Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi učenici koji svojim prisustvom doprinosite javnosti rad ovog visokog doma. Želim da kažem da danas govorimo o veoma važna četiri Predloga zakona.
Prvi zakon o kome danas govorimo jeste Zakon o ograničavanju, raspolaganju imovinom u cilju sprečavanja terorizma koji treba da reši mnoge probleme.
Donošenjem ovog zakona unapređujemo borbu protiv terorizma ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja terorizma.
Još od 1. januara 2006. godine stupio je na znaku Krivični zakon i odredba člana 393. finansiranje terorizma inkriminisano je kao posebno krivično delo. Takođe, propisana je i obaveza ustanovljavanja zakonskog okvira za preduzimanje preventivnih mera na sprečavanju finansiranja terorizma, kao i obezbeđivanje efikasne međunarodne saradnje sa drugim državama članicama na ovom planu.
Važno je istaći da zadržavanjem trenutnog stanja i neregulisanjem ove oblasti zakonom država ne bi mogla na adekvatan način da odgovori međunarodnim obavezama preuzetim članstvom u međunarodnim organizacijama i ratifikacijom relevantnih međunarodnih pravnih akata.
Zakon se donosi po hitnom postupku, jer se njegovim donošenjem ispunjavaju međunarodne obaveze i usklađuju propisi sa propisima EU. Nameće nam se pitanje – kakve će efekte imati donošenje ovog Predloga zakona. Njegovo donošenje propisuje određene obaveze i to najpre na organe javni vlasti, pri tom mislim na Vladu, Ministarstvo nadležno za spoljne poslove, MUP, Organ nadležan za bezbednosne i obaveštajne poslove, Uprava za sprečavanje prava novca, Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom, sudovi i javni beležnici.
Zatim, ovaj zakon ima određene obaveze i za fizička lica koja imaju poslove ili druge slične odnose sa označenim licem ili kod kojih se imovina nalazi, i pravna lica, banke, računovodstvene agencije, osiguravajuća društva, brokersko-dilerska društva.
Efikasna primena zakona će zahtevati dodatnu edukaciju i specijalizaciju u ovoj oblasti zaposlenih u organima javne vlasti koji će učestvovati u sprovođenju zakona. Primena ovog zakona izazvaće troškove građanima i privredi, s tim da se navedena posledica ne može izbeći pošto je donošenje ovog zakona međunarodna obaveza Republike Srbije proistekla iz članstva države u organizaciji UN.
Sa druge strane, troškovi će se opravdati, jer primenom ovog zakona unapređuje se borba protiv terorizma, ustanovljavanjem sistema preventivnih i represivnih mera, protiv finansiranja terorizma, kao prethodne neophodne faze u vršenju terorističkih akata.
Tako povećavamo opštu sigurnost u državi, a doprinosimo da Srbija bude prepoznata kao jedan pouzdan partner Međunarodnoj zajednici i u borbi protiv terorizma kao jednog zaista globalnog problema koji moramo da rešimo.
Očuvanost, integritet i stabilnost kreditnih i finansijskih institucija i poverenje u finansijski sistem u celini mogu ozbiljno biti ugroženi pokušajima pojedinaca ili grupa da pribave zakonito ili nezakonito stečen novac u svrhe preduzimanja akata terorizma.
Ovim zakonom svakako treba preventivno da se utiče na označena lica i sa njima povezana lica tako da izbegavaju uspostavljanje poslovnih odnosa sa licima iz Srbije, jer će biti svesni rizika da će biti prijavljeni nadležnim državnim organima i da će raspolaganje njihovom imovinom biti ograničeno.
Time će biti sprečena eventualna zloupotreba domaćeg finansijskog tržišta u cilju finansiranja terorizma, a to će doprineti boljoj oceni Srbije na međunarodnom planu u smislu njenog poslovnog i investicionog rejtinga.
Sprečavanje zloupotrebe domaćih pravnih i fizičkih lica za finansiranje terorizma i očuvanje integriteta, reputaciju i stabilnost finansijskog sistema, doprineće povećanju jedne opšte pravne sigurnosti u državi Srbiji.
Mnoge relevantne organizacije imale su priliku da daju svoje sugestije kada se ovaj zakon nalazio u formi nacrta, a čak su svoje sugestije dali i eksperti Saveta Evrope i uglavnom, sve se to ticalo tehničkih pitanja, a u pitanju je čak bilo i jezičko prilagođavanje.
