Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, uvažene kolege, na samom početku, poslanička grupa SPS, preko mene, kao ovlašćenog predstavnika, ističe da će u danu za glasanje naši poslanici bezrezervno podržati set zakona o kojima danas vodimo raspravu.
Ono što ja želim na samom početku da istaknem i da fokusiram svoju diskusiju isključivo na jedan od predloženih zakona, a to je Zakon o ograničavanju raspolaganja imovine u cilju sprečavanja terorizma, imajući u vidu da će moje uvažene kolege iz poslaničke grupe SPS nešto više govoriti o drugim zakonima, naravno, kao i ovom, kako bi se objedinila kompletna analiza i sve ono na šta poslanička grupa SPS želi da ukaže u odnosu na predložene zakonske akte.
Kada govorimo o Zakonu o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, moramo pre svega da pođemo od cilja, a cilj ovog zakona, drage kolege i svi građani Republike Srbije, jeste unapređenje borbe protiv terorizma, i to upravo sistematizovanjem preventivnih i represivnih mera protiv finansiranja terorizma, a samim tim i sprečavanja vršenja terorističkih akata.
Ovo jeste osnovni cilj, ali isto tako podrazumeva i obavezu Republike Srbije da donese zakon kojim će usaglasiti svoju zakonsku regulativu sa međunarodnim konvencijama, i to ratifikovanim konvencijama UN, rezolucijama Saveta bezbednosti i međunarodnim standardima čiju primenu prate tela Saveta Evrope, a koja se bave sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma. U konkretnom slučaju to telo se zove Manival.
Neophodnost donošenja ovog zakona proizilazi iz činjenica da je danas više nego ikada potrebna mobilizacija bukvalno svih institucionalnih i zakonodavnih resursa u borbi protiv najveće društvene pošasti, a to je terorizam. Etimološki reč „terorizam“ potiče od reči „teror“, a koja u prevodu znači „užas ili strah“, a to nije ništa drugo nego vladavina zastrašivanjem, odnosno nasiljem. Samo značenje reči „terorizam“ sa etimološkog aspekta je dovoljan dokaz i dovoljno govori o kakvoj društvenoj pošasti je reč i o čemu danas uopšte raspravljamo.
Danas živimo pod balastom globalnog terorizma i niko se do sada u diskusijama nije dotakao upravo ovog termina, termina – globalni terorizam ili super terorizam. Šta to znači? To znači da ni jedan deo teritorije planete nije izolovan od potencijalne opasnosti koja se zove terorizam.
Globalni terorizam počinje sa ekspanzijom od 11. septembra 2001. godine kada su teroristički akti ozbiljno uzdrmali društvene temelje SAD, a na isti način napadima na sredstva javnog saobraćaja u Londonu, Madridu, Moskvi učinjen je pokušaj destabilizacije društvenih uređenja i pravnih poredaka zemalja evropskog kontinenta.
Motivacija globalnog terorizma i etnonacionalistička, s jedne strane, religijska, s druge strane. Zašto? Zbog toga što se globalni terorizam upravo po ovim motivima razlikuje od pojavnih oblika terorizma i dobija fizionomiju jednog vrlo perfidnog terorističkog delovanja ili perfidnog načina izvođenja terorističkih aktivnosti. Zbog čega? Pa, jednostavno zbog toga što se sve terorističke aktivnosti danas pravdaju navodnom borbom za zaštitu nacionalnih interesa, za zaštitu religijskih interesa, navodno za borbu koja podrazumeva zaštitu nacionalnih prava, pa čak i političkih uverenja ili ubeđenja. To je jedna vrsta manira ili obrasca ponašanja, bez obzira da li se radi o terorističkom aktu koji preduzima terorista kao pojedinac ili to čine terorističke grupe.
Ali, moramo imati u vidu da danas terorističke grupe čine u jednom jako masovnom obliku, kao što je situacija u Nigeriji gde bukvalno na taj način deluje teroristička grupa Boko Haram. To je situacija u kojoj se razvijaju brojne terorističke aktivnosti koje preduzima Islamska država i razni islamistički pokreti i to opet sve pod formom borbe ili maskom za borbu, navodno opet zbog ugnjetenosti, ugroženosti zaštite prava itd.
Što se tiče elemenata samog terorističkog delovanja, treba istaći nekoliko. Pre svega, da je cilj aktivnosti terorističkog delovanja po pravilu uglavnom političke prirode, bez obzira da li je taj krajnji cilj smena režima, smena lica na vlasti, secesija određene teritorije ili delova teritorije, a i mi smo svedoci u istoriji takvih pokušaja. Drugo, upotreba nasilja ili pretnje upotrebom nasilja. Treće ono što je najgore i najsvirepije u svemu tome jeste da su žrtve po pravilu nedužni građani i četvrto da ne postoji direktna veza između terorista i žrtve. Zašto? Zato što napad nije usmeren prema žrtvi ili žrtvama pojedinačno, već se terorističkim činom želi uputiti poruka široj zajednici, državi, društvu i tome slično.
Globalni terorizam kroz najsurovije i najmonstruoznije oblike terorističkih akata, sa velikim brojem stradalih, nažalost nedužnih lica svoju snagu i moć razvija preko terorističke propagande ili bolje reći javnog podsticanja na vršenje terorističkih akata.
