od izuzetnog je značaja za našu zemlju. Održivi turizam zasniva se na kriterijumima održivosti što znači da mora da bude dugoročna, ekološki podnošljiv, ekonomski održiv ali i etički i društveno pravičan u odnosu na lokalne zajednice. Strane se obavezuju da će preduzeti mere na promovisanju održivog razvoja u oblasti Karpata, na taj način donoseći korist lokalnom stanovništvu, a na osnovu izuzetne prirode, predela i kulturne baštine Karpata, kao i da će intenzivnije sarađivati na postizanju tih ciljeva.
Karpatska konvencija prihvata da su prirodna i kulturna baština u Karpatima, uključujući predele osnovne karakteristike turizma. U stvari, estetska vrednost planinskih predela igra ogromnu ulogu u njihovoj privlačnosti za turiste, a izuzetni karpatski resursi nesumnjivo pružaju mogućnosti za razvoj turizma. Strane se obavezuju da će voditi politiku koja ima za cilj da promoviše prekograničnu saradnju kako bi se omogućio razvoj održivog turizma kao što su koordinirani ili zajednički planovi upravljanja prekograničnim ili pograničnim zaštićeni oblastima i drugim lokacijama od turističkog značaja.
Ovim zakonom o kome danas govorimo potvrđuje se i protokol o održivom turizmu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i od izuzetnog je značaja za našu zemlju. U Danu za glasanje SNS će glasati za predložena zakonska rešenja. Ja vam se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničke grupe ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Ako ne, zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima iz tačaka 9, 13, 14, 15. i 16. tačke dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 92. stav 3. a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: zbirnoj listi kandidata za izbor članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, sa izmenom od 26. januara 2015. godine, Predlogu odluke o izmenama i dopunama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa SNS, Predlogu odluka o izmenama i dopunama Odluka o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa JS, Predlogu odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa DS i Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa NS.
Da li predstavnici predlagača, narodni poslanici Zoran Babić, Petar Petrović, Vesna Martinović i Miroslav Markićević, žele reč? (Ne)
Da li izvestilac nadležnog odbora želi reč? (Ne)
Samo jedno pitanje za koleginicu Jerkov, vi želite kao ovlašćeni ili kao predstavnik? Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću, govorim u ime Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj  i informatičko društvo.
Mi smo dostavili Narodnoj skupštini, 26. januara 2015. godine, izveštaj sa izmenom koju je predložila Vlada Republike Srbije. Radi se o zbirnoj listi kandidata za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kojima je mandat istekao 29. decembra prošle godine.
Radi se o listi koju su Odboru uputili ovlašćeni predstavnici predlagača, to su Konferencija univerziteta Srbije, sa čije liste se bira 12 članova, Konferencija Akademija strukovnih studija, sa čije liste se bira dva člana, lista Vlada Republike Srbije, sa čije liste se bira šest članova i lista nadležnog organa AP Vojvodine, to je Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, sa čije liste se bira jedan član.
Ono što je Odbor uradio, to je da je konstatovao da su svi predlagači ovlašćeni, da su svi predložili potreban broj članova i zajedno smo svi članovi Odbora uputili jedan dopis, svim ovlašćenim predlagačima, osim Vlade Republike Srbije, koji sam ja, kao predsednica Odbora potpisala sa molbom da iskoriste svoju zakonsku mogućnost i da predlože više kandidata nego što se bira, da zaista Skupština u ovom slučaju ne bi bila svedena na telo koje potvrđuje liste koju daju predlagači, nego da bismo zaista imali i izbornu ulogu u ovom procesu za koji smo svi u Odboru smatrali da je izuzetno važan.
U spisku koji je dostavila Vlada Republike Srbije, 5. januara, se potkrala greška i nakon što je Odbor utvrdio ovu zbirnu listu koja je upućena, Vlada je ustanovila da je jedan od predloženih kandidata, odnosno kandidatkinja Branislava Belić, u sukobu interesa, s obzirom na to da je potpredsednica Skupštine Vojvodine, i umesto nje je predložila prof. dr Milana Jovanovića. Tako da se pred narodnim poslanicima sada nalazi zapravo zbirna lista sa izmenom koju je imala Vlada Republike Srbije.