Ovim zakonom je predviđeno da ministar nadležan za poslove finansija, u obavezi je da u roku od šest meseci nakon stupanja na snagu ovog zakona, donese odgovarajuće podzakonske akte, koji će regulisati načine na koje će pravna i fizička lica ispunjavati svoje obaveze izveštavanja i o načinu na koji će nadležni državni organi postupati po podnetim obaveštenjima.
Drugi zakon o kome danas govorimo je Carinski zakon i njegova savremenost se ogleda u činjenici pojednostavljenja carinske procedure, njenog bržeg i efikasnijeg obavljanja, što sve zajedno doprinosi ubrzanju carinskog postupka i smanjenju troškova u spoljno-trgovinskom prometu.
Što se tiče izmena i dopuna u delu gde je regulisana materija carinskih prekršaja, tu bi smo najpre ukazali na osnovni cilj carinskih zakona, a to je zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije, zatim, zaštita Republike Srbije od nezakonite ilegalne trgovine, bezbednosti, zaštita ljudi i životne sredine, kao i olakšavanje međunarodne trgovine.
Carinskim zakonom uređuju se carinske radnje i postupci, kao i prava i obaveze lica i carinskog organa, koje iz tih radnji i postupaka proističu.
Svi učesnici u carinskom postupku, dužni su da se ponašaju u skladu sa propisima, jer svako nepoštovanje propisa, svakako za sobom povlači određene sankcije.
Ja ću iskomentarisati Predlog zakona, članove 14. i 15. kojim se menjaju čl. 229. i 231. Carinskog zakona.
Izmene se tiču obezbeđenja za naplatu carinskog duga. Umesto dosadašnje bankarske garancije, kao oblik obezbeđenja, izmenama je predviđeno da svako lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji može biti garant ukoliko je predložena garancija prihvatljiva po oceni carinskog organa.
Članom 22. Predloga zakona menja se član 296. Carinskog zakona. Ovom izmenom, predviđena je blaža novčana kazna za učinioce prekršaja, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja, ne prelazi iznos od hiljadu evra u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54. ovog zakona.
Član 26. Predloga zakona, izmenjen je član 302. Carinskog zakona, tj. propisana je drugačija nadležnost organa.
Prema novom zakonskom rešenju, carinski organ izdaje prekršajni nalog za prekršaje, za koje je propisana kazna u fiksnom iznosu, a za prekršaje za koje se ne izdaje prekršajni nalog, carinski organ podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Želim da kažem i nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KWF Frankfurta na Majni i Republike Srbije za projekat energetske efikasnosti u javnim objektima. Ovim sporazumom o zajmu, predviđeno je planirano zaduženje u iznosu od 15 miliona evra, kojim Srbija uzima zajam i sredstva povlači u tranšama sa kamatnom stopom, koja će biti fiksirana za ceo period zajma. Kamatna stopa iznosi 2,1% na godišnjem nivou, a period trajanja zajma je 12 godina. Krajnji rok za njegovo povlačenje je 30. decembar 2017. godine.
Realizacija projekta energetske efikasnosti u javnim zgradama, školama, dogovorena je na međudržavnim konsultacijama između Vlade Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke, održane u martu 2011. godine, po kome je Nemačka strana obezbedila razvojni kredit, najpre od 10 miliona evra, a onda 2012. godine na pregovorima je precizirano da se u tu svrhu dodelu još pet miliona evra.
Cilj projekta je unapređenje energetskih svojstava zgrada, škola i drugih obrazovnih ustanova, sa ciljem da se u njima smanji potrošnja energije i unaprede uslovi za učenje i rad.
Ovim projektom, biće obuhvaćeno oko 30 do 40 naših škola. Lokalni doprinos opština na čijoj se teritoriji nalaze škole i druge obrazovne ustanove, uključene u ovaj projekat za radove na investicionom održavanju, predviđeni su na nivou od 1,5 miliona evra.
Predviđenim merama ostvarila bi se značajna ušteda u pogledu potrošnje energije u školama i drugim obrazovnim ustanovama, a što bi imalo pozitivan uticaj na budžete iz kojih se ti objekti finansiraju.
Na kraju moje današnje diskusije, želim da kažem da treba da se usredsredimo samo da, i kada naša Vlada, koja radi dobro, obezbedi ovakve kredite, da se mi sa nivoa lokalnih samouprava potrudimo da obezbedimo valjanu projektnu dokumentaciju. Jer, ništa nam ne vrede ovakvi povoljni zajmovi ukoliko mi nemamo gotove projekte.