Gospodo poslanici i dragi građani Srbije odavde treba da krene jedna jasna politička poruka, a to je da je teroristička propaganda najpodmukliji vid pripremanja i regrutovanja terorista radi vršenja terorističkih akata. Sredstva i mehanizmi preko kojih se sprovodi teroristička propaganda su uglavnom sofisticirani, ali su dobili jednu vrstu univerzalnih mehanizama. To mogu da budu dnevne novine, to mogu da budu društvene mreže i jesu, veb stranice terorističkih organizacija, to mogu da budu razni vidovi elektronskih komunikacija. Preko tih sredstava se iznose sopstvena uverenja, navodno ideološka, nacionalna, religijska ili se na isti način pronose ili prenose uverenja nekog drugog. Dakle, tuđa uverenja kako bi se stvorila svest o navodnoj potrebi da se javnim podsticanjem znatno širi krug lica uključi u terorističke akte pod formom pozitivnog delovanja, odnosno borbe za nekakva prava.
Nažalost, upravo se na ovaj način regrutuje veliki broj terorista, nažalost upravo se na ovaj način terorističke grupe omasovljuju i nažalost upravo se na ovaj način terorističke aktivnosti maltene na celoj planeti razvijaju do mera ekspanzije i to je ono što je naša obaveza. To je razlog zbog čega upravo ovakvim antiterorističkim zakonom mi ulazimo u krug zemalja koje na nedvosmislen način daju signal borbi protiv terorizma.
Mislim da je veoma važno istaći da su ti takozvani surovi oblici, sprovođenje terorističkih aktivnosti poput stravičnih slika odsecanja glava otetim i kidnapovanim licima, ubijanjem civila u metroima i na železničkim stanicama sve to pred kamerama, foto i mobilnih aparata, a potom prikazivanjem takvih scena na društvenim mrežama upravo način tog kako ga mi ovde s pravom nazivamo - javnog podsticanja na izvršenje terorističkih akata.
Globalni terorizam je globalna pretnja bezbednosti i zato mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da je bezbednost, pre svega pravo, a ne samo preduslov za uživanje drugih prava. Mi socijalisti to pravo poštujemo i tražimo njegovu zaštitu. Jedan od sistemskih vidova zaštite je upravo ovaj, donošenjem antiterorističkog zakona.
Mi u SPS smatramo da je bezbednost pravo svakog pojedinca, kao deo njegove lične slobode, lične slobode svih građana Srbije i svih građana na planeti. Smatramo da je neophodno probuditi svest kod građana u kojoj meri je logistika terorizma danas jednostavna, a samim tim i nažalost, teško uočljiva.
Danas su sredstva terorističkog delovanja različita, a trivijalna. To može da bude i benzin, hemijske materije, može da bude đubrivo, informacione tehnologije. Danas je izuzetno široka lepeza koja se ni u kom slučaju ne može sagledati kolika je, kada su u pitanju sredstva kojima se sprovode terorističke aktivnosti.
Došli smo u situaciju da ono što je dobro za razvoj međunarodne trgovine i međunarodnu komunikaciju je istovremeno dobro i za teroriste. Očigledno je da su globalizacija i razvoj terorizma međusobno povezani.
Međutim, mi danas kao narodni poslanici treba da budemo počastvovani što ćemo uveren sam, svi bez obzira na stranačku pripadnost, bez obzira na ideološko opredeljenje glasati za ovaj zakon o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Ovo naročito što se prvi ozbiljan korak u borbi protiv terorizma desio nakon ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra i francuskog ministra Bartoa 9. oktobra 1934. godine, kada je Francuska i zvanično predložila osnivanje Međunarodnog krivičnog suda.
U odgovoru na francuski predlog Savet lige naroda je odlučio da osnuje Komitet eksperata koji je imao zadatak da napravi predlog teksta konvencije o sprečavanju zločina terorizma, pa je tako doneta Konvencija Lige naroda za sprečavanje terorizma. To je razlog što možemo biti počastvovani što danas ova Skupština, ovaj parlament pridruživanjem međunarodnim standardima borbe protiv terorizma čini iskorak i smislu harmonizacije svog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i Svetske zajednice.
Uvaženi ministre, zamolio bih vas da od poslaničke grupe SPS čujete i određene, krajnje dobronamerne sugestije kada su u pitanju pojedine odredbe, pojedine norme predloga zakona koji je danas pred nama.
Ono što može da u svakom slučaju zavredi određenu pažnju, a mislim i kritiku jesu normiranja nekih kvalifikacija za koja mi u SPS smatramo da mogu biti drugačije formulisana. U članu 2. pored saglasnosti sa svim onim što su uvažene kolege istakle, da je kvalifikacija umišljaja potpuno nepotrebna u tekstu ovog zakona, isto je tako nepotrebno ili je barem daleko potrebnije preformulisati kvalifikaciju saznanje o nameri.
Saznanje o nameri da će neko izvršiti teroristički akt mora da bude dokazano. Postavlja se pitanje gde je ovde u zakonu proceduralno sprovedeno bilo šta što podrazumeva način dokazivanja postojanja saznanja o nameri. Toga očigledno nema.