Ono što je opšta zamerka naučne zajednice bila kada je u pitanju ova zbirna lista, a dobili smo je uz par urgencija, je to što je istekao mandat članovima Odbora koje danas biramo, 29. decembra, a Vlada Republike Srbije nije na vreme dostavili svoju listu.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik doktor Ninoslav Stojadinović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što je uvodničar, predsednica našeg Odbora magistar Aleksandra Jerkov već rekla, dosta se kasni u formiranju novog sastava Nacionalnog saveta kome je krajem prošle godine istekao mandata i to je jednostavno nedopustivo.
Imajući u vidu u kakvom se stanju nalazi visoko obrazovanje to nije samo mišljenje nas iz opozicije, to uostalom kaže i specijalni savetnik gospodina Verbića, Šuvakov koji kaže da je bilo dosta krpljenja zakona, da je on, Zakon o visokom obrazovanju praktično neupotrebljiv.
Svi su okasnili sa predlaganjem kandidata, naročito Vlada koja je 5. januara dostavila, ali ipak sve u skladu sa zakonom i mi ćemo bez obzira na određene primedbe koje imamo u danu za glasanje glasati za ovaj sastav, ali osećam potrebu da ukažem na neke probleme. Kao što je Aleksandra Jerkov već pomenula, nije ispoštovan rok i to je veliki problem, jer mi nemamo Nacionalni savet već skoro tri meseca, tačnije dva i po meseca.
Drugi problem je što su svi ovlašćeni predlagači predložili jedinstvene liste tako da naša uloga, uloga poslanika iz Skupštine Srbije se svela na to da samo verifikujemo ono što su oni predložili. Ako govorimo o sastavu Nacionalnog saveta koji se predlaže, ima tu nekoliko problema na koje su ukazivale brojne kolege iz akademske zajednice.
Pre svega, primedba se odnosi na to da sve naučne oblasti nisu ravnomerno zastupljene. Primera radi, među 21 kandidatom, ovde imamo tri matematičara. Pa, ako imamo tri matematičara i još neke ljude iz fundamentalnih disciplina sigurno da ostale discipline naučne i obrazovne nisu zastupljene.
Dalje, ima dosta aktuelnih dekana i prorektora i dosta bivših dekana, prorektora i članova Komisije za akreditaciju i kontrolu praćenja kontrole kvaliteta, što smatramo da nije dobro u najmanju ruku kada se radi o aktuelnim rukovodiocima naučno obrazovnih ustanova, jer ovo je isuviše ozbiljan posao, zahteva puno vremena i nisam siguran koliko će oni moći da odgovore ovim zahtevima.
Dalje, ovde ima dosta penzionera, ne želim ni na koji način da se shvati da oni nisu kvalitetni, ali ako otprilike 50% članova otpada na penzionere mislim da će dosta biti problema da se savremen zakon pravi o kome govore ministar Verbić i njegovi saradnici. Kažu da aktuelni zakon, ponoviću to još jednom, toliko puta je krpljen da više ne zadovoljava uslove i da mora pod hitno da se napravi predlog novog zakona u skladu sa strategijama razvoja 2020. godine.
Dalje, Aleksandra Jerkov je navela probleme u predlaganju, nedopustivo je da Vlada Republike Srbije nema uvid u to. Predlaže šest kandidata za šest raspoloživih pozicija i nema uvid u to da jedan od kandidata je već deset, dvanaest godina potpredsednik Skupštine AP Vojvodine.