U Danu za glasanje, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe SNS, podržaću ove predloge zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Nije tu.
Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da što pre donesemo akte iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovani gosti, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, poštovane Nišlije, pošto imam vrlo malo vremena od poslaničke grupe, pokušaću da u par rečenica dam neko svoje viđenje današnjeg dnevnog reda, sa nekim sugestijama gospodinu ministru, naročito oko tačke 3, kredita sa Frankfurtom na Majni.
Poštovani građani, tačka broj jedan današnjeg dnevnog reda je Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovine u cilju sprečavanja terorizma i to je u suštini zakon koji proizilazi iz obaveza utvrđenih u relevantnim međunarodnim dokumentima, pre svega mislim na rezolucije SB OUN.
U drugom Izveštaju Komitet „Melvil“, to je telo Saveta Evrope o napretku kojim je Republika Srbija ocenjena negativnom ocenom u ovoj oblasti, ja se nadam da ćemo donošenjem ovog zakona i svega onoga što će pratiti ovaj zakon dobiti pozitivnu ocenu na sledećem sastanku tog komiteta.
Ne bih više pričao o ovom zakonu, zbog malo vremena, već bih se okrenuo nekim drugim temama. Sve ono što smo mi kao poslanička grupa imali kao zamerku na predlog zakona, dali smo kroz amandmane, pa ćemo u danu kada budemo pričali o pojedinostima razmatrati te naše predloge. Nadam se da ćete nam izaći u susret i da ćete uvažiti naše amandmane.
Ono što sam očekivao, poštovane kolege narodni poslanici, od našeg gospodina ministra kada je elaborirao Zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, jeste da, napominjem našim sugrađanima koji prate ovaj prenos da je ovaj zakon u proceduri već osam meseci i da je Ministarstvo finansija, na čijem je čelu tada bio gospodin Krstić, ako se ja ne varam, stavilo u skupštinsku proceduru i očekivao sam da nam ministar kaže da Ministarstvo ili neko u ministarstvu ko je bio zadužen za to nije pratio put zakona koji je ušao u skupštinsku proceduru pa je po inerciji, pošto zakon prate podzakonska akta, Ministarstvo bez da je usvojen zakon, 25. 12. 2014. godine, da je na Vladi usvojilo Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o carinskim dozvoljenim postupcima sa robom, itd, koja je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ br. 145 iz 2014. godine. Očekivao sam objašnjenje od gospodina ministra da smo mi prvo na Vladi usvojili uredbe, a onda u odnosu na uredbe, tj. obrnuto, sada usvajamo zakon na osnovu koga su trebale da budu donošene uredbe. Gospodine ministre, očekivao sam da ćete vi to da prokomentarišete i da objasnite.
Normalno je da ćemo mi da usvojimo ovakav zakon i on je usaglašavanje sa dokumentima EU, ali, bar smo trebali da znamo da smo nešto uradili napamet i da je to razlog hitnosti, jer se neko u vašem ministarstvu nije bavio problematikom za koju je plaćen.
Ono o čemu bih hteo da kažem par rečenica je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW Frankfurta na Majni i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra za projekat energetske efikasnosti u javnim objektima. Ja se iskreno nadam, a snažno podržavam ovakve kredite i ovakve investicije, jer je to nešto što pre svega upošljava privredu, a s druge strane smanjuje trošenje energetskih resursa u Srbiji, ali ono što bih voleo da se ne desi, to je da mi povučemo ovaj kredit i da uđemo u kreditni aranžman a da nemamo projekte. Da se ne desi nešto kao što je, recimo, slučaj „Beograda na vodi“, da prodajemo zgrade gde još nismo uradili, ni doneli zakone o eksproprijaciji, a kamoli izvršili eksproprijaciju zemljišta. Nadam se da za ovih 15 miliona imamo projekte i da ćemo sredstva angažovati.
Još nešto bih vam, gospodine ministre, skrenuo pažnju, a to je da bi trebali da pogledate program stranke „Zajedno za Srbiju“, naročito deo koji se odnosi na ekonomiju, jer, energetska efikasnost je nešto gde mi predlažemo da bude pokretač razvoja Republike Srbije, jer u Srbiji ima milion i po objekata koji treba da se energetski obezbede, a duboko smo ubeđeni i uvereni u to da je to nešto što bi pokrenulo i građevinsku industriju i industriju koja proizvodi ove materijale. Zato bi trebali da pogledate to, jer „sveti gral“ ne postoji u ekonomiji, niti neka firma koja može da donese boljitak svojim angažovanjem…

Zahvaljujem, potrošili ste vreme.