Podsetiću da sa stanovišta krivičnog prava razmišljanje o izvršenju krivičnog dela nije krivično delo, ali je zato sama radnja izvršenja krivičnog dela protivpravna i kažnjiva. Samim tim se postavlja pitanje - da li samo saznanje o nameri može da bude uslov da se kvalifikacija teroriste unese u tekst zakona kako je uneto? Mislim da ovde to do sada niko nije istakao, a smatram da je i te kako potrebno zbog svih nas, zbog praktične primene zakona, zbog onih koji će ovaj zakon i tumačiti.
Dalje, ono što su ovde uvažene kolege istakle vezuje se za stepen uverenja kao opravdanog uverenja da je lice terorista i odmah se svodi na parametar da to uverenje kao stepen podrazumeva da ga ima razuman čovek prosečnih intelektualnih sposobnosti. Ovde se postavlja pitanje – da li ova kvalifikacija može da posluži kao sredstvo zloupotreba? Da li može da posluži kao sredstvo borbe protiv političkih neistomišljenika? Da li može da posluži kao sredstvo borbe protiv lica za koja smatramo da treba, na neki način, da budu obuhvaćena, ali ih nećemo obuhvatiti ovim zakonom? Kako bi se izbegle sve te sumnje u mogućnost da se ovakva kvalifikacija zloupotrebi, mislim i saglasan sam sa kolegama da bi možda preformulacija ove kvalifikacije bila dobro rešenje.
Takođe, skrećem pažnju, kada je u pitanju upravni postupak rečeno je u članu 7. da se upravni spor može pokrenuti zbog pogrešno utvrđenog identiteta lica i pod dva, osnovanosti i stavljanje na listu označenog lica. Ovakva formulacija podrazumeva da se Zakon o upravnom postupku ovde dosledno ne sprovodi, zato što se u Zakon o upravnom postupku pored ovih elemenata, koji su obavezni da bi se upravni postupak primenio o pokrenuo, podrazumeva i tzv. povredu proceduralnih pravila upravnog postupka, a to znači apsolutnu povredu upravnog postupka. Kao što je apsolutna povreda parničnog postupka razlog za izjavljivanje žalbe ili podnošenje inicijalnog akta, tako bi ovde trebalo navesti da pored onih elemenata koji su upravnim postupkom regulisani, kroz odredbe Zakona o upravnom postupku, treba imati u vidu i one koje ste vi ovde naveli.
Dalje, u članu 8. se navodi u stavu 7. da organizacija nadležna za vođenje Registra privrednih subjekata udruženja zadužbina, fondacija, kao i sudovi i javnih beležnici su dužni da pregledaju listu označenih lica pre upisa u registar ili overe ugovora. Apsolutno opravdano, apsolutno za podršku i apsolutno ispravno, ali se postavlja pitanje – gde su ove norme sistematizovane u odredbama Zakona o javnim beležnicima? Znači, ako imamo lex specialis već ovde, onda se postavlja pitanje - da li smo trebali u Zakonu o javnim beležnicima sistematizovati jednu takvu normu? Pitanje je više retorsko, ali može izazvati određene polemike u stručnoj javnosti.
Na kraju, ono što bi bilo dobro, bilo bi dobro da se razmotre mogućnosti da se ove formulacije kvalifikacija, koje sam istakao i koje su već isticane, probaju izmeniti u smislu njihovog preciziranja, u smislu njihove praktične daleko efikasnije primene i na taj način ćemo nesumnjivo doći do jednog daleko, daleko u kvalitativnom smislu reči, boljeg teksta zakona koji ćemo u svakom slučaju podržati, jer je u ovoj situaciji i resorno ministarstvo i Vlada Republike Srbije učinila ogroman iskorak u smislu onoga što podrazumeva intenzivnije uključivanje Republike Srbije u rešavanje onih problema koji predstavljaju izuzetno veliku opasnost.
Izuzetno velika opasnost je terorizam. Sa tom opasnosti se moramo suočavati, ne svakodnevno, nego u svakom trenutku razmišljati o tome kako da je otklanjamo a način ili jedan od načina otklanjanja te opasnosti ili barem mogućnosti da dođe do opasnosti jeste upravo ovaj zakon za koji dajemo bezrezervnu podršku zajedno sa koalicionim partnerima, a uveren sam i sa svim ostalim političkim strankama koje su zastupljene u našem parlamentu.
Zbog toga ponavljam i na kraju završavam svoju diskusiju, poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati i glasati za ovaj zakon kao i ostale delove, odnosno zakonske akte iz ovog seta. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao u vezi ove debate svoje kolege, kako iz vladajuće većine, tako i od pripadnika bivšeg režima. Slušao sam i njihove primedbe i mogu da kažem da u jednom delu primedbe imaju nekog osnova, ali ne bih mogao baš u svemu da se složim zašto u Srbiji danas imamo određene probleme i zašto moramo neke stvari da radimo kao što radimo.        
Jedan od zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Saveta ministara, između Frankfurt na Majni i Republike Srbije u iznosu od 15 miliona evra za projekat energetske efikasnosti. Pa je jedan kolega ili koleginica su izjavili ovde da ćemo mi da vodimo energetsku efikasnost po školama, a u mnogo velikom broju škola mi nemamo čak ni sanitarne čvorove. Potpuno se slažem, ali mi ne možemo da obezbedimo kredite za ovako nešto po ovim uslovima. To moramo sami da finansiramo, a ne možemo da finansiramo zato što je milijarda evra isparila iz „Agrobanke“ i Razvojne banke Vojvodine. O tome ste tada trebali da razmišljate. I ja bih vrlo rado one koji su juče bili ispred Ministarstva prosvete poslao da svoje zahteve ponove pred tužiocima i pred sudijama, pred istražnim zatvorima zašto su im plate smanjene 10%.