Na kraju imam jednu konkretnu dilemu, među kandidatima je moj uvaženi kolega sa ETF-a, profesor u penziji kome je produžen rok za godinu dana, Miodrag Popović, pa se plašim da nije i u njegovom slučaju sukob interesa. Evo samo ću stenogram pročitati sa sednice Skupštine Srbije od 4.9. i od 9.9.2014. godine, kada smo razmatrali izmene Zakona o visokom obrazovanju, gde je on pozvan od predsednice Skupštine na predlog ministra Verbića, u svojstvu stručnog konsultanta u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Znači, ako se u tom svojstvu pojavio apsolutno i ovde se radi o sukobu interesa ili ovo je neki način da se kompenzuje njegova pozicija u Ministarstvu, putem izbora u Nacionalni savet, gde, moraćete da priznate, nadoknade nisu uopšte male, a ovo vreme mera štednji, mislim da to nije u redu.
Na kraju, želim da kažem da uprkos svim problemima, svim greškama koje je imalo Ministarstvo nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, zbog dramatične situacije u visokom obrazovanju, problema sa akreditacijom, sa priznavanjem diploma, sa nekim primedbama na neke stečene diplome, master, doktorate, itd, naučne radove i sve što se dešava ovih dana, a posebno imajući u vidu da i samo Ministarstvo smatra da zakon nije dobar i da treba praviti nov zakon, pri čemu je tu uloga Nacionalnog saveta na neke fundamente u skladu sa strategijama razvoja, postavi veoma bitna, mi ćemo glasati za ovaj sastav ističući pri tome da ima i sjajnih kandidata među predloženim kandidatima.
Ja ne bih sada pominjao imena. Ima tu i članova i Srpske Akademije nauka i umetnosti, nekih uglednih profesora i na stranim univerzitetima, poznatim univerzitetima u svetu, tako da mislim da će uz sve probleme, ovaj Nacionalni savet ispuniti naša očekivanja i da će doprineti, značajno pomoći ovom relativno tananom sastavu Ministarstva, u kreiranju novog zakona o visokom obrazovanju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov.
Izvolite.

Sada sam u ime poslaničke grupe.
Kašnjenje o kom sam i ja govorila i uvaženi kolega Stojadinović je Narodnoj skupštini zadalo dosta problema i u nekoliko uticalo na njen ugled i mi smo u našem Odboru bili izloženi kritikama od strane onih koji su ovo imenovanje čekali, zbog toga što je Vlada Republike Srbije sa svojim predlogom kasnila čak i više od ostalih predlagača, odnosno Vlada je jedini ovlašćeni predlagač koji je sačekao da istekne mandat Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, da bi predložila nove, tako da je i sam predlog došao kasno.
Kasnije se ispostavilo da u samom predlogu Vlade i jedinom predlogu Vlade postoji greška koju smo naknadno ispravljali, 26. januara je Odbor utvrdio ovu listu sa ispravkom koja je danas došla pred poslanike, pa ipak je trebalo mesec i po dana i više od mesec i po dana, da se ova zbirna lista nađe na dnevnom redu, uprkos mojim naporima kao predsednice Odbora da se to desi ranije.
Kada smo usvajali po hitnom postupku izmene Zakona kojima smo ispravljali greške, ministra Selakovića, videli smo da se sednica može zakazati za jedan dan onda kada ministar to želi, onako kako on želi, a kada je u pitanju Nacionalni savet za visoko obrazovanje, videli smo da postoje mnogobrojne nerešive prepreke da se ta lista usvoji.
S obzirom na to da je predsednik Komisije za kontrolu kvaliteta i akreditaciju uputio jedan dopis meni kao predsednici Odbora sa urgencijom, zbog koje mi je bilo izuzetno neprijatno i zbog Vlade Republike Srbije i zbog vladajuće koalicije u ovoj Skupštini i sa molbom da se ovo nađe što pre na dnevnom redu, ali ne iz nekog svog razloga, s obzirom na to da je i on na listi kandidata, nego zbog toga što se zbog ovog kašnjenja kasni i sa izborom članova Komisije za akreditaciju i kontrolu kvaliteta, kojima mandat ističe 15. aprila.