Zahvaljujem, ali samo još jedna rečenica.
… nego to možemo samo našom pameću i našim angažovanjem.
Ja vam se zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zvonimir Stević. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru prvog zajedničkog načelnog pretresa, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, kao i o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja.
Polazeći od činjenice da je osnovno opredeljenje Republike Srbije da postane punopravan član Svetske trgovinske organizacije i EU, proističe obaveza usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva, uključujući i carinske propise sa zakonodavnom regulativom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva kojim se reguliše tranzitni postupak, preduslov je za dobijanje odobrenja zajedničkog komiteta EU, EFTA za pristupanje Konvenciji o zajedničkom tranzitu. Upravo je zbog toga bilo neophodno uneti pojedine izmene i dopune u Carinski zakon, kako bi se omogućio razvoj, ali i primena novog kompijuterizovanog tranzitnog sistema koji predstavlja kompitabilne aplikacije za nacionalni tranzit, usklađen sa sistemom i procedurama Konvencije o zajedničkom tranzitu i pravilima za novokompjuterizovani tranzitni sistem, kao i sa rešenjima sadržanim u Carinskom zakonu EU.
Naravno, ovim izmenama i dopunama nije narušen osnovni cilj zakona, a to je zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije, zaštita Republike Srbije od nezakonite ilegalne trgovine, bezbednosti, zaštita ljudi i životne sredine, kao i olakšavanje međunarodne trgovine.
U cilju postizanja ostvarenja cilja carinskih organa, predloženim izmenama i dopunama Zakona metode rada su modernizovane, a saradnja između različitih sektora će biti uspostavljena ili osnažena.
Modernizacija je naročita primetna u primeni novog sistema, novokompjuterizovanog tranzitnog sistema o kojem bi ovom prilikom rekao nešto više.
Osnovni princip carinskog tranzitnog postupka je da se omogući kretanje robe iz jedne u drugu carinarnicu u okviru iste ili neke druge carinske teritorije, bez naplate carina i drugih dažbina koje se mogu primeniti na uvezenu ili izvezenu robu bez primene mera trgovinske politike, a pod uslovom da se ispune svi zahtevi koji se odnose na plombe, rokove ili obezbeđenje i slično.
Tranzit može biti nacionalni carinski tranzitni postupak kada se tranzitni postupak odnosi samo na carinsku teritoriju Republike Srbije, a polazna i odredišna carinarnica se nalazi na ovoj teritoriji.
Međunarodni carinski tranzitni postupak je tranzitno kretanje kao deo jedinstvene carinske tranzitne operacije, tokom koje se prelazi jedna ili više granica u skladu sa bilateralnim ili multilateralnim sporazumima, a polazna i odredišna carinarnica se nalazi na različitim carinskim teritorijama.
Upravo iz razloga povećane trgovine i u cilju prevoženja robe po Evropi, sačinjene su dve konvencije između zemalja Evropske zajednice i zemalja EFTA. U jednoj je ustanovljen zajednički tranzitni postupak, dok druga propisuje pojednostavljenje formalnosti u trgovini robama, uvoz i izvoz uvođenjem jedinstvene carinske isprave.
Konkretno, novokompjuterizovani tranzitni sistem obuhvata: pod jedan, zajednički tranzit i pod dva, zajednički tranzitni postupak. Zajednički tranzit koristi se za prevoz robe koja nije u slobodnom prometu u EU između dve tačke u okviru EU bez plaćanja uvoznih dažbina i drugih nadoknada. Zajednički tranzitni postupak koristi se za prevoz robe između 28 država članica EU i drugih zemalja potpisnica Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku iz zemalja EFTA – Island, Norveška, Lihtenštajn, Švajcarska i Turska.
U Republici Srbiji EU je najveći donator u sektoru carine, koji podstiče njenu modernizaciju i usklađivanje sa evropskim standardima, kao i sa zakonskim aktima i postupcima. Projekat tehničke pomoći i Uprava carine Srbije za podršku modernizacije carinskih sistema uglavnom se odnosi na razvoj novokompjuterizovanog tranzitnog sistema i pomoć za pristup Srbije Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku.