Jako je lako reći i kritikovati kada je državna kasa prazna i posipati se pepelom, a znajući dobro da niko ne može da promeni ovo stanje koje imamo na onaj način i onom brzinom kao što to sada žele predstavnici bivšeg režima koji su državu doveli mnogo većom brzinom u jedno jako teško stanje.
Jeste, nama je potreban i ovaj sporazum. Energetska efikasnost jako je bitna ne samo zbog toga što to puno košta i zato što energije nema neograničeno, nego i u cilju zaštite životne sredine. Uvek ćemo stati iza ovakvih projekata. Više puta smo o tome govorili i nije ovo prvi kredit koji podiže Vlada RS, odnosno Republika Srbija sa ovom bankom, već jedan u nizu. Žao mi je samo do pre tri godine što su mnogi od tih kredita preuzimani, ali nisu sprovođeni u delu na terenu pa sada imamo zakone da se zadužujemo, zakone u kojima smo utvrdili rokove, ali zato što nisu postojala podzakonska akta po dve ili tri godine, pri tom mislim na 2009. 2010. 2011. i 2012. godinu, mi sada plaćamo penale zato što oni koji su trebali da sprovode zakon to nisu bili u mogućnosti zbog lenjosti same Vlade Mirka Cvetkovića.
Kada su u pitanju zakoni o izmenama i dopunama Carinskog zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije u uzajamnoj pomoći, naš Carinski zakon, takav kakav je, mora da se prilagođava i okruženju u kome se Srbija nalazi i da se prilagođava raznim tehničkim mogućnostima, da na prvom mestu carinski postupak bude brz, efikasan i precizan.
Postoji još jedan problem, a to je što je zbog manjkavosti samog carinskog postupka, odnosno te manjkavosti su bile izvor sive ekonomije na teritoriji Republike Srbije, pa se dešavalo da određena roba uđe u Srbiju, da je navedeno da ta roba treba da bude izvezena kroz Srbiju samo kao tranzitno mesto i ode u neku treću zemlju. Najčešće se dešavalo da ostane u Srbiji, što je takođe bio jedan jako ozbiljan generator sive ekonomije, koja je posle korupcije i kriminala najviše uništila Srbiju, jer su mnogi iz Vlade Mirka Cvetkovića i ranijih vlada o tome žmurili, pa smo imali onu čuvenu patriotsku pljačku veka, dole na teritoriji naše Pokrajine Kosova i Metohije.
I gle sad, ja izražavam zadovoljstvo zbog toga, imamo jedan sporazum i sa Albanijom. Zašto? Pa, zato što je Albanija, odnosno to što Srbija ne vrši vlast na teritoriji svoje južne pokrajine, najveći deo robe iz Albanije koja je uvožena na Kosovo završavao je na teritoriji Republike Srbije u sivoj zoni. I obrnuto, deo robe koji je išao prema Kosovu i Metohiji završavao je u Albaniji kao generator sive ekonomije i sive zone. Jednim ovakvim sporazumom pravimo jedan korak da se to zlo, koje je u finansijskom smislu zadesilo Srbiju, polako počne da se suzbija, naravno, uz sve druge državne organe.
Na kraju, pošto ću da govorim samo 10 minuta, hteo bih da prodiskutujemo i o Predlogu zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma.
Prvo, iznenadile su me neke kolege da su zaboravili da jedan zakon za jedan ovakav problem ne postoji. Mi već imamo zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Taj zakon je regulisao položaj finansijskih institucija, obavezu prijavljivanja takvog novca. Da li nekome treba da se to nađe i u novom zakonu? Ja mislim da ne treba. Zato što je zaboravio za koji zakon je glasao, a zaboravio je da u tom zakonu nema ni definicije terorizma, ali je glasao za njega. Glasali su i ovi drugi sad, ne znam više iz koje grupacije, a sad kažu da su ovo manjkavosti koje su izneli u zakonu, a prethodni zakon koji reguliše ovu oblast, o tome nije bilo ni reči. Pritisni dugme i baš te briga.
Zašto je važna jedna sistemska borba protiv terorizma? Terorizam se prvo finansira na dva načina. Jedan je šverc, najčešće droge i oružja, a drugi je potpuno legalna aktivnost, poslovna, finansijska i bilo koja druga i od ostvarene dobiti finansira se terorizam. Sa onim zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma završili smo sa onim nelegalnim delom, a sa ovim zakonom sa onim legalnim delom.
Zašto je to potrebno Srbiji? Zato što je terorizam jedna takva organizacija, ne postoji jedna teroristička, ali uvek će da traži zemlju gde postoji plodno tlo da obezbedi finansiranje svojih aktivnosti, koje su posle zločina iz Drugog svetskog rata najgore i najteže. Srbija se nalazi u Evropi, na zemaljskoj kugli i ona ima obavezu takođe da svoje zakonodavstvo upodobi u smislu da ne može da bude zemlja u kojoj se finansira i generiše jedna takva pošast koja nas je zadesila u proteklim decenijama.
