Hvala.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i magistar Dejan Čapo.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, kolege iz ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 13. ovog zakona, a on se odnosi na izmenu člana 50. postojećeg zakona koji se opet odnosi na nadzor nad primenom ovog zakona i popisima donetim na osnovu njega gde se kaže da nadzor vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, a inspekcijski nadzor vrše nadležno ministarstvo i još neka druga ministarstva.
U obrazloženju zašto je došlo do izmena ovog člana govori se naime o tome da su definisane tačno obaveze svih inspekcija. Ono na šta smo mi podneli amandman i zašta smo smatrali da je bitno precizirati, odnosi se naime na poslednji stav ovog člana gde se kaže da inspekcije iz stava 2. ovog člana međusobno sarađuju, odnosno međusobno se obaveštavaju o preduzetim merama, razmenjuju informacije, pružaju neposrednu pomoć i preduzimaju zajedničke mere i aktivnosti značajne za sprovođenje nadzora. Sada ono najznačajnije, a agenciji dostavljaju informacije i o rezultatima i nalazim izvršenih inspekcija.
Pošto je agencija ukinuta u predlogu izmena zakona taj deo je brisan. Mi smo smatrali, baš zbog toga da bi neko vršio objedinjavanje aktivnosti i rada ovih inspekcija, jer kažem razlog zašto je došlo do ovih izmena je upravo navedeno da nije bilo sinhronizacije i zbog toga što nisu bile tačno definisane obaveze inspekcija. Znači mi smo predložili u amandmanu da se umesto brisane rečenice „agenciji dostavljaju informacije“ dodat rečenica „a ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine dostavljaju sve informacije o rezultatima izvršenih inspekcija “ tj. predložili smo da radi toga da bi to bilo precizno definisano da se sve ono što je do sada radila agencija u smislu objedinjavanja informacija od inspektora sada vrši i ministarstvo, odnosno da se tačno zna da se odnosi na Ministarstvo životne sredine iako se ovde govori o inspekcijama iz četiri različite oblasti, znači, životna sredina, sanitarna inspekcija, veterinarska i tržišna.
To je bio razlog zašto smo predložili i mislimo da je to potpuno suvislo s obzirom da taj rad agencije koja je to sve objedinjavala sada se izgubio i ovo bi ostalo po nama nedorečeno. Hvala.

Hvala.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i magistar Dejan Čapo.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.

Samo kao nastavak, praktično prethodnog člana, pošto je u postojećem zakonu u članu 50a bilo definisano da ministarstva iz člana 50. stav 2. ovog zakona sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, u radu zajedničkog tela učestvuje agencija.
Pošto se opet kažem, kao posledica ukidanja agencije pojavljuje da je i dalje ostala obaveza ovakvog tela, smatrali smo opet iz istih razloga da ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine mora biti onaj ko će koordinirati rad ovog zajedničkog radnog tela. Nažalost, opet ponavljam, zbog po meni potpuno pogrešnog poteza ukidanja agencije kao stručne institucije. Hvala lepo.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Balša Božović, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marijanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Balša Božović, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marijanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Balša Božović, Jovana Jovanović, Ivan Jovanović, mr Aleksandra Jerkov, Nataša Vučković, Vesna Marijanović, Vesna Martinović, Dragan Šutanovac i Goran Ćirić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, poštovane kolege dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je bilo dovoljno naših komentara. Mislim da smo kroz ovu diskusiju pokazali u stvari da imamo potpuno drugo viđenje, odnosno drugačije viđenje u odnosu na vladajući režim. Mi smo pokušali i pored velikih optužbi i pritisaka koji su postojali u ovoj sali, vrlo neopravdanih da ukažemo da je koncept koji smo zastupali u prethodnom periodu, dao rezultate da smo imali izgradnju sedam regionalnih deponija, da smo imali hiljade i hiljade tona otpada koji smo pomerili, da smo imali plan, da smo imali viziju, da smo imali okupljanje kritične mase i stručne javnosti i uopšte građana na tom konceptu da radimo u pravcu gde se rešavaju pitanja koja su vezana za životnu sredinu.
Smatrali smo da i ovde postoji dovoljno mudrosti da se na neki način odupru svim pritiscima i da se kroz stručnost i znanje daju odgovori, vezano za ovu temu.
Imajući u vidu da to nije bio cilj vladajućeg režima imajući u vidu da ćete vi verovatno usvojiti zakone kako ste već planirali, mi hoćemo da i dalje ostanemo pri tom stavu, da je propuštena jedna velika prilika da danas ispravite greške koje ste napravili dve i po godine, koje potvrđuju i dokazuju, da dve i po godine građani Srbije nisu imali nikakvu podršku i zaštitu u ovoj oblasti, da dve i po godine vi samo pokušavate da lovite veštice, da pritiskom u javnost i na ljude koji su nešto učinili i uradili u ovoj državi, u stvari pokažete da vi ne znate kuda i u kom pravcu rešavate ove probleme.
Nažalost, sigurni smo da ćete u nekom narednom periodu, kao što vraćate temu zaštite životne sredine, biti u obavezi da vratite i neke institucije koje će se baviti ovim pitanjima, jer prosto je nedopustivo da građani Srbije prilikom velikih katastrofa nemaju zaštitu države, odnosno građani Srbije nemaju odgovor na pitanje – ko je odgovoran za mnoga dešavanja, gde su propusti, to je nedopustivo i to će sigurno u nekom periodu morati da se uredi.
Naš apel i poziv jeste bio, ne mora da bude agencija, dajte da nađemo neki drugi put, a vi ste imali temu koja je vezana za prošlost, imali ste i optužbe, u svakom slučaju, neopravdane prema ljudima koji su nešto uradili u ovoj državi.
Diskusije koje su ovde vođene, na ovu temu, govorile su upravo o tome koliki je stepen nepoznavanja problema i koliko su poslanici sebi dali za pravo da govore o stvarima sa kojima nisu upoznati.
Predlažem da još jednom u ovoj diskusiji, možda i ministarka uzme učešće i odgovori na pitanje koje smo postavili, jer ne znam da li imamo još vremena po ovoj temi ili je samo amandman u pitanju, da možda otvorimo u završnoj diskusiji.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
Izvolite.