Uprava carine u saradnji sa delegacijom EU u Beogradu uspešno je završila projekat izgradnje administrativnih kapaciteta carinske službe za punu implementaciju zajedničkog tranzita EU. U relaciji tog projekata iz IPA fonda utrošeno je 1,5 miliona evra, dok je za implementaciju novokompjuterizovanog tranzitnog sistema u Srbiji obezbeđeno 4,1 milion evra. Uvođenje takvog sistema jedan je od uslova za punopravno članstvo u EU.
Evropska komisija i sve države članice EU, kao i sve zemlje EFTA su razvile i primenjuju kompjuterizovani sistem za tranzitni postupak. Plan je da Srbija tokom 2015. godine uvede novi kompjuterizovani tranzitni sistem na svom carinskom području, zasnovan na razmeni elektronskih poruka između privrednih subjekata nacionalnih i međunarodnih carinskih ispostava i EU.
Najveća korist od novog sistema je bespapirno poslovanje, odnosno mogućnost da se koristi sistem razmene poruka. Umesto dosadašnje procedure prijavljivanja vozila i robe, to će omogućiti da jednom podneta deklaracija isprati ceo tok transporta, tačnije, znaće se u svakom trenutku gde se nalazi roba.
Jedna od najvažnijih stvari će biti automatizovani informacioni sistem za uvoz i izvoz, što će omogućiti da jednom podnet dokument više ne mora da se podnosi. Time će se ostvariti značajne uštede u novcu.
Kada govorimo o zadržavanju teretnih vozila na granici, primenom novokompjuterizovanog tranzitnog sistema to vreme će biti svedeno na minimum. Prosečno zadržavanje na Batrovcima je 34 minuta, na Horgošu 40, na Gradini oko 40, na Preševu oko 20 minuta. Kada se uvede novi sistem, neće biti čekanja na granici. Zapravo, sva dokumenta izvoznik, operator ili špeditor podnosiće elektronski čim roba krene, pa se vreme zadržavanja na granicama svodi na minimum, a eliminiše se ili svodi na najmanju moguću meru subjektivnost onih koji obavljaju kontrolu.
Poznato je da su pripreme za primenu novog sistema već započete i da su nastale pojedine poteškoće, ali smo uvereni da će naši državni organi biti u stanju da primene novi sistem u potpunosti do 1. oktobra ove godine, kada je rok da Srbija postane deo jedinstvenog evropskog tranzitnog sistema.
Ono što je takođe izuzetno važno, to je ideja EU da se bude od pomoći privredi i to se upravo postiže kroz ovaj novi sistem. Naime, pruža se mogućnost da pojedina preduzeća dobiju privilegovani status, odnosno da dobiju pravo na pečat, određivanje visine carine i uplaćivanje novca po tom osnovu. Njihovi ekonomski operateri će sve sami raditi. Popunjavaće deklaracije, stavljati plombe, slati vozila, a carina će imati pristup računarima i povremeno će kontrolisati podatke i fizički proveravati one koji obavljaju carinjenje.
U slučaju da dođe do zloupotrebe ovog prava, carina će ga oduzeti zauvek, a prekršioce podvrgnuti stalnim kontrolama. Cilj je da se privreda ne zadržava i da se odvoje dobri od loših. Prosečno u Evropi je oko 10% firme koje ne poštuju propise. Onda se postavlja pitanje – zašto ostalih, a njih je 90%, ispaštaju zbog neodgovornih?
Izmene i dopune Carinskog zakona takođe predviđaju i pojednostavljenja procesuiranja blažih prekršaja, uz značajno smanjenje troškova za državne organe, što je usklađivanje sa novim Zakonom o prekršajima. Naime, prekršajnim nalogom organi uprave će dobiti efikasno sredstvo za sankcionisanje blažih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu.
Kako su počiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje ostvaruje značajnu uštedu, za očekivati je značajno povećanje broja dobrovoljno plaćenih kazni, a samim tim i povećanje ukupnog prihoda za budžet Republike Srbije po osnovu naplate ovih kazni. Za sve druge prekršaje za koje je propisana novčana kazna u rasponu, organi uprave će biti u obavezi da nadležnom prekršajnom sudu podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Dalje, članom 2. Predloga zakona nose izmene kojima se vrši usklađivanje sa carinskom terminologijom i sa Carinskim zakonom EU. U članovima od 10. do 13. Predloga zakona menjaju se i dopunjuju odredbe koje se tiču robe koja napušta carinsko područje Republike Srbije, odnosno sažete deklaracije, pa se ovim članovima propisuju uslovi u pogledu roka, kao i slučajevi kada se ona ne podnosi, kao i način podnošenja ove deklaracije, propisuje se pod kojim uslovima komercijalni, lučki i transportni dokumenti mogu da se koriste kao sažete deklaracije.