Sve kritike koje kolege poslanici žele da upute o manjkavosti zakona, molim da budu konstruktivne, u smislu poboljšavanja samog zakona. Ovde je reč o
jednom zakonu koji reguliše šta se smatra pod terorističkom organizacijom, koja se lica ili pravni subjekti mogu nazvati određenim povezanim licima u smislu finansiranja terorizma i upravni postupak kako da se spreči finansiranje terorizma ukoliko se to dokaže. Ja bih molio da se vrate na te rasprave i na te diskusije. Sve izvan toga po meni je samo jedna želja da se stekne neki politički poen na jednoj temi koja je jako osetljiva i koja muči celu zemaljsku kuglu.
Zbog svega, mi u Srpskoj naprednoj stranci nećemo da se dvoumimo da li set ovih zakona treba izglasati ili ne. Svakako da ćemo dati poverenje ovim zakonima, zato što poboljšavaju na prvom mestu finansijski sistem u Republici Srbiji, a na drugom mestu podižu ugled Republike Srbije kada je u pitanju borba protiv međunarodnog terorizma. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Sada prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Građanke i građani Srbije moraju da budu obavešteni da ponovo imamo jedan loš početak rasprave, a to je zajednički pretres, objedinjena rasprava o četiri zakona koja nemaju praktično nikakve veze međusobne, niti postoji bilo kakav opravdani, svrsishodni ili bilo kakav drugi razlog da se to dešava. Jedini zaključak ili komentar tome je da je to jedno pokazivanje bahatosti srpske Vlade, koja želi na ovaj način da pokaže da je ne interesuju nikakva pravila, nikakvi uslovi za ozbiljan rad srpskog parlamenta. No, to se dešava već godinu dana i ja nemam osećaj da će se to promeniti. Ukazivaćemo uvek na tu anomaliju, ali ćemo, naravno, diskutovani i u okviru vremena koje imamo oko samih predloga zakona.
Imamo četiri predloga zakona u objedinjenoj raspravi: Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma; Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KFW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije, u iznosu od 15 miliona evra, za Projekat „Energetske efikasnosti u javnim objektima“ i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Saveta ministara Albanije o uzajamnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja. Koliko to ima veze jedno sa drugim, neću da pričam dalje.
Govoriću o prvom Predlog zakonu, a to je Predlog zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma. Naravno da je ovo važna tema, bez obzira što je ovaj zakon posledica ne nekog dubokog promišljanja, nego posledica naših međunarodnih obaveza. To tako treba prihvatiti. Postoje neki drugi zakoni koji se već bave ovom oblašću, pre svega oni koji definišu organizovani kriminal u Srbiji, jer terorizam jeste deo tog dela kriminala, ali je dobro što ćemo na još jedan način kroz ovaj zakon da pokažemo brigu Srbije, brigu države u borbi protiv pošasti 21. veka, a to je terorizam.
Čini mi se da sam i sam bio prvi u Saveznoj vladi predsednik nekog Odbora za borbu protiv terorizma i Srbija ima tu sreću, a to je dobrim delom i posledica dobrog rada nadležnih službi u toj oblasti, da do sada nismo bili izražena žrtva terorizma. Ja se nadam da će to biti tako nastavljeno i da nećemo biti u grupi zemalja koje imaju svakodnevni problem sa tom pojavom. Naravno, treba raditi na sprečavanju, na preventivnom radu, u onom radu koji se tiče saradnje sa nadležnim institucijama u regionu, u celoj međunarodnoj zajednici. Siguran sam da se tu posvećuje dobra pažnja, bar iz vremena koje ja pamtim kao neko ko je mogao da to kontroliše.
Dali smo pet amandmana kolega Pavićević i ja na ovaj zakon. Svi ti amandmani, neću da kažem da su dobronamerni, pošto se to, naravno, podrazumeva, mislim da su svrsishodni. Oni imaju za cilj da povećaju budnost nadležnih državnih organa u sprovođenju ovog zakona pre svega. Jedan amandman predlaže da Vlada dva puta godišnje, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija a po pribavljanju mišljenja nadležnih organa, iz člana 5. stav 1. ovog Zakona, razmotri opravdano stavljanje na listu označenih lica. To je ono o čemu je koleginica Čomić govorila, a to je ta zaštita ljudskih prava. Naravno da je borba protiv terorizma vrlo važna, da nema razloga da se u to ne ulazi sa punom snagom, ali, naravno, treba praviti i evaluaciju celog tog procesa i videti da li je neko osumnjičen ili kažnjen na ovaj način, bez osnova.
Ostali amandmani, sa druge strane, daju pooštrene kazne za sve one situacije u kojima neko uradi nešto protivno ovom Zakonu. Mislim da oštre kazne jesu jedan ne jedini, ali jedan važan deo borbe protiv svih zala, pa i protiv terorizma.
Dakle, ako budu usvojeni ovi amandmani, mi ćemo sigurno glasati za ovaj Predlog zakona, a ako ne budu onda ćemo glasati, sa žaljenjem što oni nisu prihvaćeni.
Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić, a neka se pripremi narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite, gospodine Kariću.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, kao što je govorio i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SDS-ZZS-ZS, jedan deo zakona ćemo podržati.
Ovde ću samo govoriti o Sporazumu o zajmu KfW i ZS će sigurno podržati ovaj vaš predlog, s tim što, kao i uvek, imamo nekoliko predloga ili nekoliko stvari o kojima bismo mogli da prodiskutujemo, da bismo novac koji ćemo uštedeti ili energiju koju štedimo ili sve ono što možemo da uštedimo kroz racionalno korišćenje u stvari iskoristimo za neka buduća ulaganja i za još veće prihode i još veće uštede.
Sporazum o zajmu namenjen je poboljšanju energetske efikasnosti javnih objekata i zasnovan je na međunarodnom sporazumu. Ovaj deo od 15 miliona evra garantuje i subvencioniše Republika Nemačka i jedan deo bespovratnih sredstava od milion i 300 hiljada evra ide iz programa Investicioni okvir za Zapadni Balkan, program EU za tehničku pomoć u pripremi i projektovanju projekata za realizaciju zajma. KfW će biti vodeća međunarodna organizacija koja će sprovesti i realizovati tehničku pomoć sa našim ministarstvima, i tehnološkog razvoja i Ministarstva finansija i energetike. Ova sredstva, što je najvažnije za Srbiju, deo ovih sredstava od milion i 300 je bespovratan.
Po potpisivanju sporazuma, ono što je veoma interesantno za ZS je da po potpisivanju sporazuma mora biti potpisan novi posebni sporazum između KfW i Ministarstva rudarstva i energetike, ako smo dobro razumeli, kojim će se odrediti sadržaj projekata i koje robe i usluge će se nabavljati. Tenderi su, naravno, međunarodni, nadzor je od strane nezavisnih eksperata, a celokupno izvođenje će se poveriti na tenderu kompletno jednoj firmi ili konzorcijumu firmi.
Mi ovde sada imamo nekoliko pitanja koja mogu biti interesantna sa stanovišta uštede energije ili racionalnog korišćenja energije u javnim objektima, posebno neke stvari koje bi mogle da budu modernizovane. Možda naša saznanja nisu dovoljna, kažem da vi već radite na tome. Ali da li je sačinjen program i da li su određeni prioriteti, da li su ti javni objekti samo škole za ulaganje u energetske objekte i koji su to objekti predviđeni? Koja tehnička rešenja su predviđena? Ono što je veoma bitno za nas – da li ima domaće tehnologije i tehnike u ovim projektima?
Ključno pitanje ovog trenutka je izolacija u školama. U ovom trenutku smemo, ali da li mi u budućnosti treba da koristimo stiropore za izolaciju i da li je to dobro rešenje u školskim objektima, s obzirom da u većini ili gotovo u svim zemljama EU za objekte u kojima borave deca nema izolacije od stiropora?
Sada idem malo šire sa idejom da iz ovih kredita mi možemo da ostvarimo dodatne uštede. Da li su predviđene toplotne pumpe koje mogu biti domaće proizvodnje da bi se istovremeno grejali i hladili objekti, a ne da leti koristimo neefikasno energetsko grejanje a da zimi koristimo struju i rashladne uređaje i tako duplu štetu stvaramo životnoj sredini? Da li se mogu koristiti kotlovi na pelet? Da li je isključeno korišćenje mazuta i uglja? Da li i dalje prednosti imaju daljinski sistemi, iako su toplotne pumpe i peleti jeftiniji?
Da li će se koristiti neki novi izolacioni materijali? Sada imamo izolacione materijale koji sa jednim milimetrom debljine sloja zamenjuju pet centimetara stiropora? Da li će prozori biti opremljeni rekuperatorima, uređajima koji obezbeđuju razmenu čistog i prljavog vazduha, a da se ne gubi energija jer otvaranjem prozora gubimo 30% energije? S druge strane, o tome se gotovo i ne priča u Srbiji. Naravno, svi su pominjali toalete u školama, ali moramo da razmišljamo i dalje. To je istorijski problem. Čini mi se da niko nije kriv pojedinačno zato što nemamo toalete, nego svi zajedno 50 godina ih nemamo. Nije to samo problem poslednjih godinu dana.
S obzirom da deca u školama moraju da imaju tačno propisane količine kiseonika za rad u učionicama, da li ćemo, to možda sada izlazi iz delokruga vašeg delovanja, usvojiti direktivu o kvalitetu unutrašnjeg vazduha? Još uvek i ne razmišljamo o njoj, a trebalo bi što pre osposobiti Srbiju da prati direktive iz EU.
Ono što Zeleni Srbije smatraju, da je najčistija energija ona koju nismo morali da proizvedemo, mi se trudimo u beskonačnoj proizvodnji prljave energije i time dodatno opterećujemo zdravstveni sistem, opterećujemo socijalno okruženje, opterećujemo životnu sredinu i stvaramo duplu štetu ulažući u fosilna goriva i u sisteme koji su neefikasni i koji, s druge strane, zagađuju životnu sredinu. Prema tome, Zeleni Srbije smatraju da je najčistija energija ona koju nismo morali da proizvedemo.
Palata Srbije se greje na mazut, a hladi se na klimu. Mnogo bolje bi bilo da se i greje i hladi na toplotne pumpe koje bi uzimale vodu iz Dunava i praktično desetostruko jeftinije u toku godine se i hladila i grejala u toku zime.