Izvinjavam se, uvaženi predsedavajući, malo je drugačije, ne znam da li se moj redosled razlikuje, verovatno je drugačije, samo su nabrojani amandmani.
U ovom amandmanu mi smo predložili da se član 26. briše u skladu, ne da bi popravili, da kažem, ovaj predlog zakona, nego u skladu sa onim što zastupamo u celoj ovoj raspravi i u načelu i u pojedinostima. I dalje nam se čini da u postupku donošenja zakona, predlagač uz predlog zakona treba da dostavi i predlog podzakonskih propisa, da na taj način narodni poslanici ostvaruju uvid u rešenja koja se iz zakona prenose na podzakonske akte, odnosno vraćaju predlagaču da ih uredi van domašaja Narodne skupštine.
To nije dobro, rekli smo da je to i bila praksa svih ovih 25 godina i verovatno nikada nije došao zakon sa podzakonskim aktima i to nije nedostatak ovog zakona, ali bi trebalo da se svi zajedno potrudimo i da u narednom vremenskom periodu, ti zakoni dolaze sa što više i po mogućstvu sa svim podzakonskim aktima, propisima, da ne prebacujemo neku vrstu aktivnosti na Vladu, da zadržimo sve što je moguće, zakonodavne aktivnosti u nadležnosti Skupštine.
Česta je pojava da rešenja koja se donose podzakonskim propisima se vrlo često i menjaju, jer ne moraju da dođu u Skupštinu, izazivajući na taj način nestabilnost sistema, a po svojoj važnosti za pojedince i privredna društva, trebalo bi da budu sastavni deo diskusije o zakonima.
Ovo nije nedostatak samo ovih zakona, nego očigledno svih prethodnih zakona. Bilo bi dobro da u skladu pripreme za ulazak u EU, kojoj svi težimo, što pre počnemo da koristimo i neke nove načine i u komunikaciji rada u Narodnoj skupštini.

Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Snežana Malović, akademik Ninoslav Stojadinović, Biljana Hasanović Korać, Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Goran Bogdanović, Slobodan Homen i dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Biljana Hasanović Korać.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Uvažena ministar, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa je podnela amandman na član 26. koji glasi – podzakonski propis koji se donosi na osnovu ovog zakona doneće se u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Suština amandmana je da rok od tri meseca, predlažemo da se skrati na 30 dana. Smatramo da je rok koji predlažemo od 30 dana primereniji, imajući u vidu obim i sadržinu izmena i dopuna ovog zakona, kao i činjenicu da su izmene i dopune ovog zakona, posledica izmena i dopuna zakona kojima je ukinuta, odnosno prestala sa radom Agencija za hemikalije, a to se dogodilo još 29. septembra 2012. godine i da je od tada prošlo dosta vremena.

Amandman sa istom ovakvom sadržinom smo imali i na prethodni zakon, ali tada nisam htela da se javim, jer se razvila vrlo žučna rasprava između pozicije i opozicije.

Samo bih htela ovom prilikom da podsetim da je 25. juna 2013. godine ova Skupština u vrlo sličnom sastavu usvojila Rezoluciju Narodne skupštine o zakonodavnoj politici, kojom se obavezala na puno poštovanje hijerarhije i međusobne usklađenosti propisa, između ostalih obaveza i na usvajanje primera dobre prakse u oblasti zakonodavnog procesa, a znamo da je u Evropi praksa da se podzakonski akti pripremaju zajedno sa zakonima.

Pored toga, kao obaveza je predviđeno da tokom izrade nacrta zakona, pripremi i podzakonske akte, nacrte podzakonskih akata i predloži ih uz predlog zakona, odnosno ako to nije moguće, utvrdi obavezu davanja obrazloženja za to, kao i obavezu da se prilože osnovne smernice za izradu tih podzakonskih akata.

Znači, dame i gospodo, većina nas je za ovo glasala, za ovu rezoluciju i sada što se na razne druge razloge pozivamo, gazimo ono za šta smo sami pritisli dugme i glasali za.