Takođe, ovim članovima se reguliše ko može podneti sažetu deklaraciju i kada i pod kojim uslovima se može odobriti dopunu ove deklaracije.
Članovi 14. i 15. se odnose na izmene koje se tiču obezbeđenja za naplatu carinskog duga. Umesto dosadašnje bankarske garancije kao oblika obezbeđenja, izmenama je predviđeno da svako lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji, može biti garant ukoliko je predložena garancija prihvatljiva po oceni carinskog organa.
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja, njime se omogućava sprovođenje dvostranog međunarodnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije u cilju predupređivanja i suzbijanja povreda carinskih propisa, suzbijanja krijumčarenja, ubrzanja robnog i putničkog prometa između dve zemlje i razmene iskustava u radu carinskih organa.
Osim toga, potvrđivanjem ovog sporazuma obezbeđuje se pravilna primena carinskih propisa kroz razmenu informacija. Sporazum je sačinjen u Beogradu 10. novembra 2014. godine, a nastao je kao rezultat činjenice da se kršenjem carinskih propisa nanosi šteta privrednim, trgovinskim, finansijskim, društvenim, kulturnim, industrijskim, poljoprivrednim interesima dve zemlje, sa ciljem da se kroz efikasnu saradnju carinskih organa oni spreče.
Sporazumom je jasno definisana i preciziranja saradnja carinskih organa dve države, počev od uzajamne administrativne pomoći, razmene informacija, dokumenata, obaveštenja, preko pravilne primene carinskih propisa i delovanja, u cilju sprečavanja, istraživanja i borbe protiv kršenja carinskih propisa, pa sve do konkretnih radnji prilikom vršenja carinske dužnosti.
Pored navedenog, u članu 19. predviđeno je da: pod jedan, odredbe sporazuma primenjuju carinski organi država strana ugovornica; pod dva, da se obrazuje mešovito srpsko-albanska komisija koja se sastaje po potrebi na zahtev bilo kog carinskog organa radi analize sprovođenja odredaba ovog sporazuma, kao i rešavanja spornih pitanja koja mogu da nastanu u njegovoj primeni; pod tri, da se sporna pitanja za koja se ne pronađe odgovarajuće rešenje reše dogovorom između strana ugovornica; i pod četiri, da se strane ugovornice sastaju na zahtev ili po isteku od pet godina radi njegove revizije, osim ako jedna drugu pismeno ne obaveste da takva revizija nije potrebna.
Na ovaj način, učinjen je još jedan korak ka boljoj regionalnoj saradnji i stabilnosti, što je i cilj naše Vlade, a ujedno, još jedan uspešno ostvaren zadatak ministra spoljnih poslova Ivice Dačića.
Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati izmene i dopune Carinskog zakona, kao i zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ivana Dinić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospođo Gojković, uvaženi ministre sa predstavnicima ministarstva, kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama je danas jako važan set zakona o kojima su, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja, kao i Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, detaljno i sistematski govorile moje kolege Neđo Jovanović, Zvonko Stević i Đorđe Milićević.
Danas ću se najvećim delom osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurta na Majni, i Republike Srbije u iznosu od 15.000.000 evra za realizaciju Projekta „Energetska efikasnost u javnim objektima“.
Ono što je vrlo bitno jeste istaći da smo mi svesni da je suma od 15.000.000 evra velika suma i veliki zajam i zbog toga jeste obaveza i odgovornost Republike Srbije da ovaj projekat realizuje tako da se nakon njega vide dugoročni efekti, odnosno da realizacija ovog projekta donese dugoročni benefit građanima Republike Srbije, kako u racionalnijoj raspodeli korišćenja izvora energije i sve veće upotrebe obnovljivih izvora energije, tako i u povećanju energetske efikasnosti u potrošnji energije.