Problem sa jednim od kredita KfW je da je finansirao i toplane velike snage od pet megavata na mazut u krajevima gde imamo puno biomase i gde šuma trune na jugu Srbije. To je nedopustivo u 21. veku. Mi ne smemo da budemo otpad za prevaziđene tehnologije EU, a da ih primenjujemo u Srbiji. Ako hoćemo u EU, hajde odmah da primenjujemo ono što i oni ili da se osposobljavamo da primenjujemo što pre ono što oni rade u EU.
Možda bi Odbor za ekologiju i energetiku mogao da dostavi predlog da se govori o predlogu programa za nabavku robe i usluga koji budu pripremljeni za potpisivanje posebnog sporazuma i da ide u sporazum o zajmu i da vidimo kakva se tehnologija uvodi na toj raspravi ili možda da organizujemo neku javnu debatu.
Znam da je vaše ministarstvo imalo sluha i za obnovljive izvore energije i za alternativne vidove finansiranja velikih projekata koji bi mogli biti „zeleni“ i čini nam se zaista da u vreme vraćanja ovog kredita njegovi efekti i efekti ovog velikog projekta mogu biti višestruki, tu se slažemo.
Prema proračunima Zelenih Srbije trostruka ili četvorostruka vrednost će u ovim godinama u stvari doći kroz uštede, naravno, ako se na pravi način, da kažem koriste te uštede i ako se ulaže u zaista prave tehnologije koje dovode do zelenih ušteda i do ušteda energije.
Možda, uvaženi ministre, mi ove uštede koje ćemo ostvariti, a čini mi se da će biti tri do četiri puta veće, možda kroz energiju, možda možemo ove uštede da ulažemo u neki revolving fond i da proširimo zahvat tih javnih objekata i na taj način zaista Srbiju učinimo efikasnijom, bezbednijom, ekološki bezbednijom i zdravijom, ekološki zdravijom, zato što proizvodnja struje u Obrenovcu, to mnogi građani Srbije ne znaju niti razmišljaju o tome kada upale prekidač u svom domu, čini proizvodnja struje u Obrenovcu čini da se mnoga deca rađaju sa bronhitisom, opstruktivnim bronhitisom, sa astmama i sa alergijskim manifestacijama.
Mi moramo da razmišljamo o onima koji trpe od loših tehnologija ili trpe posledice neadekvatne ekonomije u Srbiji. Što pre moramo da se osposobimo i što pre moramo građanima i da objasnimo da neki proizvodi moraju da imaju realne cene, a onda sve ove uštede o kojima sam ja pričao imaju smisla i desetostruko su jeftinije od proizvodnje struje iz uglja. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodine Kariću.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim učenike Prve ekonomske škole iz Beograda, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, a neka se pripremi narodna poslanica Mirjana Đoković. Izvolite, gospodine Milićević.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani učenici, pred nama su četiri rekao bih veoma važna zakonska predloga, ne umanjujući važnost i značaj bilo koja od ova četiri zakonska predloga, ali shodno vremenu koje imaju poslanički klub Socijalističke partije Srbije, ja ću u svom izlaganju, pre svega napraviti jedan kraći osvrt na dva zakonska predloga. Reč je o Predlogu zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, kao i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona.
Najpre želim da kažem da terorizam svakako jeste velika opasnost i veliki izazov, jedan od najvećih problema za savremeni svet i potpuno je jasno da za jednu uspešnu borbu protiv terorizma jeste potrebno jedinstvo čitave i celokupne međunarodne zajednice. Srbija svakako podržava borbu protiv svih oblika terorizma. Srbija želi da učestvuje i da da svoj doprinos u ovoj veoma važnoj i značajnoj borbi. Srbija je nedvosmislena u osudi svih oblika terorizma. Srbija želi da bude pouzdan partner međunarodnoj zajednici u ovoj važnoj i značajnoj borbi. Ova današnja rasprava o ovom zakonskom predlogu vrlo jasno govori o spremnosti Srbije da unapredi sistem borbe protiv terorizma usvajajući u Republičkom parlamentu jedan ovakav zakonski predlog.
Srbija danas predsedava OEBS-om, u jednom veoma teškom i delikatnom, rekao bih, trenutku i vremenskom periodu, ali to jeste veoma važno i značajno za Srbiju. Veliki izazov, velika odgovornost za Srbiju. Šansa koju će Srbija znati da iskoristi i da poboljša svoj međunarodni položaj. To je pokazatelj i potvrda da Srbiju sagledavaju kao normalnu i uređenu državu i kao ravnopravnog političkog partnera, što je po mišljenju poslaničkog kluba SPS veoma važno.
Zašto sam pomenuo predsedavanje OEBS-om? Iz jednog prostog razloga, jer je Srbija vrlo jasno na početku predsedavanja OEBS-om rekla da će upravo najveći izazovi tokom predsedavanja biti terorizam i naravno ukrajinska kriza. Mislim da već u periodu od 30. juna do 1. jula u Beču hoće biti održana jedna ekspertska konferencija o borbi protiv terorizma na teritoriji zemalja članica OEBS-a.