Razumem zbog čega vladajućoj koaliciji nije u interesu da se ta komisija oformi i da počne da radi u nekom novom kapacitetu, zato što između ostalog, ta komisija u svom opisu rada, koji je utvrđen Zakonom o visokom obrazovanju, ima i kontrolu rada nekih univerziteta, na kojima su visoki funkcioneri vladajuće koalicije stekli svoje doktorske titule i sva druga akademska zvanja koja imaju.
Ako je to slučaj, onda prosto treba tako reći. Ako je želja bila da se prvo kasni sa predlogom Vlade, pa se onda potkrala greška, pa se ispravilo, pa ne može da se formira komisija, pa ne može da se nađe na dnevnom redu, mesec i po dana, to je sve legitimno, samo prosto treba biti svestan da je tako.
Mislim da, ako ništa drugo, makar Vlada Republike Srbije Skupštini duguje jedno izvinjenje, zato što je zbog nerada Vlade Skupština bila predmet požurivanja, predmet osuda i dobijali smo izuzetno, iz Akademske zajednice, negativne ocene zbog toga što se stekao utisak da Skupština ne usvaja nove članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Doduše, kažem, to se kasnije pokazalo i kao tačno, jer i ako je novi izmenjen predlog došao 26. januara i Odbor uputio predsednici Narodne skupštine 26. januara to na usvajanje, mesec i po dana nam je trebalo da se on nađe na dnevnom redu.
Gospodin Stojadinović je govorio o sukobu interesa koji je utvrđen kod jedne kandidatkinje, čini mi se jedne od retkih kandidatkinja koje su predložili svi ovlašćeni predlagači, tako da je i naša molba bila da osim toga što treba da povedu računa o profesionalnoj, ravnomernoj zastupljenosti kandidata da se povede računa i o tome da u svim telima koje mi kao Skupština biramo bude i dovoljno zastupljen broj žena.
Univerzitet nije mesto gde nema dovoljno žena, ili osoba manje zastupljenog pola koje bi mogla da budu članice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i upravo u tom pravcu je išla i naša molba koju smo uputili svim ovlašćenim predlagačima i samom Nacionalnom savetu, da kada budu formirali komisije vode računa upravo o tome, jer smo svi primetili da ima neuobičajeno i nesrazmerno mnogo matematičara u odnosu na druge profesije gde ima jako mnogo muškaraca u odnosu na žene i to je bila naša molba.
Ono što mislim da treba da učinimo napor svi zajedno kada budemo menjali zakon kojim se ovo utvrđuje i kada budemo možda menjali Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojima se utvrđuje Nacionalni prosvetni savet, jeste da nekako pojačamo i izbornu ulogu Narodne skupštine, odnosno da ono što sada u zakonu postoji kao mogućnost, a to je da predlagači predlože više kandidata pa da Skupština izabere između tih kandidata onoliko koliko se bira, da to ubuduće bude obaveza.
Ova lista koju smo mi dobili izgleda tako da je uloga Skupštine isključivo verifikaciona. Jedino što mi možemo da uradimo jeste da listu, celu, ili prihvatimo, ili odbijemo, ne možemo da biramo između više kandidata, ne možemo da neke prihvatimo, neke ne prihvatimo i zbog toga, prosto da bismo ojačali tu izbornu ulogu Skupštine u ovom procesu mislim da bi trebalo da razmislimo da kada budemo menjali ovaj zakon i druge zakone kojima se uređuju nacionalni saveti upravo nametnemo obavezu predlagačima da predloži više kandidata, nego što se bira iako to sada postoji isključivo kao mogućnost. To je otprilike sve što smo želeli da kažemo u ovom prvom javljanju. Videću da li će još biti potrebe da se javljam.
Dakle, kašnjenje Vlade Republike Srbije, a nakon toga i neažurnost vladajuće koalicije u Skupštini su Skupštini naneli veliku štetu su u procesu formiranja nove komisije za akreditaciju i kontrolu kvaliteta naneli veliku štetu i možemo samo da nagađamo zbog čega nekome nije u interesu da se komisija za akreditaciju i kontrolu kvaliteta oformi što pre. Hvala vam.