Ono što je vrlo važno i na šta moramo obratiti pažnju jeste da postoje ključne karakteristike po pitanju potrošnje energije u Republici Srbiji, i to su parametri koji su potpuno drugačiji od parametara u EU. Dakle, na nama je da uštedimo, kako u potrošnji energije, tako i na računima za utrošenu energiju, a tako i na očuvanju životne sredine po pitanju zagađenja emisijom ugljen-dioksida.
Navela bih neke parametre. Naime, u Srbiji se energija još uvek troši, kao 60-tih godina prošlog veka u EU. Srednja potrošnja energije po kvadratnom metru u Srbiji je oko dva i po puta veća nego u severnoj Evropi. Potrošnja energije po jedinici bruto društvenog proizvoda u Srbiji je tri puta veća od prosečne u svetu. Emisija ugljen-dioksida po jedinici bruto društvenog proizvoda je najmanje dva puta veća od svetskog proseka. Oko polovine svih domaćinstava u Srbiji troši 340 kilovat časova po metru kvadratnom godišnje, što je tri puta više u odnosu na zemlje zapadne Evrope. Oko 60% populacije koristi drvo ili lignit, kao glavni izvor energije za grejanje, sanitarnu toplu vodu i kuvanje. Hronične bolesti, uključujući i boleti disajnih organa, su direktno vezane sa znatnim zagađenjem unutrašnjeg prostora.
Srbija je nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju sa EU u obavezi je da prilagodi propise EU direktivama, uključujući i direktivu o energetskoj efikasnosti zgrada. Potpuna primena ove direktive zahteva potpuno restrukturiranje važećih propisa u zgradarstvu koji se nisu menjali od kraja 80-tih godina prošlog veka.
Činjenica i ključna stvar kod realizacije ovog projekta je da Srbija troši neracionalno energiju u zgradarstvu i da se najveći deo te energije troši na grejanje, a obzirom na povišene temperature u toku leta, poslednjih nekoliko godina, takođe i na hlađenje ovih objekata. Međutim, mi nikako ne smemo smetnuti sa uma da Srbija ima tehnički potencijal za uštedu energije i za efikasnije korišćenje energije. Međutim, tržišni potencijal je dosta skromniji u odnosu na ovo iz razloga što je veliki deo naše nacije i naših građana, potrošači energije, siromašno. Ne postoji dovoljna motivisanost za ulaganje u povećanje energetske efikasnosti. Takođe, uslovi kreditiranja su još uvek nepovoljni i informisanost naših građana. Dakle, mi moramo da nastojimo i da promenimo svest naših građana i to koliko je bitno da uštedimo na račun efikasnijeg korišćenja energije.
Ono što je, dakle suština ulaganja sredstava iz napomenutog zajma od 15.000.000 evra jeste investiranje u štednju koja će imati dugoročne efekte i stabilizaciju energetskog sektora efikasnijeg korišćenja energije uz primenu obnovljivih izvora energije.
Dakle, cilj realizacije projekta povećanja energetske efikasnosti u javnim objektima jeste i efikasnije korišćenje energije, ali i formiranje energetske stabilnosti u Republici Srbiji koja, pored velikog broja prirodnog resursa koje poseduje, ima veliki potencijal za tako nešto. Moramo da radimo na tome da sačuvamo životnu sredinu, za nas i za naše naslednike, odnosno da omogućimo smanjenje emisije ugljen-dioksida. Moramo da se zalažemo za to da na ovaj način vršimo finansijsku uštedu, ne samo u raspolaganju korišćenja različitih izvora energije, već i u finansijskom smislu, jer ova ušteda neće biti zanemarljiva u nekom dugoročnom periodu.
Takođe, smatram da je i obaveza lokalnih samouprava da učestvuju u realizaciji ovog projekta. Na koji način? Činjenica je da je neophodno pripremiti tehničku dokumentaciju i omogućiti da se ovaj projekat lakše realizuje. Činjenica je da je mogućnost svake lokalne samouprave da pruži tehničku podršku realizaciji ovog projekta i da, ukoliko je u mogućnosti, finansijski doprinese realizaciji ovog projekta.
Zbog svih napomenutih efekata i benefita, koje će osetiti svi potrošači i građani Republike Srbije, a i sam budžet iz kog se izdvaja za potrošnju energije u javnim objektima i zgradama, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati set ovih zakona i ovaj konstruktivni Predlog zakona o kome sam danas govorila. Hvala.

Poštovani poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu od jednog časa, tako da sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)