Kada je reč konkretno o zakonskom predlogu o kome danas govorimo, naravno, ne dovodi se uopšte u pitanje podrške, naravno da ćemo ovaj zakonski predlog podržati i tačno je ono što su kolege pre mene i koleginice pre mene govorile. Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga na jednoj strani jeste međunarodna obaveza Srbije, usaglašavanje našeg pravnog okvira, harmonizacija našeg zakonodavstva.
Na drugoj strani ono što je po našem mišljenju daleko važnije jeste povećanje stepena sigurnosti, bezbednosti naših građana. Ovo je pitanje koje je važno i za našu ekonomiju, ali ono što je i te kako važno, a o čemu sam već govorio i to ću ponoviti ponovo u jednoj rečenici – Srbija će biti prepoznata kao pouzdan partner međunarodne zajednice u borbi protiv terorizma kao globalnog fenomena.
U prethodnom vremenskom periodu kada je reč o zakonskim okvirima Srbija je, rekao bih, nije sedela skrštenih ruku. Podsetiću vas, Srbija jeste usvojila izmene zakonodavstva koje predviđaju kažnjavanje državljana Srbije koji učestvuju ili organizuju učešće u oružanim sukobima u stranoj državi.
Srbija je uspostavila, takođe funkcionalni sistem za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija je dosledno i odgovorno izvršava svoje obaveze u vezi sa sprovođenjem Rezolucije Saveta bezbednosti UN kojima se uvozi embargo na izvoz oružja.
Zatim, podseti ću vas, hajde da ne govorimo samo o vremenskom periodu od prethodnih godinu i po ili dve dana, podsetiću vas, recimo Srbija 2002. godine ratifikovala je međunarodnu Konvenciju o suzbijanju finansiranja terorizma, Konvenciju UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala sa dopunskim protokolima, Konvenciju UN protiv korupcije, Konvenciju Saveta Evrope o pranju, tražnju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom, Konvenciju Saveta Evrope o pranju, tražnju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma.
Dakle, sve ovo sam naveo iz jednog prostog razloga da bi rekao da Srbija u prethodnom periodu kada je reč o ovom pitanju jeste dosta uradila, ali usvajanjem ovog zakonskog predloga mi zapravo zaokružujemo jedan proces i jednu celinu i pokazujemo spremnost da unapredimo ovaj sistem.
Poslanički klub SPS veruje i ubeđeni smo da usvajanjem zakonskog predloga o koje danas govorimo, mi hoćemo unaprediti sistem borbe protiv terorizma kroz pre svega represivne i preventivne mere protiv finansiranja terorista kao prethodne neophodne faze u vršenju jednog terorističkog akta.
Dakle, već je o tome bilo reči. Uspostavlja se zakonski mehanizam za zamrzavanje imovine licima koja se nađu na listi terorista, njihovih pomagača i finansijera. Komite Saveta bezbednosti UN jednom godišnje, svake godine ažurira ovu listu i mislim da je ovo proces koji je počeo pre nekih deset godina. Vlada je ta koja utvrđuje listu označenih lica na osnovu liste označenih lica od strane UN, a na predlog nadležnih državnih organa i na osnovu obrazloženog zahteva druge države.
Naravno, ono što takođe želim da kažem jeste da u borbi protiv terorizma potreban je koordinirana međunarodna akcija, potreban je puna saradnja svih nadležnih institucija i nadležnih organa i treba po mišljenju poslaničkog kluba SPS u pravom smislu reči preseći ono što jesu koreni terorizma, a po našem mišljenju koji leže u ilegalnoj trgovini oružjem, u pranju novca i trgovini narkoticima. To je ta logistika, osnov za vršenje kasnije nekog terorističkog akta. Ponoviću još jednom, naravno poslanički klub SPS u danu za glasanje hoće podržati ovaj zakonski predlog.
Što se tiče izmena i dopuna Carinskog zakona i o tome je već bilo reči, s toga samo u nekoliko rečenica.Tačno je ovo, ovde je zapravo reč o usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije i to je potpuno logično i potpuno normalno imajući na umu strateško opredeljenje Srbije da budemo punopravna članica EU i Svetske trgovinske organizacije, ali to nije jedini razlog zašto će poslanički klub SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.
Naime, mi ovaj zakonski predlog podržavamo, jer smatramo da njegova primena hoće olakšati poslovanje privrede naročito kada je reč o međunarodnoj trgovini.
Dakle, uvodi se novi kompjuterizovani tranzitni sistem koji podrazumeva razmenu elektronskih poruka i na taj način uštedeće se i novac, uštedeće se i vreme.
Postajemo deo jednog velikog evropskog sistema, što je po našem mišljenju veoma važno, a verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga se smanjiti prostor za zloupotrebu, odnosno za ilegalnu trgovinu.
Takođe, i o tome je bilo reči, dakle, ovde je reč o usklađivanju sa novim Zakonom o prekršajima, odnosno materiju prekršaja u Carinskom zakonu reguliše, kao što je to i ministar rekao u uvodnom izlaganju, novi Zakon o prekršajima koji pojednostavljuje procedure za blaže prekršaje uz značajno smanjenje troškova za samu državu što je za nas u potpunosti prihvatljivo.
I na samom kraju u danu za glasanje podržaćemo i ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Reč ima magistar Mirjana Đoković. Izvolite.